TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.11.2010.

13. dan rada

OBRAĆANJA

Nada Kolundžija

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, ovaj amandman je neprihvatljiv iz prosto pravno-tehničkih razloga. Dakle, nemoguće je da amandman, koji se odnosi na član koji ne postoji u predlogu zakona o izmeni i dopuni zakona, bude uopšte razmatran kao mogućnost da se prihvati.
Razumem da se možda neki poslanik ne razume u to kako mi ovde možemo da usvajamo ili prihvatamo amandmane i na šta amandmani mogu da se odnose. Amandmani mogu da se odnose na predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, a ne na osnovni zakon, na koji se član 6. odnosi i u tom smislu držanje lekcije o tome ko čita, a ko ne čita i ko razume šta i kako tu treba da se radi, mislim da je u najmanju ruku neprimereno, osim što naravno pokazuje i neznanje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Zoran Babić ima reč. Koristite vreme poslaničke grupe.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Napred Srbijo
Gospođo Kolundžija, zahvaljujem vam se na ovom času, ali mislim da je nepotreban.
Članom 6. vršite izmene i dopune člana 28. Zakona o turizmu. Međutim, te, kako ste naveli, pravno-tehničke stvari zbog kojih ne možete da prihvatite ovaj amandman su samo jedna obična maska. Ono što je osnova da izjednačavate razvijena i nerazvijena područja, da nerazvijena područja i dalje gurate da ostaju na repu bilo kakvog razvoja Republike Srbije. Da li ti ljudi imaju sredstava da prate sve to? Da li ti ljudi mogu da žive od svog rada? Mislim da ne mogu i to je suština ovog amandman.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 45 sekundi od vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Borislav Pelević ima reč, pa narodna poslanica Nada Kolundžija.

Borislav Pelević

Napred Srbijo
Gospođo predsedavajuća, ukoliko dozvolite, iskoristio bih vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, u skladu sa članom 158. stav 3. Poslovnika.
Uvaženi građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, unapred se izvinjavam što ću neke stvari koje sam rekao u načelnoj raspravi ponoviti u raspravi u pojedinostima, s obzirom da je ova tema veoma važna i da je oblast turizma nedovoljno razrađena, ne samo važećim Zakonom o turizmu, već i nama predočenim izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Radi se o jednom važnom pitanju, s obzirom da su svi stručnjaci ustanovili da ne samo poljoprivreda, već i turizam predstavljaju razvojne šanse privrede Srbije. Međutim, očigledno je da Vlada Srbije to ne shvata jer ni zakon koji je važeći, a koji je donet prošle godine, nije dobar, a najmanje su dobre ove izmene i dopune važećeg zakona.
Hteo bih da izrazim svoje nezadovoljstvo ponovo što resorni ministar nije prisutan ovoj raspravi, ali potpuno opravdavam njegovo odsustvo i bez obzira na sve političke razlike koje su između naših stranaka, G 17 plus i SNS, zaista nepremostive, ne želim ništa ružno da kažem o njemu, želim samo da kažem da zaista čovek nema vremena da se bavi turizmom, pored svih opterećenja koja ima u Vladi u Srbije, potpredsednik Vlade Srbije, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, predsednik jedne partije i zaista razumem što ne može dovoljno pažnje posvetiti turizmu.
Međutim, s obzirom da je ova tema i ova oblast veoma važna, mislim da je resorno ministarstvo moralo da posveti više pažnje oblasti turizma kao naše privredne razvojne šanse.
Ono što nažalost u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o turizmu nije dobro što ne donosi ništa novo. Počeću od obrazovnog nivoa u oblasti turizma. Pre svega, ovaj zakon u članu 50, gde se govori o kadrovskim rešenjima, u tački 3. govori o tome da rukovodioci agencija mogu imati više obrazovanje iz oblasti turizma, a posrednici u tački 4. mogu da imaju čak i srednje obrazovanje.
Da li je moguće da je Vlada smatrala da ova oblast može biti pokrivena rukovodećim mestima koja imaju srednje odnosno više obrazovanje. Čemu onda nama šest fakulteta i visokoobrazovnih ustanova iz oblasti turizma ukoliko se to zakonom zaista ne precizira.
Prilikom usvajanja i Zakona o turizmu, ali i ovih izmena i dopuna, nije struka konsultovana. Niko od ovih fakulteta i visokoškolskih ustanova koje se bave oblašću turizma nije konsultovan. Samo na fakultetu za sport i turizam u Novom Sadu i u drugim ustanovama postoji na desetine doktora nauka iz oblasti turizma. Niko od njih nije konsultovan.
Zašto to radite? Mislim da je u interesu svih nas, svih građana Srbije zaista bilo da se struka konsultuje, da se stručnjaci konsultuju, visokoškolske ustanove i fakulteti koji se time bave, pa da taj obrazovni nivo podignemo u oblasti turizma i postavimo ga na pravo mesto i ukoliko turizam smatramo kao privrednu razvojnu šansu Republike Srbije.
Mislim da ste time potcenili sve te visokoškolske ustanove i fakultete i postavlja se pitanje zašto postoje, valjda ih treba ukinuti, jer ako vama nije potrebno mišljenje tih visokoškolskih ustanova, ako ne smatrate da rade svoj posao kako treba, zbog čega onda oni uopšte postoje? Nije dobro da, pored toliko fakulteta i visokoškolskih ustanova u oblasti turizma, rukovodioci agencija ili posrednika u turizmu imaju samo srednju odnosno višu stručnu spremu.
Na kraju krajeva, viša stručna sprema više i ne postoji, postoji visoka stručna sprema. Zato bi bilo dobro da se ubuduće konsultuju stručnjaci koji se bave turizmom.
Ne sumnjam i ne verujem da će najavljena rekonstrukcija Vlade uvesti ministarstvo turizma, pošto ste ga ukinuli prilikom formiranja ove vlade, što zaista nije dobro, ali mogli bi makar da o tome razmislite, gospodo iz Vlade, da ukinete neka ministarstva, recimo Ministarstvo bez portfelja. Čemu ono služi? Ničemu, osim jednom jedinom glasu u Skupštini Srbije da pruži podršku vladajućoj većini.
Mislim da takva ministarstva treba ukinuti, a obavezno uvesti ministarstvo turizma jer je ono zaista od krucijalne važnosti za razvoj turizma odnosno za razvoj kompletne privrede Republike Srbije. Mislim da je to pitanje o kojem treba i te kako da razmislite.
Sada ću preći na neke takođe važne stvari koje ste izostavili ne samo u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o turizmu nego i u važećem Zakonu o turizmu. Nigde nema nekih grana turizma koje su zaista od velike važnosti, koje su najprofitabilnije, koje su najposećenije.
Recimo, nigde nema sportskog turizma, o tome sam govorio i prošli put. U Srbiji se makar, ako ništa drugo, prave velika evropska prvenstva, svetska prvenstva, balkanska prvenstva, mnoge međunarodne utakmice i u fudbalu, i u košarci i u tenisu. Imamo sada Dejvis kup u tenisu. Znate li koliko će nam doći ljudi sa strane? Znate li koliko je naših građana zainteresovano? Nema više karata.
Imali smo dva svetska prvenstva samo ove jeseni u Beogradu. Pazite, nekoliko miliona evra se slilo u turizam Srbije samo povodom ovih sportskih takmičenja, samo ove jeseni, da ne govorimo o proleću i o letu ove godine.
Dakle, neke ste krucijalne oblasti turizma potpuno izostavili, a neke ste forsirali kao što je nautički turizam. Moramo priznati da se nautizmom ne mogu baviti svi, samo oni gradovi koji se nalaze uz Dunav, uz Savu, to je veoma mali prihod, veoma mali profit.
Šta je problem? Vi pominjete lovni turizam, sve je to u redu. Imam puno prijatelja lovaca, ali moramo znati da lovni turizam ne privlači toliko strance, nema deviza, nema priliva novca od tog turizma. Zaboravili ste sportski turizam, zaboravili ste manifestacioni turizam, nigde ga nema ni u zakonu, niti ga ima u izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Šta je sa našim velikim manifestacijama? Kao što je BITEF, kao što je BEMUS, kao što je BELEF, kao što je Guča. Stotine hiljada dolazi stranaca. Najviše iz Slovenije, ali to su sada stranci.
Šta je sa "Kustendorfom"? zašto ne iskoristimo jednu veličinu koju u Srbiji ima Emir Kustirica? Zašto tome ne poklonimo pažnju, pa makar deklarativno samo u zakonu? Ne, toga kod vas nigde nema. Zaista su to stvari na koje ste morali misliti, gospodo iz Vlade, i koje ste morali apostrofirati ne samo u zakonu koji je donet prošle godine, nego i u izmenama i dopunama.
Ako ćemo mi sledeće godine doneti ponovo izmene i dopune zakona, onda čemu sve ovo? Čemu Skupština zaseda? Čemu trošimo pare građana, poreskih obveznika? Nažalost vašu, a na radost našu siguran sam da će sledeći izbori doneti i te kakve promene i da će jedan od prvih zadataka biti da se obrazuje ministarstvo turizma.
Vi ste 2001. godine, gospodo iz DOS, ukinuli Ministarstvo sporta i onda ste shvatili posle nekoliko godina da ste napravili grešku. Na to sam ukazivao još 2001. godine i kao sportski radnik sam se žestoko borio protiv ukidanja Ministarstva sporta. Opet ste ga uveli i kakvo je takvo je – odlično je, iako prima samo 0,5% iz budžeta,
Ministarstvo omladine i sporta vrši svoj zadatak i to je dobro. Zato je vrlo važno da se uspostavi i ministarstvo turizma jer je to, ponavljam, naša razvojna šansa, šansa privrede Srbije. Gospodo iz Vlade, vi ovom pitanju ne pridajete nikakvu važnost, zaista, i to je ono što jeste problem.
Dakle, ne samo da ste zaboravili sportski turizam, kulturni turizam i umetničko-kulturni turizam, zaboravili ste i eko-turizam. Sada pominjete ruralni turizam, odnosno seoski turizam i to je dobro u ovom zakonu, jer se prvi put to malo obrađuje onako kako bi trebalo, apostrofirajući i seoska domaćinstva, i seoske ugostiteljske usluge i sve ostalo što jeste važno, jer mi jesmo etno-zemlja, jer mi smo zemlja koja zaista ako ne može da se pohvali nečim drugim, može makar svojom ekologijom, ekološkom čistoćom u stvari i svojim etno-resursima koje Srbija ima.
Toga nema mnogo u ovom zakonu. Postoji samo to što sam pozdravio, seosko domaćinstvo, seoske usluge, turističke i smeštajne i ugostiteljske, i to je jedina tačka koju bi mogao da pohvalim u ovom predlogu zakona.
Međutim, ono što zaista pada u oči jeste da smo mi jedina zemlja, ne samo u regionu nego i u Evropi, koja apsolutno nema nikakvu informacionu bazu podataka o tome šta se dešava u turizmu. Ne postoje istraživanja u oblasti turizma, ne postoji komunikacija sa turističkim organizacijama, ne postoji apsolutno nikakva baza podataka iz koje bi mogli da vidimo kakva su naša istraživanja u turizmu, koji su rezultati i kako njih implementirati u turističku praksu.
Toga zaista nema i to je jako loše. Meni je sugerisano sa nekoliko fakulteta za turizam u Srbiji, s obzirom da znaju da se bavim tom problematikom i da sam u tom poslu, zašto se struka ne konsultuje ponovo? Zašto ne slušate mišljenja ljudi koji su mnogo pozvaniji od vas iz Vlade da govore i da pišu predloge koje ćete na Vladi usvojiti, a koji se tiču oblasti turizma? No, kako nam ide, tako nam se nažalost i dešava.
Samo još vrlo kratko ću iskoristiti priliku da kažem da smo nažalost, kao što su neke moje kolege već pomenule, kod zakona koji je prošle godine usvojen, a koji ima 129 članova, sada predlažete izmene i dopune u čak 67 članova ovog zakona, što je više od polovine ukupnih članova ovog zakona. To nije dobro. Moramo Zakonu o turizmu i oblasti turizma posvetiti mnogo veću pažnju i zaista to predstavlja našu budućnost.
Pominjete ovde među nekim prioritetima turističkih proizvoda, za gledaoce koji to ne razumeju samo ću reći da su to turističke ponude, pominjete gradske sredine, pominjete neke specijalne interese. Šta su to specijalni interesi? Pitao sam i ministra prošli put, gospođu ministra koja nije kompetentna da to kaže.
Nažalost, ni ovde nema ko da odgovori, ali zar je zaista moguće da Vlada pretpostavlja da su mnogo važnije nekakve kategorije, neki turistički proizvodi, kao što su gradska sredina ili kao što je recimo specijalni interes?
Šta je to specijalni interes? Nemojte to pretpostaviti ovim granama turizma koje sam naveo, a koje su krucijalno važne za razvoj turizma u Srbiji? To zaista zaslužuje pažnju i zaslužuje odgovor nekoga iz Vlade, ali nažalost ovde nema ko da odgovori ni meni, ni kolegama poslanicima, koji vrlo smisleno postavljaju pitanja iz oblasti turizma, u najboljoj želji da se izmene i dopune zakona poboljšaju i da dobijemo konačno pravi zakon. Nažalost, od toga u svakom slučaju nema ništa.
Želeo bih samo da kažem da sam zadovoljan što je od sedam amandmana SNS prihvaćeno tri amandmana, četiri su odbijena, ali i to nešto znači. Međutim, iz napred navedenih razloga zaista ne mogu da kažem da je ovaj zakon dobar, da je predlog dobar i želim da istaknem da će poslanička grupa Napred Srbijo SNS nažalost ovoga puta glasati protiv zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Janko Veselinović, pa narodni poslanik Mićo Rogović.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je istakao da struka kada je u pitanju ovaj zakon nije dala svoju reč i da univerzitetski profesori i fakulteti koji se bave ovom materijom nisu konsultovani.
Predajem Poslovno pravo na Poljoprivrednom fakultetu, na Odseku za agronomiju i ruralni razvoj, smer agroturizam i ruralni razvoj. Tu postoji smer za agroturizam. U Novom Sadu postoji smer na Prirodno-matematičkom fakultetu koji izučava ovu oblast.
Rekao bih da svi oni koji se ozbiljno bave ovom materijom znaju i slažu se da je prethodni Zakon o turizmu, koji je donet prošle 2009. godine i na koga se ove izmene odnose, ozbiljan pomak u ovoj oblasti i da je ovu oblast uredio na jedan adekvatan način, u skladu sa direktivama u većem delu EU, ali i u skladu sa potrebama turističke privrede Srbije.
Potrebe turističke privrede RS nisu iste kao što su potrebe turističke privrede Hrvatske, Francuske, Španije iz razloga što Srbija nema more, što svoje turističke kapacitete orijentiše na banjski turizam, ruralni turizam, turizam koji se tiče posete kulturno-istorijskim spomenicima i ovaj zakon pruža takve mogućnosti.
Kada sam govorio u načelu o ovom zakonu rekao sam da je veoma bitno što ove izmene i dopune Zakona o turizmu do tančina razrađuju način registrovanja, statusni položaj seoskih i turističkih domaćinstava, seoskih gazdinstava koja se bave turizmom i na pravi način regulišu pitanje statusnog položaja drugih turističkih organizacija.
Mi do sada nismo na adekvatan način imali uređeno ni pitanje turističkih zajednica, ni pitanje privatnih preduzetnika koji žele da se bave turizmom, ni pitanje njihove registracije. To je sada kroz ove izmene urađeno na kvalitetan način, u tome se slažu i nauka iz ove oblasti, ali i ljudi koji se bave praktično ovom delatnošću.
Ja sam govorio prošli put da ljudi koji se bave ovim poslom na području AP Vojvodine, Zrenjanina, Sremskih Karlovaca, sremskih opština, Sombora, Novog Sada su imali pozitivne efekte primene Zakona o turizmu, da je registrovan značajan broj turističkih seoskih gospodarstava, gazdinstava, koji u narednom periodu treba da daju značajne rezultate u oblasti ruralnog turizma, ali je ovo oblast koja kod nas nije bila na adekvatan način obrađena zakonski, ali ni u oblasti turizmologije na pravi način zastupljena. Zašto?
Ima tu dosta razloga. Jedan od njih je što nama turizam nije bila oblast na koju se ozbiljno računalo. S druge strane, turizmologija se u dobroj meri izučavala na fakultetima i visokim školama van Republike Srbije, dakle, na univerzitetima u Zagrebu, fakultetima u Opatiji, Dubrovniku, pa i Mostaru. Ta nauka kod nas nije bila na pravi način zastupljena i poslednjih godina i u toj oblasti ima značajnih pomaka, formiraju se nove katedre, to nije lagan put, niti će on biti kratak.
Ukoliko prihvatimo iskustva bogatijih zemalja i u ovoj oblasti mnogo naprednijih, kao što je recimo privreda Slovenije i pogled države koji ima na ovu oblast, onda ćemo imati situaciju da će ozbiljan broj ljudi na selu prihvatiti potrebu i nužnost da se okrene ruralnom turizmu, jer od tog mogu dobro da žive i oni koji se bave turizmom, ali i oni koji se bave poljoprivredom, stočarstvom i drugim granama privrede na koje se naslanja ruralni turizam.
S druge strane, ovaj zakon jeste, i u tome se sigurno i nauka slaže, ozbiljan pomak ka zaštiti potrošača, odnosno putnika, partnera turističkih agencija. Prošli put sam istakao, a sada ću ponoviti, da se uvodi garancija za turističke agencije, odnosno za savesno obavljanje posla turističkih agencija, koja mora biti važeća za sve vreme dok turistička agencija posluje. Dakle, svi oni ljudi koji žele da putuju, da obavljaju turistička putovanja, biće zaštićeni, neće se dešavati, kao do sada, da oni ostanu i bez vaučera i bez turističkog putovanja.
S druge strane, vodilo se računa i o opštim uslovima putovanja koji su do sada bili ozbiljan način za obmanu putnika, ozbiljan način da se osnovne odredbe iz ugovora na neki način kroz opšte uslove relativizuju.
U tom smislu, smatram da i opozicija bi trebalo da vodi računa o svim ovim elementima, morala bi da vodi računa i o činjenici da je za vreme do 2000. godine došlo do devastacije pojedinih turističkih lokaliteta, turističkih destinacija, kroz divlju gradnju, kroz pravljenje letnjikovaca i u turističkim destinacijama, a i na mestima koja su prirodno zaštićena dobra i da će nam trebati verovatno puno vremena da te posledice otklonimo, ako je uopšte i moguće tako nešto u narednom periodu i učiniti.
U tom smislu, smatram takođe da je turizam najbolji pokazatelj koliko se jedna oblast može zapostaviti, kada je u pitanju period od 2000. godine. Dakle, tu niti je postojao adekvatan zakon, niti se na fakultetima ta oblast ozbiljno izučavala, niti je država davala bilo kakav podsticaj, a nije bilo ni elemenata, kad nisu ni postojali zakoni.
Donošenjem Zakona o turizmu prošle godine stvoren je ozbiljan formalni uslov, nužan uslov da se ova oblast razvija. Nadam se da će sva ostala ministarstva na koje se naslanja turizam i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo finansija i Ministarstvo ekologije uložiti dodatne napore da turizam dobije svoje mesto.
Da li je to Ministarstvo turizma ili je sektor u nekom drugom ministarstvu, to je sasvim irelevantno. U raznim državama postoje razna iskustva po tom pitanju, pa i po pitanju drugih ministarstava. To nije bitno. Međutim, bitno je kakvu će ulogu država dati turizmu, kao privrednoj grani i kako će joj dati i, na kraju krajeva, kao pravnoj i svakoj drugoj oblasti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je osam minuta i pet sekundi. vremena poslaničke grupe
Narodni poslanik Mićo Rogović ima reč, pa narodni poslanik Borislav Pelević.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je 22 minuta i 12 sekundi, a ovlašćenom predstavniku minut.

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Zahvaljujem, gospođo Čomić, i poziv vama da se hitno uđe u proceduru promene Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo govorim iz razloga što danas, a i često imamo situaciju da nemamo s kime da raspravljamo.
Da ne bismo mi raspravljali jedni između drugih, vrlo je potrebno, recimo, ovde da uzme učešće državni sekretar za turizam. On, po Poslovniku, ne može da uzme učešće u radu, on je zaista i kompetentan čovek i ovlašćen, pogotovo kada se radi o članu 6, koji je vrlo bitan, a ja sam se u prethodnom periodu bavio ovim poslovima, pogotovo na jednoj turističkoj destinaciji koja je u nerazvijenom području i zaista se tom segmentu, bez obzira na bilo kakve formalnosti i pravne formalnosti, nije moglo ništa uraditi bez učešća i Ministarstva i budžeta Republike Srbije.
Nažalost, kao što sam i prošli put rekao, neke destinacije su, zahvaljujući svom lobiju, postale to što jesu u proteklih dvadeset godina, neke koje su bile i u bivšoj SFRJ poznate, sada su na dnu turističke lestvice, ali ono što je svima poznato, to je da biseri turističke ponude su uglavnom u nerazvijenim područjima.
Promena Poslovnika je neophodna iz razloga što je zaista i gospodin Petković već tri godine na ovom mestu koje sada obavlja državni sekretar za turizma i što su njegovi poslovi razbacani u pet ministarstava, kao što sam prošli put i rekao.
Nama ništa ne znači da je i gospodin Mlađan Dinkić tu. Zaista bi bilo neophodno da gospodin Petković uzme učešća, pogotovo oko ovako bitnih stvari i pogotovo oko situacije da u nerazvijenim područjima još uvek pomalo funkcioniše turizam.
Ne bih da ponavljam sve ono što sam do sada rekao, ali kažem vam da pojedini krajevi, ako se bavite ravnomernim regionalnim razvojem, a pogotovo nerazvijena područja, ako ne obratite pažnju na izmene i dopune člana 28, koji se odnosi na član 27. Zakona o turizmu, a po Predlogu zakona član 6, zaista neće više postojati unutrašnjost Srbije, bez obzira na te bisere turističke ponude.
Zato je neophodno izvršiti izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine, da bi danas, a i često imali situacije da sa kompetentnim ljudima iz određene oblasti razgovaramo na ovu temu, a ne da se mi između sebe nešto raspravljamo, da li smo u pravu i da li nismo u pravu, javimo se za reč i na kraju izađemo iz sale.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanik Borislav Pelević.