Vreme. Poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Đukić Dejanović, mene stalno ignoriše bilo ko da dođe iz Vlade. Evo, nema ga Marković. Uporno je slušao, kad se ja pojavim, on pobegne. Dobro, ionako je ovo upućeno građanima, ne toliko onima koji su na vlasti, jer kad bi sad podsećao sve šta je Srpska radikalna stranka upozoravala, evo sad ste došli da potvrđujete sve ono što je Srpska radikalna stranka blagovremeno ukazivala.
Pošto je bila priča o krađi mandata, u pravu ste i dobro je što priznajete. Svi oni koji su saučestvovali u krađi mandata Srpske radikalne stranke i danas su priznali da je to nečastan posao. Taj 21 mandat. Ali, pošto sada pričamo o elektronskoj upravi, gospođo Đukić Dejanović, ja bi vas zamolio da dođete i da pogledate sajt Narodne skupštine i da pogledate raspored poslanika po strankama.
Ovi što su pre mene pričali i dalje se vode kao članovi Srpske radikalne stranke. Znate li to? Dve godine ubeđuju naciju kako su se oni zaprali pa su čisti, pa su neki drugi, pa sad za deset miliona bi da isporuče i Mladića, a onda svaki sledeći samo zavisi koliko para.
Ko je njih napravio? Pitajte Borisa Tadića. Pitajte Montgomerija. Pitajte onog američkog ambasadora, pa pitajte i ko je dao pare? Sada se Velimir Ilić, sve je u pravu što je rekao, kradu se mandati po opštinama, kasno setio. Kad je njega zabolelo, e onda se setio svega, ali mi smo vas na vreme upozoravali.
Da vam kažem, 2006. godine, posle novog Ustava Republike Srbije, Venecijanskoj komisiji, kad se već pozivate na sve i svašta, rečeno je – mora 102. stav 2. jer postoji jedan Bogoljub Karić koji krade mandate parama. Evo, sada je koalicioni partner. Sada kažete Mlađa krade mandate. Taj Mlađa do pre dva meseca je rekao mandati pripadaju stranci, pa kada je dobio šamarčinu iz Evropske unije kaže – sad je to neprikosnoveno pravo narodnog poslanika.
Svi se pozivate na jedno isto, a ne znate šta piše. Pozivate se, opet da koristim vašu argumentaciju, na Protokol uz Konvenciju zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je izmenjena u skladu sa Protokolom broj 11. i još 20. marta 1952. godine.
Član 3. glasi, to vas podsećam i zbog Ksenije i zbog onih drugih stvari, Pravo na slobodne izbore, pa slušajte šta to Evropska unija kaže o slobodnim izborima: visoke strane ugovorom se obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore sa tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonskih tela.
Gde tu piše da Pera, Đoka može da bude vlasnik mandata? Gde tu piše? Gde ste to pronašli? U slobodoumnim tumačenjima od strane Boška Ristića i Nenada Konstantinovića, a mislim i vrapci na grani znaju da oni za šta se uvate, to se osuši. To se trajno osuši. To ne može da se oporavi.
Jedino SRS ne krade mandat. Kada neko dođe i kaže – hteo bih da budem član SRS, ali da ponesem mandat, mi mu kažemo – hvala, ne može, zabranjeno. To je prvi put rađeno još 1993. godine u ovoj sali sa jednim poslanikom iz Kilibardine stranke. Rečeno mu je da nije moralno i ne prihvatamo.
Vi se po potrebi setite morala i izborne volje građana. Neki put vam fali Gonzales, a neki put nije dobar Gonzales. Sada vam ne odgovara Gonzales, 1996. godine vam je odgovarao Gonzales i bile su vam vrlo drage pare Caneta Subotića, 500 hiljada maraka koje je doneo da se održe protesti.
Samo da se podsetimo nekih stvari, jer ste se pre dve godine smeškali, pa je meca zaigrala ispred vas. Znači, isto kao što je bilo 2006. godine sa Karićem, nije učestvovao na izborima, a ima poslanike, ima lokalnu vlast itd. Danas se to isto dešava, samo što nije Karić, već je neki drugi Karić. Da li finansira inostranstvo, da li finansiraju mafijaši, sasvim je svejedno. Onaj ko je dao pare, on kontroliše i vlast i opoziciju, osim SRS.
Sada da se vratimo na ovo visokoumno, nadam se da ovo tumačite kao da sam vas pohvalio, jer ste napokon priznali sve šta ste brljali za ove dve godine, da bi oslabili SRS i Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. E, cvrc, to je nemoguće, znate i sami. Kako je to moguće? Vidite i sami da nije moguće, ali je dobro što priznajete.
Naravno, večeras obavezno da upalite televizor. Znači, od pola tri do pola šest biće statusna konferencija. Biće verovatno na RTS, biće verovatno na televiziji "Kopernikus", da čujete i vi u sali i građani Srbije ono što preživljava Šešelj u Haškom tribunalu, to Srbija preživljava ovde sa ovom vlašću.
Sada, da se krene sa ovim zakonom. Član 2. kaže da treba da se menjaju nazivi za obrazovanje u skladu sa Bolonjom. Opet da podsetim, jedina stranka koja je glasala protiv Bolonje je bila SRS. Kada sada vidim neke telegrame podrške studentima daju Čedomir Jovanović, Vojislav Koštunica, prosto se zgražavam. Zgražavam se. To je prirodna posledica Bolonje.
Kažem studentima – džabe vi ispred Vlade, idite na Dedinje ispred kuće Borisa Tadića i samo tražite da se na isti način školujete kao Boris Tadić, a ne ono što se dešavalo, potpalimo studente evropskim vrednostima da protestuju.
Ko ih je potpalio? Onaj ko se besplatno školovao, pa deca ne znaju, pa se izbore za evropske standarde. Sada treba roditelji da plaćaju, a oni nemaju ni za hleb. Jadnici. Hajde ovi što su lošiji studenti i đene-đene da se shvati, ali kako da se shvati ovo, po Bolonji ima više bodova nego što treba i opet država kaže – nemamo para.
Šta, deca su kao komunalne usluge? Nemamo para za građevinsko zemljište, nemamo para za decu.
Znači, preživljavate posledice strmoglavog vođenja Srbije u propast. Onda se čudite šta se dešava. prirodna posledica DOS-ovske politike. Ovo je priroda, ovo je zakonomernost. Zakonomernost.
Sada ćete da menjate naziv, slažem se. Ko sme da primi u državnu službu ili u pravosuđe nekoga ko je završio, nazovi, neki pravni fakultet Vesne Vodinelić ili ne znam koga? Videli ste i sami da su ljudi promenili biografije. Više nisu građevinski inženjeri, nego menadžeri. Završili u međuvremenu škole u Grockoj itd.
Znate li koje probleme imaju roditelji da zaposle decu koja su završila neke tamo privatne škole? Hajde što ne priznaju državni organi to školsko obrazovanje, nego i privatnici. Kažu – završio si taj, ma ne dolazi u obzir. Zaboravi.
Sećate se kada smo pre nekoliko meseci menjali Zakon o visokom obrazovanju, pa kada su izneti podaci koliko ljudi doktorira na nekom od tih fakulteta. Doktorira. Više doktorira, nego što diplomira. Jeste. Mislim da je profesor Šami čitao te podatke.
Onda se čudimo šta nam se dešava. To je prirodna posledica jedne strmoglavosti.
Sada zbog izvoda iz matične knjige rođenih menjamo Zakon o državnoj upravi. Ovo što ste napisali u članu 1. Zakona o izmenama i dopunama, po svojoj suštini je materija Zakona o opštem upravnom postupku. Vi ste se dosetili i kazali – međusobna komunikacija dva državna organa. Sve unutra što jeste se tiče postupka i dokazne vrednosti nečega što postoji u elektronskoj formi.
Promašili zakon. Apsolutno promašili zakon. Sve što je u novom članu 75a tiče se Zakona o opštem upravnom postupku. Ali, šta vredi, nemamo taj savet za zakonodavstvo, sekretarijat. Znate, od 2001. godine kako je bilo. Biserka Živković je bila sekretar. Aman ljudi, da vam ne pričam dalje. Nema ga, pravni sistem. On usklađen? Ma, nije usklađen, on je razoren, totalno. Svaka vaška obaška. Svaki organ je država sam za sebe.
Sada, zbog toga što postoji mogućnost da se preko kompjutera vidi iz matične knjige rođenih, menjamo ovo kao epohalni uspeh. Ko će to da predstavi? Milan Marković. Prvi demokratski predsednik opštine Palilula. EU ili neko drugi dao pare da se ta opština osavremeni, napravili su šalter salu. Tamo su sve navodno mogli da završavaju.
Znate li kada je neko sklon kriminalu, a mi imamo kriminalnu vlast, možete da mi date opomenu, ali to sada svi pričaju. Građani pričaju, gospođo Đukić Dejanović.
(Predsednik: Opominjem vas. Ne izričem opomenu, ali vas zaista opominjem da vodite računa.)
Galupova istraživanja pričaju. Zašto?
(Predsednik: Molim vas, ne možete tako govoriti. Ne možete ni o jednom čoveku govoriti, reći da je kriminalac, dok se to ne dokaže.)
Rekao sam da je vlast kriminalna, ne pojedinac.
(Predsednik: Molim vas, kriminalna vlast i takav način konstatacije kako vi to činite, zaista degradira državu. Molim vas, nemojte sa mnom polemisati. Vodite računa o terminima koje koristite.)
Gospođo Đukić Dejanović, vi mene ne želite da saslušate. Ne, ne polemišem s vama, samo vam citiram šta su ljudi napisali, do čijeg mišljenja je vama stalo, gospođo Đukić Dejanović.
Jeste li čuli da je Galupovo istraživanje reklo šta se dešava? Nekada je bilo 150, 160 , 159 evra za mito, sada je to podignuto na 255 evra. Ako ste to što ste meni rekli stvarno mislili, morali ste da odete u "Medija centar" i da pohapsite sve one koji su to javno rekli.
Tamo je bio i predstavnik vama drage EU. On je samo citirao ono što pričam u Skupštini. To sam dao kao stav, kao mišljenje. Oni su sve to lepo uzeli, pa su sabrali, oduzeli i dali statistički podatak. Vi se tresete od njihove statistike, a ne tresete se kada vas unapred upozoravam. To su objavili ljudi.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, ne tresem se, nego vas podsećam da je na dnevnom redu Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakon o državnoj upravi. Apsolutno se ne tresem.)
Upravo to, gospođo Đukić Dejanović. Samo što vi mene ne slušate šta pričam. Ne postoji poslanik koji se više drži teme dnevnog reda od mene, da znate. Ako mi ne verujete, pitajte gospođu Čomić. Ona to zna. Zato sam i rekao – kamo sreće da Gordana predsedava. Onda bi to išlo po demokratskim standardima.
Mogu li da nastavim dalje, a da vas baš mnogo ne potresem?
Vidite, idemo dalje, samo polako. I naši hokejaši igraju u slovenačkoj ligi, pa to je ta leteća zamena. Ovo je bodi-ček. Dobro. Hvala vam, gospođo Đukić Dejanović, možemo dalje.
Znači, kada ljudi skloni koristoljublju dođu u mogućnost da koriste elektronsku bazu podataka, bilo da su u pitanju državni organi, organi lokalne samouprave ili organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, onda može haos da nastupi.
Znači, nije problem zakon i zakonsko rešenje, problem je specifični sastav ljudskog materijala koji radi na odgovarajućim poslovima.
Zašto sam iskoristio Palilulu? Godine 2001. je bila velika afera sa nadziđivanjem. Gospođo Čomić, znate li ko je učestvovao u toj velikoj aferi sa nadziđivanjem? Znate. Svi funkcioneri u kabinetu predsednika Republike Srbije, molim vas.
Zašto je pogrešan zakon za intervencije? Pogledajte koji se termini koriste. U skladu sa zakonom vrši uvid, znači, vrši uvid u evidenciju. Službenik iz jednog državnog organa vrši uvid u evidenciju koji vodi drugi državi organ. Kaže – pribavlja podatke, znači, pribavlja podatke iz evidencije drugog državnog organa za potrebe predmeta koji se nalazi u prvom državnom organu.
Znači, ovo nije samo izvod iz matične knjige rođenih, ovo je mnogo šira odredba. Ako je mnogo šira odredba, onda možete da zamislite kakva će situacija da bude ukoliko u elektronskoj formi sa jednog kompjutera se izvrši uvid u zvaničnu evidenciju kod drugog organa, pa sad vi sumnjajte da li je to za potrebe postupka ili je u pitanju neka zloupotreba.
Sada da preskočim ono što je i pomenuo ministar, a to je onaj Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a onda, sada citiram one vaše prijatelje koji su vas instalisali, korumpiranost itd, ako znamo da takav specifičan sastav radi u državnim organima, onda nije čudo što, recimo, policajac koji obezbeđuje Snežanu Malović, neki Zvonko, u Rakovici pravi stanove za tržište, bez građevinske dozvole. "Au, au", ja to stalno pričam, ali nema rešenja.
Ili ako neko izvrši uvid u neku evidenciju, pa onda ono što je planirano da se napravi u Vrčinu, pobune se građani i asfaltna baza dođe u centar Rakovice. Tamo ne sme niko da se buni, zato što svi imaju uvid u zvanične evidencije i mogu da preduprede sve.
Ili kad neki predsednik opštine sa tom evidencijom uvidom u neku evidenciju zbog N.N. nekog navodnog postupka preusmeri iznose poreza na prenos apsolutnih prava sa igrom računa na privatne račune opštinskog rukovodstva. Vi samo dajete sofisticirani oblik za zloupotrebu službenih ovlašćenja ljudi koji budu radili. Samo dajete to.
Evo vam još jedan podatak. Pričao sam pre jedno mesec dana, odmah je to zaustavljeno. Ljudi slušaju neki narodni radio i javljaju se. Narodni radio nema ni frekvenciju, nema ni dozvolu. RRA kaže - podneo krivičnu prijavu. Izvršimo proveru, krivične prijave nema. Šta može tu elektronika da pomogne građanima, objasnite mi, elektronska evidencija?
Šta može da pomogne građanima? Verovatno ako dajete toliki značaj elektronici, onda treba da ugradite čipove držanim službenicima i državnim funkcionerima, pa čim krene na nešto nezakonito, da ga drmne iz onog čipa velika struja i da se on sve secne. Ne vidim drugi razlog. Ne vidim drugi način kako da se nešto privoli da bude u skladu sa zakonom.
Ovde su stvarno korišćene benigne formulacije - da se omogući građanima da ne idu od šaltera do šaltera, da mogu da organi međusobno komuniciraju, da onaj koji vodi upravni postupak koristi evidencije drugog državnog organa, da uzima te podatke iz tih evidencija i smatra se da građanin nema potrebe da dokazuje, tim pre što je po pravilu upravni postupak, postupak koji se vodi po službenoj dužnosti, bez obzira na zahtev stranke, itd.
Skrećem vam pažnju da je mogućnost zloupotreba maksimalna. Vi se sećate 2000. godine, donet je novi Zakon o izboru narodnih poslanika. Predviđen je jedinstveni birački spisak. Godine 2001, 2002, 2003. nije mogao da se uspostavi jer pet opština nisu imale kompjutere, to je opravdanje.
Sada nešto samo da se podsetimo. Priča se nešto epohalno, da se kreće sa elektronskom upravom, itd. Taj projekat je star 20 godina, moram da vam skrenem pažnju. Postojao je jedan projekat da se uveže kompletna državna administracija na nivou republike sa okruzima, itd, da ta elektronska komunikacija bude, bilo je i nekih programa, nešto je i rađeno, ali glavni razlog zašto to nije zaživelo pre 2000. godine bila su pre svega velika sredstva koja su bila potrebna. Čak je bio i ugovor zaključen, čini mi se, sa Mihailom Pupinom oko toga.
Sada je epohalno jer neko je navodno dao pare, pa se Milan Marković sa predsednikom ili nekim iz Vlade slikao kada je pustio taj sistem u vezu za matične knjige rođenih. Sada zbog izvoda iz matične knjige rođenih, koja već funkcioniše, mi pravimo odredbu u pogrešnom zakonu, koja će da omogući svakome ko ima mogućnosti da uđe u taj sistem, a svako će moći da uđe u taj sistem ko je državni službenik.
Još kažete da ćete podzakonskim aktom da regulišete te stvari kako se ulazi i kako taj sistem može da bude pouzdan. Šteta što ja nisam poneo nešto što je bilo juče na dnevnom redu kod igara na sreću, da vidite koliko je firmi ovlašćeno da baždari automati, da popravlja automate, gde se prave oni automati i kakve su mogućnosti zloupotrebe i notorna činjenica, od 17.000 i nešto registrovanih automata, tih za igru, ima još 10-15 hiljada neregistrovanih.
Šta bi sa Bojanom Krištom, koji je bio na čelu Državne lutrije? Svi smo ga zaboravili? Nismo ga zaboravili, postoji pres-kliping, sve se beleži, sve se pamti. Sve se pamti jer mora crta da se stavi, znate, plus, plus, plus, minus, minus, minus, pa crta, pa da vidimo kakav je saldo. Sada trenutno pripremamo taj saldo da vidimo. Samo vas pohvaljujem, napokon ste shvatili neke stvari. Drago mi je što priznajete.
Naravno, za ovaj predlog zakona ne možemo da glasamo jer ste pogrešili pre svega naziv zakona i zakon gde treba da se pravi neka intervencija.
Hvala, gospođo Čomić, vidite koliko ste vi bolji.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe DSS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od retkih predloga zakona kome lično nemam šta da zamerim. Naime, tačno je ovo što je gospodin Krasić rekao, da je trebalo da bude regulisano u samom Zakonu o opštem upravnom postupku. Ja sam, kada je taj zakon bio na dnevnom redu, upravo o tome govorila, ali sam bila žestoko kritikovana, pod izgovorom da to nije materija tog zakona. Nema veze, važno je da ovakve stvari ipak budu regulisane.
Tačno je da ovaj predlog zakona ima svega tri člana, ali je takođe tačno da je on korektan i suštinski dobar. Njime se omogućava da državni organi, po službenoj dužnosti, pribavljaju dokumenta, prvenstveno izvod iz matičnih knjiga ili, recimo, državljanstva za građane iz drugih opština, odnosno samih gradova.
Tačno je takođe da se putem elektronske komunikacija, koja se ovde ustanovljava kao zakonska norma, ostvaruju određene uštede, kako u vremenu, tako i u novcu. Ali, moram da kažem da su uštede u kontekstu i u sklopu celokupne državne uprave koja je trebalo da ostvari mnogo veće uštede ili je to bar tako bilo ranije najavljivano, ako se ne varam, potpuno beznačajne.
Podsetiću da su svi organi državne uprave, na osnovu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i na osnovu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, bili u dužnosti da do 31. decembra 2009. godine dostave nove sistematizacije radnih mesta i da se sredstva za plate zaposlenih, kako u republičkoj administraciji, tako i u lokalnim samoupravama, određuju i planiraju u skladu sa tim okvirima.
Da li je nešto urađeno u pogledu toga? Verovatno jeste, ali sa ogromnim zakašnjenjem. Da li je ovaj zakon proizveo neke efekte u praksi? Naravno da nije. Ovde, naravno, ne govorim o tome da su zakoni koje smo doneli u decembru 2009. godine, znači, ova dva koja sam sada pomenula, da su oni dobri zakona. Naprotiv, radi se o izuzetno lošim zakonima o kojima smo mi govorili sve najgore onda kada je bila rasprava o njima na dnevnom redu.
Tada smo takođe govorili da ne postoji ozbiljna namera da se izvrše uštede u javnoj potrošnji i da je način na koji je Vlada tim predlozima zakona predvidela za uštede pogrešan i da je ušteda javne potrošnje mogla da se postigne u nekim drugim merama. Takođe smo pitali - kako je moguće da Vlada ostvaruje uštede ili pokušava da ostvari uštede ukoliko je mera kojom se otpušta ogroman broj građana, odnosno zaposlenih ljudi, toliki efekat mogla da da koji iznosi 0,27% od budžetskog deficita u tom trenutku?
Znači, radi se o potpuno beznačajnim stvarima i beznačajnim merama. Ovde govorim o tome da zakoni koje smo doneli kao Narodna skupština, moraju da budu sprovedeni i moraju da budu usvojeni, moraju da budu po njima znači postupljeno, makar oni bili i tako loši kao što su zakoni o kojima sam govorila. To je upravo obeležje jedne uređene i jedne stabilne demokratske države koja to želi da bude, ali izgleda da to pravilo ne važi jedino za našu državu.
Kod nas se zakoni donose samo da bi se doneli, ili zbog toga da bi eventualno, parlament u izveštaju Evropske komisije bio pohvaljen kako nešto radi, kako je aktivan, a ne da bi se sprovodili, i ne da bi se efekti tih zakona osetili u samom društvu, odnosno konkretno kod građana.
Svakome je, jasno da je Državna uprava efikasna, troma, spora, često korumpirana, u svakom slučaju vrlo skupa i da je neophodna racionalizacija Državne uprave, ali ona mora da bude izvršena po unapred osmišljenom planu. Ona ne može da bude izvršena ad hok, moramo da znamo prvenstveno kriterijume na osnovu kojih može da dođe do racionalizacije Državne uprave, da ne bi došli u situaciju u kojoj se danas nalazi pravosuđe.
Naime, reforma pravosuđa, ili onih koji su čak pokušali da reformišu pravosuđe nisu to uradili na pravi način, nisu znali na osnovu kojih pravila da to urade, pa sada ne znaju gde da krenu, i kako da uopšte pokrenu i poboljšaju one stvari koje su evidentno loše.
U Državnoj upravi danas ima četiri puta više zaposlenih nego što je to bilo 2000. godine. Čak šef beogradske kancelarija Svetske banke, gospodin Sajmon Grej, je napravio jednu analizu veličine državnog aparata, i došao je do zaključka da 11 hiljada odeljenja u Srbiji je viška.
Znači, za razliku od nas koji čak nismo uspeli da napravimo bilo kakvu analizu sadašnjeg stanja u državnoj administraciji, ovaj izveštaj i ova analiza nam pokazuje da je i sa mnogo manje kadrova moguće izvršiti više.
Umesto da Vlada poštuje zakone koje je sama predložila, i da pristupi racionalizaciji Državne uprave, počev, naravno, od nje same jer svi ćete se složiti da imamo jednu od najglomaznijih vlada uopšte, ne samo u regionu, nego uopšte i u Evropi. Ona je rebalansom budžeta za 2009. godinu povećala davanja za plate, u republičkoj administraciji za 1.400.000 dinara. Pa, da li je to normalno?
S jedne strane, u poslednjih 18 meseci. 200 hiljada ljudi je ostalo bez posla. To su zvanične statistike. A s druge strane, neki ljudi dobijaju povišice i kako onda uopšte možemo da govorimo o tome da svi mi podjednako podnosimo teret ekonomske krize.
Umesto da pristupi transformaciji državne uprave, kako bi naravno dobili ne samo efikasnu već i sposobnu državnu upravu, kako bi u krajnjem slučaju izvršili uštede, Vlada je odlučila da uštedi tako što će lokalnim samoupravama da smanji, i to drastično, lokalna transferna sredstva.
Na taj način je većina lokalnih samouprava bukvalno došla, kada je u pitanju njihovo poslovanje, na rub same egzistencije. Ustav garantuje finansiranje lokalnih samouprava iz budžeta, i naravno, ja se pitam, nije valjda ovo smanjenje jedina i najpametnija odluka koju je Vlada donela, a u cilju prevazilaženja posledica ekonomske krize.
Da pojasnim o čemu govorim. Izvršiću jednu kratku analizu visine transfernih sredstava u poslednjih par godina. Primera radi, u vreme vlade kada je DSS bila na vlasti, iznos transfera za lokalne samouprave, transferna sredstva su iznosila 63 milijarde dinara, a danas, ako se ne varam, ona su na nivou od 25 milijardi.
U budžetu za 2009. godinu sa 41 milijarde dinara sredstva su smanjena na 26, znači, 15 milijardi dinara je umanjen, a koliko znam, 1,7% BDP je namenjen transfernim sredstvima.
Ukoliko se to tačno izračuna, to znači da opštine iz budžeta treba da dobiju 48 milijardi dinara. Takvo je sada stanje u državi, i svako od nas u lokalnim samoupravama to vidi da su ta sredstva toliko smanjena.
Uprkos zahtevu 151 opštine i grada da se vrate transferna sredstva lokalnim samoupravama, Vlada i ovu godinu okončava sa smanjenjem troškova lokalnih samouprava.
Naravno, da budem iskrena, u rebalansu za 2009. godinu, tačno je da je predviđena jedna milijarda dinara više za lokalne samouprave, ali ukoliko to sagledamo u sklopu onih 15 milijardi koje nedostaju, taj iznos je onda potpuno smešan. Da bi nadoknadili novac za svoje potrebe, svaka druga opština u Srbiji je podigla iznose komunalnih taksi u rasponu između 45 i 280%, čime je direktno i znatno otežano poslovanje privrednih subjekata koje je imalo za posledicu da mnogi preduzetnici, odnosno same zanatlije, stave bukvalno katanac na svoje radnje, jer nisu mogli da pretrpe, odnosno da istrpe takve namete i opterećenje.
U poslednje vreme mnogo se govori o zahtevu za promenu Ustava kao jednog od osnovnih načina kako bi bile omogućene uštede, odnosno kako bi sam državni aparat mogao da bude manji.
Nije valjda da bi država toliko značajno uštedela, narodnih poslanika ne bi bilo više od 250, nego bi ih bilo 100 ili 150. Svima je jasno da ovi zahtevi za promenu Ustava nemaju veze sa onim što se glasno govori. Jasno je da Ustav, čak i onima koji su aktivno učestvovali u njegovom donošenju, smeta u onom delu gde se govori o kosovskoj preambuli.
Ako predsednik Republike i Vlade toliko brinu o načinu kako da ostvare uštede u državnoj administraciji, zašto ne pođu sami od sebe. Zaista, mislim da nema nikoga u ovoj sali ko ne bi potvrdio da imamo najveću Vladu, ne samo u regionu, već i u Evropi po broju stanovnika.
Ako se tome doda da pored ministara, potpredsednika Vlade, imamo 56 državnih službenika, odnosno 111 pomoćnika ministra, onda i sami znate o čemu govorim, a da ne govorim o tome koliko savetnika ova vlada ima.
Mnogo bi se više uštedelo kada bi se izvršila racionalizacija upravo u ovoj oblasti, nego što bi se krenulo u samu promenu Ustava i smanjenju broja poslanika.
Neki su se dosetili, pa će sada rekonstruišu Vladu. Istine radi, bilo je i onih ministara koji su pre dve godine govorili kako je sama racionalizacija Vlade nužna, ali ima i onih ministara koji smatraju da rekonstrukcija Vlade treba da bude izvršena u prva četiri meseca sledeće godine.
Meni kao običnom građaninu nije jasno kako ih nije sramota da o rekonstrukciji Vlade govore u izbornoj godini. Ovde se sada licitira sa nekim imenima raznih ministara koji će navodno da ostanu bez svog portfelja, iako budžet za 2011. godinu obuhvata sva ministarstva koja danas postoje. To je potpuno neozbiljno.
Kad sve ovo sagledamo u sklopu izjave gospodina Tadića koji je rekao da nema snage da misli da nije siguran da ima snage za samu racionalizaciju države uprave, onda je jasno kakav će ishod svih ovih najava da bude. Žao mi je što gospodin ministar nije ovde, ali reći ću sad i moraću da ga pitam o čemu se ovde radi, a kad se pojavi ponoviću da bi i uživo čuo šta se dešava.
Moram da ga pitam, da li je moguće da lokalna vlast u Čajetini, u kojoj je DSS na vlasti od 2000. godine, toliko smeta da je bilo neophodno doneti presudu na osnovu nepostojećeg zakona o denacionalizaciji i opteretiti opštinu da plaća državne dugove.
Pojasniću, opština je u obavezi da isplati 113.909.600 dinara naknade naslednicima zemljišta koje je nacionalizovano decembra 1959. godine. Naravno, sve na osnovu zakona koji ovaj dom još uvek nije doneo, na osnovu zakona o denacionalizaciji.
To je takav pravni presedan i nemam reči kako da ga opišem, isključivo koji je motivisan najbrutalnijim političkim motivom. Volela bih, naravno, kao neko kome je pravna nauka vrlo bliska, govorim o ministru Markoviću, da mi da neki svoj sud o ovom neviđenom i nezapamćenom pravnom presedanu. Hvala vam.

Iskorišćeno je 14 minuta i 30 sekundi vremena predstavnice poslaničke grupe.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Ne.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SPS-JS, Napred Srbijo, SRS, NS, DSS i poslanička grupa ZES.
Prelazimo na diskusiju po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakon o državnoj upravi.
Prvi prijavljeni na listi govornika je narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakon o državnoj upravi.
Suštinski ovde je reč o promenama koje se odnose na dva člana i kako je, između ostalog, potpuno jasno i potpuno precizno gospodin Marković rekao u uvodnom izlaganju, dva člana koja imaju suštinski dva cilja. Reč je o promenama koje su manjeg obima, ali izuzetne važnosti i značaja i rekao bih da imaju izuzetnu opravdanost.
Poslanički klub SPS, kao što između ostalog je i istakao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba u svom izlaganju, naravno, podržava predložene izmene i dopune Zakona o državnoj upravi. Pre svega, želimo da podržimo nameru predlagača da se potvrdi jedan uslužan odnos državne uprave prema građanima, kao i da se, kako je, između ostalog navedeno, u obrazloženju ovog zakonskog predloga, kroz razvoj informacionih tehnologija u oblasti državne uprave unapredi odnos državne uprave prema građanima i to u kontekstu efikasnijeg rada koji će obezbediti i uštedu novca i vremena, ali koji će biti garant tačnosti.
Naravno, kao što je, između ostalog, rečeno, jedan od razloga za usvajanje zakonskog predloga je i tehnike prirode, a reč je i o usaglašavanju odredba ovog zakona sa odredbama postojećih Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o državnoj upravi, i to kad je reč o delu koji se odnosi na akademske nazive.
Ono što želim da kažem da je poslanički klub SPS-JS uvek spreman da razgovara o predlogu i uvek spreman da podrži predlog koji će omogućiti efikasniji rad državne uprave, predlog koji će omogućiti uštedu veću i novca i vremena, i naravno izdataka, kako je rečeno, za tekući rad. Koji će biti u interesu građana Srbije, odnosno koji će, kad je reč o odnosu državne uprave i građana, uvek za prioritet imati zadovoljstvo i interes građana.
Ono što je suštinski najvažnije kad je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, o tome je već bilo reči, da se ovim predlogom nameće obaveza državnim organima da građanima pribave neophodna dokumenta poput državljanstva ili recimo matičnih knjiga iz drugih gradova i opština.
Prvi put se državnim organima nameće ovakva obaveza, odnosno po prvi put se u Srbiji kao zakonska norma ustanovljava elektronska komunikacija, a što smatramo da je od izuzetne važnosti. Usvajanjem ovog zakonskog predloga nameće se izričita obaveza državnim organima da shodno pravilima o elektronskom poslovanju uzimaju sva dokumenta koja su u posedu države elektronskim putem.
Već sam rekao šta je cilj, da građani, kao što je i gospodin Marković rekao, da ne lutaju od šaltera do šaltera i od grada do grada, nego raditi na jednom mestu i to će svakako uštedeti i vreme i novac, kad je reč o građanima Srbije.
Konkretno govorimo o promeni dva člana koja imaju dva suštinska cilja i kad je reč o poslaničkom klubu SPS-JS smatramo da su ovi ciljevi potpuno opravdani. Slažemo se da je proces uspostavljanja centralnog registra izuzetno značajan i da je baza o kojoj danas govorimo od izuzetne važnosti za realizaciju ovog celokupnog procesa. Reč je o novom principu o radu državne uprave koji vrlo jasno govori da svi dokumenti koje država ima nema potrebe da ih građani imaju.
Bilo bi dobro da imamo jedan kvalitetan i poseban opšti zakon koji bi regulisao ovu oblasti, ali ono što je suštinski jako važno jeste da se uspešno ide ka realizaciji onog cilja koji je postavljen, a to je uspostavljanje centralnog registra. Na samom kraju želim da istaknem da poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o državnoj upravi. Zahvaljujem.

Četiri minuta i 55 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, obaveštavam vas o potvrđivanju mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj RIK o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Bojanu Đuriću, izabranom sa izborne liste LDP – Čedomir Jovanović.
Na osnovu izveštaja RIK i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Bojanu Đuriću.
Čestitam u ime svih nas kolegi narodnom poslaniku na izboru. Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, posle nje narodna poslanica Vjerica Radeta.

U ime poslaničke grupe govorila sam načelno o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi. Sad ću nešto konkretnije govoriti o razlozima za podnete amandmane kojima poboljšavamo ovaj tekst zakona.
Zaista nemam nameru da otvaram priču o onima koji nemaju potrebu da pričaju o zakonima nego o drugim stvarima, ali bih molila vas predsedavajuća ili predsednicu drugi put, ka predsedava, dok neko drugi priča o poštovanju zakona i zakonskih obaveza koje je ova država preuzela u bilo kojoj vladi ili vlasti, da svi oni koji pretenduju da budu vlast, moraju te zakone, dok se ne promene, da poštuju. Govorim o Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, sa Međunarodnim krivičnim sudom, o saradnji sa svim ostalim višim instancama na koje smo obavezni zakonom, Ustavom i svim ostalim propisima.
Sigurna sam da ova vlast čini sve što je u njenoj moći i mogućnostima da ispuni zakonske obaveze i mislim da će to svaka odgovorna vlast učiniti. Naš narod kaže – ne zalivaj korov, sasušiće se. To je sav moj komentar na neke priče koje nisu u vezi sa temom.
Kad smo kod teme, amandman na član 1. koji smo mi podneli, gde postojeći tekst saradnje organa uprave u okviru elektronske komunikacije poboljšavamo preciziranjem, da uvid u podatke neki organ može da ima samo na način da ima uvid u zaista neophodne podatke, da zahtev za proveravanje tih podataka mora da bude negde evidentiran, ne negde, nego sasvim precizno da se zna ko i zašto podatke uzima, da ih ne bi zloupotrebljavao.
Da sve, sem onog što je dostupno u javnim registrima i javnim knjigama, mora da bude podvedeno pod ovu proceduru, govori o tome da zaista pod firmom nečeg što je neophodno ne bude zloupotreba, čega smo svedoci na globalnom nivou. Neću pominjati afere sa gubljenjem javnih podataka na stotine hiljada korisnika koje su se desili u Velikoj Britaniji, sa zloupotrebom platnih kartica. Ne govorim o mahinacijama, govorim o zloupotrebi podataka kojima država raspolaže na zakonit način. U trenutku kada ih činimo dostupnim, podatke o ličnostima, mi moramo da predupredimo sve moguće zloupotrebe tih podataka.
Znači, pošto se propisuje ovim amandmanom da se vodi evidencija o pribavljenim podacima, ali i razlozima za to pribavljanje, to mora da se vodi u određenim registrima. Znači, ne može da bude - zaturila se nečija sveska gde je privatno vodio uvid, nego jednostavno ozbiljna država mora da ima ozbiljnu evidenciju o tome.
Na ovaj način ograničavamo uvid u podatke, ne samo u situaciji kada je to po zakonu neophodno, ili kad to stranka traži, mi time bukvalno onemogućavamo pristup ad hok bilo kome za privatne svrhe ili iz bilo kojih vrsta razloga gde mogu da budu zloupotrebljeni određeni podaci i mogu da služe za neke nezakonite namene, jer kontrolom nad pribavljanjem podataka, razlozima zbog kojih se podaci pribavljaju, moramo građanima da pokažemo da smo ozbiljna država koja neće da dozvoli da podacima koji se tiču nečije privatnosti može bilo ko i u bilo koje svrhe da manipuliše.
Mislim da se na ovaj način građani štite bilo od prekomernog nekontrolisanog pribavljanja podatka o njima, bilo od neopravdanog pristupanja podacima, ili o obaveštavanju o nekim podacima koji se tiču ličnosti, i smatramo da je ovo prosto u duhu člana 42. Ustava kojim se na ovaj način štiti građanin u smislu zajamčenih ljudskih prava.
Zašto je ovo neophodno da se uradi dopunom člana 2. koji ste vi ovde dali da se izmeni? Zato što Ustav propisuje i jemči zaštitu podataka, ali ni jednim zakonom nije precizirano kako se ta zaštita vrši, a vi na ovaj način ostavljate ministru pravo da podzakonskim aktom reši kako će se to kontrolisati, pristupati evidentirati itd. Ne može se bez propisivanja zakona bliže uređivati aktom Vlade, jer bukvalno predlogom to nije ni propisano. Ovo je prosto jedan neophodan korak koji je, pretpostavljam, vašim previdom ispušten.
Sa aspekta Ustava, koja ograničavaju donošenje propisa izvršne vlasti, u domenu izvršavanja određenih zakona, koje mi ovde u parlamentu donosimo, osnovano se postavlja pitanje – da li ste imali na umu saglasnost ovog predloga sa Ustavom, kada ste Vladi otvorili mogućnost da podzakonskim aktom reguliše ono što zakonom nije regulisano?
Znači, kao što sam u priči u državnoj upravi govorila o neophodnom postojanju hijerarhijske lestvice, o tome ko ima ovlašćenja da zakone donosi, da vodi računa o njihovom kvalitetu, ko da ih izvršava, sprovodi, jer građanin zna samo šta je primena zakona u praksi, isto tako pitam vas ovde – kako je moglo da se desi da napravite takav previd, jer otvorili ste mogućnost da se donošenjem podzakonskog propisa izvorno uredi zajamčeno pravo na zaštitu podataka ličnosti?
Volela bih zaista da shvatite ozbiljnost ove primedbe, jer ovakvu smo primedbu imali kada je donošen Zakon o javnom informisanju. Ustavni sud Srbije je već uzeo u razmatranje kao predmet ocene ustavnosti Zakon o javnom informisanju i već se nalazi pod brojem 231/09. Jedan naš član stranke je kao fizičko lice podneo tu inicijativu i ona je uzeta u razmatranje baš zato što postoji faktičko pitanje kako se podzakonskim aktom bliže može urediti neko pitanje ako ono uopšte nije uređeno zakonom.
Znači, molim vas, da ne bi još jedan zakon bio predmet razmatranja na Ustavom sudu, da se ovaj deo primedbi koje smo izneli uzme u obzir.
Još jedna sasvim konkretna primedba vezana za bolonjski proces koji već živi, bez obzira na to što na njega imamo određene primedbe, što nije doprineo ni kvalitetu nastave, ni kvalitetu znanja studenata koji izlaze. Ipak se držim onog da sam ponosna na svoj Prištinski univerzitet, gde sam završila ekonomiju, jer kažu – nije važno iz kojih knjiga učiš, nego šta naučiš.
Sam obrazovni sistem može u nekoj meri da podstakne na prečice ili da podstiče lenjost, ali u svakom slučaju to najviše zavisi od samog čoveka koji želi da dostigne određeno znanje, a mislim da je najvažnije i u koje svrhe znanje koje na fakultetu postigne sutra u praksi i primenjuje.
Kada smo vam amandmanskom primedbom predložili izmenu teksta člana 1, mi smo to uradili pre svega zbog izmenjenog Zakona o visokom obrazovanju, kojim su u stvari promenjena akademska zvanja, nazivi, vrste, nivoi i uslovi za sticanje određenih zvanja koja se stiču na studijama u trajanju od četiri godine, u skladu sa važećim zakonom.
Zašto na ovome insistiramo? Nemojte da neko misli da je ovo čisto tehničko usaglašavanje. Prema sadašnjim propisima postoje mnogi akti koji se donose u upravnom postupku i nemaju naziv rešenja, ali oni u stvari, iako imaju potpuno drugačije nazive, odlučuju o pravima i obavezama građana, tako da je radi jasnoće zakona neophodno da se navede da se ova odredba odnosi na svako odlučivanje u upravnom postupku. Znači, ne samo kad na papiru piše rešenje, nego kad papir donosi određene obaveze ili daje prava građanima, a proističe iz upravnog postupka.
Ti akti za fizička lica i ostala lica imaju potpuno istu snagu nezavisno od toga da li se zovu ovako ili onako. Da ne ostavim prostor za različita tumačenja po istim stvarima, a samo zato što to donose neki drugi organi, neophodno je da u ovom trenutku preciziramo zakon.
Za donošenje ovih i ovakvih akata, pošto vi za sada govorite samo o rešenjima, ja ću ih zvati akata, mogu da se ovlaste službenici državni samo sa određenim nivoom obrazovanja, odnosno stepenom obrazovanja, kako se to formalno i kaže. Time ćemo izbeći potrebu da se do takvog pravila u imenovanju državnih službenika mora dolaziti tumačenjem zakona, koje može da bude različito u različitim organima državne uprave, pogotovo u ovakvoj vrsti feudalne podeljenosti i velike koalicione vlade u kojoj zaista imamo različite pristupe, gde se uspesi uvek prisvajaju, a krivica i štete uvek prebacuju na onu drugu stranu, odnosno drugu članicu koalicije.
Vlada je jedinstven organ i kao takva mora da ima propisana pravila koja važe za sve organe uprave, nezavisno od toga ko u njima sedi ili odlučuje.
Smatramo da je za poslove vođenja upravnog postupka moguće ovlastiti samo državne službenike sa visokim obrazovanjem, odnosno najmanje master akademskim studijama i zvanjem master, odnosno sa izjednačenim zvanjem. Zašto je to neophodno?
Odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica i ostvarivanje njihovih prava, pre svega, je krajnji cilj delovanja pravne države, državne uprave i to jeste najsloženije pitanje za odnos države i građanina. Zato je potrebno da oni koji odlučuju o pravima građana imaju taj najviši stepen, odnosno makar visoko obrazovanje u trenutku kada o njima odlučuju. Znači, nije reč o tehničkoj stvari, reč je o suštinskoj potrebi da neko ima to zvanje i podrazumeva se da iza tog zvanja stoji i znanje i adekvatno obrazovanje.
Želim da kažem još jednu vrlo važnu stvar. Greške u odlučivanju imaju vrlo ozbiljne posledice po stranku i samu državu, greške koje proističu iz nekompetentnosti, neznanja i nedostatka obrazovanja. To na kraju košta državu i vi znate da mi u budžetu za svaku godinu imamo po ministarstvima stavku - izvršenje za sudske sporove.
Neću da podsećam koliko je ljudi izgubilo posao u Narodnoj banci Srbije, onih koji su svojevremeno iz Službe društvenog knjigovodstva prešli u deo Narodne banke i kojima su mimo zakona davani otkazi. Šta se kasnije dešavalo? Ogromne odštete Narodna banka trebalo je da plaća tim ljudima i da je postojala ovakva stručnost i poštovanje zakona, ovakva obaveza, do toga sigurno ne bi dolazilo.
Šta se danas dešava? U Zakonu o Narodnoj banci usvojenom u leto, u Zakonu u Agenciji za stečaj sanaciju i likvidaciju banaka mi smo odlučivali na onoj noćnoj sednici u raspravi koja je trajala 10 do 12, a emitovala se negde posle dva do tri, četiri ujutru, donosili smo pravo zaštite za državne službenike koje oštete stranku, banku koja oduzme dozvolu ili osiguravajuće društvo, ako učine to ne baš u krajnjoj nameri da nanesu štetu i oni ne odgovaraju, navodno za posao koji vrše time što su nekome naneli štetu, ni dok rade u Narodnoj banci Srbije, ni dok rade u Agenciji za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, odnosno osiguranje depozita, niti su dužni da odgovaraju čak i kada napuste te ustanove, jer je to, bože moj, dostignuće i zaštita za nezavisnost u njihovom radu.
Ne možete uvek samo da štite predstavnika državne uprave i predstavnika države, koja odlučuje o pravima neke banke, osiguravajućeg društva ili građanina, iznad svega, koga kao individuu stavlja uvek u prvi plan, govoreći da su njegova ljudska prava najvažnija, delovanjem ove države ste nam dokazali da njegova ekonomska prava, kao pravo na rad, nisu toliko važna kao ljudska prava, ali ona zakonom moraju da budu precizno definisana, u smislu da onaj ko odlučuje o nečijem životu najmanje ima spremu visoko obrazovanje ili određen stepen obrazovanja koji propisuju zakoni koji tretiraju tu oblast.
Mislim da je naša praksa komplikovana i nečim što je posledica 2003. i 2005. godine, kada je veliki deo posla sa države prepušten javnim agencijama i drugim nosiocima javnih ovlašćenja, kako iz zakoni tretiraju.
Rad tih agencija i onih koji su nosioci javnih ovlašćenja, niti je dovoljno jasan, niti je potpuno uređen zakonom i vrlo često se prepliću nadležnosti onih koje tretiramo organima državne uprave, nekada, kada nam to odgovara, kažemo da je definisano Zakonom o radu javnih agencija i to je dopunski razlog zašto tražimo ovo preciziranje, jer Ustav kaže da svi nosioci javnih ovlašćenja imaju iste obaveze kao organi državne uprave. Molim vas da to imate na umu.
U državi u kojoj postoji preko stotinu agencija u kojima su izmeštene nadležnosti ministarstava, u kojima se odlučuje o pravima i obavezama građana, rešenja i akti koji se donose u upravnim sporovima moraju da budu regulisani onako kako vam predlažemo, jer sve te agencije, iako ne žele mnoge od njih da uplaćuju, a država im dozvoljava, prihode koje ostvaruju na osnovu raspolaganja državnim sredstvima u budžet, nego iz zadržavaju kod sebe, iako ne žele da daju podatke koji su javni.
Svedoci ste prepiske između gospodina Šabića i Direktorata civilnog vazduhoplovstva, o kojem pričam dve godine u ovoj skupštini, kao neko ko ne želi da učini dostupnim javnosti ono što bi moralo da se zna, a to su plate koje primaju. Oni su takođe neko ko krši, kao nosilac javnih ovlašćenja, u žalbenom postupku prava lica o kojima odlučuje. To znaju oni koji su podnosili žalbe.
Jedno takvo poslaničko pitanje sam dostavila gospodinu Milutinu Mrkonjiću, kao ministru nadležnom za rad tog direktorata koji jeste jedna kvaziagencija, ne znamo ni koje mu je svojstvo, nije ni agencija ni organ uprave u sastavu, nego je direktorat, čije je osnivanje na Ustavnom sudu zbog nezakonitog osnivanja, o čemu sam takođe govorila.
Da zaključim, uz činjenicu da u takvim agencijama nije obezbeđen efikasan nadzor nad radom, nad novcem kojim raspolažu, nad odlukama koje donose, a koje uređuju naše živote, neophodno je da u ovom trenutku na jasan način propišete da i zaposleni u javnim agencijama i kod svih drugih nosilaca javnih ovlašćenja obavezno moraju da imaju isto obrazovanje i položen stručni ispit, kao i državni službenici.
Na to nas obavezuju ne samo međunarodne konvencije koje izjednačavaju državne službenike kao nosioce javnih ovlašćenja, već je to neophodno zbog poštovanja svih načela rada državne uprave za koju, zaključili smo, zalaže se svaki građanin kojem je stalo do jedne ozbiljne, civilizovane države, koja će imati ugled ne samo unutar zemlje, nego i u svetu. Hvala.

 Iskorišćeno je 19 minuta i 10 sekundi  vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, a posle nje narodna poslanica Gordana Pop Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je danas ministar Marković govorio o informacionim tehnologijama, a u vezi sa Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi, u ovom parlamentu smo čuli najmanje tri puta. Možda zbog toga ministar već dva sata nije u sali, jer nema ništa novo da nam kaže, a trebalo bi da je prisutan.
Govorio je ministar o izvodima iz matične knjige, o njihovom roku trajanja, odnosno o tome da će da se uspostavi takav informacioni sistem u opštinama, da će na svakom mestu moći da se uzme izvod iz matične knjige rođenih i to jeste dobro, ali je pitanje – zašto nam to ministar govori sad kada nam je pre dve godine rekao da je to već završen posao?
Koliko puta smo gledali u tzv. demokratskim opštinama predsednike opština kako presecaju vrpce, pokazuju šalter sale, neke najsavremenije kompjutere itd. Ako je to završeno, šta će nam ponovo na dnevnom redu?
Ako nije završeno, a znamo da nije, onda bismo pitali ministra da je ovde – kako nam u obrazloženju predloga ovog zakona kaže da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije?
Kako će se napraviti taj savremeni informacioni sistem ako nisu predviđena neka sredstva u budžetu Republike Srbije.
U vezi s tim, naravno, postavlja se pitanje šta nam je trenutno preče ili šta nam je najpreče u državi Srbiji u kojoj sve više građana nema šta da jede, u kojoj se svaki dan dobija na desetak hiljada otkaza, u kojima su penzioneri svedeni na socijalni slučaj, itd. i da li onda možemo baš da se razbacujemo na ovaj način?
Sledeće pitanje koje bismo postavili ministru kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave koje, kako on kaže, će moći da komuniciraju sa sistemom kada se sprovede ovaj zakon o kojem se danas govori, na koji način će lokalne samouprave finansirati opet tu informacionu savremenu tehnologiju ako se zna da su transferna sredstva jedinicama lokalne samouprave dramatično smanjena, obustavljena.
Ministar je imao, i ne samo ministar nego i predsednik države, imali su peticiju predsednika lokalnih samouprava i to u najvećem broju, čak i onih koji su predstavnici Demokratske stranke, jer su bili dovedeni u situaciju da ne mogu na terenu da rade ni najosnovnije poslove, odnosno da u okviru toga što vi volite da kažete da vodite računa o razvoju svih opština na teritoriji Srbije na isti način, odnosno ravnomernom regionalnom razvoju, kako vi volite da kažete.
Ispostavilo se da od tog posla nema ništa i da ste vi lokalne samouprave doveli na prosjački štap, a niste im, naprotiv, ni na koji način unapredili njihovo funkcionisanje, ni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a ni u skladu sa onim što vi naravno samo pričate, a ne radite, a to nije jedina oblast u kojoj se na taj način ponašate.
Takođe, kada su u pitanju informacione tehnologije i ovaj zakon da je ministar slučajno u sali, pitali bismo ga šta bi, ministre Markoviću, sa jedinstvenim biračkim spiskom? Tada je bilo reči kako će lokalne samouprave biti povezane međusobno najpre, pa onda sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, pa Ministarstvom za državnu upravu itd. i to bi trebalo da proizvede zaista jedinstven birački spisak, o kojem Srpska radikalna stranka govori 20 godina i to uvek na isti način, i kada smo bili deo vlasti i kada smo u opoziciji, za razliku, recimo, od stranaka režima koje na jedan način uđu u temu, tretiraju kada su vlast, a na drugi način kada su u opoziciji.
Dakle, neće biti ništa ni od ovog posla, samo još jedan od zakona da biste se predstavili kako vi štancujete zakone, a ovo su treće izmene Zakona o državnoj upravi, i sada menjamo svega dva člana.
Nikako da sednete pa da ozbiljno napravite neki predlog zakona, koji bi trajao bar duže nego što traje Vlada koja ga predlaže Narodnoj skupštini. Šta reče ministar? Kada stupi na snagu ovaj zakon i kada se, pošto kaže da neće trebati nikakva dodatna sredstva, onda se pretpostavlja da se samo čeka da stupi na snagu ovaj zakon i da se klikne jedno dugme i da se taj informacioni sistem uspostavi.
Od tog momenta, kaže ministar, čovek više neće znati šta je izvod iz matične knjige. Zaista neverovatno, ali možda je ministar mislio na ovo urušavanje obrazovnog sistema koje vi svakodnevno radite, pa ćete zaista dovesti na taj nivo ljude da neće znati ni da čitaju, a kamoli šta je izvod iz matične knjige.
U skladu sa vašim obrazovnim sistemom i Bolonjskom deklaracijom, o kojoj smo mi govorili kada je bila usvajana i, kao što reče kolega Krasić, bili jedina politička partija koja se najozbiljnije suprotstavila uvođenju bolonjskog sistema studiranja, koji nigde nije obavezan, jer se radi na osnovu deklaracije, naravno deklaracije ne obavezuju, i u koje mnoge države na koje se vi ugledate nisu uveli u svoj obrazovni sistem i posledica bolonjskog sistema vam šeta svaka dva meseca ispred Vlade Republike Srbije.
Naravno, nije to jedina negativna posledica vaših takozvanih reformi, jer mi te posledice imamo svaki dan i na svakom koraku i u svakoj drugoj oblasti društvenog života u Srbiji.
Posledica vaših reformi u raznim oblastima je i ovo što reče malopre gospođa Đukić Dejanović, da kriminalna vlast degradira državu, kako reče. Tačno, u pravu je kada je to rekla, samo bi trebalo da se povede računa da je ta kriminalna vlast na delu u Srbiji i da o tome govore razni analitičari, itd. Nemamo običaj, ne volimo da se pozivamo ni na kog jer imamo svoj stav i svoje mišljenje, ali jednostavno mediji su prepuni priča o raznim kriminalnim aferama, i to iz najvišeg državnog vrha.
Onda se zaista postavlja pitanje šta znače sve ove vaše reforme i šta znače propisi koje vi donosite kada ih ne primenjujete tamo gde bi trebalo da se primenjuju? Onda predsednik Demokratske stranke priča građanima Srbije o rekonstrukciji Vlade, smanjenju broja narodnih poslanika, o promeni izbornog sistema itd, čovek najpre nema pojma, izgleda da postoji Ustav Republike Srbije i da sve to o čemu on priča piše u Ustavu Republike Srbije na način na koji je to regulisano Ustavom.
Nama u SRS je jasno da se on samo reklamira i tako s vremena na vreme ima potrebu da kaže šta će on to da uradi, na koji način će da reformiše koju oblast. To što nije u njegovoj nadležnosti, to što nije u skladu sa Ustavom, baš briga Borisa Tadića, on ima svoju priču i to radi na način na koji on radi.
Kada je u pitanju Predlog izmena ovog zakona i član koji ste predvideli, novi član 75a, da je ministar ovde pitali bismo ga kako će kada i ovaj član bude stupio na snagu komunicirati sa poverenikom za informacije od javnog značaja, pošto čovek svaki dan kuka u javnosti kako nema komunikaciju sa državnim organima, kako ministri kriju podatke, kako u javnim preduzećima ne daju podatke o zaradama direktora i predsednika upravnih odbora javnih preduzeća itd?
Dakle, ne radite u skladu sa onim što govorite i to svi građani Srbije znaju i na sopstvenoj koži svakodnevno se susreću sa svim problemima takozvane demokratske vlasti i režima koji je u ovoj ili onoj formi deset godina na delu u Srbiji.
Ovo što predlažete nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer ne mogu nadležnosti Skupštine biti prenete na Vladu Republike Srbije. O tome ćemo govoriti više kada bude rasprava u pojedinostima, ali bi za kraj rekla da je ovde bilo dosta govora i o krađama mandata i na lokalnom i na republičkom nivou.
Potkrepila bih jednim najnovijim slučajem. Govorili smo na ovom mestu o krivičnoj prijavi koju smo podneli protiv predsednika opštine Zemun i jednog odbornika koji su nudili drugom odborniku mito u raznim oblicima, u ukupnom iznosu od 100.000 evra, i apsolutno postoji dokaz o tome. Dokaz je audio-snimak i državni tužilac, odnosno jedan od zamenika kaže da tu nema elemenata krivičnog dela.
Onda se čudimo zašto se kradu mandati, zašto se ne primenjuje zakon. Iza svega toga stojite vi. Ponašate se onako kako vam u kom momentu odgovara, pa ste tako nametnuli odluku Ustavnog suda koju ni jedan sud u Srbiji ne može da primeni. Pogledajte malo.
Da je ministar tu, pitala bih ga da se konsultuje sa koleginicom Malović, da vidi da li uopšte mogu da primenjuju taj zakon. Mi tvrdimo da ne mogu. Imamo to svaki dan na delu u praksi.
Mi smo do malopre konstatovali ovde da je u parlament ušao novi poslanik sa liste LDP, što je apsolutno u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom, potpuno legitimno, zato što se kolega Maraš, koji je pre njega bio poslanik, iz nekih njegovih razloga razišao sa svojom strankom.
U to ne ulazimo, ali je vratio mandat stranci koja je taj mandat zaslužila. Mi vam dve godine govorimo o tome, upravo na način na koji je danas govorio i Velimir Ilić, da mandati pripadaju strankama i kada je u pitanju lokal i kada je u pitanju republički nivo. Dakle, potpuno saglasni sa onim što je rekao Velimir Ilić, pitamo ga sada – kako može da ide u koaliciju sa strankom koja je ukrala 21 mandat SRS, govorim o stranci Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića? Hvala lepo.