Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu su danas dva zakona iz delokruga rada Ministarstva finansija i ja ću u ime moje koleginice Diane Dragutinović obrazlagati u ime Vlade Republike Srbije ova dva zakona. Radi se o dva domena, a oni su pre 10 godina bili predmet velike pažnje i koji bili su veoma problematični.
Setimo se, u to vreme je 90% vrednosti duvanskih proizvoda bilo švercovano, nije bilo u legalnim tokovima, a pitanje igara na sreću je bilo opterećeno prisustvom crnog kapitala kriminalnih struktura i, generalno, iz ove aktivnosti država i naši građani nisu imali skoro nikakve koristi.
Zbog toga, pre nego što obrazložim nekoliko instituta ova dva predložena zakona, dozvolite mi da se podsetimo na put koji smo zajedno proputovali u prethodnoj deceniji.
Dakle, u domenu duvana sa 90% švercovanih cigareta danas smo došli do toga da je tri lidera u svetu prisutno na našem tržištu, imamo uređeno tržište, ukoliko ima šverca ono je na niskom nivou i, zapravo, jedno od velikih pitanja jeste dalje usklađivanje našeg oporezivanja tih proizvoda sa evropskim normama. Više nego ikada, iz nedavno usvojenog zakona o pušenju na javnim mestima, jeste pitanje zdravstva, pitanje mogućnosti da što manje mladih ljudi, žena, počne da konzumira duvan i mnogo je manje pitanje vezano za bilo kakav kriminal ili problema u tom domenu.
Predložene izmene i dopune Zakona o duvanu ovde su, pre svega, da bi se obezbedile i sprovele u delo preporuke Strategije sveobuhvatne reforme propisa. Složićemo se da naša zemlja može dodatno unaprediti uslove poslovanja, pa se zbog toga preporuke koje su preporučene u domenu i delokrugu ovog zakona ovim izmenama stavljaju na dnevni red i nadam se da će veliki broj poslaničkih grupa izglasati ove izmene i dopune.
Pre svega, imamo mogućnosti komoditeta. Znamo da je prethodni zakon doveo do potpunog odvajanja transporta duvanskih proizvoda u domenu distribucije, a efekat koji se hteo postići je dostignut, a to je, da se zna ko, pod kojim uslovima i na koji način transportuje duvanske proizvode. Sada, kada je taj cilj dostignut, vreme je da imamo sluha za one koji se bave logistikom, transportom i da omogućimo, što je predloženo ovim izmenama i dopunama, da se transport, prevoz duvanskih proizvoda, može vršiti zajedno sa drugim proizvodima, naravno, ukoliko su od njih odvojeni u zasebnom pakovanju koja onemogućavaju prodor mirisa, kao i da ne ostvaruju direktan kontakt, da ne bi došlo do negativnih efekata.
Druga stvar, to je, efikasnija procedura objavljivanja rešenja, koja donosi Uprava za duvan, u "Službenom glasniku". To su tehničke, ali bitne stvari, da bi se smanjio trošak u ovoj industriji.
Drugi element, koji se ovim zakonom predlaže, to je kroz racionalizaciju broja izvršilaca u Ministarstvu finansija, da poslove koje su obavljali oni izvršioci koji su pre bili u Ministarstvu finansija, a sada više nisu tu, sada radi Uprava za duvan, koja je ustoličena donošenjem prvog Zakona o duvanu, pre sedam godina. Ideja je da te nadležnosti, naročito one koje se bave pripremanjem predloga izmena i dopuna zakona, mišljenja o njegovoj primeni, pripremi podzakonskih akata za njegovo sprovođenje i drugih administrativnih radnji, koje je pre radilo Ministarstvo finansija, sada budu u nadležnosti Uprave za duvan.
Treći element, to je objavljivanje onih maloprodajnih cena duvanskih proizvoda koji se prodaju u duty-free shop i njihovo obeležavanje zdravstvenim upozorenjem.
Mi smo sveli na apsolutni minimum mogućnosti prodaje kroz duty-free shop. Jedna Bugarska je, na primer, tek, prošle godine donela odluku da na granici oni budu ukinuti, a znamo da je to, tradicionalno, bio jedan od kanala šverca. I ono što je veoma bitno, jeste da smo ovde u Srbiji to sveli na minimum, na Aerodromu.
Ipak, postavlja se pitanje, kako obezbediti da i tu malu količinu cigareta koje se tako prodaju, kroz taj kanal, na koji način obeležiti zdravstvenim upozorenjem.
Ovde je omogućeno da to obeležavanje može da bude i na stranom jeziku, to je usklađivanje naše normalne prakse, da sve u našoj zemlji bude na srpskom jeziku, sa činjenicom da te duvanske proizvode kupuju ljudi koji odlaze iz naše zemlje i zbog toga je bitno da postoji to obeležavanje i na stranom jeziku.
Predlažemo da se ovaj zakon usvoji. Ove izmene i dopune zakona jesu tehničke prirode, treba na bazi onoga što je postignuto da idemo dalje u korak sa okruženjem.
Dozvolite mi sada da pređem na drugi zakon, a to su izmene i dopune Zakona o igrama na sreću. Sećam se vremena kada smo predložili prvi Zakon o igrama na sreću, kada smo u cilju socijalnog dijaloga imali raspravu sa jednim brojem tadašnjih priređivača igara na sreću. Jedan od njih je posle nekoliko dana bio uhapšen zato što je u njegovoj kući, u predgrađu Beograda, policija našla bukvalno arsenal, sa minobacačima, sa vatrenim oružjem. To je tradicionalno osetljivo oblast u svakoj zemlji. Takav je bio slučaj i u Srbiji. Ako pogledamo malo kako je bilo u prethodnom periodu, pre nego što pređem na izmene i dopune ovog zakona, želim samo da podsetim da klađenje, igre na sreću, lutrija, nisu značajno porasli kao fenomen u našem društvu. To postoji u svim društvima. Nema društva gde ovo ne postoji, ali, samo, razlika postoji između onih društava koja su dobro uredila ovaj domen i oni koji su ga slabije uredili.
Godine 2004, broj legalnih automata je bio 5.026. Na kraju prošle godine imali smo kroz 81 pravno lice, čak, 17.500 automata. To ne znači da se odjedanput pojavio ogroman broj dodatnih automata, nego to pokazuje ulazak u normalne, legalne tokove, onoga što je pre bila aktivnost mafije, koja je na taj način prala prljavi novac. Sada je to pitanje jedne aktivnosti koje je u legalnim tokovima i način na koji se to radi jeste u interesu naših građana.
Na primer, broj legalnih uplatno-isplatnih mesta, pre šest godina bilo ih je 300, a prošle godine ih je bilo 1.297. Ako pogledamo finansijske efekte pre 10 godina i ako pogledamo period od 2001. do 2003. godine, prihodi koji su legalno ubeleženi iz igara na sreću bili su na nivou od 26 miliona evra. Za period od 2004. do sada, imamo deset puta veći prihod, od toga: 60%, od tih 256 miliona evra, išlo je u budžet Republike Srbije za sve potrebne namene, a 40% je išlo ka lokalnim samoupravama za nekomercijalne i socijalne aktivnosti, kao što je i tradicija u Srbiji, ali i u drugim zemljama Evrope, u karitativne svrhe, za pomoć onim udruženjima koja se bave licima koja imaju specijalne potrebe.
Dakle, Srbija je u domenu igara na sreću, gde ima i uvek će postojati rizik, zbog toga što u tom domenu postoji dosta gotovine, napravila izuzetan napredak, koji je kroz ovaj zakon, koji sada predlažemo da dodatno unapredimo, omogućio značajan dobitak za sve građane Republike Srbije i obezbedio da u mnogo većoj meri to uđe u legalne tokove, da to bude legalni kapital, kroz jedan broj strateških partnerstava i kupovinu licence, kroz tendere međunarodnih igrača u tom domenu. Na primer, jedan austrijski igrač je platio značajna sredstva da dobije mogućnost da otvori jedan međunarodni kazino u Beogradu. Prema tome, to je domen koji je značajno unapređen.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna ovog zakona u ime Vlade izdvojio bih sledeće: prvo, zabranjuje se ulazak maloletnih lica u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. To se možda podrazumevalo, ali to još nije bilo zakonski regulisano. Ukoliko, kao što očekujem, sve poslaničke grupe podrže ove izmene i dopune jasno ćemo poslati poruku i mladima i njihovim roditeljima i učiteljima, maloletnim licima nije mesto u kladionicama. Zbog toga, i dodatno, zabranjuje se priređivanje posebnih igara na sreću duže od 18.00 sati dnevno, jer imamo jedan broj mesta koja rade bukvalno danonoćno. Nikada nije bilo to intencija, sada se to smanjuje značajnije.
Istovremeno, zabranjuje se isticanje natpisa ''kazino'' (CASINO) na onim objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. To su različite aktivnosti i zbog toga se zabranjuje isticanje ijedne aktivnosti koja se ne priređuje unutar tog lokala.
Na Predlog Ministarstva za rad i socijalnu politiku, precizira se, u ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, onaj broj subjekata koji mogu koristiti sredstva za realizaciju programa u cilju zaštite i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, u sladu sa članom 6. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, propisuje se obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijum za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću.
To su sada značajna sredstva i veoma je bitno da postoji velika transparenstnost na koji način i pod kojim kriterijumima se ta sredstva mogu raspodeliti. Nije nikakva tajna da veliki broj lokalnih samouprava očekuje podršku za njihove socijalne programe, i nije nikakva tajna da postoji veliki broj udruženja, asocijacija koje žele da kroz prihode koji su prikupljeni kroz ove aktivnosti dobiju sredstva za njihove namene.
Istovremeno, postoji jedan broj tehničkih preciziranja u ovom zakonu, koji se, ako se ne varam, po prvi put menja od 2004. godine. Tako da se posle šest godina primene predlažu sledeće promene: 1) predlaže se uvođenje pojma osnovnih igara na sreću, osnovne klasične igre na sreću, tako da je omogućeno da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima, a to je bila jedna rigidnost u zakonu, koja je prepoznata, i to će doprineti povećanju prihoda budžeta Republike Srbije, 2) predlaže se i donošenje podzakonskog akta, kojim će se propisati bliži uslovi i način priređivanja igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, što do sad nije bilo uređeno zakonskom regulativom.
Videli smo i određene probleme u primeni proteklih nekoliko mesecu i godina. Vlada Republike Srbije predlaže da se reaguje. Predlažemo i videli smo da je jedan broj lica nedavno bio uhapšen u našoj zemlji, jer su nelegalno priređivali na internetu klađenje, ne za naše tržište, nego, pre svega, za tržište Evrope.
Ovaj zakon je donesen pre šest godina kad je priređivanje igara na sreću na internetu bilo samo u povoju, danas je situacija u mnogo čemu drugačija, pa će ove izmene i dopune zakona omogućiti da Srbija na jedan evropski način uredi i taj kanal kroz koji se sve više klade građani. Zbog toga imamo dodatne elemente, od pitanja promena strukture kapitala priređivača igara na sreću, što može da omogući utvrđivanje i poreklo kapitala koji ulazi na tržište po osnovu igara. Znamo da su igre na sreću, nažalost, bile jedan od načina kojim su kriminalne grupe pokušavale da operu prljavi kapital, a Srbija to ne želi. Zbog toga ove izmene i dopune zakona utvrđuju dodatne provere bilo kakvog kapitala koji pokušava da uđe u priređivanje igara na sreću u našoj zemlji.
Propisuje se da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica, i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalna razvoj Republike Srbije. Istovremeno, propisuje se da osim dokaza o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa na odgovarajućim prostorijama, u kojima će se priređivati posebne igre na sreću, može se podneti dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa na zemljištu na kome će biti izgrađen objekat za priređivanje posebnih igara na sreću, u skladu sa intervencijom da povećamo grinfild investicije u našoj zemlji.
Istovremeno, hteo bih da kažem da se prilikom podnošenja prijave na javni pozitiv za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama podnese i dokazi da podnosilac prijave ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici, kao i da priređuje igre na sreću u igračnicama najmanje pet godina, što predstavlja ozbiljnu bitnu pretpostavku za uspešno poslovanje priređivača i obezbeđivanje redovnog priliva sredstava u budžet Republike Srbije.
U ovoj industriji, jer se radi o industriji, Srbija želi da ima čiste igrače, ozbiljne igrače, profesionalne igrače, na način da ono što je pojava oduvek u čovečanstvu, a to je da građani vole da se klade, vole da pokušaju kroz igre na sreću da dođu do sredstava, bude jedan domen koji je zakonski uređen u interesu naših građana i naročito budžeta Republike Srbije, koji prima 60% svih prihoda, koji su ovde značajni i 40% prihoda za lokalne samouprave i socijalne namene.
Zbog toga dame i gospodo, pred vama su dva zakona koja dodatno uređuju dve osetljive oblasti, gde Srbija imala značajan napredak u poslednjih deset godina i gde namerava da dalje napreduje. Hvala najlepše na vašoj pažnji. (Aplauz)