Poštovana predsednice, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dozvolite da vam, u ime Vlade, predstavim paket finansijskih zakona, među kojima i onaj najvažniji, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.
Naravno, počeću s ovim zakonom. Napraviću i malu digresiju, da je ovo šesti budžet u periodu od 28 meseci, dakle u periodu mandata ove vlade, što zaista govori o tome da se otprilike na četiri i po do pet meseci revidira budžet, imajući u vidu promenjene i međunarodne i unutrašnje okolnosti. To je jedini način na koji Vlada Republike Srbije, dakle budžetom i njegovim promenama, može da reaguje na kompleksnost i promene eksternog okruženja.
Ali, ako hoćemo da zaista govorimo kakve su promene koje podrazumeva i uključuje u sebe ovaj rebalans, reći ću da su te promene, pod jedan, ne tako velike u kvantitativnom smislu, jer se tiču 2,5% ukupnih rashoda, i da su te promene, pre svega, rezultat želje ove vlade da balansira između stimulisanja privrede subvencijama i subvencionisanim kreditima i postizanje neke vrste socijalne kohezije, bez koje nema ni preživljavanja ni napretka.
Dakle, promene koje su uključene u ovaj rebalans jesu, pre svega, promene koje se tiču različitih kategorija socijalnih rashoda i ove promene jesu usaglašene sa programom koji imamo sa MMF-om.
Iskoristiću ovu priliku i sve nas zajedno podsetiti da smo budžet Republike Srbije za 2010. godinu radili na osnovu zaključene treće revizije i da je taj budžet podrazumevao deficit konsolidovane države u iznosu od 4% društvenog proizvoda.
Već prilikom zaključivanja četvrte revizije, zbog eksternog okruženja i sporijeg rasta regiona, pa i Srbije, od onog očekivanog, revidiran je, u osnovi, program sa MMF-om i dozvoljen je, odnosno preporučen kao nešto što jeste lek za privredu koja se sporije oporavlja, veći deficit, znači deficit konsolidovane države od 4,8% društvenog proizvoda, i ovaj rebalans je zapravo rađen i saglasan je u odnosu na ono što predstavlja četvrtu reviziju aranžmana sa MMF-om, koja je zaključena, ako se sećate, negde u junu 2010. godine.
Kao što je red, treba predstaviti neke ekonomske rezultate i pokazatelje. Naravno, moram da kažem da su oni mešoviti. S jedne strane, postoje nedvosmisleni dokazi da se privreda oporavlja, da o tome najbolje govori stopa ekonomskog rasta, i ekonomskog rasta onog dela društvenog proizvoda koji se ne odnosi na poljoprivredu, koji se u trećem kvartalu i drugom kvartalu ubrzava u odnosu na isti period prošle godine, to je negde oko 2,5%, ali ukoliko se primene statističke tehnike koje podrazumevaju desezoniranje i dizanje tog rasta koji je ostvaren u trećem i drugom kvartalu na godišnji nivo, to svedoči o nekom rastu koji je veći od četiri ili četiri i po posto na godišnjem nivou.
Ono što je takođe dobar znak jeste da se struktura tog rasta menja i da stvarno osnovni doprinos rastu jesu dali izvozno orijentisane grane, pre svega industrija, ali isto tako trgovina i telekomunikacije, a u okviru industrije, najviše sledeće delatnosti: osnovni metali, hemija, prehrambena industrija i plastika.
Na drugoj strani, postoje i neki ne baš tako poželjni simptomi. Ono što se dešava jeste inflacija koja je prvi put u oktobru prešla taj gornji nivo intervala koji Narodna banka cilja. Da se podsetimo – šest plus minus dva posto jeste ciljana inflacija. U oktobru je bila iznad tog cilja. Osnovni uzroci takvog kretanja cena jesu poznati, dakle rast prehrambenih proizvoda i taj efekat prenosa deprecijacije deviznog kursa na inflaciju.
U osnovi ovog budžeta, kao i u osnovi onog budžeta koji smo usvojili krajem prošle godine, jesu u suštini dve stvari – poreska politika koja je u osnovi nepromenjena i politika rashoda koja u svojoj osnovi ima zamrzavanje tekućih rashoda, pre svega zarada, penzija i svih ostalih troškova radnog mesta, što se zove kupovina roba i usluga, da bi se stvorio prostor za one druge izdatke, dakle fiskalne podsticaje kao što su subvencije, subvencionisani krediti i investicije.
Sada nešto o samom okviru budžeta, odnosno rebalansa za 2010. godinu. Okvir budžeta predstavljaju prihodi od 660 milijardi dinara. Govorim okrugle cifre radi lakšeg pamćenja. U osnovi, to su nešto veći prihodi od onih koje smo planirali originalnim budžetom. Međutim, sama struktura prihoda je nešto različita. Prihodi od PDV-a su nešto niži, upravo kao rezultat izvoznog rasta naše privrede – kao što znate, izvoz jeste oslobođen plaćanja PDV-a svuda, pa i u Srbiji – ali su zato mnogo veći prihodi od planiranih po osnovu akciza.
Takođe, sa jedne strane imamo nešto niže prihode od poreza i doprinosa na zarade od onoga šta smo planirali originalnim budžetom, ali sa druge strane značajno veće prihode od poreza na dobit. Dakle, globalno posmatrano, rast prihoda veći je otprilike 3-3,5 milijarde dinara, sa nešto izmenjenom strukturom.
Rashodi izmenjenog budžeta Republike Srbije, odnosno rebalansa, jesu približno 780 milijardi dinara. To negde znači da je deficit budžeta Republike Srbije 120 milijardi dinara. Opet govorim o tome da budžet Republike Srbije čini negde 58% ukupnih javnih rashoda i da je ovaj rebalans u skladu sa opštim okvirom koji je dogovoren.
Ovom prilikom želela bih da vas upoznam i sa onim promenama za koje smatram da jesu bile najvažnije. Kao što sam rekla, to jesu bili izdaci koji su više orijentisani na zadovoljenje socijalnih potreba. Dakle, radi se o tome da je povećan transfer Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za otprilike sedam milijardi dinara i da se radi, u suštini, o redovnom izmirenju penzija.
Takođe, povećani su rashodi na ime jednokratne isplate zaposlenima u državnoj administraciji i javnim službama, dakle obrazovanju i zdravstvu. Taj izdatak je iznosio dve milijarde dinara. Takođe, povećani su izdaci na ime jednokratne pomoći penzionerima. Te mere su nam svima dobro poznate, to su mere koje su bile dogovorene pri ranijim revizijama aranžmana sa MMF-om. Ta mera je koštala otprilike oko 6,5 milijardi dinara.
Takođe, povećani su izdaci za osnovnu socijalnu zaštitu, za dečije i materinske dodatke, ali isto tako i za neke vanredne socijalne programe, koji su usmereni na one najsiromašnije, pre svega na siromašne opštine i mogućnost tih četrdesetak siromašnih opština da pružaju usluge socijalne zaštite, na lanč-pakete i obezbeđenje narodnih kuhinja za one najsiromašnije.
U ovom budžetu dodatni prostor dobile su i sve opštine. Dakle, povećani su transferi opštinama za jednu milijardu dinara – 500 miliona se po istom ključu deli svim opštinama, a 500 miliona se deli samo onima koje su siromašne, po posebnom ključu. Nakon usvajanja ovog rebalansa doneće se odluka Vlade kojom će se precizirati raspodela jedne milijarde na opštine.
Pored ovih izdataka, veći prostor je dobilo obrazovanje, sa 892 miliona dinara za različite namene u obrazovanju. Povećane su i subvencije privredi, za oko dve milijarde. Takođe, povećana su sredstva koja će obezbediti redovno snabdevanje mlekom. Posmatrajte ovaj budžet i kao nešto što pokušava da minimizira negativne efekte koji su se u skorije vreme pojavili. Dakle, 650 milijardi dinara je za redovno snabdevanje mlekom.
Isto tako, obezbeđena je grejna sezona. Povećane su robne rezerve za mazut. Ukoliko neke opštine ne budu imale dovoljno sredstava da nabave mazut za grejanje, tu su robne rezerve koje će ih podržati i, naravno, vraćanjem nekih starih dugova gradu, obezbeđena je grejna sezona i u onim toplanama koje presudno zavise od snabdevanja gasom.
Ovo su bile najvažnije promene koje se tiču rebalansa budžeta Republike Srbije. Još jednom bih ponovila da smo pokušali da nađemo pravi balans između subvencija i stimulisanja i socijalne kohezije i zaista se nadam da smo ovim rebalansom taj cilj ostvarili.
Pored rebalansa budžeta Republike Srbije, pred vama se nalaze izmene i dopune finansijskih zakona, pre svega Zakona o bankama, Zakona o osiguranju depozita, Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
O ovom paketu zakona smo više puta govorili. Upoznala bih vas sa osnovnim izmenama, pre svega šta je bio osnovni razlog što smo se odlučili da menjamo ove zakone. To je, pre svega, očuvanje finansijske stabilnosti Republike Srbije, sprečavanje ili eventualno ublažavanje negativnih efekata eventualno novih kriznih situacija, povećana zaštita interesa deponenata i očuvanje i jačanje poverenja u bankarski sektor.
Izmenama ova četiri zakona u suštini se stvara pravni osnov za brzo reagovanje Vlade ukoliko nastupi slučaj pojave banke u problemu, sprečava se prenos efekata sa pojedinačne problematične banke na sistemski nivo, obezbeđuje se stabilnost bankarskog sektora, a sa druge strane, ono što je jako važno, minimiziraju se troškovi Republike Srbije i Agencije za osiguranje depozita i NBS i obezbeđuje se očuvanje vrednosti imovine banaka.
Želela bih da uporedim sadašnje stanje stvari koje regulišu ova četiri finansijska zakona i kratko vas informisala o tome šta su osnovne novine. Kao što se sećate, ovaj zakon smo menjali negde u oktobru 2008. godine. To je bio Zakon o osiguranju depozita, kada smo povećali minimalnu sumu osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra, po deponentu i po banci. Isplate osiguranih depozita počinju u roku od tri dana od dana donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju stečajnog postupka. To je bila jedna od mera, pored ostalih, kojom je Vlada Republike Srbije pokušala ublažiti negativne efekte kada su na ne samo jednu lošu vest o propasti banke čije ime je asociralo na neku lokalnu banku, počeli depoziti da se povlače.
Dakle, važeća zakonska regulativa predviđa sledeći scenario. Imate NBS i u okviru regularnih funkcija NBS imate njenu kontrolnu funkciju, kojom ona kontroliše banke pojedinačno. NBS, preko svojih pokazatelja, može da identifikuje problematičnu banku. Ukoliko banka ima teškoće ili ukoliko je tzv. problematična banka, ono što sadašnja pravna regulativa omogućuje, to je da ili NBS donese rešenje o prinudnoj upravi, imenuje prinudnog upravnika i, ukoliko se finansijski rezultati poslovanja banke poprave pod tom prinudnom upravom, ta problematična banka nastavlja sa svojim poslovanjem.
Drugi slučaj jeste da NBS oduzima banci dozvolu za rad, Privredni sud nakon toga donosi rešenje o pokretanju stečajnog postupka, nastupa stečaj i likvidacija banaka, onda tu nastupa Agencija za osiguranje depozita, koja ima ulogu da isplati minimalnu osiguranu sumu.
Šta smo ovim zakonom, zapravo, izmenili? NBS i dalje ima tu svoju osnovnu kontrolnu funkciju, da identifikuje da li postoji problematična banka. Ukoliko postoji banka koja ima teškoće u poslovanju, opet NBS donosi rešenje o prinudnoj upravi, postavlja prinudnog upravnika, a u toku prinudne uprave moguća je dokapitalizacija banke od strane postojećih ili novih akcionara i, što nije postojalo u postojećem zakonu, prinudno pripajanje drugoj banci. I jedan i drugi instrument, naravno, odvija se bez finansijske podrške države.
Naravno, moguć je i drugi scenario koji predviđa ovaj zakon, a to je da Narodna banka Srbije oduzme poslovnoj banci dozvolu za rad. Ona imenuje Agenciju za osiguranje depozita kao administratora takve banke i banka pod administrativnim upravljanjem, zapravo Agencija sprovodi test najmanjih troškova, ima na raspolaganju više opcija nego što je imala u važećem zakonu.
U važećem zakonu imala je opciju samo stečaja i likvidacije. Sada postoje još dve opcije – kupovina imovine i preuzimanje obaveza banke od strane druge banke i prenos ukupne imovine ili dela imovine i obaveza banke na banku za posebne namene, tzv. bridž banku, koja se osniva na period od dve plus dve godine, kojoj NBS daje licencu za rad.
Na ovaj način mogućnost države da reaguje kada se pojavi slučaj problematične banke jeste veći, imate veći broj instrumenata, ali ideja uvođenja većeg broja instrumenata jeste da se postignu najmanji troškovi za državu. Jer, u suštini, najskuplje je isplatiti osigurani depozit.
Dakle, Vlada je ta koja na predlog Agencije za osiguranje depozita odlučuje o finansijskoj podršci. Finansijska podrška se daje tek nakon što Agencija za osiguranje depozita pokaže koji je metod i koje je sredstvo najjeftinije. Sama Agencija za osiguranje depozita u okviru ovog paketa zakona ima više funkcija nego što je imala po tekućim zakonima – obezbeđuje finansijsku podršku bankama, obavlja funkciju administratora banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, osniva banku za posebne namene, sprovodi naplatu potraživanja u ime i za račun Republike Srbije.
Napominjem da se finansijska podrška ne može obezbediti banci koja je pod prinudnom upravom, niti banci kojoj je oduzeta licenca za rad.
Šta su izvori sredstava, ukoliko se javi ovakav slučaj? Izvori sredstava jesu sama sredstva Agencije za osiguranje depozita, naravno budžet Republike Srbije i drugi izvori. Ukoliko ta sredstva nisu dovoljna, Agencija može da se zaduži i za to ima garanciju Republike Srbije. Dakle, sve u cilju zaštite deponenata i sve u cilju minimiziranja troškova za budžet Republike Srbije.
Kao možda poslednja promena jeste da je ovim zakonom uvedena mogućnost Vlade da u određenim slučajevima, kao što je recimo sistemska svetska ekonomska kriza, možda i poveća stepen zaštite deponenata. Taj stepen zaštite ona može povećati na dva načina. Jedan način jeste da proširi obuhvat, dakle da osim fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, uključi čak i velike kompanije, ili da poveća minimalnu sumu osiguranih depozita, a sve, opet ponavljam, u funkciji sigurnosti i stabilnosti finansijskog sektora.
Na kraju bih rekla samo dve ili tri rečenice o malim promenama koje se tiču Zakona o sprečavanju pranja novca. Samo su dve krupne izmene o kojima bih htela da vas obavestim. Dakle, uvodi se sistem provere elektronskog transfera novca da bi se umanjio rizik koji takvi transferi nose. Znači, onaj ko naloži elektronski transfer, mora biti identifikovan.
Takođe, proširena je nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca. Uprava za sprečavanje pranja novca praktično nadzire i kontroliše sledeće obveznike: lica koja se bave poštanskim saobraćajem, preduzetnike i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga, takođe i pravna lica koja se bave uslugama prenosa novca, računovodstvenim uslugama, revizorskim uslugama, posredovanjem u sklapanju kreditnih poslova, poreskim savetovanjem itd. Dakle, to su, u osnovi, samo dve krupne promene.
Na ovaj način bih završila svoje uvodno izlaganje o paketu finansijskih zakona. Mislim da su važni i zato vas molim da u Danu za glasanje, bez obzira na kojoj strani bili, podržite ove zakone. Hvala.