Zahvaljujem na pitanju. To je kaznena politika i izricanje kazni je uvek bila jedna od tema koju je Ministarstvo pravde pokrenulo i kada smo govorili o neophodnosti reforme pravosuđa i upravo smo se osvrtali na taj aspekt.
Naravno da tu može uvek da se polemiše oko načina na koji se sagledava kaznena politika. Mi smo pokušali da što eksplicitnije ispitamo i analiziramo i uradili smo kaznenu politiku i napravili određena poređenja, npr. sa kaznama koje su izricane 2008. u odnosu na kazne, za određena krivična dela, koje su izrečene tokom ove godine, npr. 2010. godine.
Hvala vam na prilici da mogu to da vam i prezentiram. Za krivično delo ubistva iz člana 113. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kada napravimo poređenje u 2010. godini 45% kazni zatvora je na granici ili ispod zaprećene kazne, dok je 2008. godine to bilo u 59% slučajeva izricanih, tako da se može reći da je došlo do smanjenja procenta kazni zatvora koje se izriču na granici ili ispod zaprećene kazne, i to za 14% slučajeva. Na ovom primeru vidimo upravo efekte reforme pravosuđa, iako govorimo o radu sudova iako govorimo neposredno o radu sudova, iako govorimo o efektima izmene Krivičnog zakonika.
Posebno je značajno da u toku 2010. godine izrečeno 55% kazni zatvora u granicama propisanih zakonom, dok je 2008. godine procenat kazni zatvora u granicama propisanih zakona bio samo 17% i u ovom slučaju uočava se značajno povećanje procenta kazni zatvora koji se izriču u zatvorskim okvirima i to za 38%. Naravno, sve ovo imamo izrađeno i u brojevima, a ne samo u procentima.
Ako govorimo npr. o krivičnom delu iz člana 114. koje je teško ubistvo, za koje je zaprećena kazna od najmanje 10 godina ili 30 do 40 godina, npr. tu se može uočiti da je 54% kazni zatvora tokom 2008. godine, uočava se da je 54% kazni zatvora izrečeno na granici zakonskog minimuma ili ispod toga. Za razliku od tog perioda, u 2010. godini nema nijedne kazne zatvora izrečene ispod zakonskog minimuma, što je bio slučaj u 2008. godini. Na ovom primeru se vide efekti reforme pravosuđa.
Da krenemo dalje, ako govorimo o neovlašćenom držanju i stavljanju u promet opojnih droga, ovo su podaci iz Višeg suda u Beogradu, znači u odnosu na Okružni sud u Beogradu, upoređujući kaznenu politiku koja je vođena 2008. godine i kaznenu politiku 2010. godine, kada je došlo do izmena odredbi Krivičnog zakonika, posebno u delu granice ublažavanja kazne, uočava se da je u 2010. godini već vidljivo sprovođenje oštrije kaznene politike, kako u procentu donetih odluka, ispod ili na granici zakonskog minimuma, tako što je u 2008. godini taj procenat iznosio 92%, a u 2010. godini iznosi 77%, što je za 15% manje.
Isto tako, došlo je i do povećanja broja donetih odluka kojima je izrečeno osuđujućih presuda, u okviru zaprećene kazne, tako što je u 2008. godini taj procenat bio 8%, a sada donete presude u okviru zaprećene kazne iznosi 23%, što je povećanje negde za 15%.
Naravno, imamo izrađeno za mnoga krivična dela, ali ono što je meni takođe bilo dosta upečatljivo, a to je za slučaj teške krađe, gde nije doneta nijedna uslovna osuda, za razliku od prethodnih slučajeva, kada je veliki broj uslovnih osuda izrečen. Tačnije, radi se o krivičnom delu razbojništva, gde je, na primer Okružni sud u Beogradu izrekao u 9% slučajeva osuđujuće presude, dok u 2010. godini nije bilo uslovne presude. Zahvaljujem.
