ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2010.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima poslanik Aleksandar Jugović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Jugović

Za evropsku Srbiju
Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, predsedavajuća, imam pitanje za premijera, odnosno za Vladu Republike Srbije. Na osnovu izveštaja Komisije o otkrivanju tajnih grobnica od 1944. do 1946. godine, koje su napravili komunistički dželati, komunistički odredi smrti. Imam ovde i mapu Srbije, možemo videti da je Srbija gotovo sva u tajnim grobnicama i da nema mesta gde bismo mogli da zakoračimo da živimo, a da se tu ne nalaze žrtve komunističkog totalitarnog režima.
Savet Evrope je doneo preporuku još 2006. godine da parlamenti bivših komunističkih zemalja donesu deklaracije, u ovom slučaju Srbija, deklaraciju o osudi zločina totalitarnih komunističkih režima, pa pitam da li će Vlada Srbije i kada će podneti Skupštini Srbije jednu takvu deklaraciju na usvajanje?
Podsetiću i ovde imam spisak evidentiranih lokacija tajnih grobnica u Srbiji, tj. gde se one nalaze, Aleksandrovac, Aleksinac, kod sela Gornji Krupac, Kalemegdan, Nebojšina kula – Kalemegdan, Ada ciganlija, stadion ''Grafičar'' – Senjak, stadion "Obilić", Veliko ratno ostrvo, Žarkovo, Košutnjak, hala ''Pionir'', Cvijićeva, turska Ambasada, Park Manjež, Topčider, Lisičji potok, Belimarkovićev voćnjak, Banjica, Marinkova bara, Rakovica, podnožje Avale, ''Hidrobaza'' kod hotela Jugoslavija. Ovo je samo Beograd.
Na teritoriji cele Srbije imamo tajne grobnice i mislim da je naša obaveza da sve one koji su stradali nevini, samo zato što su bili ideološki protivnice jednog totalitarnog režima, sahranimo na jedan dostojanstven, hrišćanski način i da je naša obaveza prema generacijama koje dolaze, tako i prema porodicama ubijenih, da nađemo tela ovih žrtava, da ih dostojno sahranimo, da nam se istorija ne bi ponovila.
Zato što su ubice iz Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata bile nagrađivane za svoje zločine. Nama se su zločini ponovili krajem 20. veka na prostorima bivše Jugoslavije.
Kažem vam još jednom da je ovo u najvećem interesu. Ukoliko budemo zaboravili ove zločine, postoji bojazan da će se oni ponoviti.
Dakle, u najvećem interesu Srbije je da Vlada Republike Srbije u što skorije vreme, po preporuci Saveta Evrope, podnese Skupštini na usvajanje rezoluciju o osudi zločina komunističkog totalitarnog režima od 1944. do 2000. godine.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li se još neko od predstavnika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Miroslav Markićević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa Predloga zakona iz tačaka od 8. do 32. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, zatim, Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova, Snežane Malović, ministarke pravde, Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuju i: Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Mirko Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, Nevena Karanović, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, Slavoljub Vukićević i Miodrag Miljković, državni sekretari u Ministarstvu za infrastrukturu, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova – načelnik Sektora za vanredne situacije, Viktor Nedović, pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj, Momirka Marinković, pomoćnica ministra spoljnih poslova, Ivana Mišić, pomoćnica ministra zdravlja, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Milorad Ilić i Pavle Galić, pomoćnici ministra za infrastrukturu, Goran Radosavljević, savetnik potpredsednika Vlade za evropske integracije, Svetlana Bogdanović, samostalna savetnica u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, Suzana Vojinović, savetnica u Ministarstvu na nauku i tehnološki razvoj, Božidar Jovanović, načelnik u Ministarstvu spoljnih poslova, Aleksandra Popović, savetnica u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde, Radoje Savićević, rukovodilac Grupe za međunarodne sporazume o socijalnom osiguranju u Ministarstvu rada i socijalne politike, Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Kotur, načelnik odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Veljko Kovačević, savetnik u Ministarstvu za infrastrukturu, Nebojša Starčević, generalni direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i Aleksandra Potparević, načelnik u Direktoratu civilnog vazduhoplovsta Republike Srbije.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 8-32. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU MEĐUNARODNIH DOKUMENATA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama od 8-32. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 170. i shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, a sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas takođe da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodna poslanica Milica Vojić Marković poslaničku grupu DSS; narodni poslanik Dejan Mirović, poslaničku grupu SRS; narodni poslanik Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS - JS.
Molim i druge poslaničke grupe, ukoliko donesu odluku o ovlašćenom predstavniku, da nam dostave tu informaciju da možemo da obavestimo narodne poslanike.
Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o naučno-tehnološkoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o naučnoj i tehnološkoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Francuske o mobilnosti mladih, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Španije o zapošljavanju članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o obavljanju lukrativnih delatnosti izvesnih članova porodica osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Istočne Republike Urugvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstana o ukidanju viza za njihove državljane, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Holandije o lukrativnoj delatnosti izdržavanih članova porodice diplomatskog i drugog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, Predlogu zakona o izmeni Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, Predlogu zakona o izmeni Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o ekstradiciji, sa dodatnim protokolima, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti zdravstva između Republike Srbije i Države Kuvajt, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Kipar o socijalnoj sigurnosti, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o socijalnoj sigurnosti, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Argentine o saradnji u oblasti veterinarstva, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o veterinarskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti veterine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o naučno-tehnološkoj saradnji u oblasti poljoprivrede između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom drumskom prevozu između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Belgije, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o građanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađenjem naftom, usvojene 29. novembra 1969. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola iz 1992. godine o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o osnivanju Međunarodnog fonda za naknadu štete prouzrokovane zagađenjem naftom, usvojene 18. decembra 1971. godine, Predlogu zakona o potvrđivanju Odluke ECAA Zajedničkog komiteta br. 1/2008 od 10. decembra 2008. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
Pre nego što upitam da li želi reč ovlašćeni predstavnik Vlade RS, na osnovu člana 90. stav 2, na osnovu člana 87. a u skladu sa članom 27, dajem sledeća obaveštenja: rad po zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu o tačkama dnevnog reda koje su upravo otvorene trajaće do 14.00 časova, kada će biti određena pauza. Ukoliko se završi naš rad, debata i diskusija pre 14.00 časova, onda će u tom trenutku biti data pauza.
Ta pauza će, u oba slučaja, i ako radimo do 14.00 časova i ako naš posao završimo ranije, trajati do 15.00 časova, a u 15.00 časova počinje nova sednica, sednica na aktuelnu temu koja je zakazana na predlog i zahtev poslaničke grupe LDP, gde će predstavnici Vlade odgovarati na pitanja iz aktuelne teme.
Nakon završetka Poslovnikom uređenog toka sednice na aktuelnu temu, ukoliko ne okončamo rad o zajedničkom jedinstvenom pretresu upravo otvorenih tačaka dnevnog reda, nastavićemo i posle 18.00 časova, a do okončanja rada po tačkama dnevnog reda koje su upravo otvorene.
Da li predstavnik predlagača, ministar Saša Dragin želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa počevši od manje ka većoj? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Kasalović ima reč.
...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da kažem da će poslanički klub SPS - JS u načelu podržati sve predloge zakona koji su predmet današnje načelne rasprave, a ima ih 25, kao što smo čuli.
Moja želja je da određeni akcenat stavim na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade CG o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Sledeća tri predloga zakona koja se tiču sporazuma o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, Vladom Republike Austrije i Republikom Italijom.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade CG o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, mislim da je potrebno pre svega reći šta u suštini znači taj sporazum i šta je predmet i cilj tog sporazuma.
Pre svega, predmet tog sporazuma je uređivanje uslova za dobrovoljno pružanje pomoći u slučajevima katastrofa i velikih nesreća, i to se odnosi pre svega na poplave, zemljotrese, požare, zagađivanje životne sredine, radioloških opasnosti i drugih industrijskih katastrofa, zatim o međusobnom obaveštavanju o opasnostima, međusobnoj pomoći pri zaštiti i spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, obrazovanju i osposobljavanju pripadnika službi koje će učestvovati u spasavanju, razmene naučnih i tehničkih podataka, a naravno i saradnji pri razvoju i proizvodnji opreme za zaštitu i spasavanje.
Kada je cilj sporazuma u pitanju, on je usmeren u pravcu da se u skladu sa raspoloživim mogućnostima uzajamno obe ugovorne strane, Srbija i Vlada Crne Gore, pomažu u slučajevima katastrofe.
Želeo bih da apostrofiram jedan član, mada ovaj sporazum u daljem toku prilično precizno definiše procedure o realizaciji svih ovih predmeta ugovora i cilja, to je član 23, koji govori o imenovanju stalne i mešovite komisije koja će biti zadužena za sprovođenje ovog sporazuma i koja ima obavezu da se najmanje jednom u toku godine sastaje, što svakako predstavlja osnov i okvir da ovaj sporazum faktički i u praksi zaživi.
Koliki je značaj ovog sporazuma, želeo bih da iskažem kroz ono što se dešavalo u Banatu na početku ove decenije, 2000. godine i 2005. godine, a svima je poznato da su to bile poplave 2005. godine u naseljenim mestima Jaša Tomić i Međa, godine 2000. u naseljenim mestima Boka, Šurjan, Konak, a sličan scenario se desio 1966. godine.
Kod sebe imam jedno svedočanstvo o tome koje je zapisao inženjer Nikola Bugarski, koji je bio vođa odbrane od poplave u naseljenom mestu Međa i on je vrlo sveobuhvatno predstavio jedno svedočanstvo u periodu od 20. aprila 2005. godine do 5. maja 2005. godine u svemu onome što se u tom trenutku dešavalo u naseljenom mestu Međa.
Mislim da je to jako dobro, jer čini mi se da smo ponekad skloni da prepustimo zaboravu određena dešavanja i da nam se negativna iskustva ponavljaju i da izvučemo potrebne pouke. Da je to tako govori u prilog to da smo imali gotovo tri identična scenarija u Banatu, kao što sam rekao, 1966, 2000. i 2005. godine. O čemu se radi?
Godine 2005. potrebno je reći da bedemi na reci Tamiš i drugim rekama u Republici Srbiji nisu popustili. To se desilo na teritoriji države Rumunije i prodor vode se desio na desnom tamiškom nasipu, na dva mesta, u dužini od 160 metara i 200 metara i zbog nizvodnog položaja naše teritorije, nižih kvota, voda je preko granice prodrla na našu teritoriju i sa nekim negativnim scenarijom pretila da ugrozi par naseljenih mesta i negde oko 55 hiljada hektara zemlje.
Prioritetni zadatak je bio sprečiti takav prodor u dubinu teritorije i mogu da kažem da smo u tim trenucima imali veliku borbu i sa vodom i sa vremenom, u tim trenucima, iskazujući određene slabosti, pre svega u sferi organizacije i nepoznavanja tačnih nadležnosti svih onih koji treba da učestvuju u tom procesu odbrane od poplava.
Suština cele priče je da reka Tamiš predstavlja međudržavni tok i da se odbrana od poplava mora voditi usaglašeno i da je jedino tako moguće trajno u međudržavnoj saradnji sa Rumunijom rešiti problem ponavljanja poplava i izazivanja velikih šteta.
Koliko je ova tema aktuelna, govore u prilog činjenice i ove katastrofe koje su se desile, dakle, pomenute poplave u Loznici i Prijepolju, ali i u samoj Crnoj Gori, zatim, zemljotres u Kraljevu. Želim da iz ovog ugla i na ovaj način apelujem o bitnosti ove teme, o bitnosti da ova vlada prepoznaje ovaj problem na ovaj način.
Da bi se na ovaj način i pristupilo rešavanju problema, u samom ovom izveštaju i u samom ovom pregledu dešavanja, želim da kažem da smo mi tada, odnosno, inženjer Bugarski i ljudi koji su sa njim vodili odbranu Međe i tada, evo, 28. aprila 2005. godine, zahvaljujući tome što je najviši državni vrh bio često prisutan u Međi i mnogo doprineo u odbrani i nakon toga obnavljanju, upoznali i sam državni vrh sa tom potrebom da se taj scenario više ne ponovi i da dugogodišnji problem od poplava na Tamišu sa rumunskom stranom do tada nije bio rešen.
Pošto je Tamiš međudržavni tok, rešavanje odbrane od poplava mora se vršiti usaglašeno. Želim da verujem da taj problem i još jedan ovaj apel svakako ubeđuje našu Vladu, naše Ministarstvo unutrašnjih poslova, sektor za vanredne situacije da se ova vrsta saradnje mora uspostaviti sa Rumunijom i da se moraju izraditi usaglašene studije i projekti, da se mora izvršiti rekonstrukcija postojećeg sistema odbrane na teritorijama obe države i da se taj problem nikako ne sme zapostaviti, kao što je to bivalo u nekim prethodnim vremenima.
Nažalost, epilog cele te priče je bilo da je u Međi samo, a poznato je da je i u Jaši Tomiću takođe bilo velikih šteta, palo je nekih 65 kuća, 66 je bilo potrebno rekonstruisati. Šteta u poljoprivredi je bila na nivou od 113 miliona dinara, ali ono što je najvažnije, niko od stanovnika nije povređen, a nije bilo ni uginuća stoke. Moram da se zahvalim i svim drugim organima koji su učestvovali u organizovanju, ali naravno da su stanovnici Međe podneli najveći teret i da je osećaj solidarnosti koji je tada bio prisutan kao i danas, doprineo umnogome da ta šteta ne bude i veća.
Međutim, ostaju otvorena pitanja još uvek. Nažalost, ni sami stručnjaci nauka ne mogu da reše, jer oni kažu da se neki bedemi prave na sto godina i da sa jednim procentom rizika, kada se dese veliki vodostaji, ni oni ne mogu da izdrže. Taj problem, dakle, međudržavne saradnje, mislim da mora da ima visok stepen odgovornosti naše Vlade.
Koliki je značaj ovog međusobnog obaveštavanja i regionalnih saradnji, mislim da smo svi mi bili svedoci, pre nekoliko meseci, čuvene havarije u Mađarskoj i crvenog mulja koji je takođe pretio da se rekom Tisom ulije kod nas i značajno zagadi reku Tisu i ugrozi našu životnu sredinu. To je svakako još jedan dokaz koji ide u prilog tezi da je ova regionalna i međudržavna saradnja, u smislu zaštite stanovnika i borbe protiv havarije, preko potrebna.
Svakako da SPS - JS podržava aktivnost MUP-a i sektora za vanredne situacije, u želji da sklapanjem ovakvih sporazuma i podrškom da postigne dobru saradnju u regionu na taj način, da na najbolji način zaštiti svoje stanovništvo i građane. Ceneći posvećenost ministarstva i samog ministra unutrašnjih poslova, Ivicu Dačića, koji je bio u prilici da prošle ili pretprošle godine poseti Jašu Tomić, govori o tome da je na jedan ozbiljan način shvaćen ovaj problem.
Na ovaj način sam svakako izneo samo neke štete koje su nastale u naseljenom mestu Međa. One se dešavaju i danas, nažalost, u Srbiji. Ovakvim pristupom sigurno bi se postigle veće uštede u finansijskim i novčanim sredstvima.
Kada su u pitanju sporazumi o naučno-tehnološkoj saradnji sa Italijom, SAD i Vladom Republike Srbije, u tom kontekstu bih pre svega želeo da izrazim jednu podršku poslanika SPS - JS jednoj inicijativi koja je raspravljana u petak na Odboru za nauku i tehnološki razvoj. Ona ide u pravcu jedne želje da se narednim budžetom RS izrazi prioritet u smislu značajne podrške razvoju nauke i naučno-tehnološkog razvoja.
Svakako smatram da Republika Srbija nema neke velike izvore nafte, gasa i drugih prirodnih bogatstava, ali ima teritoriju na jednom dobrom mestu, ima dobar geografski položaj, naravno, ima stanovništvo i vrlo sposobne mlade i talentovane naučnike.
S tim u vezi želim da kažem da ovi sporazumi svakako idu u prilog toj inicijativi i potrebi da se budžet, koji je bio, za 2010. godinu za razvoj nauke i tehnološki razvoj, na nivou od 9 milijardi, svakako u 2011. godini mora projektovati na jednom značajno većem nivou. Želja je da to bude na nivo od 14.5 milijardi, sa jednim značajnim projektovanim uvećanjem od 60%.
Međutim, ukoliko imamo u vidu činjenicu da bi to značilo novih 4.000 istraživača, od toga 1.700 mladih istraživača i mogućnost da se oni u RS iskažu i da ne idu iz naše države u druge razvijene države, nakon toga, u suštini, imamo jedan izvoz koji nema cenu, ostvaruju svoje stručne i svake druge kvalitete.
Još jednom kažem, želja nam je da Ministarstvo finansija i svi oni koji učestvuju u kreiranju narednog budžeta, naravno i narodi poslanici, da podržimo jednu ovakvu inicijativu koju podržava i Odbor za nauku.
Imali smo prilike da se suočimo i sa jednim pismom koje je upućeno predsedniku Republike, predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine od strane SANU, Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, Zajednice instituta Srbije i Konferencije univerziteta Srbije. Dakle, sve respektabilne institucije. S tim u vezi želimo posebno da akcentiramo i podržimo predloge Sporazuma o naučnom i tehnološkom razvoju.
Na kraju, govorio sam o ova četiri predloga zakona. u suštini, SPS - JS podržava sve predloge zakona koji su predmet današnje načelne rasprave.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 14 minuta i 20 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika  poslaničke grupe.
Reč ima naroda poslanica Milica Vojić Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća. Moram da podsetim kolege poslanike da je predsedavajuća, čitajući dnevni red, danas upotrebila 11 minuta. Svako od nas narodnih poslanika za ovih 25 tačaka ima ravno tri sekunde, ako bi hteo da govori o svakoj od njih.
Meni se čini da mi olako pretrčavamo preko nekih važnih tema. Tu se u potpunosti slažem sa gospodinom Kasalovićem koji je govorio o bitnosti tema koje su danas pred narodnim poslanicima RS.
Među ovim temama ima toliko raznovrsnih i raznolikih tema da zaista, samo to što su to neke ratifikacije, nije razlog da mi sve ovo spakujemo u jedan paketić i ponudimo danas narodnim poslanicima, a za nekoliko dana i građanima Srbije.
Ovde imamo i tehnološke i naučne saradnje i saradnje u zaštiti od prirodnih katastrofa, zapošljavanje članova porodice diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja, diplomatskih i konzularnih predstavništva, ekstradicije, zdravstva, biomedicine i socijalne sigurnosti, zaštite ljudskih prava, tako da je vrlo komplikovano govoriti na jedan ovakav način kao što je ova objedinjena rasprava danas o svemu tome.
Zbog toga sam se odlučila da govorim o ove tri tačke koje se tiču veterine, saradnje u oblasti veterine. Zato mi je drago da su ovde i gospodin Mićović, koji je na čelu Uprave za veterinu i gospodin Saša Dragin, koji je ministar iz te oblasti.
Govoriću o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti veterine, o Zakonu o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade RS i Vlade Arapske Republike Egipat o veterinarskoj saradnji i Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Argentine o saradnji u oblasti veterinarstva.
S obzirom da skoro nema sedmice da u medijima ne osvane neki od naslova da je pošiljka švercovanog mesa presretnuta na granici toj i toj i zaplenjena, da je u Srbiji u proteklih desetak dana bila ona čuvena afera o švercovanom mesu koje je poreklom iz Argentine i Brazila, koje se preko Kosova i Metohije, praktično dve godine, uvozilo na teritoriju Srbije i dalje kao brendirano zlatiborsko suvo meso prodavano na teritoriji Srbije.
Zatim, afera da u sremskom selu Veliki Radinci poljoprivrednici noću drže mrtve straže kako bi sprečili inspekciju da uđe na njihova imanja i pobije sve svinje, kako bi dalje sprečili razvoj bolesti svinjske kuge ovog sela, i dalje Srema, jer je na teritoriji ovog sela na jednoj farmi izbila epidemija bolesti za koju je veterinarska služba morala da zna, jer je morala da ima i vakcine koje su u okviru preventivnih mera zdravstvene zaštite domaćih životinja.
Moram da postavim pitanje ljudima koji su očigledno zaduženi za tu oblast, da li je znala veterinarska služba za to, kako je došlo do ovog promašaja, zašto se on dogodio i ko je za to kriv? Iz onog što sam pročitala ovde, iz saopštenja Ministarstva, kaže – protiv vlasnika svinja i veterinarskih organizacija koje nisu poštovale propisane mere i time doprinele širenju klasične kuge svinja i pojavi ekonomskih i drugih šteta, preduzeće se najoštrije zakonom propisane mere, kaže se u saopštenju.
Takođe, kažu – meso obolelih životinja nije za ljudsku upotrebu, a sve obolele i sumnjive životinje moraju se uništiti uz sprovođenje svih higijenskih i sanitarnih mera, uključujući i neškodljivo uklanjanje leševa. To su delovi saopštenja koje je izdalo Ministarstvo.
Zatim, moram da upozorim na nešto što sam govorila već više puta kada sam govorila o Zakonu o veterini, a i u okviru nekih pitanja koja sam postavljala resornom Ministarstvu, moram da ukažem na problem šverca stoke iz Srbije preko Bosne za Hrvatsku, zatim na nedostatak ušnih markica, odgovorno tvrdim, ovaj podatak pre nedelju dana ste u medijima takođe imali, istu stvar, isto vam je izjavio i poljoprivrednik iz Kolubarskog okruga, tvrdim, Kolubarski okrug, potpuno je jasno da nema markica, uz to markice mogu da se nabave na crno.
Zatim, imate šverc mesa, šverc mesnih prerađevina, a sve to nije od juče i to je samo vrh ledenog brega koji se može videti kada se pojave ove afere i kada se te stvari pojave u medijima.
Da nešto ozbiljno nije u redu sa funkcionisanjem veterinarske službe, i Vlada i oni koji su zaduženi u Vladi za ovu oblast, mogli su da vide već krajem 2008. godine, kada su veterinari prvi put organizovali protestni skup ispred Vlade, upozoravajući Vladu kakve mere donosi, šta radi za ovu službu i koliko će time doprineti opštem stanju zdravlja građana Srbije.
Tog trenutka, dakle, na kraju 2008. godine, pred nama je bio rebalans budžeta, jako se dobro sećam, jer sam pisala amandman na tu temu, Vlada je dugovala veterinarskoj organizaciji 1/2 milijarde evra za sprovedene mere, program mera zdravstvene zaštite domaćih životinja, kontrole mesa i mleka i kontrole mesa i mesnih prerađevina i kontrole mleka i mlečnih proizvoda. Naravno, zakon je obavezivao veterinarsku službu da radi u tom delu, ona je svoj deo posla uradila, Vlada svoj deo posla nije uradila.
Dakle, time što im je dugovala toliki novac, Vlada je ugrozila funkcionisanje veterinarske službe, što dalje znači sprovođenje svih drugih mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i time je, bogami, ugrozila i te kako zdravlje građana Srbije, ali je ugrozila i ono što je prioritet Srbije, a to je izvoz mesa na prostor EU, na prostor Rusije i dalje.
Veterinarska služba od 2008. godine, govorim o kraju 2008. godine, nije imala i nije mogla da nabavi ni lekove, ni vakcine, ni opremu, čak nisu imali ni gorivo da izađu na teren. Veterinarska komora je tada upozorila: ''Može doći do pojave zaraznih bolesti koje će ugroziti zdravlje ljudi i životinja i zabrane izvoza životnih namirnica poreklom iz Srbije''. Godine 2009. država je veterini odvojila 1,3 milijarde dinara, to je bilo na nivou polovine planiranih sredstava za 2008. godinu, ne uzimajući dug koji ste imali na kraju 2008. godine.
Ono što je Veterinarska komora najavila 2009. godine dogodilo nam se 2010. godine. Dakle, ljudi nisu bili proroci, nego su prosto znali kako funkcioniše služba i znali su da ono što se sprovodi decenijama unazad, ako se ne bude sprovodilo, imaće svoje posledice.
Veterinarska služba nije bila u situaciji da preduzme sve mere za otkrivanje, sprečavanje, pojavljivanje, suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, onako kako je to rađeno decenijama unazad. Onda je došla izmena dopuna Zakona o veterini, ovde u Skupštini, kada su praktično sve nadležnosti koje su veterinarske službe imale oduzete i prenete nekim drugim službama.
Interesantno je da se sve to dešavalo 2009. godine kada je Veterinarska komora Srbije slavila 120 godina od svog postojanja u Srpskom lekarskom društvu, koje je samo starije od nje i ima 137 godina postojanja, dakle, te godine kada je slavila 120 godina svog postojanja, ona se borila za svoj goli opstanak.
Uz to, moram da kažem još činjenica koje ne idu na ruku u svoj ovoj saradnji o kojoj je ovde reč u ova tri zakona, a to je jako loše odrađena privatizacija veterinarskih stanica, ali, bogami, i sudbina ustanova onih kojima smo se ponosili proteklih decenija, kao što je Veterinarski zavod u Zemunu i Veterinarski zavod u Subotici. Oba ova zavoda su proizvodila vakcine, imuno serume i dijagnostička sredstva.
Polovinom 2009. godine vlasnik Zavoda u Zemunu, koji inače postoji 70 godina i jeste institucija sa velikom tradicijom kojom treba da se ponosimo, prestaje da proizvodi vakcine, serume i dijagnostička sredstva. Srbija, koja je ranije izvozila vakcine, ostaće bez vakcina. Evo, odmah da se pozovem na to što sam rekla.
Odgovor koji sam dobila od gospodina Dragina i Ministarstva poljoprivrede na pitanje obaveštavanje javnosti o vakcinaciji protiv besnila divljih životinja, kaže da je za ovu akciju, vakcinaciju divljih životinja protiv besnila, uzeta vakcina proizvođača "Bioveta", Republika Češka. Dakle, Srbija više nema svoje vakcine protiv besnila.
Koliko je to opasno za teritoriju Srbije govori činjenica da kada se pojavi neka epidemija, kao što je ova danas, kao što je ova svinjska kuga, ne možete za dan ili dva da nabavite vakcine koje su vam potrebne na tržištu Srbije, nego je morate uvesti sa neke druge strane. To dugo traje, i naravno, doprinosi širenju zaraze.
Evo primera Hrvatske, kada je izbio antraks u Đakovu, ona je praktično pet dana tražila vakcine i te vakcine kupila od Srbije. Slovenija nije imala tu sreću, ona nije mogla, isto je imala epidemiju antraksa, gubila je vreme, zaraza se širila dok je ona tražila vakcine, našla ih je u Španiji, jer nije mogla da kupi van teritorije EU.
Dakle, hoću da kažem sve kako izgleda trenutno stanje veterinarske službe i da malo završim priču o tom stanju, da ne bude preterano mračna, o kakvoj saradnji ovde možemo da govorimo sa nekim drugim zemljama, ako je za dve godine ova Vlada uspela na ovih nekoliko primera da doprinese uništenju veterinarske službe, a sada traži od njih da oni podnesu najveći teret odgovornosti za nešto što nisu mogli da sprovedu i da pogledamo činjenicama u oči kakve su to stvari.
Vlada je ostavila potpuno nezaštićen stočni fond, dozvolila je pojavu opasnih zaraznih bolesti, kuga svinja i atipična kuga živine. Uništila je stočni fond, upropastila farme i seljake, naterala je seljake da pokolju podmladak životinja. Uništila je kvalitetan priplodni materijal. Uništila je našu veliku izvoznu šansu. Srbija je počela da uvozi mleko i meso sumnjivog kvaliteta. Ono na šta sam upozoravala i upozoravam je šverc životinja, cveta šverc životinja, mesa i mesnih prerađevina, a to negativno utiče na zdravlje građana.
U ovim zakonima o potvrđivanjima kažete da će se uzajamno obaveštavati o veterinarskim sanitarnim uslovima za uvoz i prevoz pošiljke, razmenjivati mesečni izveštaji o stanju zaraznih životinja u njihovim zemljama i u roku od 24 časa uzajamno se obaveštavati u pisanom ili elektronskom obliku o pojavi zaraznih bolesti životinja u skladu sa načinom prijavljivanja pojava bolesti.
Zatim, kažete da ćemo razmenjivati propise i stručne publikacije koji se odnose na oblasti veterine. Ne znam da li imate čime da se ponosite. Dakle, veterinari vam kažu da nemate, a građani mogu to da potvrde, da ćete unapređivati saradnju naučnih i stručnih institucija u oblasti zdravstvene zaštite životinja. Imate li vi naučne i stručne institucije, gospodo?
Dalje, da ćete pružati uzajamnu pomoć u proizvodnji i u nabavci potrebnih sredstava kod suzbijanja bolesti i lečenja životinja kada je to moguće, ogradili smo se, kada je to moguće i na kraju, da ćete nastojati da organizujete godišnje stručne sastanke na osnovu uzajamnosti. To je pitanje.
Gospodo, ministre i gospodine Mićoviću, ono što morate da znate, vi ste direktno odgovorni za stanje u ovoj oblasti. Ovde vas niko ne proziva zato što ste iz neke političke strukture koja je politički protivnik stranke iz koje ja dolazim. To je regularno, to je zaista tako. Prozivam vas zbog toga što na terenu veterinarska služba ne funkcioniše, seljaci su nezaštićeni, možete da vrtite glavom, pozivam vas da izađete na teren.
Sada ću da se zahvalim gospodinu na odgovoru koji sam dobila na pitanje o obaveštenosti građana Srbije o sprovođenju vakcinacije divljih životinja protiv besnila, i to zaista može da se nazove kao kompletan odgovor, jer to jeste nešto što može da bude za primer, jer ovde se nalaze pamfleti, imam i letke, CD, izveštaje iz medija, a usput ste mi napisali jedno vrlo kulturno i kompleksno pismo u kojem iznosite šta se sve finansira iz fonda EU, pa mi objašnjavate kako se sprovodi ova akcija, pa pozivate mene i one koji ne znaju ništa o toj akciji da pogledaju na sajtu Ministarstva, a 50% građana Srbije može da vam pogleda na sajt, a oni sigurno nisu iz ruralnih predela, gde je potrebno da dobiju informacije pre svega.
Pozivate se ovde na TV stanice, na štampane medije i sve ostalo, i sve je to lepo, ali da vam kažem, hvala vam na ovakvom odgovoru, jer ovo jeste odgovor kakav treba da dobije poslanik, kada postavi pitanje resornom ministru.
Prvi put sam videla ove vaše plakate, a svakog vikenda šest meseci unazad prolazim kroz ruralne predele u Srbiji. Mogu da vam kažem da nigde, ali nigde, nema ovog vašeg plakata. Odneću ovog vikenda jedan plakat, pa ćete možda moći da vidite da se nalazi u nekom selu ili na nekoj mesnoj zajednici ili veterinarskoj stanici.
Usput, da vam kažem, ono što sam vam zamerala, to je pitanje obrazovanja dece. Nijedan dopis nijednoj školi u Srbiji nije otišao, nijedno upozorenje, pa vas molim da nešto uradite u tom delu, jer deca su ta koja se kreću u svojim selima i na putu do škole i njima bi trebalo dati neko upozorenje, sem ako ih nećemo uputiti da pogledaju na sajt Ministarstva.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 15 minuta i 50 sekundi vremena ovlašćene predstavnice. Reč ima ministar Saša Dragin.

Saša Dragin

Zahvaljujem na diskusiji uvaženoj narodnoj poslanici. Ono što bih hteo da kažem, a to je da je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, i to zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, u protekle dve godine sprovelo veliki broj akcija za hvatanje i uništavanje mesa koje je ulazilo preko švercerskih kanala u našu zemlju.
Iz tog razloga takve naslove i možete videti po novinama, jer da tih akcija nema, tih naslova ne bi ni bilo i izgledalo bi kao da se ništa ne događa, kao da nema švercovanog mesa. Svi koji smo u struci znamo da je to problem koji persistira u našoj zemlji, i to više od jedne decenije.
Ono što bih hteo takođe želeo da kažem, a to je vezano za suzbijanje klasične kuge svinja na jednoj farmi u okolini Sremske Mitrovice, gde je veterinarska služba za tri dana uradila ceo posao, o tome obavestila nadležne institucije u EU, a ono što je posebno bitno je da će biti preduzete i opsežne mere istrage protiv odgovornih lica, a to su veterinari na dotičnoj farmi, koji nisu izvršili program vakcinisanja, a što je do zadnjeg dinara finansirano i plaćeno od Ministarstva poljoprivrede.
Takođe, pomenuli ste da je 2008. godine postojao dug od devet meseci prema veterinarskim službama i to je tačno. Kada smo preuzeli vođenje Ministarstva poljoprivrede i kada je gospodin Mićović postao direktor Uprave za veterinu, mogu da kažem da se sada taj dug smanjio na takav način, da bukvalno iz meseca za mesec isplaćujemo za izvršenje programa mera. Znači, ne postoji apsolutno nikakvo kašnjenje vezano za to. To može da vam potvrdi i predsednik Veterinarske komore.
Što se tiče privatizacije veterinarskih stanica, ona nije vršena po zakonima koji su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, nego po Zakonu o privatizaciji i mi nemamo nikakav uticaj na to.
Ono što ste takođe pomenuli, to je da je Srbija proizvodila vakcinu protiv besnila, a za vakcinisanje divljih životinja. Odgovorno tvrdim da Srbija nikada u istoriji nije proizvodila vakcinu za vakcinaciju divljih životinja, već postoje isključivo dve firme u celoj Evrope koje su sertifikovane da to rade i jedna od te dve firme je dobavljač vakcine za vakcinaciju divljih životinja u Srbiji.
Ovo je projekat koji je počeo ove godine da se radi. Nikada u istoriji Srbije divlje životinje nisu vakcinisane protiv besnila.
Što se tiče obaveštenja, a vezano za vakcinaciju divljih životinja, slažem se da treba obratiti posebno pažnju na najmlađe, ali sama vakcinacija nema nikakve veze sa decom, jer se ne vakcinišu deca, nego divlje životinje.
Što se tiče vaše diskusije, a vezano za pojavu antraksa u Hrvatskoj i da je Hrvatska preduzela mere lečenja, takođe odgovorno tvrdim da ne postoje mere lečenja protiv antraksa.
Ukoliko se pojavi antraks, sve životinje na datom području se ubiju, a spore antraksa mogu da ostanu u zemljištu preko 70 godina, tako da je čitava situacija vezana za tu bolest vrlo složena i ne dozvoljava se ni na koji način da jedna životinja koja je bila u kontaktu sa zaraženom životinjom ili na tom području može da ostane u životu.
Što se tiče vaše debate o tome da se ovo negativno odražava na izvoz mesnih proizvoda iz Srbije, želeo bih da demantujem.
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, na osnovu zakona iz paketa zakona o bezbednosti hrane, a gde između ostalog spada i izmena Zakona o veterini, u protekle dve godine dobilo je dozvolu za slobodan izvoz prerađevina od svinjskog mesa, svežeg živinskog mesa, sveže ribe, kao i mleka i mlečnih proizvoda. To su proizvodi koje Srbija nije mogla da izvozi 18 godina.
Verovatno da nismo dobro radili posao, to ne bismo dobili. Mi smo u protekle dve godine imali tri inspekcije veterinarske iz EU i jednu iz Ruske Federacije. Uz sugestije koje smo odmah primenili, mogu sa zadovoljstvom da kažem da su nam u ovom trenutku i preporučili da se kandidujemo za izvoz nekih drugih proizvoda. Od sledeće godine to će biti sveže svinjsko meso.
Uz dužno poštovanje, mislim da vaša debata na temu da je veterinarski sistem uništen, nije u saglasnosti sa onim što se dešava na terenu i možda ne bi bilo loše da i radnim danom posvetite se ovom, jer tada radi većina službi i možete da vidite sva obaveštenja koja dajemo svim poljoprivrednicima, koji drže stoku, a vezano je za zaštitu zdravlja životinja na teritoriji Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pravo na repliku ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine ministre, rado bih išla i radnim danom, ali radim isto, tako da ne mogu odavde da izađem. Moj posao je da ovde čitam zakone i da govorim o tim zakonima, a vikendom mogu da razgovaram sa ljudima o tome kako ti zakoni izgledaju u njihovim životima.
Što se tiče vaše konstatacije da ne treba da obaveštavate ljude i decu, jer se ne vakcinišu deca i ljudi, nego životinje, to je potpuno smešno i skaradno. Neću da komentarišem. Ljudi se pitaju da li su vakcine opasne za njih? Da li je to što dete nađe na putu do škole opasno za njega? Ne možete zabraniti detetu, niti mu objasniti, da to nešto ne pipka.
Znači, pitanje cele priče jeste da moraju biti obavešteni ljudi ili, gospodine ministre, počnite da pravite plakate za životinje, da njihov obavestite da će biti vakcinisane. Mislim da ste vi ove plakate napravili ipak za ljude.
Dalje, konstatacija da to što pročitamo u medijima, vidim naslove, da su zaustavljene pošiljke švercovanog mesa znači da se nešto radi, jeste, samo u medijima još ne objavljuju naslove za ono što nisu uhvatili. U Srbiji zato strašno mnogo i velika količina mesa šeta i po kasapnicama se prodaje, sumnjivog mirisa, sumnjivih boja i ljudi komentarišu. Vreme je slava, ako bar ne idete među ljude bez telohranitelja, prođite pa popričajte sa ljudima za vreme slava kako izgleda meso koje se nabavlja u kasapnicama regularno.
Kažete mi, povodom te farme u Velikim Radincima, veterinarska služba je za tri dana uradila ceo posao. Njen posao je bio preventivan. Njen posao je bio prevencija. Ona je morala pre toga da uradi posao da ne bi radila ta tri dana. Ta tri dana su koštala građane tog sela i celog Srema strašno mnogo. Nekima su zatrli sve što su imali.