Zahvaljujem. Poštovana predsednice Skupštine, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, više puta smo u današnjoj raspravi ponovili da razgovaramo o rebalansu budžeta za 2010. godinu sa konstatacijom da su budžetski rashodi povećani i da će rashodi biti veći od prihoda.

U istoriji pravljenja budžeta veoma su česte i uobičajene situacije da se predvidi i budžetski deficit, u želji da makroekonomskom politikom Vlada postigne određene ciljeve. Budžet je zapravo jedno višedimenzionalno ogledalo, koje vrlo precizno slika makroekonomiju jedne zemlje i ponašanje Vlade u donošenju i sprovođenju određenih poteza kada je u pitanju makroekonomska politika i mislim da povećani rashodi ili taj budžetski deficit i nije u tako negativnom kontekstu ako se time postižu određeni ciljevi.

Navešću dva banalna primera. Ako se ulaže u sudstvo, pa to sudstvo bude efikasnije, sudski predmeti se rešavaju brže, dosta se smanjuje broj krivičnih dela, a procesi traju veoma kratko, onda je to isplativa investicija. Ili, ako pođemo od subvencije u privredi, a ta subvencija ima za rezultat povećanje proizvodnje pre svega, povećanje izvoza i nakon svega povećanje ukupnih ekonomskih rezultata, onda je to dobar budžet, koji je napravljen da ovakvu situaciju popravi.

Ako imamo u vidu poslovnu 2009. godinu i mnoge probleme koje je ekonomska kriza donela, priznavali mi to ili ne, posledice su mogle biti katastrofalne u ovoj godini, pre svega na socijalnom planu, ukoliko se budžetskim i novim merama Vlada Republike Srbije nije opredelila da poveća ta socijalna davanja prema najugroženijim slojevima stanovništva, ali i prema onima gde su zamrznuti lični dohoci, pre svega prema penzionerima. Mislim da je na tom planu nizak socijalni status, ali kakav-takav, ipak je sačuvan neki socijalni mir, jer vidimo dešavanja u mnogim zemljama u okruženju, gde su udari ekonomske krize bili daleko jači i da su posledice dosta visoke.

Ono što ohrabruje u toku ove godine u realizaciji budžeta je da je većina tih ekonomskih indikatora u nekom trendu rasta. Dobar je podatak da imamo rast fizičkog obima proizvodnje za 5,4%. Takođe je veoma dobar podatak da nam raste izvoz za 21,1% za prvih devet meseci.

Ova zemlja Srbija ne može da računa na razvoj ukoliko nema izvoz. Dugoročni cilj, a rekao bih i kratkoročni, mora biti da 50% ukupne proizvodnje Srbije mora ići u izvoz. Neke mere koje je Vlada Republike Srbije preduzela u smislu carinskih oslobađanja prema EU i prema zemljama CEFTA, prema velikim tržištima kao što su Rusija, Belorusija, Kazahstan itd., stvaraju pretpostavke da mogu da se, ukoliko na pravi način uvedemo tehnologiju, ostvare ovi ciljevi da naša ukupna proizvodnja 50% ide na tržište CEFTA.

Očekivani rast BDP-a od 1,5% do kraja godine takođe je jedan od dosta pouzdanih znakova oporavka privrede. Izuzetno zabrinjava podatak da imamo pad stope zaposlenosti. Srbija je neuposlena zemlja, sa velikim brojem nezaposlenih radnika, pre svega mladih, i mere koje je Vlada Republike Srbije do sada preduzimala, pre svega u privlačenju grinfild investicija i dovlačenju investicija stranih investitora, nisu dale očekivane rezultate.

Moramo da učinimo maksimalne napore, pre svega još jačom stimulativnom politikom, još žešćom i još motivisanijom, da bismo mogli da privučem taj strani kapital, da možemo naše ljude da zaposlimo. Mislim da tu posebno treba da se obrati pažnja na nerazvijene regione i područja, jer veoma često se dešava da i to što od inostranih investicija dođe, završi tamo gde je infrastruktura, gde su institucije, tamo gde su železnice, auto-putevi, aerodromi itd., dok u nerazvijena područja veoma teško pristižu investicije. Na tom planu treba planirati sredstva za budžetsku 2011. godinu, kako bismo mogli taj zadatak da realizujemo.

Naravno, drugi zabrinjavajući podatak je rast inflacije, koji preti da dođe na iznad 10%, procenat koji može u potpunosti da poništi efekte koje smo postigli u toku ove godine. Rast inflacije je uzrokovan pre svega rastom cena hrane i nekih drugih troškova. Mislim da je neophodno da Vlada Republike Srbije na tom planu obrati posebnu pažnju, politikom subvencija u poljoprivredi, pre svega, ali i drugim merama da učini sve da se projektovana stopa inflacije bar u narednoj godini ostvaruje u saglasju sa ostalim ekonomskim indikatorima.

Nije uobičajeno i možda nije bilo ni dobro da se spoje tačke dnevnog reda rebalansa budžeta i seta finansijskih zakona. Međutim, mislim da je u nekom saglasju i ovaj deo i on je u službi sprovođenja ekonomske politike i realizacije mnogih zadataka koje je Vlada Republike Srbije pred sobom postavila.

Mogu odgovorno da kažem, kao čovek koji se bavi pre svega pragmatičnim poslovima u privredi, da nije preduzeta mera povećanja osiguranja depozita sa 3.000 na 50.000 evra, zemlja Srbija bi imala izuzetno velike i složene probleme, pre svega u finansijskom i bankarskom sistemu. Mislim da je to bio odlučujući korak, a sada još više, merama koje se preduzimaju u smislu potpune sigurnosti deponenata ali i poverilaca, potpune kontrole banaka i njihovog poslovanja i brzog sagledavanja njihovog stanja kada su u pitanju pre svega prezaduženost, prefinansiranost itd., preko osiguranja depozita, preko Agencije za osiguranje depozita i preko uvođenja institucija namenskih, posebnih banaka, mislim da se na veoma dobar način obezbeđuje da finansijski sistem, koji je prvi na udaru kada je ekonomska kriza u pitanju, može da u potpunosti obezbedi nesmetani razvoj ostalih ekonomskih elemenata za uspešno poslovanje ekonomije jedne zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.

Poslaničkoj grupi je ostalo još tri minuta.

Narodni poslanik Zlata Đerić nije tu.

Reč ima Saša Dujović. Izvolite.

Hvala. Poštovana predsednice, poštovana ministarko, dame i kolege narodni poslanici, moje kolege ovlašćeni predstavnici poslaničkih klubova, ali i ostale kolege koji su govorili o rebalansu budžeta su dosta široko obuhvatili ovu temu i govorili o mnogim aspektima na koje se ja sada ne bih osvrtao, pogotovo što su kolege iz mog poslaničkog kluba dosta o tome govorili.

Osvrnuo bih se na socijalnu komponentu ovoga predloga i konkretizovao to sa socijalnim davanjima kroz Ministarstvo za rad i socijalnu politiku iz oblasti boračko-invalidske zaštite. Naime, u pripremi rebalansa već je Ministarstvu u više navrata sugerisano da može da dođe do opasnosti da lične i porodične invalidnine ne budu servisirane do kraja godine, i to je ovim rebalansom, po ovim pokazateljima, i urađeno.

Ne sumnjam da će Vlada Srbije da nađe načina i mogućnosti da ovu kategoriju obezbedi, odnosno isplati svih 12 invalidnina koje su predviđene Zakonom o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Međutim, sam rebalans budžeta je doveo do toga da je izdvojeno dodatno još 500 miliona dinara za ova prava i, naravno, po sugestijama resornog ministarstva, očigledno je da fali još 200 miliona dinara za osnovna prava, iako u ta osnovna prava nisu uključena još neka prava koja ima ova kategorija.

Naravno, u ime poslaničkog kluba sam predložio amandman i očekujem da ga ministar razmotri i vidi u kom pravcu on može da dovede rešavanje ovog problema.

No, ono što želim još da kažem kada je u pitanju ova vrsta davanja ili ova vrsta problema, jeste da je tu i donošenje novog budžeta za 2011. godinu, gde će biti više izdvajanja s obzirom na povećanje cene rada od 1. januara, i treba obratiti pažnju na ovu kategoriju. Ona jeste malo specifična, u mnogim stvarima zahtevna, ali je, u svakom slučaju, jedna osetljiva kategorija građana Srbije, a radi se o učesnicima oslobodilačkih ratova. S tim u vezi očekujem da ministarka finansija razmisli o ovom amandmanu i eventualno ga prihvati do kraja rasprave.

Narodni poslanik Ivan Andrić nije tu.

Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, kolege narodni poslanici, nesumnjivo je da teret ove finansijske i ekonomske krize najviše trpe građani Srbije, naravno, usled nesposobnosti Vlade Republike Srbije, ali odmah posle građana, najveći teret i probleme u funkcionisanju ima lokalna samouprava.

U svom izlaganju bih se osvrnuo na pitanja koja se tiču funkcionisanja lokalne samouprave i činjenice da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu koji je danas pred nama po tom pitanju nastavak onoga što smo gledali od 2009. godine, a odnosi se na nepoštovanje Zakona o finansiranju lokalne samouprave u odnosu na deo koji se odnosi na transferna sredstva.

Zaista, pitanje je kako je ovde predstavnik Vlade, ministarka Dragutinović, imala hrabrosti da dođe i da nam kaže da će se obezbediti dodatnih milijardu u odnosu na ukupna sredstva koja su po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave neophodna da se obezbede.

Činjenica da su lokalnim samoupravama s jedne strane umanjena transferna sredstva, a s druge strane su im umanjeni ukupni prihodi, prvenstveno oni koji su na prihodnoj strani budžeta najviše bitni, naravno usled ekonomske krize, a to je porez na dohodak građana, činjenica da nemamo zakon o javnoj svojini koji bi omogućio lokalnoj samoupravi da vodi razvojnu politiku, i činjenica da je od strane ove vlade vođena vrlo negativna ukupna politika prema lokalnoj samoupravi govori o tome da Vlada Republike Srbije nema nikakvu strategiju decentralizacije.

Danima slušamo priču o decentralizaciji, to je postala mantra ove vlasti, a u isto vreme se ne ostvaruju i ne realizuju osnovne ustavne norme koje mogu da dovedu do potpune decentralizacije i ostvarivanja prava u lokalnim samoupravama. U demagoškoj atmosferi se priča da je za ukupnu decentralizaciju potrebna promena Ustava. Gospodo iz Vlade, prvo realizujte ono što piše u Ustavu. To je suštinski problem sa kojim se mi ovde suočavamo.

I onda kada nemate odgovor na to pitanje, pa vodite već kampanju obmanjujući građane novom pričom o decentralizaciji, regionalizaciji i promenama Ustava, o novoj situaciji kada će teći med i mleko kad se promeni Ustav, vi nama dolazite ovde sa pričom o dodatnih milijardu dinara za lokalne samouprave.

U isto vreme, gospođo Dragutinović, vi nama ne predočavate način na koji će biti trošena ova sredstva. Mi vama da verujemo da će ona biti pravedno raspoređena, tih 500 miliona o kojima govorite, a koji se odnose na sve lokalne samouprave? Ili, kako će biti raspoređeno ostalih 500 miliona? Zašto niste ovde došli sa takvom odlukom pa da mi vidimo kako će ta sredstva biti trošena? To je dodatni problem i mi ne vidimo drugačiji način da sa vama razgovaramo, osim činjenice da vi morate da poštujete Zakon o finansiranju lokalne samouprave.

Vi ste u jednoj od prethodnih rasprava govorili da je nemoguće ispoštovati taj zakon, da je nemoguće da se 1,7% BDP-a realizuje prema lokalnim samoupravama kada su u pitanju transferi. Znači, Vlada Republike Srbije u javnosti govori da ne može da poštuje zakon. Molim vas, setite se kada ste to rekli, da je to skoro nemoguće, da vi nemate mogućnost da obezbedite ova sredstva. Postavlja se pitanje u kojoj meri Vlada Republike Srbije, kršeći zakon, kršeći Ustav, ne donoseći ključan zakon iz Ustava, a to je zakon o javnoj svojini, misli da obezbedi funkcionisanje lokalne samouprave koja se suočava sa rešavanjem dnevnih problema. O razvoju više niko i ne razmišlja.

Danas je na Odboru za lokalnu samoupravu državni sekretar Vuk Đoković rekao da će zakon o javnoj svojini biti donet onda kada bude donet zakon o restituciji. Mi o zakonu o restituciji slušamo od ove vlade, mislim da se jednom mesečno pojavljuje neko iz Ministarstva finansija da nam objašnjava da će taj zakon biti donet, a taj zakon nije ni na početku izrade. Šta onda da očekuju lokalne samouprave, kojima je neophodna javna svojina da uopšte ozbiljno planiraju svoje osnovno funkcionisanje i razvoj?

Videćemo da li će biti realizovana najava državnog sekretara na Odboru za lokalnu samoupravu da će biti za 50% uvećana transferna sredstva (on je to danas rekao, ljudi koji su članovi Odbora mogu da potvrde) u budžetu koji se sada sprema. U svakom slučaju, činjenica je da ovu milijardu, jednu mrvicu koju dajete lokalnim samoupravama, a uskratili ste im 15 milijardi, niste definisali kako će biti trošena i samo vama ide na obraz i činjenica da su vam svi predsednici opština i gradonačelnici gradova ukazali na taj problem, ali vi tu činjenicu ignorišete. Hvala.

Narodni poslanik Mladen Grujić nije tu. Ni narodni poslanik Kenan Hajdarević nije tu.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Mislim da, ako se slažete, sa gospodinom Lapčevićem završimo za večeras.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministar, hteo bih na početku da se malo osvrnem na okolnosti u kojima se vodi ova rasprava o izmenama Zakona o budžetu.

Već je 20.00 časova, odložen je prenos i verovatno će to građani Srbije moći da gledaju posle ponoći. Zaista mi nije jasno koji je motiv da se pošto-poto krene sa raspravom u kasnim popodnevnim satima i da ono što se videlo u onih sat vremena prenosa pokrije ostatkom rasprave koji će biti posle ponoći. To me prosto navodi na zaključak da se želi da se što manje priča o ovome, a evo i zbog čega.

Mi smo u Zakonu o budžetu za ovu godinu predvideli da će država Srbija inkasirati 715 milijardi dinara, a potrošiti oko 800. Međutim, probili smo te cifre, pa će država potrošiti mnogo više nego što je predvidela. U ovim izmenama zakona ste naveli da će država potrošiti 827 milijardi, a da će deficit u državnoj kasi biti veći od 120 milijardi dinara. Kada to uporedite sa prihodima u državnoj kasi, dolazimo do zaključka da će deficit, odnosno ono što više potrošimo nego što zaradimo, biti oko 16%, ili jedna šestina ukupnih prihoda države Srbije.

U pregovorima sa MMF-om je bilo stalno napominjano da u vremenima ekonomske krize Srbija treba da smanji javnu potrošnju, da smanji administraciju, došli su tu i nekakvi makretinški zakoni o smanjivanju broja zaposlenih u državnoj upravi, dugo vremena se ta priča natezala oko postizanja dogovora, doneli smo i Zakon o smanjenju broja zaposlenih i opet smo došli na isto. Pardon, nismo došli na isto. Opet smo probili taj deficit i, umesto predviđenih 107 milijardi, ove godine ćemo potrošiti 120 milijardi više nego što prihodujemo u budžetu.

Na šta to može da nas navede? Samo na to da je Vlada namerna da troši što više, da otpusti ventile u narednoj predizbornoj godini, naravno i krajem ove i početkom naredne godine. Sa najavom prodaje "Telekoma" te namere su toliko jasne, da ih ne treba previše potencirati.

Od početka mandata ove vlade, otkad ste vi ministar, ovaj parlament je ratifikovao preko 40 zakona o kreditima stranih banaka u visini od oko 3,8 milijardi evra. Na ovoj skupštini ćemo imati još četiri zakona o uzimanju kredita: obilaznica – 40 miliona, Železnice –100 miliona evra, most Borča–Zemun – 160 miliona evra, Borski basen – 135 miliona evra i, zamislite, 40 miliona evra će uzeti EPS za zamenu brojila.

Da li je ova država toliko nesposobna da ne može da zameni brojila u domaćinstvima i kod korisnika, nego za to moramo da uzimamo kredit? Taj posao ćemo dati u Evropi poznatoj kompaniji "Sažem", koja dolazi iz Francuske, kao velikoj firmi koja će nas naučiti kako da se prave brojila, iako za to imamo domaću proizvodnju.

Upravo takav koncept koji vi vodite dovodi ovu zemlju na ivicu propasti. Ako toliko pozajmljujemo i toliko para izdvajamo samo za kamate, a pritom nemamo domaću proizvodnju, ne upošljavamo ljude i nemamo prihode u budžetu, onda je potpuno jasno kakav scenario može da nas očekuje za nekoliko godina, kada dođu glavnice na otplatu 2013. godine. Nije slučajno što predsednik države pre izvesnog vremena reče da je država izbegla bankrot. Polako se i ta reč upotrebljava, pa će sledeći put biti – država nije daleko od bankrota, pa ćemo onda 2013. godine verovatno doživeti taj bankrot.

Bojim se da ovakva politika koju vi vodite, sa besomučnim zaduživanjem zemlje i nesmanjenom javnom potrošnjom, koju niste ni na simboličan način smanjili npr. smanjivanjem plata ministrima i državnim sekretarima, smanjivanjem potrošnje u ministarstvima i drugim državnim institucijama, može samo da nas dovede do toga da narednih godina nećemo imati od čega da isplaćujemo osnovne potrepštine koje država mora da plaća – plate, penzije, razna socijalna davanja itd.

Na kraju ste nam poslali poruku da će usvajanjem ovog budžeta biti poboljšano snabdevanje mlekom. Baš bih voleo da vidim kako će to naša krava davati više mleka kad bude usvojen budžet. Zaista ste to rekli. Kao što ste rekli i početkom oktobra, kada smo raspravljali o izmenama Zakona o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti, da se on nikada više neće kršiti. A evo ga 23-24. novembar, gde nam je predlog zakona o budžetu za 2011. godinu? Nema ga.

Gde nam je izveštaj o realizaciji budžeta za 2009. godinu? Nema ni njega. I mi ćemo sada i dalje kao poslušni pijuni ovde dizati ruke, odobravati da država troši besomučno, a nemamo realizaciju budžeta za prošlu godinu i ne znamo kako ste one silne kredite potrošili prošle godine. Sada ćemo uzeti opet kredite. Kao što reče moj kolega Stevanović, iz budžeta ćemo izdvojiti 2,6 milijarde za Direkciju za građevinsko zemljište Beograd, a uzećemo kredit od 160 miliona evra da pravimo most Borča–Zemun, kredit za obilaznicu oko Beograda itd.

A danas smo usvojili Zakon o Prostornom planu, koji kaže da je ogromna neravnomernost u regionalnom razvoju i da treba da se podstiče regionalni razvoj nerazvijenih krajeva tako što će država investirati u te krajeve. Da li je to investiranje? Sve pare koje smo uzeli investiramo u Beograd. To je zaista scenario koji će ovu zemlju dovesti do bankrota.

Mi, naravno, kao poslanička grupa, ne možemo da podržimo ovaj koncept i u ostatku rasprave će moje kolege to podrobnije objasniti. Hvala.

Zahvaljujem svim poslanicima. Zahvaljujem i vama, gospođo ministar, i gospođi Stojiljković.
Nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.