Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, kada donosimo zakone u ovoj skupštini vodimo se sa nekoliko važnih maksima i važnih principa. Pre svega, kada donosimo zakone, donosimo zakone tako da vodimo računa da ugasimo onu žeđ i potrebu za stvaranjem boljeg čoveka, jer zakon pre svega treba da stvara boljeg čoveka, zatim humanije društvo i na kraju zakon mora da stvara racionalniju državu. Ali, uvek treba voditi računa da će volja države biti jača od navike pojedinaca i to se uvek iskazuje i izražava kroz jedan zakon.

Međutim, danas kada smo donosili zakone i kada smo slušali razna obrazloženja ovih zakona imali smo priliku da u jednom kratkom izlaganju pojedinih poslanika preživimo one stare dobre 90-e i da se prisetimo kako su ove oblasti bile uređene u vreme opšteg haosa, kada ništa u ovoj zemlji nije bilo uređeno. Apsolutno sam uveren da su dobacivanja mojih kolega, to jasno naznačava, da su ove dve oblasti savršeno dobro uređene tako da se iz sivih tokova novca, od šverca duvana, od kockanja, od organizovanja ilegalnog kockanja, organizuju mnoge nelegalne aktivnosti u ovoj zemlji.

Kada država i kada određene političke stranke i većina reši da uredi ove oblasti kroz zakone i zakonsku regulativu, uvek usledi kritika onih koji iskazuju žal za starim dobrim vremenima, kada je svako mogao da radi šta hoće i kada je svako mogao da od šverca cigareta izdržava sebe, svoju političku stranku, svoje političke ideje i svoje političke ambicije.

Govoriću o oba zakona. Pre svega želim da kažem da je za 10 godina demokratske vlasti, koja nije baš imala jasan kontinuitet u tih 10 godina, došlo do uređenja tržišta duvana, od jednog haosa gde ste cigarete kupovali na ulici a niste znali od koga ih kupujete i gde taj novac završava, da se došlo do situacije da za svaku prodatu paklicu cigareta sledi fiskalni račun i da uz tu paklicu cigareta ide akcizna markica i da svakoga trenutka svaki građanin zna koliko je novca dao državi od svake popušene cigarete i šta se sa tim novcem radi. To je velika prednost uređenih društava i uređenih država.

Možemo se sporiti oko toga kako taj novac treba rasporediti i kome ga treba dati, ali svakako ne možemo kazati da je loše to što živimo u uređenom sistemu vrednosti, u uređenom društvu kada su tri najveća svetska proizvođača cigareta prisutna na tržištu Srbije, kada imamo i domaćeg proizvođača cigareta i kada imamo, sa druge strane, uređenu oblast iz koje se nekada iz sive emisije, iz sivih tokova novca finansiralo sve i svašta u ovoj zemlji, od ubistava političkih protivnika, batinjanja političkih protivnika na ulici, batinanja studenata, pa do raznih drugih aktivnosti, uključujući i ratove.

Kroz ovaj zakon, koji danas imamo na dnevnom redu, imamo određene izmene i te izmene pokazuju da zakon živi kroz praksu i da mi prihvatamo posle šest ili sedam godina primedbe i sugestije onih ljudi, jer smo na određen način uredili ovu oblast, tako da se sada glavna stavka u zakonu o izmenama Zakona o duvanu odnosi na mogućnost da se cigarete transportuju zajedno sa nekom drugom robom samo ako ne utiču na kvalitet druge robe i ako ne menjaju organoleptička svojstva te robe. Time smo izišli u susret onim drugim ljudima i distributerima, time smo izašli u susret i privredi, jer želimo da pojeftinimo određene usluge i od toga će korist imati samo građani ove zemlje.

Želim da kažem nešto i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Nekada je ova oblast bila oblast kojom su se bavile kriminalne grupe. Nekada je ova oblast služila isključivo za finansiranje mafije, za finansiranje kriminala, za finansiranje ilegalnih aktivnosti, ali, nažalost, i za finansiranje određenih političkih stranaka koje su kroz svoju diskusiju iskazale žal za starim dobrim vremenima, za njih dobrim, ali, znate, kada je nešto dobro samo za nekoga a za sve normalne ljude u ovoj zemlji – zlo, onda to govori o tome kome je to dobro a manje govori o onome kome je to vreme bilo zlo.

Kada govorimo uopšte o izmenama Zakona o igrama na sreću, želim da podsetim da smo nekada imali samo 300 registrovanih uplatnih mesta, a da ih danas ima preko 1.300, ne zato što je poraslo interesovanje građana Srbije za kocku, nego zato što je država uredila ovu oblasti i od te oblasti se danas finansiraju razne druge socijalne aktivnosti u ovoj zemlji. Postavlja se pitanje – šta je to kocka? Da li je kocka kada neko igra loto, kada neko kupi srećku Držane lutrije Srbije, ili je kocka kada neko odlazi u kladionicu i uplaćuje tiket ili je kocka kada neko igra rulet? To su sve igre na sreću. Igre na sreću su oblast koju je država Srbija rešila da uredi onako kako to rade civilizovane zemlje.

Imam nekoliko primedbi na prethodna izlaganja, pre svega, kada govorimo o članu 2. ovog zakona, gde se kaže da će se deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40% koristiti za finansiranje "Crvenog krsta Srbije", Organizacije osoba sa invaliditetom i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalnog, ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom. Moje kolege su imale primedbu da novac treba davati isključivo organizacijama udruženja invalida, a nikako nekim drugim organizacijama koje vode brigu o njima, jer, navodno, ''tuđa ruka svrab ne češe'' i niko bolje ne poznaje problematiku osoba sa invaliditetom do njih samim. Smatram da postoje mnoge organizacije u Srbiji koje i te kako vode računa o osobama sa invaliditetom, a, sa druge strane, imaju sveobuhvatno polje delovanja.

Tačno je, bilo je u Srbiji u proteklom periodu raznih zloupotreba, raznih igara na sreću, pa i raznih humanitarnih fondova, svedoci smo toga i u nedavnoj prošlosti. Ali, znate, to vam je kao kad idete na fudbalsku utakmicu: ljudi na fudbalsku utakmicu ne idu zato što će neko dobiti crveni karton, već idu zbog lepih poteza, dobrih golova, atraktivnih poteza, dobre i efikasne igre i, u toj fudbalskoj utakmici traže ono najbolje na šta žele da se ugledaju, i zašto se vezuju za tu fudbalsku utakmicu, a ne ono nešto najgore. Možemo sada ovde izneti sijaset najgorih primera zloupotrebe humanih fondova, ali šta je sa onim najboljim primerima, koji su i te kako pomogli određenim osobama sa invaliditetom? Šta je sa onim najboljim primerima onih ljudi koji su odvojili svoje vreme, svoj novac i pomogli i uredili tu oblast?

Ovde se vrlo zlonamerno citirao član 14. gde se kaže – da će ostale klasične igre na sreću imati najmanje 10% od ukupne vrednosti primljenih uplata za učestvovanje u igri, i tih 10% je bila tema diskusije određenih poslanika, gde su oni tvrdili da je to tačno 10%, a u zakonu kaže – najmanje 10%. Velika je razlika između reči ''najmanje 10%'' i striktne odrednice ''samo 10%''. Jer, najmanje 10% ne kaže koliki je maksimum, maksimum može biti do 50%.

Ono što mogu da prihvatim kao kritiku i moram da je izrazim i ja, kada je reč o izmenama ovog zakona o igrama na sreću, to je član 28. Mogao je ovaj član preciznije da se formuliše, jer, kažu, u članu 68. stav 1 – reči 180 evra godišnje zamenjuje se rečima ''25 evra mesečno''. Moglo je tu da se doda – u dinarskoj protivvrednosti i po srednjem kursu NBS na dan uplate, jer je, ipak, dinar sredstvo plaćanja u Srbiji. Možda to, pošto su mnogi opozicioni poslanici intervenisali amandmanima, može da se prihvati.

Na kraju, čuli smo i nekoliko veoma interesantnih tumačenja od strane određenih ljudi iz opozicije, koji su se maltene izrugivali činjenici da su ova dva zakona ,u stvari, a pogotovo izmene i dopune Zakona o duvanu, rezultat, one, ''giljotine propisa''. Time ću i završiti svoje izlaganje.

Dobrota i pravda su najviši ciljevi zakona. Pisci zakona moraju gledati dalje od svog vremena. Ako vam smeta giljotina propisa, kazaću vam samo nešto što sam čuo na pijaci u Kruševcu kada sam razgovarao sa građanima koji su komentarisali giljotinu propisa. Oni su mi kazali – dobra je giljotina propisa, ali Francuzi su nekada u svojoj istoriji imali i ''giljotinu zakonodavaca'' za one loše zakone.

Mislim da je dobro da kroz ove zakone uredimo ove oblasti po meri svakog građanina i po meri civilizovane i razvijene države. Sa ovim zakonima, Srbija ne pravi nikakav trošak u budžetu. Sa ovim zakonima Srbija popravlja svoju budžetsku sliku i sa ovim zakonima Srbija stvara jedno bolje, modernije i civilizovanije društvo, humanije društvo i svakako omogućava ljudima da budu bolji ako to žele.

Zahvaljujem vam i pozivam vas da i vi budete bolji ako to želite i da glasate za ove zakone. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 11 minuta i 10 sekundi.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Da) Narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj raspravi smo čuli dosta toga interesantnog, ali neke stvari su očigledno zbunjujuće čak i za narodne poslanike, što je mene iznenadilo. Recimo, priča o tome da li su igre na sreću klađenje, kocka, i šta su kockarnice i kazina ili kladionice, to su potpuno različite stvari i čak se regulišu različitim zakonima, ovde se koristila terminologija i za jedno i za drugo kao da je isto, a nije isto.

Već sam u jednom slučaju pominjao primer kazina ili kockarnice, ako hoćete, u Beogradu, najveće, što se reguliše drugim jednim zakonom, koji se nalazi u okviru hotela Jugoslavija, a koji je privatizovan. Oni koji su dobili licencu za dobijanje tog kazina tj. te kockarnice dali su ponudu od 18 miliona evra na licitaciji, da bi dobili licencu. Po mojim informacijama, taj novac nikada nisu uplatili tih pet godina, ta licenca je istekla. Nova licitacija, po mojim informacijama, nije održana. To su problemi o kojima ovde treba da raspravljamo a ne da li je 100 metara ili 150 metara udaljena neka kladionica, a ne kockarnica od neke škole.

I, šta je sada sa tim što se dešava u okviru hotela Jugoslavija?! Da li će neko, ikada, na to pitanje da odgovori? Zašto hotel Jugoslavija ne radi kao ''hotel Jugoslavija''? Dakle, nije pipnut od onog trenutka kada je privatizovan, čak je preprodat od strane onih koji su prvo kupili, navodno, neki slovenačko-austrijski konzorcijum, oni su prodali novim grčkim vlasnicima, a da taj hotel i dalje ne radi kao hotel, nego radi samo kao kazino i ništa drugo. Kao hotel u Beogradu, kome je potrebno za smeštaj turista sa povećanim brojem turističkih dolazaka u Beograd i koji nema dovoljno kvalitetno smeštajnog kapaciteta, jedan takav dobar hotel, jedini na reci u Beogradu, ne radi kao hotel!

A, mi, sada, ovde, od poslanika slušamo, naročito vladajuće većine, kako brinu brigu o građanima, a, recimo, taj problem, koji traje već godinama, ne rešavaju dok su oni vlast, i na gradskom nivou i na republičkom nivou.

S druge strane, igre na sreću i klađenje u svim državama na svetu organizuje država, ne organizuje organizovani kriminal. Kao što smo videli, i kockarnice i kazina uvek drži neko ko dobije dozvolu od države. Kako se to onda može povezati sa kriminalcima, kao što se ovde priča? I naplate se porezi, takse itd, osim, ako to država ne organizuje. Al' to je, onda, taj organizovani kriminal o kome govorimo.

Igre na sreću – da li je iko ikad odgovarao u Narodnoj lutriji Srbije za ovaj skandal koji smo imali i štetu koja je načinjena građanima Srbije?! Nije niko, samo zato što je Narodna lutrija Srbije sa svojim direktorom kupila potpuno nesiguran, nezaštićen, neproveren softver za zaštitu svog sistema, koji su obični, šestorazredni, hakeri u Srbiji probili i napravili pljačku građana Srbije. I niko za to nije odgovarao!

A za to vreme, imamo kompanije ili bar jednu kompaniju, za koju sigurno znam, i prisutni ministar zna, za IP-tehnologiju da je i te kako cenjena u svetu i koja, recimo, nije mogla od Narodne lutrije Srbije da dobije posao i da zaštiti građane Srbije, tako što bi napravila pravu softversku zaštitu. To su problemi.

Neke kolegu su već rekle, i meni ovo više liči na reketašenje zvaničnih, legalizovanih kladioničarskih preduzeća, a ima ih svega tri ili četiri u Srbiji, koji su prisutni u svim našim gradovima, da sada smanje broj svojih, da kažemo, prodajnih, mesta, koja imaju, da bi opet prelazili na neka druga mesta, da bi grad opet naplaćivao neke druge takse, da bi se menjali lokali i pravio trošak tim ljudima koji, inače, uredno plaćaju porez državi Srbiji za to što rade, potpuno legalno.

Tako da, sve ovo meni liči potpuno na jednu akciju za punjenje jednog dela prazne republičke kase ili jednog dela prazne gradske, bez podsticaja preduzetništva u Srbiji, što je jedino bitno.

Moramo preduzetnike da podstičemo, prestali smo to da radimo, od Drugog svetskog rata naovamo, u svim oblastima, pa i u ovim, ne podstičemo ih nego ih samo demotivišemo da rade. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Slobodan Milosavljević.

Zahvaljujem. Poštovani gospodine Šormaz, zahvaljujem na vašem doprinosu u diskusiji o ove dve izmene i dopune predloga zakona. Dužnost mi je i vas i uvažene narodne poslanike, a i javnost da informišem da je pravno lice "Grand kazina" uplatilo decembra 2005. godine tadašnjih, nešto, preko, 1,4 milijardu dinara ili vrednost, po tadašnjem kursu, oko 18 miliona evra, tako da ova tvrdnja da nikada nisu uplatili licencu ne postoji. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Nisam tvrdio da jesu ili nisu, nego sam rekao da sam dobio takvu informaciju, jer se vodio čak i jedan sudski spor. To nisam rekao zbog onih pet minuta kratkog vremena i oni koji su se žalili na proceduru dobili su inače u sudskom sporu, ako niste sa tim upoznati, ali, ako su uplatili, svejedno, odlično – ako su uplatili.

Samo mi opet niste odgovorili na onaj drugi deo pitanja, a to je – zašto to nije hotel, zašto se ne ulaže u hotel, zašto se već jednom nije napravio hotel od onih koji su kupili hotel, a ne kazino? Drugo je, dobro, uplatili su, radili su kao kazino. Da li je licenca istekla ili ne, kad će nova licitacija? To sam, isto, pitao, a ni na jedno od tih pitanja nije odgovoreno. Ako su uplatili – odlično! Ali, da li je istekla ta licenca, kad će licitacija za novu i zašto ne radi hotel, nego samo kockarnica? Pošto vidimo da je kod vlasti, i onako i ovako, mnogo velika zabrinutost, briga za to kako ljudi odlaze u kladionice i kockarnice, onda, barem, neka rade u skladu sa zakonom.

I više me interesuje zašto ne radi hotel "Jugoslavija", nego kako radi "Grand kazino"?!

Reč ima ministar Slobodan Milosavljević.

Zahvaljujem. Podeliću sa vama moja saznanja vezano za hotel "Jugoslavija". To jeste jedan od najznačajnijih hotela, ne samo u Beogradu, nego u Srbiji, sa izuzetnom lokacijom i pozicijom. On je pre nekoliko godina privatizovan, pre otprilike, jedno, dve godine ponovo je prodat od strane novih vlasnika, sada je vlasništvo nad hotelom "Jugoslavija" u rukama jedne grčke investicione grupacije. Oni su podneli zahtev gradskim vlastima, odnosno Sekretarijatu za urbanizam, za rekonstrukciju hotela, modernizaciju, dogradnju jedne kule, koja bi trebalo da ima 30-tak spratova i u proceduri su dobijanja dozvola za projekat kojim bi hotel "Jugoslavija" trebalo da bude pretvoren u jedan moderan, rekao bih, čak, možda i liderski hotel u Beogradu.

Verujem da će procedure biti vrlo brzo završene, da će početi građevinski radovi, imam informacije da bi to trebalo da bude od proleća i da ćemo na tom mestu zaista imati jedan reprezentativan hotel, ne samo za Beograd, nego i za mnogo šire. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe.