Drago mi je što redovno vodite evidenciju o tome koliko nam je ostalo vremena.
Za mene je frapantna činjenica da je ovim rebalansom budžeta predviđeno da se 2,6 milijardi dinara prebaci budžetu grada Beograda, radi izmirenja dugova za gradsko građevinsko zemljište, a da se na isti način ne postupi prema drugim lokalnim samoupravama.
Ovde se kaže da su to dugovi koji su nastali zbog neplaćanja računa republičkih organa i da zbog toga budžet Republike Srbije prebacuje gradu Beogradu, da bi se otpisale kamate na ta dugovanja. Pitam vas – da li postoje dugovi po istom osnovu u drugim gradovima u Srbiji, na primer, u Nišu, u Novom Sadu ili Kragujevcu? Postoje valjda još neki republički organi u nekim drugim gradovima, sem u Beogradu.
Da li ste predvideli sredstva za plaćanje za gradsko građevinsko zemljište, za grejanje, za bilo koje dugove koje ti republički organi duguju drugim gradovima? Niste. Dokle više taj Beograd majka, a prema drugima maćeha? Dokle više takvog ponašanja? Onda se čudimo zašto se javljaju nekakve težnje o samostalnosti, o nekakvim novim pokrajinama, o separatističkim težnjama u jugoistočnoj Srbiji?
Kakav je to način da se sav novac koji se skuplja u celoj Srbiji fokusira u Beograd? Guramo u razvojne projekte u Beogradu, sve investicije u Beogradu. Gradimo mostove u Beogradu, gradimo podzemne železnice u Beogradu. Svi krediti za razvojne projekte su u Beogradu.
Šta će ostatak Srbije da radi? Nećemo ni da plaćamo račune. Doduše, platićemo samo gradu Beogradu, ali opštinama i gradovima nećemo da platimo. To je čist bezobrazluk. To je čist bezobrazluk, gospođo Dragutinović. Zaista ne mogu da verujem da ćete na ovakav način se ponašati i da ćete gledati u te papire, da mi nećete odgovoriti na ove primedbe.

Na član 4. razdeo 14. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdele 14. i 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdele 14. i 23. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za finansije je, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, podneo amandman na član 4. razdele 14. i 25. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdele 14. i 28. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović. Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovana predsednice, gospođo ministarka, saradnici iz Ministarstva finansija, gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na finansiranje Ministarstva, zapravo, na pripadajuća sredstva Ministarstvu za ljudska i manjinska prava u visini od 55 miliona, a za potrebe rada i funkcionisanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Moram priznati da sam u ime poslaničke grupe SPS-JS na brzu ruku ovakav amandman podneo, sa predlogom da se tih 55 miliona izdvoje iz dela transfernih sredstava.
U obrazloženju Vlade stoji da bi u tom slučaju pripadajuća sredstva u transferima bila umanjena za taj iznos lokalnim samoupravama.
Naravno da prihvatam takvo obrazloženje jer neprekidno sam u svojim stavovima iznosio potrebu uvećanja i poštovanja onih kriterija o pripadanju transfernih sredstava za lokalne samouprave. Sada činim malu digresiju, ali je veoma značajno to reći.
Mislim da bi ubuduće Vlada morala da preduzme mnogo značajnije mere, čak i u onoj sferi kreiranja drugačije poreske politike, pa i selektivne itd, i da u mnogo većoj meri uveća transfere i iznađe i druge mogućnosti za podsticanje nerazvijenog istoka Srbije, nerazvijenog juga, kao što je Borski okrug, Braničevski, Pčinjski, Jablanički okrug, itd.
Nastavimo li tako, moraću i sa nekom dozom kritike da kažem, politiku regionalnog razvoja u duhu da to stidljivo činimo ili nedovoljno itd, bez nekih bitnijih i krupnijih promena i koraka u tom pravcu, to ekonomsko raslojavanje će biti toliko da ćemo jednog trenutka zaista na jugu, istoku i nekim drugim delovima Srbije imati pusta područja. To moramo da shvatimo i moramo timski, sveobuhvatno i strateški da priđemo tom cilju.
U protivnom, mi ćemo imati za 10-20 godina jedan ogroman Beograd, koji je nefunkcionalan, takođe raslojen po onome što su mogućnosti i načinu života ljudi u njemu, a sa druge strane, državnu teritoriju koja je napuštena. Zato prihvatam ovo obrazloženje.
Da se vratim sada na ovo da nije možda najbolje, a rekao sam, na brzu ruku sam to predložio, ali mislim da ste morali da u kreiranju ovog rebalansa budžeta povedete računa o ovoj funkciji koja je potrebna da se realizuje iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava za ostvarivanje prava nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Koristiću i vreme poslaničke grupe još malo. Dozvolite mi, poštovana predsednice, da to učinim.
Zapravo, 6. juna su održani izbori za nacionalne savete i posle tih izbora mi u Srbiji imamo četiri nova nacionalna saveta. To je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine, Nacionalni savet aškalijske nacionalne manjine, Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine i Nacionalni savet češke nacionalne manjine.
Takođe, principi raspodele budžetskih sredstava se razlikuju u odnosu na period pre sprovedenih izbora, tako da obim sredstava za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina do kraja 2010. godine se mora korigovati, odnosno mora se povećati, tačnije, u skladu sa Uredbom o postupku raspodele sredstava iz budžeta Republike Srbije namenjen radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Svako drugo postupanje, ako se o ovome ne vodi računa, gospođo ministarka, dolazimo do kršenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a koji je donekle donet u skladu sa Ustavom ovde u Narodnoj skupštini.
Dakle, mi kao Narodna skupština moramo da poštujemo zakone, takođe i Vlada. Verujem, s obzirom da nije učinjen dobar predlog ovim amandmanom, u smislu izuzimanja tih 55 miliona sa pravog mesta, objasnio sam zbog čega se slažem sa vašim stavom da ne treba dirati ta sredstva, jer idu u korist lokalnih samouprava.
Apelujem i kao predsednik Odbora za međunacionalne odnose u Narodnoj skupštini da ova sredstva nadomestite iz budžetske rezerve, ako ne postoji neki drugi način, kako bi se ispoštovao zakon i kako bi svih 20 nacionalnih saveta ostvarivali ono što im pozitivna normativna akta ove države garantuju, a time se ostvaruju prava pojedinaca i svih grupa nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Na član 4. razdeo 15. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 16. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić. Izvolite, gospodine Tomiću.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, drage kolege narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 4. razdeo 16, glava 16.7, funkcija 420, klasifikacija 422, troškovi putovanja smanjuju sa 10,5 miliona dinara na pet miliona dinara.
Najviše govorim zbog građana Srbije, za koje se nadam da gledaju snimak ovog dela sednice parlamenta, da se radi o Upravi za agrarna plaćanja. Imajući u vidu delokrug rada Uprave za agrarna plaćanja, prevashodnu usmerenost na domaće korisnike njihovih usluga, zaista je teško sagledati opravdanost rebalansom predviđenih troškova putovanja od 10,5 miliona dinara.
Voleo bih da čujem gospođu Dragutinović, zbog čega su ovi troškovi ovoliki. Pomenute iznose posebno čini nerealnim kada se ima u vidu da troškovi putovanja ostalih uprava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne prelaze tri miliona dinara? Po čemu je to Uprava za agrarna plaćanja specifična da bi dobila ovolika sredstva samo za putovanja?
Ovo me podseća na ono što je kolega Nenad Popović rekao, da je namenski, tipski, za nekoga ili nešto. Baš kao što je filmska industrija dobila više nego književnost, više nego likovna umetnost, više nego muzeji svi zajedno. Osnovano sumnjam, a mogu i da dokažem da je to zbog režisera, režimskih režisera, jer ne znam kako da ih drugačije krstim, da će dobijati da snimaju filmove, tako ovde mislim da po kom osnovu je baš ova uprava na ovaj način nagrađena i mi želimo da ovo predupredimo, odnosno mi za nešto više od 50% predlažemo da se ovo smanji.
Takođe je simptomatično i ostaće zapamćeno da od 58 amandmana koji su podneti niste prihvatili baš nijedan. Da li smatrate da su nesuvisli, da su nekonstruktivni ili nešto treće i kako je to baš moguće i kakva je to poruka opoziciji, a i uopšte građanima Srbije koji gledaju jednu nadobudnu Vladu koja misli i uverena je da najbolje radi što može, kao i verovatno svaka vlada u svetu, samo što naš narod živi kako živi, a vi mislite da ste svemogući, da ste najpametniji, da ste najbolji, a frižideri u Srbiji prazni, novčanici u Srbiji prazni. Nemoguće je da od 58 amandmana baš niste imali sluha ni za jedan.
Što se tiče same poljoprivrede, podsetiću vas da je Vlada Vojislava Koštunice prvo što je uradila, agrarni budžet povećala 3,5 puta, a subvencije za poljoprivredu, u odnosu na budžet, 2008. godine su bile 2%, 2009. godine 2,2%, a 2010. godine 2,6%. Vlada Vojislava Koštunice je subvencije, u odnosu na budžet, izdvojila u odnosu od 5%.
To je skoro sad faktički i duplo više nego za ovu godinu što ste vi predvideli, a pričate, ne vi, ali uopšte cela Vlada, a pogotovo ministar poljoprivrede, da je poljoprivreda najjača grana privrede države Srbije. Hvala vam.

Na član 4. razdeo 16 amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdele 16 i 17 amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdele 16, 17 i 19 amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 17 amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 17 amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog za podnošenje ovog amandmana je taj što je stav SRS da je krajnje vreme da Vlada Republike Srbije prestane da ulaganja u Fijat tretira kao ulaganje od posebnog značaja, jer je zaista bilo dosta ulaganja.
Većinski vlasnik ima 67% udela, dok Vlada ima 33% i za većinskog vlasnika već je učinila mnogo, toliko čak da je obezbeđivanje prodaje automobila Fijat predstavila kao način izlaska iz krize i naravno kupovinu punta stavila na listu za subvencionisane kamate iz republičkog budžeta.
Ovim rebalansom je opredeljeno dodatnih milijardu i 383 miliona dinara ekonomske klasifikacije 621 i navedeno je za šta će sva ova sredstva biti iskorišćena.
Mi iz SRS smo amandmanom predložili da se milijardu dinara iskoristi u druge svrhe, a ne za Fijat. Predložili smo da milijardu dinara bude iskorišćeno za subvencije u grinfild investicije, za koje je inače opredeljeno dve milijarde i 214 miliona i smatrali smo da bi još milijardu dinara bilo od velike koristi, jer pojedini investitori smatraju da su ovakve investicije isplativije ekonomski ili je priroda posla takva da zahteva izgradnju novog objekta iz temelja.
Kratko ću pomenuti još Fijat, nekoliko dana nakon najave kada bi se moglo dogoditi da se u Srbiji proizvedu još dva nova modela Fijata – idea i lanča muza, zato što je u Italiji bilo problema sa sindikatima, a u Kragujevcu se može obezbediti nesmetana i sigurna proizvodnja i onda su usledile burne reakcije italijanske vlade.
Roberto Kalderoli, ministar u italijanskoj vladi, izjavio je sledeće – ne može da se sedne za trpezu i jede uz pomoć države, a onda da se ustane i ne plati račun, rekao je Kalderoli, misleći na pomoć koju je italijanska država pružila Fijatu nakon izbijanja ekonomske krize 2008. godine.
Na račun Fijata i ranije su izricane optužbe da kao privatna kompanija koristi često državnu pomoć, a da daje malo zauzvrat. U Italiji postoji šala da je država, kada bi obračunala svu pomoć koju je davala torinskoj kompaniji, do sada mogla nekoliko puta da otkupi Fijat. Ovo puno govori u prilog amandmana koji smo podneli i u opravdanost našeg zahteva da bude prihvaćen.
Da se vratimo sada malo investicijama, statistički podaci za 2009. godinu govore da među balkanskim zemljama koje nisu u sastavu EU najviše direktnih stranih investicija prošle godine je otišlo Hrvatskoj 2,1 milijarda evra, Srbiji milijardu i 300 miliona evra, a Crnoj Gori neznatno manje 1,06 milijardi evra, iako je ona deset puta prema broju stanovnika manja od Srbije.
Jedan od uzroka lošeg rejtinga Srbije jeste poslovno okruženje, odnosno velika razlika između dobrih namera Vlade i stvarnih rezultata.
Evo kako ocenjuju stanje u Srbiji pojedini potencijalni investitori. Razlog nije vezan za politiku Vlade, nego za strukturu društva, gde je 80% ekonomije u rukama desetak tajkuna. Lepo je imati posebne programe za privlačenje investitora, ali na prvom mestu je vladavina zakona i sudska zaštita, a to je nešto o čemu je lakše govoriti, nego uraditi.
Lakše je dati poreske olakšice nego poboljšati pravni sistem, objasnio je Gavin Rajan, partner u investicionoj kompaniji World Europe Capital Management. Da niska cena i porezi nisu dovoljni potvrdili su i u Henkelu. Srbija jeste povoljna, kako zbog poreza na dobit i poreza na dohodak građana, tako zbog kredita za investiranje i podsticanje posebnih sredstava za novozaposlene.
Ipak, poslovno okruženje bilo bi bolje da je bila bolja infrastruktura i administracija jednostavnija, reči su direktora ove kompanije. To je slika Srbije viđena očima investitora. Završiću kratkim osvrtom na reči gospođe ministra tokom rasprave u načelu budžeta. Rekli ste tada, gospođo ministre, da Vlada mora da isplati plate policiji, profesorima, lekarima, da mora da isplati penzije, invalidnine, dečije dodatke i to je nesporno.
Nijednom rečju to niko nije osporavao, naprotiv. Ono što ćemo uvek osporavati jeste to da ovo zaista liči na rasipanje državnog novca za rad neustavnih organa, a tu mislim na agencije i slične organe. S tim se nikada nećemo složiti, a vi nikako da prestanete da osnivate iste te na svakoj sednici Narodne skupštine. Hvala.

Na član 4. razdeo 17 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. razdeo 21 amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović. Da li neko želi reč? (Da.)

Uvažena predsednice, poštovana ministre, kako ste juče na kraju rasprave izjavili za penzije i sva ostala davanja, pa i invalidnine, da mora da bude novca, odnosno da su to prava koja moraju da se ispoštuju.
Naravno, ovaj amandman koji je podnet, pokušano je da se dođe do toga do saznanja da će u budžetu za ovu godinu nedostajati određen iznos sredstava kada su u pitanju lične invalidnine i pokušaj nas poslanika, našeg kluba kao predstavnika te populacije, da ukažem na pravi put, da će nedostajati negde blizu 200 miliona dinara za 12 invalidnina. Radi se o izdvojenim sredstvima.
Iz resornog ministarstva sam dobio kompletan izveštaj da su oni upozoravali tokom pripreme rebalansa budžeta na manjak sredstava i za još neka prava koja se odnose na zakonom regulisanoj osnovi, a to je pre svega, nadoknada, dobijanje putničkog automobila za najteže kategorije invalida, a radi se o 200 ratnih vojnih invalida koji imaju pravo na nacionalni auto.
S obzirom da imamo trenutno zakonski problem, nemamo nacionalni auto kubikaže do 1000 kubika, to pravo je ostavljeno za iduću godinu da se izmenama i dopunama Zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti razreši, pa će samim tim i ovi ljudi dobiti to svoje pravo u sledećoj godini.
Postavljam pitanje da li će biti novaca za invalidnine, s obzirom da je to pravo i da su invalidnine pravo koje se usklađuje svakog meseca po rastu ličnih dohodaka, a u skladu sa rastom ličnih dohodaka mi smo mišljenja da će faliti oko 200 miliona, možda nešto malo manje i sa tim u vezi smo podneli ovaj amandman. Nadamo se da će se ove druge pozicije gde ima malo više sredstava izdvojenih za socijalna davanja, moći da se iznađe prostora, odnosno da se izdvoje sredstva i ova kategorija ima svoju dvanaestu invalidninu u toku godine.
Druga stvar, ovih dana često mi se javljaju kolege, pre svega sa juga Srbije i postavljaju čuvena pitanja – šta je sa radom radne grupe, kada su u pitanju nadoknade, one čuvene dnevnice, da li su i one obuhvaćene rebalansom. Naravno da nisu, ali ni taj problem ne možemo večito da stavljamo pod tepih i njega ćemo morati pre ili kasnije da otvorimo.
Verujem da ćemo u budžetu za sledeću godinu na neki način otvoriti pokušaj rešavanja tog problema kako ne bismo imali situacije kakve smo imali. Vlada je odbija ovaj amandman. Ja ću sa svojim kolegama podržati rebalans budžeta i to je neminovno, ali ostavljam prostor za razmišljanje vama do samog glasanja da vidimo da li može da se nađe mogućnost da se ova kategorija ipak na određen način uvaži, jer u pitanju je svega 150 do 200 miliona dinara.

Gospodin Pejčić ima reč, imate minut i po.