Poslovnik reklamira Ivan Jovanović.

Reklamiram član 107 – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo predsednice, Velimir Ilić je rekao da je sramota što je umetnik sa Kosova gradonačelnik Kraljeva i da je Milan Marković njega doveo na vlast. Mislim da je trebalo da ga prekinete i da ga opomenete. Tražim da se na glasanju i izjasnimo o tome da li je povređen Poslovnik i dostojanstvo svih poslanika, jer je sramota da neko na ovaj način vređa sve poslanike.
Zašto je problem da je bilo ko rođen na Kosovu? Da li je problem da je rođen u Vojvodini ili Beogradu ili u Šumadiji? Zašto je to problem? Molim vas da se o tome izjasni Narodna skupština.
Takođe, one neistine koje je izgovorio, da nije bio na vlasti 10 godina u Kraljevu, bio je svih 10 godina. Prvi put DS ima gradonačelnika u Kraljevu i na pravi način se odgovara na one posledice koje imamo od zemljotresa. Postavljeno je milion i 200.000 crepova za tri dana, a on se posle 11 dana setio da je bio zemljotres u Kraljevu i došao je da podeli pomoć svojim članovima. Mislim da građani Kraljeva ovo ne zaslužuju i molim vas da ne dozvolite na ovaj način da se vređaju svi građani Srbije.
Gospodin Velimir Ilić je bio na vlasti u Kraljevu i kad je privatizovana Fabrika vagona, i bio je na vlasti u Republici. Zna se da je posledica tih privatizacija ovako loše stanje u privredi Kraljeva i građani sami ne mogu da poprave svoje domove. On to vrlo dobro zna, ali pokušava da dezavuiše javnost. Molim vas da to ne dozvolite, barem ove uvrede koje on iznosi.

Poštovani poslanici, u više navrata sam gospodina Ilića usmeravala na temu koja je na dnevnom redu. Zaista nisam u mogućnosti da činim to na način koji bi dao i drugačije rezultate, nego ovo što se zaista događa.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, naročito Kraljeva, vezano za izlaganje mog kolege, zaista neću da se mešam u onaj deo diskusije između ministra i šefa poslaničke grupe, oni će to da razjasne, ali izuzetno je nekorektno reći da su članovi Nove Srbije jedanaestog dana, prvo nije jedanaestog dana nego sedmog dana, da budemo precizni, ali ono što je rečeno da su članovi Nove Srbije davali pomoć svojim članovima, to jednostavno nije tačno i to građani Kraljeva znaju.
U Ibarskoj ulici početa je kuća, gradonačelnik Topole, odnosno predsednik opštine Topola je direktno dao pomoć, otišao je kod gradonačelnika Kraljeva. Dobili smo informaciju preko Centra za socijalni rad ko je trenutno najugroženiji u Kraljevu i toga smo izabrali. Tako smo uradili i u Sirči, a tako smo uradili i u selu Popovići, gde smo upravo pomogli porodici koja je doseljena sa Kosova, mi ne razdvajamo ljude ko je gde rođen i tako pomogli porodici kojoj je kuća totalno oštećena, višečlanoj porodici.
Prema tome, nemojmo da iznosimo neistine. Ako ovde ima nekih nesuglasica kako se vrše izbori u lokalnoj samoupravi, ne treba reagovati tako da smo mi stranački delili, to je nekorektno, to je nepošteno. Mi članovi Nove Srbije i predsednik Nove Srbije upravo smo dali pomoć apsolutno ljudima koji nikakve veze nemaju sa strankom, a to može lako da se proveri i da se razjasni situacija. Hvala vam.

Narodni poslanik Velimir Ilić reklamira povredu Poslovnika. Mada, gospodine Spasojeviću, niste rekli koji je član povređen. Izvolite.

Mislim da je ovde povređen član - dostojanstvo Poslovnika, jer ja sam doživeo uvrede koje sam dobio od određenih… Molim vas samo za malo pažnje.
Prvo, nisam govorio o poslaničkim mandatima, o čemu je ministar govorio, već sam bio jasan i glasan o odborničkim mandatima i o lokalnoj upravi. Znači, nisam govorio o poslanicima, već o odbornicima koji se masovno otimaju širom Srbije.
Druga stvar, tačno je da smo mi došli u Kraljevo odmah. Ja sam 15 kilometara od Kraljeva sa mojim objektima. Prvi dan posle zemljotresa ponudio sam smeštaj za 50 porodica gradonačelniku lično i svu pomoć koju smo uputili otišli smo kod gradonačelnika lično i njemu se obratili i rekli mu da je preko kriznog štaba. On nam je dao uputstva gde da pošaljemo ono što poklanjamo itd.
Vrlo je nekorektno i licemerno to što radite i zloupotrebljavate Kraljevo u političke svrhe, a ništa praktično se ne radi na terenu. Ponavljam, revoltiran sam što ljudi, sada kada sneg pada, u Kraljevu spavaju pod šatorima, a bilo je mnogo lepih dana.
Gospodine ministre, vodio sam izgradnju Jaše Tomić, klizišta, Bogdanje, Među i ostalo. Urađeno 460 kuća za tri meseca. Zna se kako se projektuje u hodu kada je nekome kuća porušena. Zna se kako se prave zapisnici. Zna se da se kuća koja je obeležena crvenom štraftom ne pokriva itd, da vas ne učim tome.
Ja sam reagovao zašto se otimaju opštine. Nama je otet odbornik u Novom Sadu i to je prekretnica. Tako ste napravili vlast. Nestao je odbornik, niko više nije mogao da ga nađe. Jednostavno, izgubili smo našeg odbornika, kući ga tražimo, nema ga nigde itd. Tako ste vi pravili lokalne vlasti i zato ćete tako i proći.

Vreme. Gospodine Iliću, poštovani narodni poslanici, zamolila bih da niko ne bude tema o kojoj se u ovom visokom domu govori na ovaj način. Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SPS, shvatajući značaj efikasnog funkcionisanja državne uprave za svaku državu, smatra i zalaže se da državna uprava mora biti efikasna, debirokratizovana, departizovana i jeftina, jednako s tim takođe stručna, vrlo racionalno organizovana, kompetentna i odgovorna.
Smatramo da sve reforme i modernizacije državne uprave moraju ići u pravcu stručnog osposobljavanja državnih službenika, koji će na taj način i u takvom statusu nepristrasno primenjivati zakon i voditi postupak. Naravno, treba da budu otvoreni i dostupni građanima, a samo takva državna uprava će se dovoljno osnažiti i pripremiti da država Srbija uđe u punopravno članstvo EU.
Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi ima svega tri člana, ali on zaista predstavlja uvod u vrlo bitne i značajne promene u državnoj upravi, odnosno jedan proces koji počinje, pre svega od stvaranja matične evidencije i smatramo da u ovaj proces zaista treba svom snagom ulagati, jer će on dovesti do toga da se u punom obimu olakša položaj stranaka u postupku u Republici Srbiji i da izbegnemo situacije u kojima smo, nažalost, svi bili nekada pre, nekada kasnije, da kada se obratimo bilo kom ili određenom državnom organu sa nekim zahtevom, budemo u situaciji da dobijemo veliki spisak potrebnih dokumenata, uverenja, potvrda i da često budemo u iskušenju da, ukoliko i to nije jako bitno i značajno, da i odustanemo.
Naravno, to je cilj i želja svih građana i ovaj proces u tom smislu i počinje sa ovim predlogom zakona i on, kao što smo već čuli, obavezuje organ državne uprave da po službenoj dužnosti vrši uvid i pribavlja sve dostupne podatke od drugih organa, koji po zakonima vode evidenciju o tim podacima. Tu se misli na lokalne samouprave, subjekte autonomije i sve druge organe koji vode takvu evidenciju.
Nažalost, u ovom trenutku mi razgovaramo samo o dostupnim podacima i dokumentima. Svakako da je ideja i želja, i SPS podržava takvu ideju, da taj krug podataka koji će biti u opticaju, kojima će raspolagati državni organi, bude što širi i što obimniji.
Ovaj zakon, takođe, na ovaj način, u dobrom delu, stimuliše i primenu informacionih tehnologija u državnoj upravi i nema sumnje da će dovesti do toga da se u punom obimu poboljša položaj stranaka u narednom periodu, jer će se skratiti to vreme za pribavljanje potrebnih podataka, dakle, izopštiće se i ta fizička udaljenost. Naravno, ostvariće se i određene uštede u vremenu, a to je dobar put da se svaki vid birokratije u negativnom smislu izopšti iz funkcionisanja državne uprave.
Smatrajući da je to proces koji treba da zaživi, koji treba da u dogledno vreme postigne svoje pune rezultate, a pre svega jednu efikasniju i jeftiniju državnu upravu koja će biti servis svim građanima i dostupna svim strankama u postupku, a da će se na taj način u punom obimu spremiti i ojačati naše institucije za punopravno članstvo u EU, SPS i JS podržaće ovaj zakon u načelu.

Magistar Jorgovanka Tabaković ima reč.

Kažu Amerikanci - o očiglednim činjenicama ne treba razgovarati, tako da, gospodine ministre, po osnovu mandata, blanko ostavki i ostalog i oni koji sede levo ili desno, zaista ne bih da trošim vreme, jer danas imamo važniju temu.
Vaš zakon u kojem menjate samo dva člana i treći je stupanje na snagu, po oceni poslaničke grupe Napred Srbijo SNS bi trebalo dopuniti. Ne sporimo mu dobru nameru.
Treba se uskladiti sa mogućnostima koje pružaju savremene elektronske komunikacije sa onim izmenama koje se tiču titule i zvanja u skladu sa Bolonjom, odnosno novim zvanjima na studijama koje omogućavaju naši fakulteti.
Međutim, ako u članu 75. kažete da organ državne uprave u postupku vršenja svojih prava treba da pribavlja podatke iz evidencija i registara koje vode drugi organi državne uprave, tu nemamo šta da zamerimo, ali smatramo da ste pokazali jednu dozu nedovoljne opreznosti, neću upotrebiti težu reč, time što ste propustili da definišete način korišćenja i pribavljanja takvih podataka i raspolaganje njima.
Mi smo vam, kao neko ko i svoje i vreme građana Srbije ceni i poštuje, dali predlog amandmanom da organi državne uprave iz stava koji sam upravo pročitala mogu da vrše uvid i pribavljaju samo one podatke koji su neophodni za rešavanje, odnosno podnosilac zahteva na njih se poziva, uz obavezno evidentiranje uvida i razloga za uvid u podatke u evidencijama i registrima, osim za one podatke koji su u javnim knjigama i javno su dostupni.
Složićete se da je to preciziranje. Zaista ništa ne menjamo iz prethodnog člana. Vaši stavovi 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.
Ono što smatramo takođe bitnim preciziranjem jeste sledeće, da kad se vodi upravni postupak, a sami ste svedoci da mnogobrojni zakoni ostavljaju strankama u drugom stepenu mogućnost, čak ne ni žalbu, već vođenje isključivo upravnog postupka i da se u tim postupcima zaista odlučuje o bitnim pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
Smatramo da treba da bude ovlašćen samo državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje, stečeno u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, u kojem su oni izjednačeni sa akademskim zvanjem master, odnosno nazivom.
O ovome ćemo preciznije govoriti kada budu amandmani, ali šta je važno? Ne smemo da dozvolimo da tumačenja pojedinačna u nekom slučaju, kad se stranka oseti oštećenom, a verovali vi ili ne, može se desiti da u postupku stranke koja ima više obrazovanje odlučuje službenik koji je po obrazovanju i nivou niži od te stranke i ne smemo da dozvolimo da tumačenje tog dana voljnog ili zlovoljnog ili određenog ugla gledanja službenik u Ministarstvu prosvete ili nekom drugom ovlašćenom organu odluči o tome.
Zalažem se da vi kao ministar nadležan za ovo potpuno precizno uredite kako se ta zvanja mogu uravnotežiti, s obzirom na raniji važeći sistem i onaj koji je sada na snazi.
Najavu ove teme, koja govori o državnoj upravi i uopšte o kvalitetu državne uprave, zaista bih iskoristila zato što sam čula da ćemo danas imati samo ovu tačku na dnevnom redu i da vreme koje mi stoji na raspolaganju upotrebim za priču o državnoj upravi.
Ne želim da je shvatite kao primedbu ni lično vama ni ovoj vlasti trenutno, nego pitanja koje želim da otvorim pred svima nama kao društvu.
Želim da sasluša kome se sluša, ko ne želi da čuje ne mora, ali da postavimo sebi kao ozbiljni ljudi neka pitanja koja možda ne bih ni otvarala da nije i suviše veliki transparent studenata koji sede negde oko zgrade Vlade, pitajući se da li ima u ovoj državi para za završetak studija onih koji su dobri studenti, ostvarili su uslove koje je neko obećao, da je zakon bio precizan ili neprecizan, pa je oštetio one koji su u prethodnoj školskoj godini ili do januara položili sve ispite, a išlo na ruku nekim drugima.
Zašto otvaram ova pitanja? Vlast ima i lice, ima i naličje. Rasprava kojom smo danas počeli ovu tačku dnevnog reda govori o tome da se i ovaj parlament, ali i svet doživljava prosto bojnim poljem na kome treba uništiti takmace. Namerno upotrebljavam staru reč takmac ili političku konkurenciju, jer mi nismo neprijatelji jedni drugima. Oni koji tako doživljavaju politiku i ovaj život ne bi trebalo da predstavljaju budućnost Srbije.
Smatram da je građane i narod uopšte vrlo lako zavesti. Bilo da je reč o nekim pravim vrednostima ili da je reč o promovisanju lažnih vrednosti. Zalažem se za promovisanje pravih vrednost, a one jesu znanje i mladost koju moramo da prepoznamo i da podržimo, jer jedino tako možemo da imamo i kvalitetnu državnu upravu i da opstanemo kao država i kao narod.
Priznaćete da se malo ko seća ko je bio predsednik Vlade ili ministar policije ili ministar finansija u vreme poznatih slikara, književnika, pisaca, izumitelja i naučnika. Na nama je da ljudima koji iole učestvuju u javnom životu, a pre svega na vama koji raspolažete budžetom i donosite zakone, da te mlade i vredne ljude prepoznate po pameti, po talentima, po organizatorskim sposobnostima i da im omogućite da se sami snalaze, ali ne da ih guramo i da ih gurate u zapećak.
Ponavljam, nemojte ovo da shvatite lično, ni vi kao ministar, ali ste nadležni za kvalitet državne uprave. Kad nađemo tako mlade ljude najmanje što moramo da uradimo to je da ih podržimo i da im se divimo, ako se ne divimo pameti i znanju, nego pokušavamo da je ukaljamo.
U bilo kojoj oblasti života ne promovišemo dobre vrednost. Ceo svet je žrtva pohlepe i to dokazuju i ekonomisti i političari koji su državnici i svi znaju da su naduvani baloni vrednost akcija doveli do finansijske krize, da je pohlepa onih kojima je uvek bilo malo dovela do toga da trpimo svi.
Hajde mi kao ozbiljni ljudi, politički takmaci i oni koji imaju mogućnost da se javno bore za decu, srećni smo mi koji ih imamo, ili za nečiju tuđu decu, ali pametnu i vrednu, da se zaista izborimo i da na njih usmerimo i pažnju i sredstva, ali i podršku koja se zove divimo se onima koji to zaslužuju.
Kako ćemo tim mladima, koji treba da budu strpljivi i oduševljeni mogućnošću da nešto promene u svojoj državi, da pomognemo? Da li tako što ćemo pokazati da ne umemo da vodimo državu i da se više bavimo sobom, što ćemo skrivati probleme koje imamo ili tako što ćemo u jednom društvu otvoreno govoriti o problemima koji su u državnoj upravi vrlo ozbiljni.
Ima ih u drugim oblastima života, ali su ovde najvidljiviji i kada se priča o korupciji i kada se priča o mestu Srbije o položaju koji doživljava kao konkurentna zemlja, uvek se prvo upire u državnu upravu.
Radila sam u državnoj upravi, bila sam ministar, kao i vi. Imam puno pravo da o tome govorim i da prepoznajem da se problemi nisu promenili od onda kada smo učestvovali u vlasti do danas, kada tu vlast obavljate i vi.
Tačno je da vlast zadovoljava one najniže ljudske nagone, a to je da vladaju drugim ljudima, ali nisu svi ministri takvi, niti su svi oni koji obavljaju vlast rukovođeni takvim nagonima. Uvek ću podržati ministre koji žele da ostave trag i pečat poboljšanjem kvaliteta uprave koju vode.
Da li za to imate vremena i snage i da li uopšte da se usredsredite na neki zakon time što vam odvlače pažnju na mnogo stvari odjednom, na mnogo poslova, a oko vas se uvek okupe oni servilni, pametni koji vam u prvom mesecu vladanja kažu – ministre znate sve, vi ste sposobni, naredite, imate moć, tapšu vas po leđima i kažu da tako brzo ulazite u stvari, a vi ste svesni da ste suočeni sa mnogo novina i da ne možete, želite da date najbolje od sebe, ali vam trebaju saradnici.
Oni koji su stručni, oni su teško pokorni, žele da budu ona druga linija koja menja ministre i da na njima stoji državna uprava, a da ministri dolaze i prolaze, a da ti načelnici ili pomoćnici ostaju večita birokratija koja će odlučivati o sudbinama mnogih građana.
Zato znam da vama kao ministrima nije lako i tu postoji rešenje, deakumulacija funkcija kroz ono što se zove saveti i mnoge nadležnosti, da bi vi lično mogli da se posvetite poslu i da odaberete najkvalitetnije saradnike jer se u tome vidi i vaš kvalitet.
Obrazovan, ispunjen čovek koji raspolaže znanjem uvek rado bira sposobne saradnike koje mora da drži pod kontrolom jer vrlo lako znaju da se otmu nadzoru i da obavljaju državne i javne poslove u sopstvenom interesu. Zato je vama potrebno da imate mogućnost i da nadzirete saradnike koje birate.
Nažalost, danas se mnogi igraju politikom kao što su se kao deca igrali vojnika. Mnogi priželjkuju da budu ministri policije ili upravnici zatvora zato što nisu odrasli kao političari i sazreli kao državnici. Mnogi bi samo da odsecaju hidrine glave korupcije i zloupotreba, ali hajde da vidimo koliko zakonima stvaramo uslove da se stvaraju negativne pojave koje se zovu korupcija, zloupotreba javnih ovlašćenja ili površnost u zakonima.
Uzeću najsvežiji primer. U Novom Sadu počinje da radi nešto što je Agencija za zaštitu potrošača. Prva primedba je da se potrošač žali u razumnom roku prema vrsti primedbe ili reklamacije koju iznosi.
Šta je razuman rok? Razuman rok je rastegljiva kategorija, upozoravali smo vam kada smo donosili zakone. Znači, državna uprava, onaj ko vam po vašem nalogu pripremi zakon u skladu sa intencijama koje vi kao politička stranka iznosite u kampanjama ili u javnim nastupima, mora da zatvori te pukotine koje sutra otvaraju ambise proizvoljnosti, diskrecionih prava pojedinačnih zaposlenih u javnoj upravi.
Ako vas opozicija na to upozorava, a vi ne čujete, ja ću da se vratim na onu prvu konstataciju – nije Parlament bojno polje u kome treba sukobljavati loše, već, naprotiv, dobre ideje. Upozorenja te vrste treba prihvati ovde jer svi radimo na tome da poboljšamo život građana.
Međutim, iz stvorenih navika, pa moram da priznam, preuzetih iz sveta, političare se ulaguju svom vladaru, udvaraju se narodu. Često se služe lukavstvom, ali bogami i silom da dođu na vlast. Zašto je ta vlast tako zanimljiva?
Ne samo što podstiče onaj nagon za vladanjem nad drugima i za korišćenje moći, nego bogami i zbog svih privilegija koje nudi vlast. Zbog toga što ste u prilici da zaposlite mnoge svoje stranačke saradnike, prijatelje, ali se zalažem da zapošljavate one mlade, pomenuh na početku, istaknute po talentu, znanju, pameti i proizvodnji nekih trajnih vrednosti, i umnih, i materijalnih i duhovnih.
Rekao bi stari filozof Žil Pajo – pustimo da poslednji budu prvi. Kad kaže poslednji misli oni nevidljivi i vredni, a ne oni koji su večito u prvim redovima političkih partija, spremni da zauzmu bilo koje mesto nezavisno od toga da li poznaju neku granu uprave, kakvim znanjem i iskustvom raspolažu, verujući da je stvarnost tako jednostavna i da se problemi u društvu tako lako rešavaju.
Nažalost, stvarnost je vrlo kompleksna, problemi su umnožavaju, a prvo se na državnoj upravi to olako shvatanje vidi, primećuje i ostavlja posledice na mnoge građane.
Ministar reče – imamo elektronski izvod. Podsećam ga, po Pravilniku o izdavanju ličnih karata još uvek ste u obavezi da doneste izvod rođenih. Zašto mu to neko od saradnika nije rekao, ili misli da neće neko čuti, i zašto niste usaglasili u vreme savremenih elektronskih komunikacija stavove, u trenutku kada pričamo o srpu, seči propisa ili o usaglašavanju propisa?
To zahteva jedna ozbiljna državna uprava u kojoj rade kvalitetni, a ne odbrani po pripadnosti partijskoj, i juče i danas, i sutra, to ne sme da bude ni kriterijum, ni zaštita, niti bilo koji izgovor za odgovornost ili loš i nestručan rad.
Moram da priznam da što je čovek na nekom višem mestu njegova je moć sve manja. To najbolje zna, na primer, ministar ili, na primer, predsednik države. Neću ni jedno ime da pominjem. Oni sami znaju koliko se njihovi nalozi i njihova moć iskrive do onih službenika koji treba da realizuju zakone, da ih primenjuju, a za narod je jedini dokaz sposobnost vlasti, primena zakona u stvarnom životu.
Svi ti ljudi koji kroz partijsku pripadnost, kroz priznatu parlamentarnu borbu ili izbore kada dođu na vlast okruženi su raznim laskavcima, ljudima koji vešto umeju da vezuju, zavezuju i razvezuju uzroke i posledice i onda se lepo kroz onu priču ministar zna sve, neka ja ću ga o tome obavestiti, štiteći ministre od onog što jeste njihov posao, mi smo u ovoj državi usavršili oduzimanje nadležnosti ministrima i državi, tako što smo im otvorili agencije, tamo zaposlili razne bezimene i nepoznate ljude, koji su poznati samo poreskim organima, po tome kako visoke plate primaju, kada prijavljuju porez na dohodak građana, ili kad su dužni da prijave imovinsku kartu.
Da vam dam paradigmu tome, ja ću pomenuti nesrećnu epizodu sa gospodinom Novicom Uroševićem, koji je poznat kao vrstan pevač, i koji je nastradao samo zašto je njegovo ime poznato, ali po talentu i pevanju. On je morao da podnese ostavku u jednom upravnom odboru, jer je njegovo ime poznato svima nama koji volimo narodnu muziku.
Koliko se provuklo bezimenih u nadzornim, upravnim i raznim odborima, primajući prinadležnosti, bez kvaliteta, bez doprinosa ovim građanima i ovoj državi? Ko će o tome da progovori i ko će na to da ukaže? Teror štampe, ili udvaranje javnom mnjenju, čemu su skloni oni koji vode državnu upravu i vode vlast? Oni žele da govore samo ono što im kroz udvaranje javnosti štampa savetuje ili postanu žrtve terora štampe, pa se ne mogu ni baviti svojim poslom.
Čiji je posao sve ovo što sam navela, nego svih nas zajedno. Ne jedne stranke, ne jedne političke partije, ne jednog mandata, ne jednog saziva. To je posao svih nas, kao društva, jer mi ne smemo da dozvolimo da budemo rob javnog mnjenja. Mi moramo da stvaramo bolje javno mnjenje, time što ćemo promovisati prave vrednosti. Da, i elektronske komunikacije, i upotrebu podataka u svrhe što ovaj zakon ne radi, ali kontrolu nad tim podacima, i pre svega kontrolu nad znanjem i obrazovanjem i pomoć i u tome mogu da daju najveći doprinos.