Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 124 narodna poslanika.

Podsećam vas da je, članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Ne)

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radoslav Mojsilović i Miroslav Markićević.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona i drugih akata iz predloženog dnevnog reda sednice.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača dr Diane Dragutinović, ministra finansija, mr Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj i dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, pozvala da sednici prisustvuju Slavica Jelača, direktor Uprave za duvan u Ministarstvu finansija i Zorana Jadžića, direktora Uprave za igre na sreću u Ministarstvu finansija.

U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđiva dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Molim da se izjasnimo.

Od 129 poslanika, za je glasalo troje.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komorama zdravstvenih radnika.

Molim da se izjasnimo.

Od 131 poslanika, niko nije glasao za.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Predsednik Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. novembra 2010. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 130 poslanika, za je glasalo 123.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. i člana 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupština, predložila je da se obavi:

1. Zajednički načelni pretres o:

– Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu,

– Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću;

2. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o:

– Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi,

– Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zabranama ili ograničenjima upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih naprava, izmenjen i dopunjen 3. maja 1996. godine (Protokol II izmenjen i dopunjen 3. maja 1996. godine) koji je prilog Konvenciji o zabranama ili ograničenjima u pogledu upotrebe određenih vrsta konvencionalnog oružja za koja se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o razmeni sredstava i dokumentacije;

3. Zajednički jedinstveni pretres o:

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučno-tehnološkoj saradnji,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o naučnoj i tehnološkoj saradnji,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Francuske o mobilnosti mladih,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o obavljanju lukrativnih delatnosti izvesnih članova porodica osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Istočne Republike Urugvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstana o ukidanju viza za njihove državljane,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Holandije o lukrativnoj delatnosti izdržavanih članova porodice diplomatskog i drugog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava,

– Predlogu zakona o izmeni Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima,

– Predlogu zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka,

– Predlogu zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji, sa dodatnim protokolima,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti zdravstva između Republike Srbije i Države Kuvajt,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o socijalnoj sigurnosti,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o saradnji u oblasti veterinarstva,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o veterinarskoj saradnji,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti veterine,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučno-tehnološkoj saradnji u oblasti poljoprivrede između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Belgije,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađenjem naftom, usvojene 29. novembra 1969. godine,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o osnivanju Međunarodnog fonda za naknadu štete prouzrokovane zagađenjem naftom, usvojene 18. decembra 1971. godine,

– Predlogu zakona o potvrđivanju Odluke ECAA Zajedničkog komiteta br. 1/2008 od 10. decembra 2008. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.

Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Od 139 narodnih poslanika, 127 je glasalo za.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Od 137 narodnih poslanika, 129 je glasalo za.

Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godine.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu,

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću,

3. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi,

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi,

5. Predlog odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka,

6. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o zabranama ili ograničenjima upotrebe mina, mina iznenađenja i drugih naprava, izmenjen i dopunjen 3. maja 1996. godine (Protokol II izmenjen i dopunjen 3. maja 1996. godine) koji je prilog Konvenciji o zabranama ili ograničenjima u pogledu upotrebe određenih vrsta konvencionalnog oružja za koja se može smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte ili da deluju bez razlike u pogledu ciljeva ,

7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o razmeni sredstava i dokumentacije,

8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa,

9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije,

10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučno-tehnološkoj saradnji,

11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o naučnoj i tehnološkoj saradnji,

12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Francuske o mobilnosti mladih,

13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava,

14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o obavljanju lukrativnih delatnosti izvesnih članova porodica osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava,

15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Istočne Republike Urugvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša,

16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstana o ukidanju viza za njihove državljane,

17. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Holandije o lukrativnoj delatnosti izdržavanih članova porodice diplomatskog i drugog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava,

18. Predlog zakona o izmeni Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima,

19. Predlog zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka,

20. Predlog zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji, sa dodatnim protokolima,

21. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini,

22. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti zdravstva između Republike Srbije i Države Kuvajt,

23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti,

24. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o socijalnoj sigurnosti,

25. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o saradnji u oblasti veterinarstva,

26. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o veterinarskoj saradnji,

27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti veterine,

28. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučno-tehnološkoj saradnji u oblasti poljoprivrede između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis,

29. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Belgije,

30. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađenjem naftom, usvojene 29. novembra 1969. godine,

31. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o osnivanju Međunarodnog fonda za naknadu štete prouzrokovane zagađenjem naftom, usvojene 18. decembra 1971. godine,

32. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke ECAA Zajedničkog komiteta br. 1/2008 od 10. decembra 2008. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja,

33. Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU I PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU (zajednički načelni pretres)

(Narodni poslanik Zoran Ostojić, sa mesta: Poslovnik.)

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o tačkama 1. i 2. dnevnog reda, ukupno vreme rasprava za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se, i to: Poslanička grupa ZES – sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS ima sat, sedam minuta i 12 sekundi, Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 24 minuta; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici, koji nisu članovi poslaničkih grupa, imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju narodni poslanici: narodni poslanik Siniša Stamenković – Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Zoran Šami – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Nenad Prokić – Poslaničku grupu LDP.

Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i Predloga zakona o igrama na sreću.

Da li predstavnici predlagača žele reč?

Gospodin Zoran Ostojić ima reč. Reklamirate Poslovnik?

Reklamiram povredu člana 104, dostojanstvo Skupštine. Gospođo Đukić, poslanicima vladajuće većine je važnije da glasaju nego da krenemo na ovu tačku dnevnog reda.

Ali, energično protestujem, 'ajde da kažem da je podeljena krivica, nismo bili u sali kada se glasalo, ni mi, ni kolege iz DSS, silazili smo dole i onda ste vi protrčali kroz poslanička pitanja, odnosno traženje obaveštenja, tako munjevito, kao da vam nije u interesu da postavimo pitanja. Alo, ljudi, deca gladuju usred Beograda, vas to ne interesuje, hteo sam da pitam – da li ćete da rešite taj problem?!

Ministar obrazovanja govori kako nema para, a ima para za gubitaša JAT, ima para za ''Železnice''. Sad' mora Beograd, predsednik naše stranke Čedomir Jovanović i Dragan Đilas da rešavaju taj problem. Dajte, malo se uozbiljite. Odmah ste ustali, sada ste izglasali, galama u sali, gospođa Slavica Đukić-Dejanović priča 200 na sat i nismo stigli da postavimo pitanje, a ovo je važno! Deca gladuju, smrzavaju se noću, radi se o pet miliona, gospodine Đeliću, to je mladost!

Šta ćemo sa kandidaturom? Ko će da živi u Srbiji kada nam mladi odu?! Ovamo, milioni, stotine miliona dolara daju se kao subvencije javnim preduzećima koji su gubitaši, a ovamo, ne može da se nađe rešenje za decu koja su osvojila 48 bodova i kada su na početku godine ušla u to, mislili su da će biti na budžetu. Nemaju para da plate školarine.

Zašto to radite?! Nemojte više da pretrčavate o tako važnim stvarima. Molim vas, uozbiljite se. Sada vas je pola ovde, izglasali ste dnevni red i baš vaš briga za njega.

Zašto Beograd sada mora da rešava taj problem?!

Narodni poslaniče, nema povrede Poslovnika i to vi vrlo dobro znate. Pravo, da se na osnovu člana 286. traži objašnjenje i obrazloženje ima svaki narodni poslanik i upućujem vas na odredbe Poslovnika Skupštine gde piše – odmah po otvaranju sednice. Vaše pravo da ne prisustvujete glasanju jeste vaše pravo i ja u to ne ulazim, ali ako želite da koristite pravo iz člana 286. morate biti u sali.

Molim vas da ne obmanjujete javnost da se uskraćuje pravo, niko nije bio u sali, pitano je i ja mogu da izrazim samo žaljenje što to pravo nije iskorišćeno, ali da vas molim da vodimo računa o odredbama Poslovnika koje smo dužni da poštujemo.

Da li predstavnik predlagača, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, ministar za nauku i tehnološki razvoj želi reč? (Da)

Molim vas, prijavite se.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu su danas dva zakona iz delokruga rada Ministarstva finansija i ja ću u ime moje koleginice Diane Dragutinović obrazlagati u ime Vlade Republike Srbije ova dva zakona. Radi se o dva domena, a oni su pre 10 godina bili predmet velike pažnje i koji bili su veoma problematični.

Setimo se, u to vreme je 90% vrednosti duvanskih proizvoda bilo švercovano, nije bilo u legalnim tokovima, a pitanje igara na sreću je bilo opterećeno prisustvom crnog kapitala kriminalnih struktura i, generalno, iz ove aktivnosti država i naši građani nisu imali skoro nikakve koristi.

Zbog toga, pre nego što obrazložim nekoliko instituta ova dva predložena zakona, dozvolite mi da se podsetimo na put koji smo zajedno proputovali u prethodnoj deceniji.

Dakle, u domenu duvana sa 90% švercovanih cigareta danas smo došli do toga da je tri lidera u svetu prisutno na našem tržištu, imamo uređeno tržište, ukoliko ima šverca ono je na niskom nivou i, zapravo, jedno od velikih pitanja jeste dalje usklađivanje našeg oporezivanja tih proizvoda sa evropskim normama. Više nego ikada, iz nedavno usvojenog zakona o pušenju na javnim mestima, jeste pitanje zdravstva, pitanje mogućnosti da što manje mladih ljudi, žena, počne da konzumira duvan i mnogo je manje pitanje vezano za bilo kakav kriminal ili problema u tom domenu.

Predložene izmene i dopune Zakona o duvanu ovde su, pre svega, da bi se obezbedile i sprovele u delo preporuke Strategije sveobuhvatne reforme propisa. Složićemo se da naša zemlja može dodatno unaprediti uslove poslovanja, pa se zbog toga preporuke koje su preporučene u domenu i delokrugu ovog zakona ovim izmenama stavljaju na dnevni red i nadam se da će veliki broj poslaničkih grupa izglasati ove izmene i dopune.

Pre svega, imamo mogućnosti komoditeta. Znamo da je prethodni zakon doveo do potpunog odvajanja transporta duvanskih proizvoda u domenu distribucije, a efekat koji se hteo postići je dostignut, a to je, da se zna ko, pod kojim uslovima i na koji način transportuje duvanske proizvode. Sada, kada je taj cilj dostignut, vreme je da imamo sluha za one koji se bave logistikom, transportom i da omogućimo, što je predloženo ovim izmenama i dopunama, da se transport, prevoz duvanskih proizvoda, može vršiti zajedno sa drugim proizvodima, naravno, ukoliko su od njih odvojeni u zasebnom pakovanju koja onemogućavaju prodor mirisa, kao i da ne ostvaruju direktan kontakt, da ne bi došlo do negativnih efekata.

Druga stvar, to je, efikasnija procedura objavljivanja rešenja, koja donosi Uprava za duvan, u "Službenom glasniku". To su tehničke, ali bitne stvari, da bi se smanjio trošak u ovoj industriji.

Drugi element, koji se ovim zakonom predlaže, to je kroz racionalizaciju broja izvršilaca u Ministarstvu finansija, da poslove koje su obavljali oni izvršioci koji su pre bili u Ministarstvu finansija, a sada više nisu tu, sada radi Uprava za duvan, koja je ustoličena donošenjem prvog Zakona o duvanu, pre sedam godina. Ideja je da te nadležnosti, naročito one koje se bave pripremanjem predloga izmena i dopuna zakona, mišljenja o njegovoj primeni, pripremi podzakonskih akata za njegovo sprovođenje i drugih administrativnih radnji, koje je pre radilo Ministarstvo finansija, sada budu u nadležnosti Uprave za duvan.

Treći element, to je objavljivanje onih maloprodajnih cena duvanskih proizvoda koji se prodaju u duty-free shop i njihovo obeležavanje zdravstvenim upozorenjem.

Mi smo sveli na apsolutni minimum mogućnosti prodaje kroz duty-free shop. Jedna Bugarska je, na primer, tek, prošle godine donela odluku da na granici oni budu ukinuti, a znamo da je to, tradicionalno, bio jedan od kanala šverca. I ono što je veoma bitno, jeste da smo ovde u Srbiji to sveli na minimum, na Aerodromu.

Ipak, postavlja se pitanje, kako obezbediti da i tu malu količinu cigareta koje se tako prodaju, kroz taj kanal, na koji način obeležiti zdravstvenim upozorenjem.

Ovde je omogućeno da to obeležavanje može da bude i na stranom jeziku, to je usklađivanje naše normalne prakse, da sve u našoj zemlji bude na srpskom jeziku, sa činjenicom da te duvanske proizvode kupuju ljudi koji odlaze iz naše zemlje i zbog toga je bitno da postoji to obeležavanje i na stranom jeziku.

Predlažemo da se ovaj zakon usvoji. Ove izmene i dopune zakona jesu tehničke prirode, treba na bazi onoga što je postignuto da idemo dalje u korak sa okruženjem.

Dozvolite mi sada da pređem na drugi zakon, a to su izmene i dopune Zakona o igrama na sreću. Sećam se vremena kada smo predložili prvi Zakon o igrama na sreću, kada smo u cilju socijalnog dijaloga imali raspravu sa jednim brojem tadašnjih priređivača igara na sreću. Jedan od njih je posle nekoliko dana bio uhapšen zato što je u njegovoj kući, u predgrađu Beograda, policija našla bukvalno arsenal, sa minobacačima, sa vatrenim oružjem. To je tradicionalno osetljivo oblast u svakoj zemlji. Takav je bio slučaj i u Srbiji. Ako pogledamo malo kako je bilo u prethodnom periodu, pre nego što pređem na izmene i dopune ovog zakona, želim samo da podsetim da klađenje, igre na sreću, lutrija, nisu značajno porasli kao fenomen u našem društvu. To postoji u svim društvima. Nema društva gde ovo ne postoji, ali, samo, razlika postoji između onih društava koja su dobro uredila ovaj domen i oni koji su ga slabije uredili.

Godine 2004, broj legalnih automata je bio 5.026. Na kraju prošle godine imali smo kroz 81 pravno lice, čak, 17.500 automata. To ne znači da se odjedanput pojavio ogroman broj dodatnih automata, nego to pokazuje ulazak u normalne, legalne tokove, onoga što je pre bila aktivnost mafije, koja je na taj način prala prljavi novac. Sada je to pitanje jedne aktivnosti koje je u legalnim tokovima i način na koji se to radi jeste u interesu naših građana.

Na primer, broj legalnih uplatno-isplatnih mesta, pre šest godina bilo ih je 300, a prošle godine ih je bilo 1.297. Ako pogledamo finansijske efekte pre 10 godina i ako pogledamo period od 2001. do 2003. godine, prihodi koji su legalno ubeleženi iz igara na sreću bili su na nivou od 26 miliona evra. Za period od 2004. do sada, imamo deset puta veći prihod, od toga: 60%, od tih 256 miliona evra, išlo je u budžet Republike Srbije za sve potrebne namene, a 40% je išlo ka lokalnim samoupravama za nekomercijalne i socijalne aktivnosti, kao što je i tradicija u Srbiji, ali i u drugim zemljama Evrope, u karitativne svrhe, za pomoć onim udruženjima koja se bave licima koja imaju specijalne potrebe.

Dakle, Srbija je u domenu igara na sreću, gde ima i uvek će postojati rizik, zbog toga što u tom domenu postoji dosta gotovine, napravila izuzetan napredak, koji je kroz ovaj zakon, koji sada predlažemo da dodatno unapredimo, omogućio značajan dobitak za sve građane Republike Srbije i obezbedio da u mnogo većoj meri to uđe u legalne tokove, da to bude legalni kapital, kroz jedan broj strateških partnerstava i kupovinu licence, kroz tendere međunarodnih igrača u tom domenu. Na primer, jedan austrijski igrač je platio značajna sredstva da dobije mogućnost da otvori jedan međunarodni kazino u Beogradu. Prema tome, to je domen koji je značajno unapređen.

Što se tiče predloženih izmena i dopuna ovog zakona u ime Vlade izdvojio bih sledeće: prvo, zabranjuje se ulazak maloletnih lica u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. To se možda podrazumevalo, ali to još nije bilo zakonski regulisano. Ukoliko, kao što očekujem, sve poslaničke grupe podrže ove izmene i dopune jasno ćemo poslati poruku i mladima i njihovim roditeljima i učiteljima, maloletnim licima nije mesto u kladionicama. Zbog toga, i dodatno, zabranjuje se priređivanje posebnih igara na sreću duže od 18.00 sati dnevno, jer imamo jedan broj mesta koja rade bukvalno danonoćno. Nikada nije bilo to intencija, sada se to smanjuje značajnije.

Istovremeno, zabranjuje se isticanje natpisa ''kazino'' (CASINO) na onim objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. To su različite aktivnosti i zbog toga se zabranjuje isticanje ijedne aktivnosti koja se ne priređuje unutar tog lokala.

Na Predlog Ministarstva za rad i socijalnu politiku, precizira se, u ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, onaj broj subjekata koji mogu koristiti sredstva za realizaciju programa u cilju zaštite i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, u sladu sa članom 6. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, propisuje se obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijum za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću.

To su sada značajna sredstva i veoma je bitno da postoji velika transparenstnost na koji način i pod kojim kriterijumima se ta sredstva mogu raspodeliti. Nije nikakva tajna da veliki broj lokalnih samouprava očekuje podršku za njihove socijalne programe, i nije nikakva tajna da postoji veliki broj udruženja, asocijacija koje žele da kroz prihode koji su prikupljeni kroz ove aktivnosti dobiju sredstva za njihove namene.

Istovremeno, postoji jedan broj tehničkih preciziranja u ovom zakonu, koji se, ako se ne varam, po prvi put menja od 2004. godine. Tako da se posle šest godina primene predlažu sledeće promene: 1) predlaže se uvođenje pojma osnovnih igara na sreću, osnovne klasične igre na sreću, tako da je omogućeno da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima, a to je bila jedna rigidnost u zakonu, koja je prepoznata, i to će doprineti povećanju prihoda budžeta Republike Srbije, 2) predlaže se i donošenje podzakonskog akta, kojim će se propisati bliži uslovi i način priređivanja igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, što do sad nije bilo uređeno zakonskom regulativom.

Videli smo i određene probleme u primeni proteklih nekoliko mesecu i godina. Vlada Republike Srbije predlaže da se reaguje. Predlažemo i videli smo da je jedan broj lica nedavno bio uhapšen u našoj zemlji, jer su nelegalno priređivali na internetu klađenje, ne za naše tržište, nego, pre svega, za tržište Evrope.

Ovaj zakon je donesen pre šest godina kad je priređivanje igara na sreću na internetu bilo samo u povoju, danas je situacija u mnogo čemu drugačija, pa će ove izmene i dopune zakona omogućiti da Srbija na jedan evropski način uredi i taj kanal kroz koji se sve više klade građani. Zbog toga imamo dodatne elemente, od pitanja promena strukture kapitala priređivača igara na sreću, što može da omogući utvrđivanje i poreklo kapitala koji ulazi na tržište po osnovu igara. Znamo da su igre na sreću, nažalost, bile jedan od načina kojim su kriminalne grupe pokušavale da operu prljavi kapital, a Srbija to ne želi. Zbog toga ove izmene i dopune zakona utvrđuju dodatne provere bilo kakvog kapitala koji pokušava da uđe u priređivanje igara na sreću u našoj zemlji.

Propisuje se da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica, i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalna razvoj Republike Srbije. Istovremeno, propisuje se da osim dokaza o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa na odgovarajućim prostorijama, u kojima će se priređivati posebne igre na sreću, može se podneti dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa na zemljištu na kome će biti izgrađen objekat za priređivanje posebnih igara na sreću, u skladu sa intervencijom da povećamo grinfild investicije u našoj zemlji.

Istovremeno, hteo bih da kažem da se prilikom podnošenja prijave na javni pozitiv za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama podnese i dokazi da podnosilac prijave ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici, kao i da priređuje igre na sreću u igračnicama najmanje pet godina, što predstavlja ozbiljnu bitnu pretpostavku za uspešno poslovanje priređivača i obezbeđivanje redovnog priliva sredstava u budžet Republike Srbije.

U ovoj industriji, jer se radi o industriji, Srbija želi da ima čiste igrače, ozbiljne igrače, profesionalne igrače, na način da ono što je pojava oduvek u čovečanstvu, a to je da građani vole da se klade, vole da pokušaju kroz igre na sreću da dođu do sredstava, bude jedan domen koji je zakonski uređen u interesu naših građana i naročito budžeta Republike Srbije, koji prima 60% svih prihoda, koji su ovde značajni i 40% prihoda za lokalne samouprave i socijalne namene.

Zbog toga dame i gospodo, pred vama su dva zakona koja dodatno uređuju dve osetljive oblasti, gde Srbija imala značajan napredak u poslednjih deset godina i gde namerava da dalje napreduje. Hvala najlepše na vašoj pažnji. (Aplauz)

Hvala ministru.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Da li zamenik predsednika Odbora za finansije, narodni poslanik Branka Ljiljak, želi reč? (Ne)

Da li predsednik Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)

Reč ima gospodin Stamenković Siniša.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, Poslanička grupa PUPS je kao i uvek kod donošenja određenih statusnih zakona razmatrala njihova rešenja i u danu za glasanje podržaće Predlog zakona o duvanu kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Želimo da kažemo da Uprava za duvan, kao organ uprave, koji je u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, učestvuje u pripremama Nacrta izmena i dopuna ovoga zakona, kao i da je postupio pre svega po direktivi EU, u kojoj smo se obavezali da preko jedinstvene Uprave za duvan doneseno adekvatna rešenja koja će biti u saglasnosti sa direktivama EU.

Kada se radi o usklađivanju sa aktuelnim propisima kojima se uređuje registracija privrednih subjekata koji se bave ovom, za nas, tako važnom delatnošću, pre svega, važnom za poljoprivrednike određenih naših regiona, smatramo da je ovo usklađivanje propisa neophodno i da je ono došlo u pravo vreme, kako bi se u narednoj sezoni zasnivanja ove kulture pravovremeno mogle preduzimati mere koje su ovim propisima EU uređene.

Sprovođenje preporuke jedinica za Sveobuhvatnu reformu propisa, skraćeno SRP, prema kojoj je potrebno propisati mogućnost da se prevoz duvanskih proizvoda vrši zajedno sa drugim proizvodima, ako su od njih odvojeni u zasebnim pakovanjima, takođe je doprineo ili će doprineti da se brže i efikasnije sprovode sve odredbe ove evropske direktive, koje nameću određene postupke kako u stručnom tako i tehničkom pogledu.

Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati oba ova zakonska rešenja. Hvala.

Hvala gospodine Stamenkoviću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS gospodin Zoran Bortić.

Poštovani potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pored pravnog osnova za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji je sadržan u članu 97. tačke 6) i 15) Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, društveni procesi koji se odvijaju u našoj zemlji nametnuli su i suštinske razloge za usvajanje izmena i dopuna postojećeg Zakona o duvanu. Ti razlozi su sledeći:

Prvo, oni su sadržani u potrebi stvaranja uslova za realizaciju usvojenih preporuka jedinica za Sveobuhvatnu reformu propisa, koju je inicirala Vlada Republike Srbije;

Drugo, razlozi za izmene Zakona o duvanu sadržani su i u potrebi da se pojedine odredbe postojećeg Zakona prilagode izmenjenim okolnostima na tržištu;

Treće, razlog za izmene postojećeg Zakona proizilazi iz potrebe da se postigne efikasnije obavljanje poslova iz nadležnosti državne uprave.

Predložena rešenja za izmene i dopune Zakona o duvanu uticaće na privredne subjekte čija je delatnost propisana Zakonom o duvanu, i to: na proizvođače duvanskih proizvoda i na trgovce duvanskim proizvodima na veliko i malo, polazeći, pre svega, od smanjenja troškova transporta duvanskih proizvoda, čime će se ostvariti znatna ušteda u poslovanju.

Izmene i dopune ovog zakona uticaće i na stvaranje zakonskih osnova za efikasniji rad Uprave za duvan. Treba napomenuti da se promene ovog zakona ne odnose na fizička lica, već na pravna lica i preduzetnike. Važno je istaći da ni oni, primenom ovog zakona, neće imati dodatne troškove. Naprotiv, zakon će stvoriti povoljniji normativni ambijent za obavljanje njihovih delatnosti.

Posebno želim ukazati i na činjenicu da će se donošenjem ovog zakona otvoriti pozitivni uslovi za povećanje broja privrednih subjekata koji se bave prometom duvanskih proizvoda.

U celini posmatrano, predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu stvara mnogo povoljnije normativne pretpostavke za obavljanje poslova u ovoj važnoj oblasti naše industrije i uređen je u skladu sa Sveobuhvatnom reformom propisa, koju je inicirala Vlada Republike Srbije. Njegovim usvajanjem doći će do usaglašavanja zakonskih normi s drugim srodnim propisima, što je jedan od važnih zadataka koji stoje i pred Vladom Republike Srbije i pred ovom skupštinom.

Dame i gospodo narodni poslanici, organizovanje, normativno regulisanje i upravljanje igrama na sreću predstavlja važan cilj svake savremene države, pa i Republike Srbije. Može se s pravom reći da u našoj zemlji priređivanje igara na sreću predstavlja specifičnu privrednu delatnost, koja je u velikoj ekspanziji. Donošenjem Zakona 2004. godine igre na sreću u Srbiji zakonski su regulisane. U izradi Zakona tada su korišćena rešenja i iskustva onih zemalja u kojima je razvijena delatnost igara na sreću.

Međutim, tokom proteklih godina primenom zakona ukazala se potreba da se neke njegove odredbe izmene, kako bi se Zakon usaglasio sa aktuelnom zakonskom regulativom. Poseban razlog za donošenje ovog zakona temelji se na potrebi da se navedena delatnost odvija u zakonskim okvirima i da se time obezbedi da priređivač igara na sreću realizuje svoje finansijske obaveze u zakonom propisanim rokovima. Time će se ostvariti veća i efikasnija naplata javnih prihoda po ovom osnovu, a time i značajniji priliv sredstava u budžet Republike Srbije.

Izmenama i dopunama ovog zakona prevazići će se normativne pretpostavke za vršenje nadzora nad ovom značajnom delatnošću. Treba istaći da dosadašnja primena Zakona o igrama na sreću ukazuje na potrebu preciznijeg određivanja korisnika, utvrđivanje raspodele i namene sredstava od 40% koja su prihod u budžetu, a ostvaruju se po raznim osnovama od igara na sreću.

Navedena sredstva, shodno dosadašnjem zakonskom rešenju, koriste se za finansiranje Crvenog krsta Srbije i drugih društvenih organizacija i udruženja građana koji sprovode programe u cilju zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, ustanova socijalne zaštite, socijalno-humanitarnih organizacija, sporta i lokalne samouprave.

Izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću preciziraju se zakonske odredbe koje određuju koji subjekti mogu koristiti sredstva za realizaciju programa. U cilju zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica koja su u stanju socijalne potrebe, treba istaći da se ove odredbe usklađuju sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Ovakvo zakonsko rešenje podržalo je i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.

Posebno želim da ukažem na činjenicu da su predloženim izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, polazeći od novih tehnoloških i komunikacijskih promena u našoj zemlji, stvorene pravne pretpostavke da druga pravna lica i preduzetnici, pored Državne lutrije Srbije, mogu da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta, telefonom ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, pod uslovima koje propisuje predloženi zakon.

Zakon precizira i način plaćanja naknade za priređivanje, koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. Predloženim izmenama Zakona o igrama na sreću propisuje se obaveza priređivača igara na sreću da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole za rad. Na ovaj način predlagač zakona ostavlja priređivaču dovoljno vremena za preduzimanje neophodnih aktivnosti radi otpočinjanja odobrene delatnosti.

Treba istaći da se predloženim zakonskim izmenama vrši terminološko usklađivanje i rokovi, kao i visina kazni koje nisu menjane od stupanja na snagu postojećeg Zakona o igrama na sreću, odnosno od 27. jula 2004. godine.

Polazeći od činjenice da je inflacija tokom proteklih godina potpuno obezvredila pomenute predviđene kazne i učinila ih besmislenim, predloženim izmenama vrši se njihova korekcija, kojom će se ponovo kazne dovesti u relaciju sa učinjenim prekršajima zakonskih odredbi.

Poštovane kolege narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o duvanu i Zakona o igrama na sreću predstavljaju dobru osnovu da se ove oblasti regulišu u skladu sa savremenim procesima u našoj ekonomiji i da se omogući efikasnije i racionalnije bavljenje ovom delatnošću. Zbog toga će Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje podržati oba zakonska predloga. Hvala veliko. (Aplauz)

Hvala i vama. Reč ima narodna poslanica gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. U okviru zajedničke rasprave o Zakonu o duvanu i igrama na sreću, govoriću samo o igrama na sreću, želeći da sve vreme koje imam kao ovlašćena ispred poslaničke grupe posvetim nečem što ilustruje sposobnost i Vlade, koja pokušava da reši stanje u kojem smo se našli više svojom zaslugom, a nešto manje ili vrlo malo stanjem u opštoj krizi, izazvanoj finansijskim virtuelnim pokušajima da se pohlepa legalizuje kao jedan vid napretka, što se, na svu sreću, pokazalo neuspešnim.

Menjamo zakon, koji, ako hoćemo da budemo iskreni, prvo kad pomenete igre na sreću, ilustruje da je kockanje postalo asocijacija na onu krizu u kojoj je bio popularan film "Konje ubijaju, zar ne?" U tom filmu se nesreća ljudi iskorišćava na način da od njih pravite instrumente za zarađivanje, dovodeći ljudske strasti ili pokušaj za ostvarivanje sreće do najnižih granica. Tako i u ovoj državi imate kockarnice i banke u svakoj ulici u gradu i da se tradicionalni zanati i oni lokali gde se zarađivalo po pet, šest procenata razlike u ceni i od toga moglo pristojno živeti – zatvaraju, da se u vreme dok pričamo o seči suvišnih propisa, ljudi opterećuju sa toliko mnogo poreskih davanja da više ne mogu da zarade za nesposobnu i pohlepnu državu i za sebe, pa zatvaraju lokale u kojima jedino mogu da funkcionišu banke i kockarnice.

Na šta nas još asocira Zakon o igrama na sreću? Na one koji bi želeli da zaborave, evo, pokazaću sliku čoveka koji ilustruje igre na sreću, zove se Bojan Krišto, koji je netragom nestao onda kada se pojavila priča o tome koliko su dobre reforme onih koji su ovde došli da nam pokažu koliko pamet vredi i koliko se od pameti može čovek ''regularno'', obogatiti, pokazao da u stvari to bogaćenje, baš, i nije bilo tako regularno.

Ono što želim, ne želeći da podsećam na čoveka koji je netragom nestao, ali zarađivao premnogo od onoga što je bila navodna njegova pamet, hoću samo da podsetim na formulu igara na sreću koju u stvari ovim zakonom vi menjate. Apstrahućuji sve što je čovek rekao u jednom intervjuu iz 2007. godine, u julu mesecu, kada se hvalio da je država uložila svega jedan milion, stvorila lutriju, ''Državnu lutriju Srbije'', koja sada zarađuje godišnje 65 miliona evra, rekao je da je formula po kojoj su prihodi od igara na sreću raspodeljeni sledeća: kod većine igara 50% ide odmah igračima, i vi to sada menjate, a od onog što preostane, dakle, od one druge polovine, te 2007. godine, išlo je 60% državi, a ostatak ''Lutriji''.

To znači da od 100 dinara svakog nesrećnika ili zavisnika od kocke ili onog ko misli da može umesto posla da se obogati kockanjem, dakle, da država od 100 dinara da 50 igračima, 30 ostaje njoj, a 20 ''Lutriji''. Od tih 20 dinara, od 100 koliko je ostajalo ''Lutriji'', mi smo imali situaciju da su ljudi najviše davali sebi, oni zaposleni u ''Lutriji'', da je državi tih 30%, odnosno 30 dinara od 100 – nedovoljno i da, ništa sem budžetskog deficita ili budžetske rupe koju ima, a ne želeći da štedi na sebi, već na svima ostalima zbog kojih i postoji, treba pronaći način da država zahvati što više, a da to da ima sposobne, pametne, visprene i vredne ministre i državnu upravu ne znači mnogo, već treba da donosi zakone, koji danas više nisu sentenca po kojoj možemo da kažemo – da, treba poštovati zakon, jer u ovom domu donosimo i neustavne zakone i zakone koji u sebi ne sadrže ni pravdu ni logiku.

To da ovaj zakon ne sadrži ni pravdu ni logiku, da jeste motivisan time da država sebi zadrži najveći deo od onog što ulože igrači na sreću ili oni koji žele da se kockaju govori sam član 2. Predloga, po kojem tražite da novac koji se iz ovih namena prikupi, njime mogu da raspolažu i druga udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe. I vi mislite to će tek-tako promaći, neće poslanici ni videti, jer kad pomenete ugrožene društvene grupe, pa invalide među njima, pa Crveni krst kao korisnik, pa bolesne, čije se operacije plaćaju, dovoljno je da niko ne sme da malo zagrebe u rešenja koja ste ovde predložili?!

E, pa, reći ću vam da sredstva namenjena za pomoć licima sa invaliditetom ne treba davati drugim udruženjima, sem udruženjima lica sa invaliditetom. A, zbog čega mi i u ovoj oblasti treba da uvodimo neke posrednike? I, ne zanima me uopšte u kojoj su formi organizovanja ti ljudi spremni da se pojave pred vama kao neko ko pruža ruku da od igara na sreću dobije deo novca da bi pomogao ovim licima, kao da to oni ne mogu da urade najbolje sami.

Nemam ništa protiv postojanja tih udruženja koja treba da pomognu ovim licima, ali neka oni nađu način da se finansiraju, da pomognu ljudima sa invaliditetom, iz altruističkih i humanih razloga, a ne da uvek bude prvo pitanje – samo vi nama dajte pare, nađite ih opet od građana Srbije, jer drugih izvora nema, makar zarađivali na njihovoj nesreći, a mi ćemo onda pomagati i izigravati humanitarce.

Davanje sredstava, zašto smo protiv ovoga u rešenju koje predlažete da se ovde ustanovi novim izmenama? Davanje sredstava drugim udruženjima uvek, i po pravilu, otvara mogućnost njihovog i nenamenskog, ali i neracionalnog trošenja. Prema tome, ne govorim samo o zloupotrebama. Zbog čega da mi sada finansiramo neku novu organizaciju, neke nove sekretare, opremu, prostorije, da bi oni pomagali licima koja to vrlo uspešno rade i sama?

Nažalost, građani su svedoci mnogobrojne zloupotrebe humanitarnih fondova. Vode se i sudski postupci. Neću u ima te prezumpcije nevinosti bilo koga osuđivati unapred, ali, nikada se ne pokreće u principu neka zakonska odgovornost, a da nema indicija da su ta sredstva zaista zloupotrebljena. I u ovakvoj situaciji vi nama Predlogom zakona tražite da sredstvima prikupljenim od igara na sreću raspolažu neka ovakva udruženja.

Sada ono što je najspornije, gde država gleda da zahvati najveći deo sredstava, tvrdim u ime stranke koju predstavljam, Srpske napredne, da je potpuno neprihvatljivo da se fond dobitaka kod klasičnih igara na sreću smanjuje na samo 10% od primljenih uplata.

Molim građane da to dobro čuju. To je svrha ovog zakona, ne uređivanje, ne neko držao oružje, to nije predmet ovog trenutka! Ostavite se prošlosti! Rešili ste to, bili ste pametni, bilo je i dobrih poteza, čestitamo, ali vas molim, koje je opravdanje da od onog što se u klasičnim igrama na sreću prikupi od ulagača samo 10% ide onima koji učestvuju u igrama na sreću? To je jedna najobičnija pljačka građana i nema tu neke nežnije reči, nekog eufemizma.

Na primer, kada je reč o igrama na sreću putem SMS-a i SMS lutriji, da li postoji mehanizam da neposredni igrači ostvare uvid u to koliko se prikupilo? Koja su pravila igre pod kojima se odvijaju takve lutrije? Zato je potpuno neprihvatljivo da donosite jedno ovakvo rešenje, ono je zasnovano na oštećivanju onih koji učestvuju u igrama na sreću. A, sa kojim ciljem? Da povećate udeo poreza i da povećate zaradu organizatora! Pa, izvolite, recite to srpski – na štetu igrača povećati udeo i zahvatanje države i onih koji se bave organizovanjem ovih igara!

U članu 14. vi ste to lepo priznali i tabelom, gde se zarada organizatora povećava sa 20 na 36%, a naknada koja se plaća budžetu, povećava se sa 30% na 54%, da bi učesnicima igara pripalo samo 10% od ukupnih uplata, od do sada uobičajenih 50% od onog što uplaćuju.

Jasno je nama da je Vladi očajnički potreban svaki dinar, da nekako izdrži priču o redovnim izborima. Jasno je nama da vi ne prezate ni od jednog načina da dođete do sredstava da popunite budžetske rupe, ali jedan ovakav način varanja građana, ipak, nije u skladu sa dostojanstvom države koja pokušava da postane civilizovana. To morate da priznate.

Ograničavanje prava na dobijanje dozvola u ovoj oblasti – kako ide sa onim što se zove dozvoljavanje konkurencije, što je inače Ustavom garantovano?

To je potpuno neprihvatljivo što vi radite članom 15, pokušavate da održite monopol u organizovanju igara na sreću i da protivno Ustavu ograničite slobodu preduzetništva, što je članom 83. propisano, a boga mi, i međunarodnim pravilima.

Ono što, takođe, definišete, ne znam da li to obrazlažete specifičnošću ove oblasti, jeste i propisivanje posebnih uslova, koje činite ovde članom 16, i mislim da to koristite selektivno. Na primer, kad smo imali, na poslednjoj sednici, raspravu o Zakonu o Agenciji za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka uveli ste da bankama može reviziju da radi jedno društvo ne tri godine kao do sada, nego pet, govoreći da je to isto i za ostala privredna društva. Ne stavljate u isti položaj zaštite srpsku industriju, zaposlenog čoveka, kao što štitite banke, na primer, dajući im posao i u vreme krize subvencionisanjem kamata. Pa, ta vaša dobronamernost i ta dobročinstva moraju da budu makar u nekoj meri uravnotežene i da propisivanje pravila ne dovodi neke grane i delatnosti, u stvari, u nejednak položaj čime narušavate pravni sistem koji bi morao da bude neka prva linija odbrane svih nas.

Zašto o ovome govorim u okviru načelne rasprave? U obrazloženju ste naveli da je to zakonsko rešenje zbog usklađivanja sa pozitivnim zakonskim propisima zemalja članica EU. Ako to zaista postoji, a zašto niste naveli tačnu oznaku tih propisa, pa da možemo da proverimo?

Nije nam poznato da postoje propisi u EU koji bi mogli da budu osnov za kršenje propisa i prava kojima se jemči sloboda preduzetništva. Molim vas kada navodite da je nešto u skladu sa pozitivnim propisima, pa, najmanje što od vas očekujemo jeste da vam verujemo na reč. Verujemo vam samo na naveden član zakona i propisa, i precizno član koji to definiše, jer zaista ste nam uzeli prilično vreme da dođemo do toga na šta ste se pozivali, da to postoji vi biste i naveli, što će reći da zaista nije korektno da zakon menjate na ovako površan, nekompetetan i sebičan način.

Način na koji ste predvideli oduzimanje dozvole ja ću komentarisati kada budemo raspravljali u pojedinostima, ali nešto što zaslužuje posebnu pažnju je propisivanje udaljenosti igraonica od obrazovnih ustanova. Mislim da je to potpuno nesvrsishodno, a način na koji ste to predvideli jeste u najmanju ruku problematičan.

Maloletnim licima je ionako članom 50. zabranjen ulaz u igraonice, što poštujemo, pa je potpuno svejedno gde se one nalaze. Obrazloženje da će se pojačati, kažete vi, preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću, klađenje i na automatima, gubi svaki smisao, jer članom 50. ograničavate ulaz maloletnim licima u te objekte i iz istih razloga koje navodite trebalo bi, onda, da propišete i udaljenost od prehrambenih prodavnica, jer se tamo prodaju alkohol i cigarete, kao i prodavnice boja i lakova, jer poznato je da se isparenje tih i takvih materija koristi u, takođe, po zdravlje štetne svrhe, protiv koga se kao društvo moramo boriti, jer spadaju u neku vrstu narkotičkih sredstava zbog načina upotrebe. A, takođe, trebalo bi propisati i udaljenost od pozorišta i bioskopa, jer se u njima ponekad prikazuju filmovi i predstave do te mere erotskog karaktera da to, zaista, deluje štetno za maloletnike. Ali, ne, vi to radite samo tamo gde smatrate da odgovara ili gde je neki lobi toliko jak da mu se udvarate na ovakav način.

Otvaram ovde jedno vrlo zanimljivo pravno pitanje – da li, na primer, hotel koji ima kockarnicu mora da je zatvori ako se na lokaciji gde se nalazi hotel izgradi nova škola, otvoriće se to pitanje, ili će biti zatvaranje škola u blizini igraonica?

I sam način određivanja precizne udaljenosti može da bude zavisan od toga kako ovlašćeni da mere i tumače ove propise, kako da čine to, da li to zavisi od njihove dobre volje ili od načina kako će ih neko motivisati da to izmeri? Evo, daću vam sasvim konkretan primer. Da li se računa, pošto je reč o tome da je metar kao precizno određenje udaljenosti sada, ovde, predmet zakonskog regulisanja, da li se računa pešački put uz obavezno korišćenje pešačkog prelaza i zabranu gaženja travnjaka ili može i kraćim putem, van prelaza i preko travnjaka? Slušajte ovo –tumačenje ovoga može da zavisi od ponuđene cifre u evrima ili u dinarima onome ko taj put meri?!

Molim vas da vrlo ozbiljno shvatite ova pitanja koja postavljam i da ih ni slučajno ne uzimate u domenu zabave ili naše maštovitosti, jer su ovo pitanja na kojima vaši zakoni još uvek ne padaju. Vaši zakoni su još uvek pred Ustavnim sudom, jer su u toj meri lošeg kvaliteta, mnogi, ne svi, ali jedan ovakav može i na ovakvim sitnicama da bude – prazno slovo na papiru.

Da zaključim oko ove teme, demagogija je čista – brinuti o maloletnicima i deci na ovaj način, jer omladini kojoj ste ukinuli pravo da besplatno leči zube kada napuni 18 godina, ovakva mera zaštite deluje smešno. Istovremeno, uništili ste privredu do te mere velikim brojem kriminalnih privatizacija, ostavili im roditelje bez posla, pa se postavlja pitanje – hoćemo li u Evropu sa omladinom koja nema pravo da leči zube kada napuni 18 godina ili je bitno da ih zaštitimo od poroka kocke?

To što nema pravo žalbe govoriću u pojedinostima i reći ću da je potpuno neprimereno, gospodine Đeliću, da neke naknade određujete u evrima, umesto u dinarima. Da vas podsetim, u ovoj zemlji je još uvek sredstvo plaćanja dinar, a vi ste i to predvideli ovim zakonom, za koji sigurno Srpska napredna stranka neće glasati. Hvala. (Aplauz)