Poštovana potpredsednice, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda pred nama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj upravi.
Ovo moram da naglasim da bismo se vratili na temu dnevnog reda, jer u okviru ove tačke je danas bilo rasprave o mnogo čemu, o pitanjima koja su predmet regulisanja drugih zakona i o pitanjima koja se uopšte ne regulišu zakonima.
Da bi se bolje razumela suština izmena i dopuna koje su predložene, podsetiću da je Zakon o državnoj upravi donet 2005. godine. Izmenjen je i dopunjen 2007. godine. To što se opet predlaže izmena i dopuna ovog zakona pokazuje koliko predlagač prati promene u našem pravnom sistemu, u našem društvu, potrebe modernizacije i usaglašavanja sa zakonodavstvom, ali i sa praksom u zemljama EU.
Zakon o državnoj upravi definiše da je državna uprava deo izvršne vlasti Republike Srbije koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti Republike Srbije. Državnu upravu čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Organi državne uprave se organizuju zakonom i delokrug im se određuje zakonom.
Zakon propisuje da načela delovanja organa državne uprave jesu samostalnost i zakonitost u radu, javnost u radu, stručnost, nepristrasnost i politička neutralnost, delotvornost u ostvarivanju prava stranaka, srazmernost u poštovanju stranaka.
Upravo radi doslednog sprovođenja poslednja dva načela, radi ostvarivanja efikasnosti u radu, olakšanje strankama, eliminisanju neravnopravnosti i diskriminacije stranaka, predloženo je da se posle člana 75. doda naslov koji glasi – međusobni odnosi organa državne uprave i odnos sa drugim organima i imaocima javnih ovlašćena u postupku rešavanja o pravima, obavezama i pravnim interesima stranaka. On sam svojom sadržinom objašnjava o čemu se radi.
Dalje se predlaže da se ispod ovog naslova doda član 75a. Sadržinu ovog člana neću da navodim, jer su kolege poslanici u današnjoj diskusiji više puta navodili istu.
Ono što je bitno da se pitamo kada odlučujemo o svakom predlogu zakona jeste, šta građani imaju od ovog zakona? Kakve koristi građani imaju od donošenja ovakvog zakona? Predložena izmena i dopuna će proizvesti poboljšanje položaja stranaka pred organima državne uprave, bez obzira da li se radi o strankama koje su fizička lica, pravna lica ili drugi subjekti.
S druge strane, stvara se osnova i podržava razvoj i primena u praksi informacionih tehnologija u oblasti državne uprave i to na dva načina. Prvo, formiranje različitih baza podataka. Drugo, uspostavljanje jedinstvenog sistema komunikacije između državnih organa, organa jedinica teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave i imaoce javnih ovlašćenja na čitavoj teritoriji države.
Kao što je ministar već izneo, projekat uvođenja informacionih tehnologija u organe državne uprave, u jedinice teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave već je u toku. Rešiće se sadašnji problemi čekanja u redovima za razna uverenja i potvrde kojih smo svi bili svedoci, putovanja u mesta u kojima smo upisani u knjige rođenih ili u knjige državljana.
Znamo da je praksa, da su propisi bili različiti u periodu koji je iza nas. Jedno vreme je upis u knjige državljana bio po mestu rođenja, zatim u jednom periodu po mestu rođenja oca. Sve je to stvaralo probleme građanima da dođu do potrebnih akata, uverenja i potvrda. Zatim, čekanja u redovima na šalterima za uplate taksi itd.
Svega ovoga više neće biti. Uvođenjem ovako predložene dopune zakona i uvođenjem promena koje će one proizvesti u organe državne uprave, stvaraju se mogućnosti da se umanji značaj birokratije u negativnom smislu, koji je kod nas dosta prisutan.