ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2010.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

07.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:50

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (07.12.2010)
  • Predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih dokumenata (2010)
  • Predlog odluke o izmeni odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim institucijama (2010)
  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (2010)
  • Rešavanje problema nastalih u procesu reforme pravosuđa (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Volela bih da mi je jasno pitanje, ali pokušaću da vam odgovorim, imate pravo i na potpitanje, pa ćemo možda razjasniti.
    Reforma pravosuđa je bila potrebna i to nije samo naše mišljenje, nego je i mišljenje međunarodne zajednice. Podsetiću vas i na izveštaje koje je ranije davala Evropska komisija o napretku, gde je upravo konstatovano da je neophodno da se reforma pravosuđa izvrši. U krajnjem slučaju, sećam se i nekih vaših izjava, koje su bile po pitanju vezanom za reformu pravosuđa.
    Sve što smo preduzimali pokušali smo na najbolji mogući način da uradimo. Naravno da je ovo složen proces, dugotrajan proces i ne možemo da očekujemo da posle par meseci imamo velike rezultate reforme. Mi već imamo rezultate reforme pravosuđa i mislim da je tokom ove godine celokupna javnost Srbije mogla da vidi te rezultate.
    Navešću samo nekoliko primera. Imamo osuđujuće presude za lica koja su u javnosti apostrofirana kao nosioci kriminalnih aktivnosti, a čiji postupci su se u Srbiji vodili čak i desetine godina.
    Imamo odluku o prvom monopolu. Mogu da kažem da je to istorijska odluka, koju nažalost ranije srpsko pravosuđe nije moglo da takvu odluku iznađe. Upravo to govori u prilog da nema nezaštićenih. Svako onaj koji je činio kriminalne aktivnosti u Srbiji, za koje postoje valjani dokazi, pokrenuće se postupak, i duboko sam uverena da će oni ugledati i svetlost dana i svetlost kroz sudsku proceduru.
    Nije mi baš poznato, vezano za primer vaš koji ste naveli za sudiju koji je izabran, a koji je donosio određene odluke, vezane za centre za "Puteve Vojvodine", nisam baš najbolje razumela to vaše pitanje, ali kao što sam rekla, mislim da ćete moći to da razjasnite kroz vaše potpitanje.
    Što se tiče vaše insinuacije, moram da kažem za određivanje stranačkih spiskova i uloge određenih ljudi, upravo ova reforma pravosuđa je išla u prilog tome da se politički uticaj minimalizuje, ili da se isključi. Svi oni zakone koje smo donosili, upravo su se odnosili na stvaranje pretpostavki, da ne postoji politizacija unutar srpskog pravosuđa.
    Sećam se vaše diskusije kada smo ovde usvajali Zakon o pravosudnoj akademiji, kada ste vi mislili da sudije treba ponovo da prolaze kroz određen škole, pa evo sada se pokazalo da šta Zakon o pravosudnoj akademiji u stvari znači. Znači da niko ubuduće u Srbiji neće moći da bude postavljen, ukoliko ne bude prošao kroz obuku pravosudne akademije.
    Što znači, da mora da završi pravosudni fakultet, ima odgovarajuću obuku unutar suda, ili nekog drugog organa, prijavi se na pravosudnu akademiju i tek pošto prođe odgovarajuću obuku i položi test može da bude raspoređen u neke od sudova u Srbiji.
    To upravo govori da ne može ubuduće da bude ni pretpostavke o bilo kakvoj politizaciji sudstva u Srbiji. Zahvaljujem.
    ...

    Velimir Ilić

    Nova Srbija
    Pojasniću. Ovde u parlamentu sam pokrenuo pitanje "Nuba investa" i ministra Dulića. Šta se dogodilo? Umesto da nadležni organi, pravosudni, preduzmu određene radnje u tom smislu, dobio sam od Dulića krivičnu prijavu uz poruku – Ako ne ućuti o "Nuba investu", naučiću ga pameti.
    Gospođo ministarka, da li se vi sećate kada sam vam pričao o jednom nečasnom sudiji iz Novog Sada, koji je mene osudio deset miliona, da nikad nisam dobio poziv za sud, niti sam znao da mi se sudi, niti sam se pojavio na sudu, niti je taj sud bio nadležan za taj spor? Kako je taj sudija ponovo izabran? Da li ga je neko pozvao da ga pita? Tu gospođu nikad u životu nisam sreo, a voleo bih da je vidim, da je pitam da li je normalna.
    Drugo pitanje, što se tiče "Puteva Vojvodine", spor je bio, putari su tužili Vojvodinu i uzeli jednu od ovih kancelarija o kojima govorim, koje žare i pale Srbijom i kontrolišu sve sudije i sud je utužio Vladu Republike Srbije i budžet Republike Srbije za 34 miliona evra. Spor je rešen.
    Pravobranilac Sead Spahović nikoga nije obavestio, ni resorne ministre, ni Vladu, ni ministra finansija, nikoga. Spor je brzo rešen i blokirana je Vlada, odnosno budžet za 34 miliona evra i naplaćeno, gde putari meni kažu – pola nama, pola advokatima.
    Kako je neko mogao da zaradi ekspres 17 miliona evra? Svi su ti ljudi sad imenovani ponovo.
    Da li je moguće da pravobranilac i zamenik, koji su se odrekli uloga "Jugobanke" kod Zagrebačke banke u procesu privatizacije, napisali su dopis da Srbija nije zainteresovana za dve milijarde evra kapitala, ne budu kažnjeni, i niko nije pokrenuo postupak, nego su i napredovali? To pitanje sam pokrenuo u parlamentu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Vreme. Gospođa ministar, izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Gospodine Iliću, mogu da vam obećam da ni protiv vas, ni protiv bilo kog drugog građanina Srbije ne može da se pokrene postupak ukoliko za to ne postoje dokazi. To pokretanje postupka ne zavisi ni od čije želje ili ličnih afiniteta, nego zavisi od toga da li protiv nekog postoje dokazi ili ne postoje.
    Što se tiče ovog drugog dela koji ste naveli, da su određene sudije možda imenovane ponovo, iako za njih postoje sumnje koje se tiču njihove stručnosti, sposobnosti ili dostojnosti. Rekli smo da nemamo problem da preispitamo sve odluke koje su Visoki savet sudstva ili Državno veće donosili.
    Niko nije amnestiran za svoj prethodni rad. Potpuno smo sigurni u odluke koje smo donosili. Smatramo da su one valjano učinjene kroz jedan postupak koji je predviđao zakon, i ako govorimo o Visokom savetu sudstva i ako govorimo o Državnom veću tužilaca.
    Ovom prilikom pozivam svu stručnu javnost, pozivam i građane Srbije, a pozivam i vas, da ukoliko imate bilo kakvih podataka koji mogu da se tiču stručnosti, dostojnosti ili osposobljenosti sudija i tužilaca koji se sada nalaze u pravosudnom sistemu Srbije, da te podatke dostavite Visokom savetu sudstva ili Državnom veću tužilaca, a mi ćemo vrlo rado to kroz postupak utvrđen zakonom proveriti. To mogu da vam obećam kao član Visokog saveta sudstva.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Pošto nije pet minuta iskorišćeno, izvolite. Ostalo je ukupno još tri minuta i 30 sekundi.
    ...

    Nata Mesarović

    Biću kratka. Što se tiče ovih postavljenih pitanja u vezi krivičnog gonjenja, nemam ništa protiv i zaista mislim da se mora obezbediti jednakost građana pred zakonom, da niko ne sme biti zaštićen.
    Visoki savet sudstva je doneo pravilnik o disciplinskoj odgovornosti u disciplinskom postupku. Što se tiče sumnje u ta tri kriterijuma, ne mora se to samo raditi kroz disciplinski postupak. Ako vi koji ste usvojili zakon ovde u Skupštini izmenite Zakon o sudijama, pa kažete da ćemo mi preispitati izabrane i neizabrane, a vi ste doneli taj zakon, onda ćemo imati sve ponovo da radimo.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Narodni poslanik Čedomir Jovanović.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Čedomir Jovanović

    Liberalno demokratska partija
     Gospođo Malović, pitanje za vas. Pošto je reforma pravosuđa i to je opšta saglasnost ovde, polemišemo oko načina na koji je sprovedena, da li je dovoljno dobra, da li nešto može da se koriguje, ali nije sporno da je ona bila nužna, da je bila potreba društva.
    Nas interesuje – koliko je, iako ne ulazimo u pojedinačne kriterijume koji su bili presudni za izbor sudija, ali koliko je od sudija koji nisu izabrani, znamo da se radi o broju od nekih osamsto sudija, koliko je od tih sudija status sudije steklo u periodu u kom je naše pravosuđe počivalo na partijskim kvotama, koje su bile predmet javnog koalicionog sporazuma, to je onaj sporazum 66/33.
    To su neki podaci koji su veoma važni, a koji su izostali, koji možda nisu presudno uticali na odluke Visokog saveta sudstva, jer je moguće da su i pod tim kriterijumima birane dobre sudije, ali nas interesuje koliko je od onih sudija koji nisu izabrani birano u periodu u kome su neki drugi kriterijumi bili utvrđeni, apsolutno politički, koji su između ostalog bili deo jednog koalicionog sporazuma? To je jedno pitanje.
    Drugo pitanje, veoma važno, da li ste utvrdili kako je moguće da se jedna verzija zakona pošalje Venecijanskoj komisiji, da bi društvo znalo o čemu se radi, pošto ipak ulazimo u neke kvazistručne rasprave, Venecijanska komisija je komisija Saveta Evrope za demokratiju putem prava. Ona je formirana da bi podržala društvo u tranziciji.
    Poslali smo zakon, kao i Ustav, svojevremeno, Venecijanskoj komisiji. Zakon koji je poslat Venecijanskoj komisiji nije onaj zakon koji je poslat ovde nama u Skupštini i na to nas opominje i komisija i Evropska komisija.
    Ono što nedostaje se ne poklapa sa kritikama koje su poznate u domaćoj javnosti, kojima se osporava reforma pravosuđa. Reč je o dva člana zakona. Jedan je opšta sednica suda koja kandiduje i drugi je obaveza Visokog saveta sudstva da predlaže parlamentu sudiju sa najvećim brojem glasova.
    Kako je moguće da je došlo do takvog propusta? Ko je za to odgovoran i ovo važno pitanje, pitanje tih kriterijuma? Ostalo je 30 sekundi. Ostavljam za drugu priliku.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospođo Malović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Ne znam da li ću moći da vam odgovorim sve u ovom vremenu koje je predviđeno za moj odgovor, ali svakako da ću podsetiti i kroz vaše pitanje se u stvari i vidi jedna od svrha reforme pravosuđa, a to je isključenje bilo kakve mogućnosti za politizaciju.
    Godine 2001, kada sam došla u Ministarstvo, zatekla sam tada zakon koji je predviđao da ministar pravde predlaže sudije. U istom tom zakonu, na osnovu tog predloga je 13 sudija razrešeno 1999. godine. Svi se sećamo toga i sećamo se kakvu je to polemiku izazvalo u stručnoj javnosti. Većina od njih su, na svu sreću, ponovo se vratili. Neki od njih su se vratili u pravosudni sistem Srbije i nastavili tamo da obavljaju svoje dužnosti.
    Tada je postojala zvanična kvota, koja naravno nije bila formulisana kroz zakonske akte, ali svakako su se kruto držali tadašnji politički akteri toga da se sudije predlažu po kvotama koje su činile stranke tadašnje vlade, gde je svakoj stranci pripadalo 30% od predloga koji su se utvrđivali.
    Nažalost, i to ću otvoreno da kažem i priznam, i 2001. godine, kada smo po tadašnjem zakonu predlagali neke sudije, došli smo na Odbor za pravosuđe i određene stranke koje su predstavljale Odbor za pravosuđe su nastavile u tom maniru da rade, pa nije bilo zvaničnog predloga u odnosu na neke sudije, već su se predlagale na samom Odboru za pravosuđe. Nadam se da će moći da se sete toga.
    Bilo je različitih grupa i različitih kriterijuma po kojima smo se vodili kada smo donosili odluku da li će neko biti u pravosudnom sistemu Srbije ili ne. Osnovni kriterijumi koji su nas rukovodili, što je objavljeno u "Službenom glasniku", o čemu se ovde više puta pričalo, su stručnost, dostojnost ili osposobljenost.
    Pošto je to više zanimalo javnost sa generalne strane, a vrlo malo ih je zanimalo kako to u stvarnosti izgleda, a moglo je da se vidi kroz postupak koji je nedavno vođen pred Ustavnim sudom Srbije, gde su javnosti bili predočeni konkretni slučajevi i gde je predstavnik Visokog saveta sudstva iznosio argumentaciju koju smo koristili, a sudija koji nije izabran mogao je da iznese svoje argumente na to.
    Sami ste ukazivali da javnost Srbije nije toliko zanimalo, ali donela sam ovde neke primere pojedinačne odluke koju je Visoki savet sudstva pisao u pogledu neizabranih sudija. Neću navoditi imena, ali za jednog od njih ću reći, bio je sudija Okružnog suda u Beogradu, nadam se da će u postupku revizije javnost biti prisutna kada budemo pozivali tog sudiju, izneću vam da je bio osuđen po dva osnova.
    Bio je sudija Okružnog suda i imao je dve pravnosnažne odluke. U prvom predmetu presudom je proglašen krivim zbog krivičnog dela klevete na 80.000 dinara. Ova presuda u odnosu na tog sudiju bila je preinačena presudom Okružnog suda u Beogradu, gde je uvažena žalba okrivljenog tj. sudije i njegovog branioca i protiv njega odbijena je optužba za navedeno krivično delo.
    Međutim, u drugostepenoj odluci je navedeno da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
    Po drugom osnovu je taj isti sudija osuđen za krivično delo ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira i izrečena mu je kazna rada u javnom interesu u dužini od 360 časova, s tim da u toku jednog meseca može trajati 60 časova i određeno je da bude obavljeno za vreme od šest meseci.
    Naravno, ima i negativne rezultate rada, što govori o njegovoj osposobljenosti, ali mislim da nije potrebno da vas sada zamaram u tom pogledu.