Gospodine Krasiću, bio sam vrlo strpljiv pokušavajući da pratim tok vaše diskusije.
Član 106. stav 1. nas obavezuje da u ova dva minuta povežete zašto ne Kragujevac, zašto Crna Trava, pa vas molim da se skoncentrišete na temu. Hvala.

Gospodine Novakoviću, drago mi je što ste shvatili da je Crna Trava gde god se okrenete. Da preselimo sve moguće državne institucije, u tom vašem procesu dekoncentracije, u Crnu Travu, ništa neće da se desi bolje Republici Srbiji, niti će da se poveća broj zaposlenih jer broj zaposlenih ne zavisi od sedišta Službe, nego zavisi od toga da li ima radnih mesta, da li se otvaraju ili ste ovo tržište otvorili kao konzervu, da ulazi svaki škart iz EU.
Da vas podsetim, gospodine Novakoviću, Saša Vitošević vaš, nije iz Crne Trave, on je omogućio da se uveze 2000. godine kao pomoć iz Amerike genetski modifikovana soja. Hvalili ste kao epohalni potez, a sada jurite seljake koji su po vašem nagovoru nekada posadili.
Ne verujem vam ništa. Nastradao je svako u Srbiji ko veruje DOS i Borisu Tadiću.
Hvala vam, gospodine Novakoviću. Vidimo se u Crnoj Travi.

Hvala i vama, gospodine Krasiću.
Naravno, Crna Trava ima perspektivu.
Pošto je sada 18.00 časova, na osnovu člana 87. određujem pauzu od jedan sata koja je obećana početkom današnjeg dana.
Nastavljamo u 19.00 časova. Hvala lepo.
(Posle pauze – 19.00)

Nastavljamo večernji deo sednice amandmanom na član 1. koji je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić. Reč ima gospodin Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sa prepunom salom. Ono što želim da kažem pre svega građanima Srbije kada su u pitanju ova tri predloga izmena i dopuna zakona, a to je da je ovo još jedna farsa. Zašto? Pre svega zato što nam je apsolutno jasno kada je Vlada odredila za predstavnike u Narodnoj skupštini da brane ova tri zakona Mlađana Dinkića, Vericu Kalanović i Jasnu Matić, to jasno govori šta se krije iza ovih zakona.
Apsolutno građani Srbije neće dobiti ništa, pre svega izmeštanjem sedišta u druge gradove. Ovo je, poštovani građani, još jedna prevara, kao što ste prevareni 2008. godine kada je obećavano 1.000 evra, tako ćemo i vi i svi građani Srbije biti prevareni. Ovo je samo uvod za sledeće izbore. Nemojte apsolutno da im verujete jer je ovo jedna obična bajka.
Imali smo prilike i u medijima da vidimo da se jako puno u poslednje vreme priča o bajci od 2000. godine. Kamo lepe sreće da je to bilo…
(Predsedavajuća: Gospodine Preliću, molim vas da se koncentrišete na vaš amandman koji glasi da umesto reči: "Kragujevac" stavljamo reči: "Novi Sad". Dosad ni Kragujevca ni Novog Sada ni kroz maglu.)
Pomenućemo odmah Novi Sad. Za razloge za donošenje ovog zakona spomenuli ste da se sedište pokrajinske nacionalne službe za zapošljavanje nalazi u Novom Sadu. Ali, nigde nismo videli da li spominjete drugu autonomnu pokrajinu? Da se možda u Novom Sadu slučajno ne nalazi sedište AP Kosova i Metohije? Znači, građani, kamo lepe sreće da je ovih deset godina bio samo ružan san.

Iskorišćeno je 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo malo vremena što je ostalo poslaničkoj grupi SRS trudiću se da budem kratak ali jasan.
Naime, u članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevac" zamenjuje se rečju "Zrenjanin". Ja ću vam argumentovano reći, vi se, gospodine predsedavajući, sećate da sam 26. oktobra, kada je bilo reči o prostornom planu Republike Srbije 2010-2020. godine izneo razloge zbog čega je izostavljen Zrenjanin kao grad iz kompletnog prostornog plana Republike Srbije za 2010-2020. godinu, ako znamo da Zrenjanin u svojoj okolini, gledajući i prema Beogradu i prema Novom Sadu, ima industrijsku zonu. To je prvi razlog.
Drugi razlog je zato što kroz teritoriju grada Zrenjanina prolaze četiri plovna puta, i to Begej, Tisa, Dunav i kanala Dunav-Tisa-Dunav. Inače, područje opštine Zrenjanin je najgušće rečno i kanalsko čvorište u Evropi, gde u krugu od 30 km protiču reke Begej, Tamiš, Tisa, Dunav i kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav. Znači, izostavili ste luku.
Treće, aerodrom koji već postoji, a koji postoji od 1942. godine nije uvršten za proširenje i za neku veću ulogu u aviosaobraćaju u Srbiji, nego je ostao tu gde i jeste. Mislim da je to samo jedan deo razloga zbog čega bi trebalo da se ne premesti u Kragujevac sedište nacionalne službe nego u Zrenjanin. Vi idete iz greške u grešku. Koliko vidim, gospodin Dinkić je stalno u Kragujevcu. Ako nije u Kragujevcu, onda su u Inđiji.
Ono što ste najveću grešku uradili, a onda ujedno nagradili građane Zrenjanina jeste izgradnja regionalnog skladišta za opasan otpad. To je 27. oktobra potvrdio ministar Dulić. To su zasluge građana Zrenjanina, a one unapred što sam nabrojao nisu. Daj bar onda vrednujte to što možete da vrednujete, da ispravite tu grešku prema građanima Zrenjanina, a to je da sedište Nacionalne službe bude u Zrenjaninu.

Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da) Izvolite, magistre.

Dame i gospodo, podneo sam amandman da se Agencija za zapošljavanje iz Kragujevca preseli u grad Šabac.
Vi dobro znate da je posle Petooktobarske revolucije nastalo jedno telo koje ste zvali kriznim štabom. Ti štabovi su imali zadatak navodno da sačuvaju privredu, da sačuvaju ljudstvo. Navodno, govorili ste svima onima koji su tada bili za demokratiju – mi ćemo vas voditi u pravcu gde ćete svi imati posao, gde ćete svi živeti u blagostanju.
Ali vas pitam da li 25.000 nezaposlenih u Šapcu, gde je 30 preduzeća i velikih firmi, najvećih giganata, od kojih Hemijska industrija "Zorka", čije ime nije trebalo da kažete. Ja sam bio privrednik, radio sam 30 godina u njoj. Nije trebalo da kažem da dolazim iz Šapca, nego je samo trebalo da pomenem tu firmu koja je zapošljavala 12.000. Ali, određenom redukcijom, morate mi verovati, u toj firmi se danas nalazi otprilike 300 do 400 radnika.
Kako i na koji način posle svega ovoga i posle kriminalne tajkunske privatizacije koju ste uradili u Srbiji, koja je izvedena na takav način da su otete firme, za 24 miliona dolara "Ju-Es-Stil" je kupio smederevsku "Železaru", a u tom svom okruženju kupila je i jednu fabriku, to je koka koja treba da nam nosi zlatna jaja u Srbiji – Fabrika belih limova.
Nemojte zaboraviti da je kupovinom Smederevske železare 1,6 milijardi dinara i, da tako kažem, pola grada Smedereva je poklonjeno US Steel i 10 godina benefita da ne plaćaju ili redukciju da plaćaju struju. Pitam vas koliko se miliona i milijardi dolara danas iz Srbije iznese, jer oni koji su je kupili neće da ostave dohodak u Srbiji, nego taj dohodak nose u svoju zemlju.
Šta je danas prisutno u Srbiji? Pa ti tržišni centri, samo trgovina, od trgovine, dame i gospodo, ne može da se živi. Jedan od krucijalnih zakona koje ste donosili, to je Zakon o zapošljavanju, mi ćemo i nekako u ovim godinama i završiti svoju opciju biološku, onu koju treba radno da završimo, ali šta će naša deca, gde će oni da rade, hoćete tu regionalizaciju?
Ali, pitam vas - gde hoćete regionalizaciju? Hoćete regionalizaciju tamo gde nema više privrede, gde nema ništa? Hoćete jug Srbije, Kruševac? Hoćete Kuršumliju, hoćete Vranje, hoćete Pirot, hoćete Kragujevac, hoćete automobilsku industriju, gde ste prodali možda 30-40 vozila u toku godine?
To je najveće zlo jer danas ekonomiju vode ljudi koji dana nisu radili u privredi, navodno, oni su eksperti, ekonomski eksperti. Ne vidim, to vam je isto kao kada bi čoveka koji je završio medicinu, lekar, pa ga dovedete da operiše, a on kaže - nemam pojma, nikada u životu nisam operisao. Džabe mu je njegova diploma koju je on stekao na fakultetu, ako nema određenu rutinsku praksu. To je taj proces stažiranja koje mora svaki stručnjak da provede.
To je problem, regionalizacija. Ne možete vi, dame i gospodo, sada tamo gde su ostali sedamdesetogodišnjaci da se oni bave reprodukcijom. Znate li, to je živa reprodukcija. Ne mogu oni više da proizvode, da prave decu. Nema više, njihova su deca otišla u grad, izgubila su posao.
Sve je ovo danas kao što sam juče rekao, u Srbiji navodno cvetaju ruže, Srbija je sva u ružama, kao što reče predsednik Republike – ja sam u stvari Srbija. Gospodo, verovatno jeste on na sebe mislio da je on Srbija, jer mi ovde razmišljamo kako danas i koliku platu mi ovde primamo, vidite koliko je ovde prisutnih. Koliko iz budžeta treba da se izdvoji za plate poslanika, a koliko je danas prisutno? To pitaju građani.
Stvorili ste drugu političku partiju koja navodno treba ponovo da vlada, da bude taj novi DOS. Stvorili ste ono što danas, dame i gospodo, vi Novakoviću hoćete da me prekinete, vidim da se pripremate, ali nisam otišao van teme, zato što sam stalno u temi jer govorim o najvećoj bedi i siromaštvu danas u Srbiji.
(Predsedavajući: Ne, ali ću da vas zamolim da se vratite na temu.)
Nemojte vi posmatrati Beograd. Beogradizacija je tu u okruženju. Vi čuvate socijalni mir. Znate li ko vam čuva socijalni mir? Čuva ga još onaj bedni i jadni seljak, sedamdesetogodišnjak koji se bavi proizvodnjom, jer privreda u Srbiji ne funkcioniše. Zato sam i rekao da bi bilo najbolje da se sve to preseli u Šabac. Trideset firmi je zatvoreno.
Pogledajte ovu firmu koja je ovde, "Omni stock", ova firma koja se bavi i koja se bavila 2000. godine obnavljanjem onoga što ste vi zapalili, što ste bili piromani. Taj isti čovek danas obnavlja Skupštinu.
Da li vi znate ko je on? On je bio pomoćnik ili zamenik ili potpredsednik Privredne komore, pa se vratio iz Rusije, gde je bio kao građevinac, bio je u Americi, u Italiji, vidite koliko je on uložio tog svog kapitala, onog koji treba da uloži da bi otvorio firmu, u zaloge stavio 5.000 evra, a pogledajte koliki mu je dohodak.
Taj čovek je u crno zavio privredu Srbije. Zavio je u crno privredu Šapca jer je kupovao firme gde radnicima nije uplaćivao PIO, nije im isplaćivao dohodak. Pitam vas – gde se danas nalazi privreda? Nemojmo više da se lažemo, govorimo jednom istinu, da kažemo – čujte, danas u Srbiji ova vlast više ne može da vodi Srbiju jer ona je deset godina ovo što je uradila, to je isto kao što ste 2000. godine zapalili ovaj dom. Zapalili ste ovo zdanje, uništili ste.
Videli ste od mojih kolega koliko je donacija. Gde su vam one donacije koje ste dobili 2000. godine da bi ta demokratija mogla da funkcioniše u Srbiji? Gde su vam te pare? Svu tu donaciju koju ste dobili pokrali ste između sebe. Stvorili ste te tajkune Miškovića, Beka i ostale. Ti sigurno danas drže Srbiju, ta tri-četiri tajkuna, oni daju Srbiju i daće je na prodaju zajedno sa vama.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanika gospodin Srđan Milivojević.