Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  otvaram  Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 133 narodna poslanika.

Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Da bismo utvrdili koliko je narodnih poslanika prisutno u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, ustanovljeno da je u sali 127 narodnih poslanika, te da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Dozvolite da vas, u skladu sa članom 87. stav 3, obavestim da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)

Reč ima Boris Aleksić, ovlašćeni predstavnik SRS-a.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imamo pitanje za Ministarstvo pravde, predstavnike Vlade Republike Srbije.

Kao što znate, prof. dr. Vojislav Šešelj je imao operaciju u Hagu 28. oktobra i urađena je ablacija srca. Međutim, do dana današnjeg on nije dobio izveštaj sa te operacije. Što je još neverovatnije, to je da je on nedavno potpisao pristanak da određeni organi Tribunala u Hagu, uključujući predsednika Tribunala, Pretresno veće III i Sekretarijat, dobiju mogućnost da ostvare uvid...

Gospodo poslanici, molim vas da omogućite da čujemo poslanika. Molim da ostanete u sali, s obzirom na to da treba da usvajamo dnevni red. Nakon usvojenog dnevnog reda biće pauza od 60 minuta.

Izvinite, gospodine Aleksiću.

Nema problema. Dakle, 28. oktobra je izvršena operacija nad profesorom dr. Vojislavom Šešeljem, on do dana današnjeg nije dobio izveštaj sa te operacije, a nedavno je potpisao i pristanak da određeni organi Tribunala u Hagu, uključujući predsednika Tribunala Patrika Robinsona, Sekretarijat i Pretresno veće III, dobiju mogućnost da ostvare uvid u taj njegov medicinskih izveštaj.

Dakle, taj medicinski izveštaj će dobiti predstavnici Tribunala u Hagu, ali ga Vojislav Šešelj do dana današnjeg nije dobio. Želim da vas podsetim da je obaveza naše zemlje da zaštiti svoje građane gde god se oni nalazili, da ta obaveza proizlazi iz odgovarajućih međunarodnih akata, iz Ustava RS i odgovarajućih zakona, i Ministarstvo pravde i Vlada RS moraju da učine napor u tom pravcu.

To što Vojislav Šešelj do dana današnjeg nije informisan o rezultatima operacije predstavlja kršenje nekoliko međunarodnih akata, uključujući i Skup principa za zaštitu svih osoba koje su pritvorene ili zatvorene, koji je donet u okviru UN 1988. godine, Standardna minimalna pravila UN za postupanje sa zatvorenicima, koji su doneti 1955. godine, Evropska zatvorska pravila, koja je doneo Savet ministara Evrope 1973. godine, a koja su revidirana 1987. godine, Opšti komentar Komiteta za ljudska prava i Principe medicinske etike, koje je usvojila Generalna skupština OUN 18. decembra 1982. godine.

Ne postoji primer u svetu da je neko operisan i da mesec dana nakon toga nije obavešten o rezultatima operacije, a da su taj izveštaj sa njegove operacije dobili drugi ljudi, u ovom slučaju predstavnici Tribunala u Hagu, kako sam naveo – predsednik Tribunala Patrik Robinson, Sekretarijat Tribunala u Hagu i Pretresno veće III.

Drugo pitanje je takođe povezano sa ovom temom, a veoma je bitno za celu Srbiju i građane Republike Srbije. Drugog novembra, prilikom Statusne konferencije u predmetu Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, na njegov zahtev je inicirana istraga o ubijenim Srbima u Haškom tribunalu. Prosto je neverovatno da se u državi ćuti o tome. Navedeno je sedmoro Srba koji su umrli u Haškom tribunalu ili su ubijeni tamo. Predsednik Pretresnog veća III sudija Žan Klod Antoneti je javno izjavio tom prilikom da podržava istragu o umrlim Srbima u Haškom tribunalu.

Nas interesuje – šta je Vlada Republike Srbije preduzela, da li je poslala odgovarajuću dokumentaciju, kako bi ta istraga o ubistvu i smrti Srba u Haškom tribunalu bila nezavisna i potpuna? Kada će da postavi to pitanje pred Savetom bezbednosti, tj. pred UN, bilo preko neke druge države, bilo direktno kao Republika Srbija, i kada će da ispravi svoju evidenciju? Kao što znate, mi smo 20. oktobra dobili odgovor od predstavnika Vlade Republike Srbije u kojem oni navode da je sa poternica Tribunala ubijeno ili umrlo 14 Srba.

Međutim, zaboravili su kao 15. Krstu Mićića, koji je ubijen 5. marta 1999. godine u Ugljeviku, kao 16. Vidoja Tomića, koji je ubijen aprila 1999. godine i kao 17. suprugu jednog od osumnjičenih od strane Tribunala u Hagu, gospođu Radu Abazović, koja je ubijena od strane EUFOR-a, a tom prilikom je ranjeno i 11-godišnje dete. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, predstavnik poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani članovi Vlade, moje pitanje je za premijera Cvetkovića, a odnosi se na "Telekom" i prodaju "Telekoma".

DSS je apsolutno protiv prodaje "Telekoma" jer smatramo da su telekomunikacije važan infrastrukturni resurs za budućnost ove zemlje. U modernom dobu telekomunikacije su jednako važne kao putna infrastruktura, železnička, vodna itd. Ako ne prodajemo putnu infrastrukturu, ako ne prodajemo puteve i železnicu, ne postoji ni jedan jedini razlog da se danas prodaje telekomunikaciona infrastruktura, u koju je, samo u fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu, u poslednjih sto godina uloženo preko tri milijarde evra.

Takođe moram da kažem da "Telekom" ima ogroman značaj za razvoj srpske privrede. "Telekom", kao veliko preduzeće, upošljava stotine malih i srednjih preduzeća kao kooperante i dobavljače. Ali, možda čak i važnije od toga, "Telekom" je izvanredan resurs za buduće zapošljavanje mladih stručnjaka iz oblasti telekomunikacija i elektrotehnike.

Poznato je da mi imamo jedne od najboljih stručnjaka u elektrotehnici, pogotovo u telekomunikacijama, i da ne postoji danas nijedna velika svetska firma iz ove oblasti, bilo da je u pitanju čista elektrotehnika ili sektor telekomunikacija, gde ne rade na desetine, stotine i hiljade mladih koji su završili Elektrotehnički fakultet u Beogradu i otišli u svet.

Taj naučnoistraživački i tehnološki resurs, koji danas imamo i u okviru "Telekoma", jer "Telekom" ima izvanredne stručnjake, dokazane, koji rade po svetskim standardima u najboljoj mogućoj konkurenciji, mi ne smemo da izgubimo. Siguran sam da bi ove ljude, inženjere, tehnologe, rukovodioce u "Telekomu", i ne samo u centrali nego po celoj Srbiji, danas poželele mnoge svetske kompanije.

Takođe, mislim da ne treba zaboraviti ni bezbednosni aspekt, jer "Telekom" pruža vrlo važne usluge Vojsci, policiji, bezbednosnim agencijama, Vladi i drugim institucijama koje su od ogromne važnosti za funkcionisanje države.

Objašnjenja da su nam pare potrebne za izgradnju puteva su zaista neozbiljna, jer moramo građanima reći istinu – "Telekom" ne mora da se proda da bi se gradili putevi, jer putevi mogu da se grade i putem koncesija, kao što se grade u drugim evropskim državama. Želim samo da napomenem da je blizu 70% auto-puteva u EU izgrađeno baš putem koncesija, odnosno putem javnog privatnog partnerstva.

Na kraju, samo da pokažem jedan dokument. Ovo je dokument Vlade Republike Srbije koji se zove Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije od 2010. do 2015. godine. Zapamtite, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije je nedavno usvojena od Vlade Republike Srbije. U ovoj strategiji se kaže da "država mora da podstakne domaću tehnologiju tako što će kroz sopstvene programe raznih nivoa vlasti kao i javnih preduzeća dati šansu domaćoj pameti".

Dalje: "Oblast informacionih i komunikacionih tehnologija razvijena je u Republici Srbiji na dobrom nivou i predstavlja njenu važnu granu i privrede i nauke. U oblasti proizvodnje softvera, i delimično hardvera, postoji nekoliko privrednih društava koja se bave plasmanom znanja i dobro posluju na tržištu, čak i u regionu … Veći partneri te industrije su Telekom Srbija (itd.), što znači da ova oblast većinom počiva na javnim preduzećima i državnim institucijama".

Ovaj dokument je u potpunoj korelaciji, apsolutno protivreči odluci da se proda "Telekom" i zato postavljam pitanje predsedniku Vlade – da li će odustati od prodaje "Telekoma", jer je to u interesu građana Republike Srbije? Hvala.