Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Ovo je takođe nastavak prethodnog amandmana koji se odnosi na institucije i ustanove kojima bi trebalo rasporediti ovih 40% prihoda koji su prihod budžeta.
Zašto Komesarijatu za izbeglice? Već sam to obrazložio. Nastaviću priču vezano za status izbeglica.
Gospođo Dragutinović, vi morate da znate da su ova sredstva koja opredeljujete za Komesarijat za izbeglice nedovoljna. Naime, određene aktivnosti Komesarijata za izbeglice, koji se usaglašava sa Visokom komesarijatom za izbeglice Organizacije UN, u 2011, 2012. godini trebalo bi zatvoriti prihvatne centre u kojima su smeštene izbeglice i interno raseljena lica. Radi se o velikom broju ljudi koji su bez egzistencijalne osnove, koji su bez prihoda, koji su u teškom zdravstvenom stanju, koji su invalidi itd, osobe sa posebnim potrebama i sutra kada se nađu na ulici, pitanje je njihovog socijalnog i životnog opstanka.
Država mora rešiti ovaj problem, a najlakše ga je rešiti zajedno sa međunarodnim institucijama. Vlada Republike Srpske Krajine u prognanstvu godinama traži intenzivnije učešće državnih organa Republike Srbije u rešavanju ovih problema.
Ovo se ne može rešavati bez hrvatske države, ovo se ne može rešavati bez međunarodnih finansijskih institucija. Umesto da Republika Hrvatska, koja je počinila genocid i etničko čišćenje, snosi troškove ovih ljudi, to čini osiromašena srpska država, to je tragično i vi ništa ne činite da sva ova sredstva koja vi izdvajate refundirate od strane Republike Hrvatske, zato što to treba da bude rashod Republike Hrvatske.
Kod interno raseljenih lica, takođe, da li se ta lica vraćaju, ne vraćaju, gde su sada? U privatnom smeštaju ili su u istim tim prihvatnim centrima, kada ih zatvorite biće na ulici. Šta očekivati od tih ljudi? O tome morate razmišljati.
Dobijamo informacije da će biti održana donatorska konferencija, predsednik je kao tako dogovorio sa predsednikom Hrvatske, nikakva donatorska konferencija koja će zadovoljiti potrebe od 500-600 hiljada ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Nijedna donatorska konferencija koja je održavana u regionu nije dala, nije bila dostatna da bi zadovoljila te potrebe. Ali, ne može Republika Srbija sa svojim državnim organima mirno stajati i biti svesna svih tih činjenica.
Gospođo Dragutinović, najlakše vam je rešiti deficit budžeta, rekao sam na koji način, omogućiti Srbima samo ono što im pripada po međunarodnom pravu i po sporazumima koji su potpisani od ove države, samo izvršite to i imate pun budžet.
Sigurno ćete dve-tri godine živeti od tih prihoda koji će biti po osnovi akcija koje Srbi nisu ostvarili, po osnovi stanarskih prava će Srbi te stanove tamo otkupiti po istim uslovima pod kojim su otkupljivali Hrvati, to je bilo negde između 90 i 110 maraka u ono vreme. Pod istim tim uslovima Srbi će ih prodati, evo vama prihoda, to će se vratiti ovde u finansijskom sistemu i na blagodet ove države i ti ljudi neće biti socijalni slučajevi.
S druge strane, imamo neisplaćene penzije itd, hrpe novaca koje leže, a ništa ne činite vi da pomognete. Osudili ste nas na pojedinačno rešavanje tih problema. Nema od pojedinačnog rešavanja ništa, vi ste svesni toga. Imate mogućnost, imate šansu, omogućite Krajišnicima, omogućite interno raseljenim licima da žive životom dostojnim čoveka. Samo uz angažman Republike Srbije i njene državne institucije možemo to svoje pravo ostvariti. Hvala vam.

Imate osam minuta kao ovlašćeni predstavnik i 31 minut poslaničke grupe. Od kog vremena želite dva minuta? Kao ovlašćeni predstavnik.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite, gospodine Ostojiću.

Hvala, predsednice. Koleginice i kolege, amandman na član 7. u suštini govori isto što i amandman na član 5, koji je Administrativni odbor odbacio zato što je nepotpun. Zašto ga je odbacio? U skladu sa članom 163. stav 2. Poslovnika, a član 163. stav 2. glasi ovako - Nadležni odbor će nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Pošto se ovim amandmanom traži proširenje korisnika budžetskih sredstava koji se dobijaju iz igara na sreću ne vidim šta je tu uvredljivo, šta je nepotpuno. Takođe mi nije jasno, a još manje mi je jasno gde je taj izveštaj koji je dužan Odbor da podnese, da li je to usmeni izveštaj predsednika Odbora. U svakom slučaju, ostali smo uskraćeni za to, ali idemo dalje.
Došli smo do člana 7, govori o istim stvarima. Mi predlažemo da se namenska primanja iz budžeta, iz člana 5. stava 2. ovog zakona raspoređuju za finansiranje Crvenog krsta Srbije u iznosu od 20%. Niste me čuli, ali došlo je do proceduralne greške.
Ne znam zašto mi je nepotpun amandman, gospođo Đukić Dejanović. Ali, vidim da imate nešto da ćaskate sa zamenikom sekretara. Dakle, Crveni krst Srbije, u iznosu od 20%, to je i do sada bilo; udruženja osoba za invaliditetom i druga udruženja čiji je cilj unapređenje socijalnog, ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe - u iznosu od 20%, to je i do sada bilo, znači, tu nema promene; ustanova socijalne zaštite u iznosu od 20%, i to je do sada bilo i nema promene; ''amaterskog'' sporta u iznosu od 17%, tu je promena u dosadašnjem zakonu i vi predlažete da ostane sporta u iznosu od 20%.
Znači, mi dodajemo reč "amaterskog" i uzimamo ovim amandmanom 3%. Objasniću zašto je važno staviti amaterski sport umesto sport. Jedinica lokalne samouprave u iznosu od 17%, do sada je bilo 20%, što znači, uzimamo 3%. Kome tih 6% koje smo dobili dajemo? Dajemo drugim udruženjima, fondacijama i zadužbinama koje deluju u javnom interesu, a koje nisu obuhvaćene stavom 1. tačka 2. ovog člana, u iznosu od 6%?
Dakle, mi smo dužni da iz budžeta finansiramo i udruženja i fondacije koje se bave javnim poslovima i javnim interesom. Mislimo da je njima mesto u ovom zakonu jer, na kraju krajeva, na to nas obavezuje i Zakon o udruženjima, član 38.
Mislimo da je to važno, posebno u ovo posttranziciono vreme, kada strani donatori, od čega su se ova udruženja koje se bave i zaštitom manjinskih prava, životinja, promocijom ljudskih prava itd, finansirala, polako odlaze i mislimo da uvođenje konkurencije u njihov rad, konkurencije projekata i konkurencije za novac iz budžeta, može samo blagotvorno da deluje i na taj civilni sektor i, na kraju krajeva, na mlade ljude koji tu rade.
Vi ste nam odbili amandman sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 2. Sada kada se vratim na član 2, recimo, na amandman kolege Buhe, koji je takođe predlagao proširivanje prava korisnika ovih sredstava, vi mu ne prihvatate amandman, kao i kolegama iz DSS, to je amandman 4, zbog toga što kažete da i članu 18. je propisano da se raspoređuje korisnicima sredstava iznos od 20% svakom korisniku.
Znači, predlažem izmenu člana 18, uvodim nove korisnike, a vi kažete – ne prihvata se, pogledajte što smo odbacili ranije amandmane, a tamo piše – odbacili smo ranije amandmane zato što u članu 18. piše da svi dobijaju po 20%. Upravo predlažem izmenu člana 18, da ne dobijaju svi po 20%, nego da ubacimo i udruženja, fondacije i zadužbine koje deluju u javnom interesu.
Zaista mi je neverovatno. Predlažem izmenu člana 18, a vi kažete – ne može se menjati član 18, jer u članu 18. piše da svi dobijaju po 20%. Mislim da se mogao neko potruditi da napiše neko drugo obrazloženje, da nas ne interesuje, recimo, ne možemo dati sportu ili jedinicama lokalne samouprave tih 3%, a naći ćemo iz drugih izvora iz budžeta sredstva kojima će udruženje i fondacije koje se bave aktivnostima od javnog interesa konkurisati za novac, ali to je besmisleno.
Nikad nisam čuo da neko, u suštini kad prevedemo vaše obrazloženje, onda kaže – ne možemo promeniti, gospodo iz Liberalno demokratske partije, član 18. zato što u njemu piše nešto drugo. Upravo zato što piše nešto drugo, mi predlažemo amandman. Nelogično, priznaćete, pomalo i komično.
Zašto je važno da se ovde ubaci i amaterski sport. Znate šta, sport je širok pojam. Ima sportista i sportista. Ja ću vam navesti jedan primer, koji možda ne znate, a koji verovatno, ako se ne ubaci amaterski sport ostaće kao mogući korisnik finansija iz igara na sreću.
Evo recimo, fudbalski klub Novi Pazar, jedan lokalni klub u Sandžaku, znate li ko su mu sponzori, "Telekom" i "Galenika". Objasniste zašto bi "Telekom" i "Galenika" potpuno nepoznate firme, niko nije čuo za njih, davale novac jednom nižerazrednom klubu. Ili su možda "Telekom" i "Galenika", za mene je to novi podatak, nepoznate firme u Sandžaku. Ne rade tamo. Nikad nisu čuli, pa mora da se sponzoriše jedan nižerazredni klub, da bi dobili popularnost ili prepoznatljivost.
Na stranu da monopolišu, moraju da se sponzorišu, da daju novac na taj način. U svakom slučaju jasno je da su ta dva javna preduzeća postala sponzori tog kluba zbog toga što je predsednik tog kluba gospodin Rasim Ljajić. Očigledno je uticajan. Zato i predlažemo da ovde umesto sporta ubacimo amaterski sport u iznosu od 17 odsto, pa kada amaterski sport dobija 17 odsto dinara, umesto razni sportovi koji su u principu ovim partijskim ili ne znam kakvim drugim uticajima poluprofesionalni i profesionalni, dobijaju novac onda će to mnogo više biti novca za amaterski sport.
Dakle, još jednom, nelogično obrazloženje, ne kažem da ste morali da prihvatite ovo, ali ste jednostavno mogli da kažete da će na drugi način da se finansiraju, udruženja i fondacije od javnog interesa, ali mi je žao ipak danas smatrate, tako kako da kažem, da nećemo pročitati i zapitati da li se ovo neko sa nama šali, ili je bio lenj da napiše jasnije obrazloženje ili suvislije obrazloženje.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Rajkov. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Milica Vojić Marković i Željko Tomić. Narodni poslanik Milica Vojić Marković ima reč.

Gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, pročitala sam obrazloženje zbog čega je prihvaćen amandman gospođe Rajkov, ja sam potpuno saglasna da njen amandman treba da bude prihvaćen, ali obrazloženje je neverovatno.
Zakonodavni odbor je smatrao da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatuje se da je ovaj amandman prihvaćen.
Valjda su i ovi naši amandmani u skladu sa Ustavom i zakonom, naročito sa zakonom koji menjamo, ali hajde neka to bude ovaj da Vlada i resorno ministarstvo odluče o tome.
Dakle, Demokratska stranka Srbije je vrlo dosledno promenila član 2, odnosno član 5. starog zakona, član 2. novog zakona, kada smo proširili broj korisnika koji treba da dobiju preraspodele 40% prihoda od igara na sreću, a u članu 7. odnosno članu 18. starog zakona smo izvršili novu preraspodelu. Tako da ne stoji obrazloženje zbog čega nije prihvaćen amandman, a opet nas vraćaju na amandman na član 2.
Suštinski šta kažu – ukoliko bi se povećao broj korisnika ovih sredstava, to bi rezultiralo smanjenjem sredstava koja dobijaju dosadašnji korisnici. To u svakom slučaju jeste tačno matematički, ali sada sam izračunala, jer da podsetim Demokratska stranka Srbije je listu korisnika proširila na organizacije koje se bave unapređenjem položaja žena i organizacija čiji je cilj društveno i ekonomsko poboljšanje položaja mladih i dece u Srbiji.
Dakle, sa te dve grupe organizacija mi smo praktično proširili listu korisnika, ali kada sam sada napravila neku drugu matematiku, koliko bi se smanjilo svim ostalim korisnicima, ispostavilo se da bi se samo jednom korisniku smanjila svota, deo tog budžeta i to bi se smanjio sportu.
Istog smo mišljenja da, vi ste morali da napišete, zbog toga smo intervenisali ovde o kom sportu se radi, smatrajući da je amaterski sport nešto što treba da finansirate, a ne da finansirate, kobajagi finansirate vrhunski sport, pa da se posle ministar sporta i omladine slika sa svim nosiocima nekih titula, kao što je sadašnja konferencija posle Dejvis kupa bila naročito zanimljiva.
Pomenuta gospođa ministar, koja je pričala o tome da je ona dala neki novac vrhunskom sportu, nisam sigurna da je to bio njen novac, zapravo vrlo sam sigurna da nije bio njen novac, nego da je bio novac građana Srbije.
Tako da sam ovde proširujući listu napravila novu preraspodelu, da se Crvenom krstu Srbije ostavi 20% koliko je i bilo, organizacijama osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe 20%, koliko ste predložili, zatim sam udruženjima čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja žena i dece dala 10%, to sam oduzela od ovog sporta kome ste velikodušno, nekog sporta, stavili 20%.
Ne kažem pejorativno nekog sporta, nego niste opredelili šta ćete to da finansirate u okviru sporta i na koji način. Ostale ustanove socijalne zaštite 20%, znači apsolutno sam u okviru onog što ste vi tu zacrtali i samo je pitanje toga šta su vaši prioriteti.
Na najočigledniji primer pokazujete da prioriteti nisu ni žene, niti maloletna lica, ni mladi ljudi, to vam je potpuno neinteresantno ovde i to pokazuje zapravo da ova vlada, političku priču o tome koliko su im važni da mladi ljudi čak imaju i ministarstvo, ovi koji će se baviti tim poslom, zapravo završava na tom propagandnom nivou.
Kada se dođe do toga da ste nekim konkretnim sredstvima opredeljeni za pomoć maloletnim licima i mladim ljudima, a oni su u onim ekstremno siromašnim, u jako velikom broju, prosto ne znam da li vam je poznat podatak da svako sedmo dete u Srbiji danas popije čašu mleka, i zbog toga insistiram da ova kategorija udruženja uđe ovde, jer se očigledno decom bavimo samo onda kada ona mogu da uđu u propagandnu mašinu, kada se slikamo u područjima koja su poplavljena, pa kao stavimo kod sebe decu, pa neprijatno i deci i onima koji se slikaju sa decom, a naročito je neprijatno onima koji tu sliku gledaju. To se zove zloupotreba dece u političke svrhe, a ovo se zove licemerje, gospođo ministar. Hvala.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milan Dimitrijević. Narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Dakle, ovo je drugi amandman na isti član 18. od poslanika iz Demokratske stranke Srbije, bilo je intervencije i iz drugih poslaničkih klubova da treba proširiti ovim organizacijama, na primer iz Demokratske stranke Srbije da treba proširiti organizacijama koje se bave položajem žena i dece, da bi ušli u ovaj spisak, koji bi dobijali sredstva od Fonda igara na sreću.
Ovaj konkretno amandman se odnosi na 2. stav ovog člana. On glasi u predlogu: način i kriterijum za raspodelu sredstava namenjenih finansiranju subjekata pobrojanih u ovom članu utvrđuju nadležni ministri. Mi predlažemo da se reči " utvrđuju nadležni ministri" briše i da tu umesto "nadležni ministri" stoji "utvrđuje Vlada".
Odgovor koji sam dobila da su drugačije okolnosti u ovoj državi bi bio logičan i prihvatljiv. Naime, vi ste meni odgovorili da smatrate da je ovo vaše rešenje bolje, da to rade nadležni ministri, s obzirom na to da resorni ministri mogu kompetentnije i kvalitetnije utvrditi način i kriterijume raspodele namenskih sredstava u okviru svojih nadležnosti.
Dakle, da mi živimo u drugačijoj zemlji i da su ministri u ovoj vladi drugačiji, da se drugačije ponašaju, ovo vaše obrazloženje bih apsolutno prihvatila, odnosno ne bih onda ni pisala ovaj amandman, ali mi u praksi imamo drugačija iskustva.
Kada neki ministar zauzme, pod znacima navoda, ministar u nekom resoru, onda on to smatra svojom prćijom. Moja koleginica je pomenula već čuvenu ministarku sporta koja je odmah na konferenciji za štampu, posle fantastične pobede naših tenisera u Dejvis kupu, izjavila da će ona dodeliti tolika i tolika sredstva tim sportistima itd.
Pri tom je žena koristila prvo lice jednine, to je – ja. Sutradan je ona bila gost u jutarnjem programu na Javnom servisu, gde je očigledno tražila da bude gost kako bi ona objasnila te nedoumice. Onda je reklamirajući sebe i svoju stranku Udruženi regioni Srbije pričala o tome, citiram – ja sam napravila 63 sportske hale u Srbiji.
Dakle, nije ona, ne može ministar da koristi prvo lice jednine. Čak i da je rekla – mi, onda bi to podrazumevalo ministarstvo, ali bi moralo da podrazumeva i građane Srbije, zato što konkretno ta gospođa raspolaže sredstvima građana Srbije. Ona koristi budžetska sredstva.
Ovo je jedan od primera kako određeni ministri u ovoj vladi, svaka čast izuzecima, nenamenski koriste određena sredstva. Zato mi apsolutno imamo opravdanu sumnju, ako to ostane u okviru tog jednog ministarstva, a gde će biti odlučivanje, da će tu biti opet zloupotreba.
Pogotovo sledeća godina je predizborna godina, ako budemo imali redovne izbore, onda se opet pojačava sumnja da će ta sredstva biti korišćena za finansiranje projekata u onim lokalnim samoupravama gde je određena politička koalicija koja je po volji Vlade Srbije na vlasti.
Mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman.

Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih kolega iz opozicije, pristup SNS je malo drugačiji. Mi smo stava da sredstva koja jesu veća ove godine od igara na sreću, koja su se prelila u budžet, nisu dovoljna da zadovolje interese različitih socijalno ugroženih grupa.
Smatrali smo da je ovaj član preširoko postavljen, da ostavlja jako puno prostora za zloupotrebu i eventualno nenamensko trošenje ovih sredstava. Jer neka svetska iskustva, a verujem da niko od nas nije u drugačijoj situaciji, ukazuju da samo 50% od onih sredstava koja su namenjena socijalno ugroženim grupama dođu stvarno do samih korisnika, da veliki deo tih sredstava nekim volšebnim putevima nestane ili se koristi za finansiranje samih tih udruženja.
Ovako široko postavljen krug korisnika tih sredstava nastavlja baš u takvu situaciju, da će jako mali deo tih sredstava stvarno otići onim ljudima koji su stvarno socijalno ugroženi.
Mi smo zbog toga u ovom članu 7, a i moj kolega Babić imao je manje-više isto obrazloženje i za član 2, jer tu se ponavljaju iste formulacije, predložili da pre svega ova sredstva idu osobama sa invaliditetom, jer je, čini nam se, to danas najugroženija socijalna grupa. Mislim da su toga svesni i članovi Vlade.
Pozvaću se na jednog ministra, gospodina Rasima Ljajića, koji je sam rekao da je 70% osoba sa invaliditetom na granici siromaštva, da je veliki problem zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Neki pomaci su, zahvaljujući zakonu koji je donet pre nekih godinu i po dana, napravljeni u prethodnoj godini, ali očigledno da taj zakon na neki poprilično napadan način očekuje od privatnog sektora da zapošljava osobe sa invaliditetom, iako one često nemaju adekvatno obrazovanje.
Imam podatak da većina tih ljudi ima samo osnovno obrazovanje, 50% u stvari osoba sa invaliditetom, i očigledno da i u oblasti obrazovanja ovo društvo, da ne kažem ova vlada, jer problemi sasvim sigurno nisu od juče, ne ulaže dovoljno kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. S obzirom na aktuelnu krizu, treba mnogo više prostora posvetiti osobama sa invaliditetom.
Dakle, ono što je predlog SNS, mislim da je poprilično jasan, to je da se iz ovih sredstava koja ostaju od priređivanja igara na sreću, pre svega, ispoštuje, naravno, Crveni krst. Nismo protiv toga, ali osobe sa invaliditetom trebaju da imaju prioritet.