Poslanik Vitomir Plužarević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na ova četiri sporazuma, a to je sporazum vezan za Argentinu, Egipat i ova dva sporazuma koji vezuju Tunis sa Srbijom.
Što se tiče ovih sporazuma, mislim da su to samo deklarativni sporazumi koji u nizu svih tih sporazuma imaju zadatak da budu na broju i da se time popuni ta kvota koja je potrebna. Kome je potrebna? Pretpostavljam da EU nije potrebna, pošto vi ovde ne dotičete članice EU, tu su Argentina, Egipat i Tunis. Nekome je potrebno, pretpostavljam da će vreme pokazati u kom pravcu idu ovi sporazumi.
Što se tiče Argentine, imam neke komentare mojih poljoprivrednika koji se bave tovom svinja i tovom stoke. U Argentini, a mi uvozimo meso iz Argentine, genetski modifikovana soja se upotrebljava u ishrani svinja na tom prostoru. Da li vi to znate ili ne znate, proverite to, da javnost bude upoznata sa tim.
Što se tiče ove veterinarske saradnje, smatramo da ta veterinarska saradnja na nivou Srbije treba da se uspostavi sa seljacima i da seljaci budu zadovoljni u pravom smislu te reči, ali kako kad je taj Zakon o veterini koji ste doneli i na koji smo davali određene sugestije, danas vrlo prozračan i ima mnogo nedostataka. Predlažemo da se taj Zakon o veterini izmeni i dopuni uz saglasnost svih ovih faktora i činilaca koji će dati poboljšanje funkcionisanja tog Zakona o veterini.
Govorile su i kolege iz drugih političkih opcija, vezano za ovaj problem, a znate i sami da je veterina vrlo problematična, konkretno na terenu, i da na terenu treba da se uspostavi taj bioritam koji neće dovesti do ovakvog stanja, do kojeg je došlo prošlog meseca. Koje je to stanje?
Vi ste navodno bili već pred potpisivanjem sporazuma, odnosno uspostavljanjem određenih koordinata sa EU, da u Srbiji nije bilo kuge u poslednje dve ili četiri godine i trebalo je da se uspostavi ta linija sporazuma, a desilo se da u Velikim Radincima, odnosno Bešenovu, Grgurevcima, Šuljmu i Stejanovcima pojavi kuga i ta kuga se pojavila 18. i 20. novembra.
Mi smo, kao SRS, odmah reagovali na Odboru za zaštitu životne sredine, jer je to bila prilika da obavestimo javnost i da vi iz ministarstva i iz Ministarstva za zaštitu životne sredine uspostavite koordinate i da u što kraćem i najbržem vremenskom roku zaustavite to, da li je to epidemija ili je to klasična svinjska kuga, to će verovatno vreme ponovo dati svoj sud.
Pošto sam bio tamo na licu mesta od prvog, pa do današnjeg dana, pratio sam situaciju, a vezano za taj problem klasične svinjske kuge. Došao sam do mnogo tih, konsultovao sam se i sa strukom na licu mesta i prateći kompletno situaciju, tamo na tom prostoru su se desile određene nelogičnosti ili nepravilnosti koje morate otkloniti vrlo brzo ili odmah. Koje su to nelogičnosti? To su bile nelogičnosti da taj karantin, na tom prostoru, nije uspostavljen onako kako to struka po "pe-esu" zahteva.
Tamo na licu mesta sam uspostavio i dobio odgovore, vezano za taj karantin – nema se para. Znamo da je ministarstvo, odnosno da je budžet za poljoprivredu takav kakav jeste, ali vi u Ministarstvu za poljoprivredu morate da obezbedite pod a priori, odnosno pod "a", određena sredstva koja se u datim kriznim trenucima moraju ispostaviti na licu mesta.
Isplatili ste juče ta dva ili više miliona, koliko je nastala šteta i ta šteta je uglavnom nastala tamo na siromašnim domaćinstvima koja su uzgajala te svinje i eutanazija tih svinja, tamo na licu mesta, nije sprovedena onako kako to vi, odnosno kako to struka i zakon... Možda vi imate informacije, pretpostavljam da imate, da je to tamo sve rađeno sa T 61 ili sa tim injekcijama koje su potrebne ili otrovima, ali to nije tako.
Bilo je tako vrlo mučnih scena. Mislim da ste dobili čak i te snimke sa tog prostora, tako da morate, gospodine ministre, da u tom trenutku kada se pojavi izađete na lice mesta i da na licu mesta uspostavite taj kontakt sa tim ljudima sa kojima je trebalo da uspostavite kontakt.
Još jedan komentar koji je vrlo uznemirio i prostor i javnost tamo, tamo se skupilo dvadesetak individualnih poljoprivrednih proizvođača i na njih je došlo 120 specijalaca, koji su imali zadatak da pomere te ljude sa lica mesta, jer ti ljudi nisu dozvoljavali veterinarskoj inspekciji i veterinarskoj službi da obavljaju taj deo posla koji je potreban.
Idemo dalje, prenos svih tih leševa sa tog prostora, to je isto bilo malo čudno, kada bi ovako jednim žargonom laičkim prokomentarisao, oni su ''šlajzali'' te svinje po dvorištu do kontejnera i onda u tom ''šlajzu'' su ostavljali krv i sve ostalo što je bilo i navodno su onda specijalne ekipe izvršile dezinfekciju ili dezinsekciju tog prostora, to struka i nauka ne dozvoljavaju. Vi znate sve kako to treba i šta treba da se radi.
Da li je to neko hteo da se na tom prostoru širi ta kuga, a znamo da su Srem, Mačva i taj deo bogati svinjama, odnosno da su tu tradicionalni uzgajivači tovnih svinja i da se napravi šteta, i to će vreme pokazati.
Vreme će pokazati i to da baš dva ili tri dana pre nego što je trebalo da se dobije taj sertifikat da u Srbiji nema svinjske kuge, tamo su se pojavili tajkuni, koje vi dobro znate, obilazeći baš tu farmu u Velikim Radincima, koja ima kapacitet od 11 hiljada grla, a oni sada su popunjeni sa kapacitetom od osam ili osam i po hiljada grla.
To sve tamo na licu mesta, verovatno ste putem izveštaja ili putem vaših ljudi, koji su bili tamo na licu mesta, mogli da dobijete odgovarajuće informacije, ali smatramo da ste morali i doći na lice mesta i sa tim ljudima obaviti razgovore na jedan kulturan način, da ne dolazi policija i da ne vrši represiju prema tom stanovništvu koje je branilo, a to je njihov kapital, odnosno to je njihov neki posed, a znaju iz iskustva da nikada, što god je bilo urađeno, nikada nije bilo nadoknađeno.
Zahvaljuju se ovi seljaci i oni su zadovoljni što ste juče poslali tamo pare. To je jedna pozitivna sekvenca u toj negativnoj priči, koja se zove - kuga u Sremu.
Analizirajući čitav taj proces, vezano za kugu, to sam povezao sa time da je bila nekad u Sremu i Ticanova buna u 19. veku, tj. krajem 18. i početkom 19. veka, isto u Sremu, tako da je i tada vlast razbila tu Ticanovu bunu sa velikom količinom žandarma. Isto se ovo dešava i u Velikim Radincima.
Uspostavili ste tamo i ta rešenja i svako to rešenje ima u deset tačaka ili deset stavki tačno šta treba da se uradi u prvom stepenu, u drugom stepenu. Sada, ako biste otišli danas tamo, na lice mesta, uverili biste se da to sve što ste propisali ne funkcioniše onako kako treba.
Razlog svemu tome je ta veterinarska služba koja nema sredstava, nema finansija, nema mogućnosti, oni nemaju čak ni sredstva da se kreću na tom prostoru, mislim na terenska vozila i sve što je potrebno da bi mogla veterinarska služba da obavi to onako kako treba.
Hteo sam samo ministru još da kažem, on se seća dobro, imali smo jedan ovde razgovor i komentar, kada je taj zakon o divljači i lovstvu bio na dnevnom redu, gospodine ministre, pitajte ove ljude sada u Srbiji kako funkcioniše? Nikako, vrlo teško. To je borba, ne mogu da se uspostave odnosi između svih tih pravilnika i svih tih odnosa koji su potrebni da bi to funkcionisalo.
Vrlo sam zabrinut za ovu kugu koja se pojavila ovde u srcu Srema iz jednog razloga, pošto mi na Fruškoj gori...

Uvaženi poslaniče, samo vas molim da malo uzmete u obzir dnevni red kada govorite.

Pa, dobro. Uspostavićemo odmah i prema dnevnom redu.
To su ovi sporazumi, a u uvodnom komentaru rekao sam da treba sporazumi da se uspostave sa seljacima i sada elaboriram kako to treba da se uspostave sa seljacima, a ne, na primer, sa Tunisom. U redu, treba i sa Tunisom, ali to je samo deklarativno.
Na Fruškoj gori smo sada uspostavili određen broj divljih svinja, odnosno dinamiku populacije, kako se to stručno kaže i plašim se da će sada sa ovog područja biti, a to je odmah neposredno uz Frušku goru, kao zaražena kugom divljih svinja proglašena i Fruška gora. Ako se to pojavi ne znam kako ćemo putem ovakve organizacije i ovakvog sistema zaustaviti tu kugu na divljim svinjama.
Radi ovakvog jednog isto pozitivnog komentara, ovih dana su vaše veterinarske službe izašle na lice mesta gde se organizovao lov i uzimale su uzorke. Uzorkovale su to sve vezano za kugu. Mislim da je to pozitivan komentar, da se uzima krv i da se na osnovu te analize dođe do određenih parametara, odnosno saznanja koja su neophodna.

Gospodine ministre, izvolite, imate reč.

Ministar Saša Dragin.

Uvek kada se pojave bolesti koje su izuzetno opasne procedura je takva da se, zajedno sa veterinarskom službom, u proces eradikacije ide i sa policijom.
Poljoprivrednicima je, naravno, odmah nadoknađena šteta, kao što ste i sami rekli.
Ono što se takođe nikada ne radi, ne radi se nikada dezinsekcija, pošto dezinsekcija je uništavanje insekata, a insekti nisu prenosioci bolesti, tako da mislim da taj komentar nema veze sa diskusijom.
Što se tiče populacije divljih svinja, proces eradikacije svinjske kuge je dogovoren na takav način da od sledeće godine počinje i vakcinacija divljih jedinki pervalnom vakcinom, vakcinom koja se unosi preko usta, tako da taj problem vezan za Frušku goru neće se pojaviti.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Reč ima gospođa Gordana Paunović Milosavljević.

Od 25 predloga zakona o potvrđivanju raznih sporazuma, memoranduma, konvencija, protokola i odluka, a koji su iz potpuno nespojivih oblasti i nadležnosti, danas ću, koliko mi vreme dozvoljava, da govorim o Konvenciji o ljudskim pravima i o biomedicini, tako i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti zdravstva između RS i države Kuvajt.
Konvencija o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskog bića u pogledu primene biologije i medicine sačinjena je u Španiji 1997. godine, a RS je kao član državne zajednice sa Crnom Gorom potpisala Konvenciju 2005. godine, ali je još nije ratifikovala.
Svrha ove konvencije je da štiti dostojanstvo i identitet svih ljudskih bića i da garantuje svima, bez diskriminacije, poštovanje njihovog integriteta i drugih prava i temeljnih sloboda u pogledu primene biologije i medicine.
Konvencija o ljudskim pravima i o biomedicini je značajno pitanje. U obrazloženju ovog predloga zakona navodite da Konvencija o ljudskim pravima i o biomedicini je značajno pitanje. Navodite da ona štiti dostojanstvo i identitet svih ljudskih bića i da garantuje svima, bez diskriminacije, poštovanje njihovih interesa i drugih prava i temeljnih sloboda u pogledu primene biologije i medicine, vodeći računa da interesi i dobro bit ljudskog bića imaju prednost nad samim interesom društva ili nauke.
Upravo ova konvencija nalaže da interesi pojedinca budu iznad društva i iznad politike.
U članu 10, koji je, mislim, najznačajniji u ovoj konvenciji, govori se o tome da svako ima pravo na informaciju o svom zdravlju, kao i na pravo uvažavanja želje pojedinaca da ne budu informisani.
Želela bih da vas podsetim da je prof. dr Vojislav Šešelj zbog ozbiljnih zdravstvenih srčanih tegoba podvrgnut hirurškoj intervenciji 28. oktobra ove godine. Po izlasku iz bolnice, već sutradan, nije dobio otpusnu listu, niti izveštaj o njegovom zdravstvenom stanju.
Međutim, iz medija se saznalo da su Sekretarijat saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i sudsko veće ovog tribunala dobili pomenuti izveštaj, a prof. dr Vojislav Šešelj je pomenuti izveštaj dobio posle dva meseca.
Odbor za zdravlje i porodicu nije našao ni volje ni načina da se, upravo u skladu sa ovim međunarodnim propisima, oglasi.
Smatramo da je dužnost Odbora da skrene pažnju na ovo, jer to je suština ove konvencije koja štiti dostojanstvo i identitet svakog ljudskog bića i garantuje svima, bez diskriminacije, poštovanje njihovog integriteta i drugih prava i sloboda u pogledu primene biologije i medicine.
Poslanici SRS i predsednik Odbora za porodicu i zdravlje, dr Paja Momčilov, upućuju one koji su zamerali što su se na sednici ovog odbora postavljala pitanja koja proizilaze iz fundamentalno-humanitarnih razloga zaštite ljudskih prava upravo na ovu konvenciju koja nalaže da pojedinca stavimo iznad svake institucije, pa i nauke koji posmatramo kao nešto progresivno.
Nadamo se da svima treba da bude jasno koji je pravi motiv i pokretač pomenutih inicijativa SRS na Odboru za zdravlje i za ovom skupštinskom govornicom.
U opštim izjavama ove konvencije posebno se ističe – interes i dobrobit čoveka mora da bude ispred interesa društva i nauke, to je član 2. Nacionalni savet za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, kao nadležno telo za regulisanja prava ljudi koji su procesuirani u Haškom tribunalu, ne obaveštava na adekvatan način šta je urađeno u pogledu zaštite prava na život i dostojanstvo dr Vojislava Šešelja.
Mediji slabo prate kršenje ljudskih prava srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu. Stiče se utisak da i sama stručna javnost nije dovoljno informisana o ovoj problematici. Na primeru pacijentovih prava, najbolje se vidi rad na regulativi i unapređenju uslova humanijeg, kvalitetnije i odgovornijeg zdravstvenog sistema. Pojam pacijentovih prava je odraz svojevrsne socijalne, kulturne i etičke evolucije ljudskih prava.
Guranje glave u pesak postao je uobičajeni način suočavanja srpskog zdravstva sa ovim problemima. Izveštaji o stanju zdravlja i postupanju u zatvorskoj bolnici sa prof. Šešeljem, gušeni su na sve načine. Medijima je sužen prostor. Država ćuti. Ministar ćuti, a takođe ćute poslanici pozicije i opozicije. Jedino poslanici SRS, čiji je predsednik dr Vojislav Šešelj, imaju mogućnosti da o tome u ovoj skupštini govore.
U većini zemalja lekari od ugleda i autoriteta vršili su pritisak na državu da reaguje, ako to već ne bi sama učinila. Formirao bi se ekspertski tim, nepartijski, i onda bi se diplomatskim putem reagovalo da se izvrši uvid u sve ono što se tiče medicinskog tretmana dr Vojislava Šešelja.
Ovako, još jednom ponavljam, ima dokaza koliko je politika zagazila u oblast koja bi morala da bude i iznad i izvan politike i zato svuda i na svakom mestu SRS pokušava da probije zid ćutanja i neprestano ponavljamo – zaustavite ubijanje dr Vojislava Šešelja.
Sada bih malo samo o Sporazumu o saradnji sa državom Kuvajt. Postavila bih pitanje – zašto baš saradnja u oblasti zdravstva između Republike Srbije i države Kuvajt, a ne saradnja i sa nekim drugim zemljama, naročito sa onim zemljama koje nisu priznale KiM?
Naše zdravstvo je u takvoj situaciji da bi saradnja, ne samo sa Kuvajtom, nego i sa drugim zemljama, bila krajnje potrebna. Za sada imamo dobru saradnju sa Libijom, gde naši zdravstveni radnici odlaze kako bi rešili problem nezaposlenosti svih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u Srbiji i kako bi nadoknadili male plate i na taj način prehranili svoje porodice.

Narodni poslanik Radiša Ilić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o predlozima zakona koji se bave ekologijom, odnosno protokolima i konvencijama, konkretno o Protokolu o odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagađenjem naftom, kao i naknadi štete kroz zagađenje naftom.

Što se tiče ovih protokola i konvencija, prva asocijacija će pasti na okeane i mora kojima se transportuje skoro 80% svetske proizvodnje nafte i koja je samim tim izložena zagađenju.

Međutim, ovi protokoli koji se odnose na štetu prouzrokovanu zagađenjem naftom dolaze u nezgodno vreme u Srbiju, s obzirom na trenutni ekonomski problem koji je dosta uplašio naše susede Bugare, a tiče se ogromne naftne mrlje koja se kreće Dunavom, iz Srbije ka Bugarskoj, i preti da ugrozi bugarsku nuklearnu elektranu.

Razmislite koliko može da košta Srbiju ovaj protokol. "Politika" je o ovome pisala još prvog decembra, ali to nikoga, izgleda, ne pogađa iz sadašnje vlasti. Imali smo pre izvesnog vremena, pre onog incidenta u Mađarskoj slučaj ispuštanja otrovnih materija u Rumuniji u reku Tisu, kada su nanete neprocenjive štete i Srbiji, ali Srbija nije mogla na osnovu nijedne konvencije, čiji je već bila potpisnik, da naplati štetu i onda možemo da se sami zapitamo čemu sve ovo služi.

Što se tiče problema zagađenja mora i okeana naftom, dobro je znati podatak da godišnje šest i po hiljada velikih tankera preveze milijardu i 200 miliona tona nafte i njenih prerađevina, a da se u te okeane i mora izlije čak šest miliona tona nafte i naftnih prerađevina, ulja itd.

Pored nafte, u morima i okeanima ostaje 200 hiljada tona olova, pet hiljada tona žive, ogromne količine pesticida, deterdženata itd.

Setimo se velike ekološke katastrofe koja se dogodila ove godine u Meksičkom zalivu, čiji je vinovnik bila naftna kompanija "Britiš petroleum". Šteta se meri sa više desetina milijardi dolara, ali pitanje je kako bi ta kompanija reagovala i koliko bi novca utrošila za saniranje štete da je bila ugrožena obala neke siromašne države u Africi ili možda Indokini. Ovako, morali su da žestoko odreše kesu, pošto je u pitanju bila obala SAD.

Zato nam "svetski čuvari prirode" ovako serviraju, rekao bih, lepo nalickane konvencije kojima, u preambulama, rone neke krokodilske suze kako nam je uništena životna sredina, kako nam je zagađeno more, a mi, da podsetim, trenutno nemamo ni more, pa ne znam zašto ste ovo uvrstili u dnevni red, pa onda se ređaju članovi ovih protokola u kojima se preti visokim kaznama za prekršioce odredbi.

Danas ti svetski čuvari prirodnog blaga, čistih mora i okeana, nedirnutih šuma, koji su uglavnom iz zemalja koje pripadaju onim najrazvijenijim, nisu se setili mnogih konvencija, protokola i sporazuma ovog ekološkog karaktera, brige za čistu životnu sredinu, kada su besomučno i divljački bombardovali SRJ 1999. godine.

Dalje, nisu se setili Konvencije o delovanju na životnu sredinu donete 1977. godine, Konvencije o zaštiti svetske prirodne baštine, donete 1982. godine, a sami znamo da su uništeni naši nacionalni parkovi i mnogi spomenici prirode, Stokholmske deklaracije o životnoj sredini iz 1972. godine, Konvencije o zabrani upotrebe određenih ubojnih sredstava, Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača, memoranduma, odnosno Protokola o supstancama koje oštećuju ozon iz 1987, a dopunjenog 1997. godine. Da se razumemo, nabrojao sam samo one memorandume i protokole koji se odnose na životnu sredinu, a ne one o ljudskim pravima, civilima, bolnicama, kasetnim bombama.

Čemu onda ove konvencije, ovi protokoli i kome su u stvari oni potrebni? Verovatno su izmišljeni za sirotinjske zemlje i njihova brodoprevoznička preduzeća, da ih krupni monopolisti, pre svega iz Amerike, elegantno potope ili usidre visokim kaznama.

Kada smo već kod zagađenja u svetu, poznata je činjenica da je za 25% ukupnog zagađenja na planeti Zemlji direktno odgovoran Vašington, odnosno SAD. Svi ste verovatno čuli za Kjoto sporazum, koji okuplja veliki broj zemalja, tačnije 187, među kojima je i Rusija, sa ciljem da se smanji emisija štetnih gasova koji polako ali sigurno dovode planetu Zemlju u fazu kada se zahuktava globalno zagrevanje.

Šta rade SAD, perjanica demokratije, primer nad primerima u brizi za planetu Zemlju? Verovatno se sećate njihovih mnogih filmova u kojima pojedinci spasavaju Zemlju od nekakvih kataklizmi itd. Onda se verovatno sećate i potpredsednika SAD, Al Gora, kako se čovek ubio od sekiracije što, recimo, na Antarktiku pingvini imaju problema zbog topljenja velikih površina ovog nenaseljenog kontinenta, a on je bio potpredsednik onog čuvenog predsednika Bila Klintona, ratnog zločinca, koji nije hteo da pristupi Kjoto protokolu.

Kako neko da poveruje u iskrenost Amerike, najvećeg svetskog zagađivača koji sebe smatra "kolevkom demokratije", ne znam zbog čega, da li zbog crnaca, Indijanaca ili Meksikanaca, zbog nas sigurno nije, koja neće da ratifikuje ovaj sporazum. Pitanje je zašto? Odgovor je jednostavan – zbog novca.

Džordž Buš je još 2001. godine povukao SAD iz pregovora o Kjoto protokolu, a objašnjenje Džordža Buša je bilo jasno i glasno – suviše je rizično uvlačiti SAD u tako nešto. To u prevodu znači da mnogim industrijskim gigantima u Americi, čija je tehnologija prljava, a koji su okosnica američkog korumpiranog establišmenta i države uopšte, koji ne mogu da se prilagođavaju nikakvim protokolima i konvencijama, jednostavno ne može niko ništa.

Sada se ovde bavimo ovim sporazumima o zagađenju naftom za našu silnu rečnu flotu i naše silne plovne puteve, i toliko o poštovanju prava jednakosti u svetu.

Na kraju bih samo pomenuo ovaj Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa. Jedina katastrofa koja je gora od svih prirodnih katastrofa i koju je prouzrokovala marionetska Vlada Crne Gore je sramno priznanje nezavisnosti Kosova i tu katastrofu ne mogu da isprave nikakvi sporazumi i protokoli između ove dve vlade koje su na istoj talasnoj dužini.