Sigurno je da će dobiti vrhunsku obuku, da će dobiti uslove za život dostojan čoveka, zato što je čovek. I Srbin u ovoj državi treba da bude u centru pažnje i treba da mu budu omogućeni uslovi za normalan život i da se ostvari nakon svoje profesije, što upravo izmene i dopune Zakona i odluka o profesionalizaciji vojske donose.
Moramo da vodimo računa da budemo u društvu najjačih, a ne najslabijih. Najbolji vojnik je onaj vojnik koji je potpuno i profesionalno obučen za vršenje svoje dužnosti. Tradicionalna hrabrost, pozivanje na, ne znam, svetle tradicije, to ne znači ništa, čak kod profesionalnog vojnika može da bude i slabost.
Profesionalni vojnik se ceni prema stepenu svoje obuke i njegova uspešnost se ceni prema stepenu obuke, a ne prema tome da li ima veće ili manje srce, ili poznaje svetlu istoriju svog naroda.
Kako ćemo motivisati ljude da idu u vojsku i da budu profesionalci u svom pozivu? Motivisaćemo ih na taj način, što više nikada u ovoj državi neće postojati politički ambijent koji će voditi besmislene ratove. Dakle, politike koja će biti okrenuta ka besmislenim ratovima u regionu. Tog momenta, znači, u takvoj Srbiji mi želimo da živimo i nećemo dozvoliti da takva Srbija dođe u pitanje.
Znači, težimo ka modernim tendencijama, ka članstvu sa državama u regionu, ka članstvu u NATO paktu zato što prosto to nalaže zdrav razum, jer mi smo spremni da oprostimo ukoliko smo pravoslavni hrišćani, ali nismo spremni da zaboravimo. Mi nikada ne smemo da zaboravimo i moramo da učimo iz sopstvenog iskustva, ali u svakom slučaju, krajnje je vreme da mislimo zdravim razumom, a ne srcem.
Što se tiče "Satelita", već sam odgovorio. Znači, nema potrebe da stalno ponavljam. Znači, G17 plus je procesuirao čoveka koji je na tom mestu bio, za razliku, znači, nikada G17 plus nije vodio politiku koja je bila na štetu svog naroda, politiku koja je dovela do urušavanja, između ostalog, ne samo profesije vojnika nego i svih ostalih profesija u ovom društvu.

Šest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dušan Marić, posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Dame i gospodo, dok mi vodimo ovu raspravu, deo ove države se nalazi pod okupacijom. Mislim na Kosovo i Metohiju. U Raškoj Muftija Zukorlić preti novim ratom, stvara novo Kosovo, drži mitinge na kojima se vijore turske zastave i kliče obnovi Osmanske imperije. Na severu Mađari traže teritorijalnu autonomiju. Na zapadu Republika Srpska Krajina je okupirana, a NATO pakt i sledbenici Alije Izetbegovića nastoje da unište Republiku Srpsku.
Svaka normalna država koja bi se našla pred ovim bezbednosnim izazovima, jačala bi svoju vojsku. Srbija radi suprotno. Ona slabi svoju vojsku, a umesto vojne parade organizuje parade pedera.
Od 5. oktobra 2000. godine traje plansko urušavanje Vojske Srbije kroz drastično, stihijsko, nekontrolisano, što je ovde priznao i ministar Šutanovac, smanjivanje broja vojnika i oficira, kroz nekontrolisano uništavanje vojne tehnike i kroz nerazumno prevremeno penzionisanje ratnih kadrova.
Najdrastičniji primer uništavanja vojne tehnike svakako predstavlja uništavanje 2.000 ručnih protivavionskih sistema Strela, koje su uništene po naređenju tadašnjeg ministra odbrane, a sadašnjeg predsednika Borisa Tadića.
U poslednjih deset godina izvršeno je prevremeno penzionisanje više od 1.000 oficira, koji su se uspešno sa svojom vojskom suprotstavili NATO paktu, najmoćnijoj alijansi vojnoj u istoriji civilizacije i koje bi poželela svaka armija na svetu. Svi oni su penzionisani upravo zbog toga što su uspešno ratovali protiv NATO pakta.
To uništavanje sopstvene vojske, aktuelno državno rukovodstvo naziva uspešnom vojnom reformom. Rezultat te reforme je sledeći – Vojsku Srbije, jednu izuzetno snažnu armiju koja se uspešno suprotstavila NATO paktu, koja je zadivila domaću i svetsku javnost, više niko ni u Srbiji ni izvan Srbije ne smatra za dovoljno jaku, realnu snagu i pretnju nekom novom agresoru.
Podsećam na činjenicu ponovo da smo mi država čiji se deo teritorije nalazi pod okupacijom. Kad-tad, za pet ili 50 godina, Srbija će, ako želi da bude normalna država, morati da oslobodi svoju teritoriju. Kada će to biti zavisi od međunarodnih okolnosti. Biće onog trenutka kada naši prijatelji u svetu postanu jači od naših neprijatelja.
Ali, čak i da se odrekne KiM, Srbija mora da ima snažnu vojsku zato što se neprijatelji nisu odrekli teritorije Republike Srbije. Da li ima nekog u ovoj sali ko veruje da NATO pakt i SAD neće nastaviti da vode specijalni rat protiv Srbije, sa namerom da izvrše dalje komadanje njene teritorije ili da Šiptari neće nastaviti da rade na ostvarivanju svoje ideje o stvaranju velike Albanije na teritoriji Srbije? Ima li nekog ko veruje da su Hrvatska i Mađarska i njihovi sponzori sa zapada odustali od ideje da Vojvodinu odvoje od Srbije i da granica ove republike bude 500 metara severno od Ade, na Brankovom mostu?
Dame i gospodo, slažemo se da je pri sadašnjem stepenu razvoja tehnike profesionalizacija vojske jedna neminovnost, jedna potreba i mi iz SRS to podržavamo. Međutim, ne slažemo se da profesionalnu vojsku stvaramo po standardima NATO pakta, a još manje se slažemo da Srbija u budućnosti postane član ove međunarodne terorističke organizacije.
Drugo, Srbija sebi ne sme da dozvoli taj luksuz da joj vojno sposobno stanovništvo ne poseduje onu najosnovniju elementarnu obuku iz vojnih znanja i veština, da mladići od 20 ili 30 godina uopšte ne znaju da rukuju naoružanjem, najobičnijom puškom.
Postavljam jedno pitanje – šta će se dogoditi ako Srbija u sledećih 20 ili 30 godina ipak bude ratovala? Moraće da mobiliše ovih 90.000 mladića koje je pominjao ministar Šutanovac, koji su služili zvanično vojni rok, a nikada nisu videli ni pušku, ni kasarnu. Postavljam pitanje – šta će ti mladi ljudi predstavljati na bojnom polju? Predstavljaće glinene golubove i smrtnu opasnost i po sebe i po svoje saborce.
Po ovome zakonu, mladići koji navrše 18 godina biće regrutovani, dobiće vojnu knjižicu i dobiće ratni raspored. Mislim da je to u zavadi sa zdravim razumom, najblaže rečeno. Kako je moguće mladiće koji imaju 18 godina, za koje niste planirali da prođu bilo kakvu vojnu obuku, određivati ratni raspored i ako zatreba sutra ih slati u rat, na isti način na koji je Josip Broz 1945. godine desetine hiljada srpskih mladića poslao da ginu na Sremski front?
Gospodin Ivanji se ovde žali da je 1991. godine u Paulin dvoru zadužio dve zolje, a nije znao da rukuje. Zamislite koji je tek apsurd da mi, ne daj bože, sutra mobilišemo 90.000 vojnika, a nijedan ne zna kako izgleda najobičnija puška.
Dame i gospodo, nema dobre vojske, bez obzira na naoružanje, bez snažne nacionalne svesti i patriotizma njenih pripadnika, bez spremnosti žrtvovanja za svoju otadžbinu. Vi ste svojom politikom, odbranu otadžbine, najveću dužnost svakog građana, doveli u ravan rabote, opasne rabote, pa čak i zločina. Evo kako.
Pod pritiskom moćne turske carevine, svojevremeno Miloš Obrenović je u Istanbul, Carigrad, izručio glavu mrtvog Karađorđa Petrovića. To se i dan-danas smatra jednom od najvećih sramota u srpskoj istoriji. Vi ste, podsećamo, ovim novim Osmanlijama od 1999. od 2000. godine do danas izručili 20 živih srpskih vođa, onih koji su komandovali odbranom srpskog naroda u ratovima od 1991. do 1999. godine.
Podsećam, pošto je na dnevnom redu vojna tematika, izručili ste kompletnu vrhovnu komandu Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i Republike Srbije, uključujući vrhovnog komandanta odbrane od NATO agresije Slobodana Miloševića, da ga tamo odvedu i da ga tamo ubiju. Umesto da od Vladimira Lazarevića, Ratka Mladića i drugih dokazanih ratnih komandanata…

Narodni poslaniče, naravno, uz podrazumevanje za širinu teme, ipak bih vas molila da saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu dovedete vrlo brzo u vezu sa temom dnevnog reda, koja glasi – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o materijalnoj i radnoj obavezi, a odluke o ukidanju obaveze odsluženja vojnog roka. Pošto te dve teme nisu ni u kakvoj vezi, molim vas da ih dovedete u vezu, ako ikako možete.

Dobro. Hvala vam na upozorenju, neću se više doticati ove teme. Znači, umesto da od Vladimira Lazarevića i drugih srpskih komandanata, koji su se dokazali u ratovima za odbranu Republike Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, stvarate uzor i nacionalne mitove, vi njih kroz medijski linč pravite ratnim zločincima.

Narodni poslaniče, da li ste me razumeli? Upozorila sam vas na član 106. stav 1, o obavezi vašoj da govorite o temi dnevnog reda, sa podsećanjem da imam potpuno razumevanje, kao i drugi poslanici, koliko je tema široka za argumentaciju i stil, ali da državna obaveza i saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu u vašem dosadašnjem izlaganju ni na koji način nije dovedena u vezu sa tačkama dnevnog reda. Ovo sad upozorenje i podsećanje na moju obavezu iz člana 103. stav 7, odnosno člana 108. do 111, da dovedete tu temu u vezu sa dnevnim redom.

Gospođo Čomić, dugujem jedno objašnjenje. Govorio sam da nema snažne vojske bez snažne nacionalne svesti, a snažne nacionalne svesti ne može biti ako vi ljude koji su ratovali za odbranu otadžbine žigošete pre nego što su pravosnažno sudski osuđeni da su ratni zločinci, krivci, kriminalci itd. No, idemo dalje.
Postavljam još jedno pitanje – da li ste razmišljali koliko bi se danas vojnih obveznika, u slučaju da, ne daj bože, dođe do potrebe da se izvrši ratna mobilizacija, odazvalo na poziv da brani Republiku Srbiju? Mislim, nažalost, da bi broj dezertera bio mnogo veći nego broj vojnika. To je rezultat jedne politike koja se vodi od 5. oktobra 2000. godine do danas, politike koja srpske mladiće ubeđuje da je bolje biti dezerter nego vojnik koji brani svoju otadžbinu.
Na kraju, tražim od ministra da objasni, isto ono što je tražio gospodin Dragan Todorović, kako nije vojna u direktnom televizijskom prenosu saopštiti da Vojska Srbije ima 800 tenkova, od čega tenkova T55 - 500, tenkova M84 - 300, ima 4.000 Strela, a vojna je tajna koliko je Strela uništeno po naređenju tadašnjeg ministra odbrane?
Drugo, ko je i na osnovu čega odredio da je 4.000 Strela dovoljno za odbranu Republike Srbije? Odgovor glasi - NATO pakt. Mislim da je ovo još jedna stvar koja nije u dobrim odnosima sa zdravim razumom. Jedini koji može da izvrši vazdušnu agresiju na Republiku Srbiju je NATO pakt i taj isti NATO pakt nama određuje sa koliko sredstava ćemo se braniti od njegove agresije.
Podsećam, za vreme agresije NATO pakta na Republiku Srbiju događalo se da dnevno iznad Srbije, dnevne nalete vrši 700 aviona ove alijanse. Sad izvodim jednu prostu matematiku, ako imamo 700 aviona, neka je u pitanju samo jedan alat, ako na svaki avion ispalimo po jednu strelu, imamo 4.000 strela, mi ćemo sve ove zalihe istrošiti za pet dana. Ako gađamo tek svaki deseti avion, što je po meni ovako racionalnije, ove zalihe će nam trajati otprilike oko 40 dana.
Sad postavljam pitanje – čime ćemo posle gađati eventualnog agresora? Da li ćemo to uraditi puškama? Da li će to raditi ovih 90.000 vojnika koji nisu videli pušku ili ćemo to uraditi praćkom?

Deset minuta i 30 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Moram da kažem da je simpatičan...

Narodni poslaniče Nemanja Šarović, već ste upozoreni da je dobacivanje zabranjeno i da se ponašate mimo odredbi Poslovnika Narodne skupštine. Sad vas upozoravam drugi put, nakon čega vam izričem meru opomene, ukoliko ponovite prekršaj odredbi Poslovnika.

Narodni poslanik po merenom vremenu je imao vreme od 11 minuta i 15 sekundi. Rekla sam da je vreme koje je potrošio 10 minuta i 30 sekundi. Ili pažljivije slušajte ili budite spremni da zbog svog nepristojnog ponašanja trpite sankciju.

Izvinite, ministre.