Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 13. i zatražio promenu termina.
Predlagač zakona je upotrebio jedan termin koji ne odgovara srpskom jeziku. Radi se o terminu "hjumidor". Potražio sam u rečniku stranih reči, nisam našao.
Postavljam pitanje – šta će biti onome ko u praktičnoj primeni bude čitao ovaj zakon i ne bude znao o čemu se radi?
Ovo nije prvi slučaj, često u terminlogiji koju dobijemo od predlagača dobijemo određene strane termine koji ne odgovaraju ne samo pravnom sistemu, nego i jezičkom sistemu Republike Srbije.
Zbog toga sam predložio da se umesto reči "hjumidor" upotrebi rečenica, jer nemam adekvatnu reč, moguće je da imamo, ali je predlagač zakona morao naći ako postoji u srpskom jeziku i da se umesto reči "hjumidor" upotrebi rečenica "prostor za skladištenje i čuvanje duvana".
Po mišljenju SRS, ovo je pravi termin koji odgovara duhu i zakona i srpskog jezika.
Nastaviću kao ovlašćeni predstavnik po ovom zakonu. Obratiću se ministru finansija, sa aspekta Predloga ovog zakona. Naime, Predlog zakona je u skupštinskoj proceduri od avgusta ove godine. Primereno je bilo da se ovaj zakon raspravlja kada budemo raspravljali o budžetu, odnosno o setu poreskih zakona, jer znamo iz sredstava informisanja da će u okviru seta tih poreskih zakona biti zakon o akcizama. Primereno je bilo da to bude u tome.
Zašto je to ubačeno sada kada ne da mu nije vreme, nego koristimo i trošimo vreme za neke zakone koji predstavljaju manje značajne zakone? Ovo su kozmetičke promene, promene koje neće doneti ništa novo, ništa bitno, umesto da razgovaramo ozbiljno o budžetu, jer je vreme za budžet od 1. novembra. Skupština je trebala dobiti predlog budžeta i sve propratne propise i vezano za poreze i za akcize i sve druge propise koji idu u setu budžeta.
Još je tragičnija situacija oko pozicije duvanske industrije. Duvanska industrija je privatizacijom iščupana iz ingerencija ove države. Zašto? Zato što smo sa prodajom dve duvanske industrije, dva pogona, dve fabrike koje su vršile preradu i proizvodnju duvanskih proizvoda, ova država je prodala u toku 2003. i 2004. godine i tržište, što je pogubno, suprotno interesima ove države, što je suprotno i međunarodnom pravu, što je suprotno i domaćem zakonodavstvu.
Zašto SRS govori o prodaji tržišta, o prodaji ovih sistema koji su sada u stranim rukama? Zbog toga što je ministar finansija i gotovo cela Vlada je bila zaokupljena nedelju dana pritiscima od strane monopolista koji su ušli u Vladu i rekli – nemate pravo da povećavate svoje prihode.
Monopolisti nigde u svetu i nikada nisu ušli u državnu instituciju i rekli – ne možete povećavati, zato što to ne odgovara nama. U kojoj je to državi došao jedan proizvođač i rekao – nemate prava da povećavate?
Šta ćemo mi učiniti? Zatvorićemo pogone, ugasićemo proizvodnju, izmestićemo itd. Neka idu, ali ste im to vi omogućili, uz to što ste prodali tržište, doveli ste u tešku poziciju proizvođače kojih je bilo 20-ak hiljada u tom periodu 2003, 2004. godine, bilo ih je oko 20-ak hiljada.
Bilo je ukupno prerađivača i otkupljivača i onih koji su radili u sistemu duvanske industrije nešto oko tri do tri i po hiljade, znači, stotinak hiljada građana Srbije je živelo od duvanske industrije. Duvanska industrija je bila prosperitetna i imala je suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, imala je pogone koji su odgovarali svetskim standardima.
Šta imamo danas? Danas imamo šest hiljada proizvođača duvana. Ovi drugi koji su do 20 hiljada su oterani sa tržišta. To su manje-više seljačka gazdinstva, koja su po tradiciji dugoj 150 godina, 100 godina, 50 godina, proizvodili, radili itd. Imaju tradiciju u proizvodnji duvana. Oni su oterani, svima su raskinuti ugovori. Seljaci su morali otići na sud, tražiti zaštitu od pravosudnog sistema i gotovo polovina od tih ugovora je na kraju rešena u njihovu korist.
Duvanska industrija, monopolisti koji su to uzeli, isplatili su sve ono, jer im ne odgovara da srpski seljak proizvodi.
Kakva je situacija onih, mogli ste to pročitati i ove godine i ranijih godina, kada se menjala akcizna politika, kada su menjani uslovi otkupa i površina kojima se sejalo na prostoru Republike Srbije.
Primedbe su stizale zbog toga što naš proizvođač nije mogao da se nosi u ekonomskoj i tržišnoj utakmici i finansijskoj utakmici sa istim takvim proizvođačem u regionu i u svetu. Zašto? Zato što su subvencije ove države jako male. One su sad na nivou 200 evra, u odnosu na Hrvatsku, gde su, s obzirom da imaju dve vrste naknade, jedna je na predani kilogram, a druga je na poljoprivredno zemljište, između 400 i 600 evra, pa uzmite sada 200 evra, 600 evra, kako da konkurišemo.
Šta imamo s druge strane? Imamo otvoreno tržište za duvanske proizvode iz Republike Hrvatske. Reći ću vam jedan procenat. Od 2003. godine učešće duvanske industrije Hrvatske povećano je sa 8,2 na preko 13% ove godine.
Kakva će tendencija biti ubuduće? Još veće učešće hrvatske industrije. Zašto stvaramo preduslove da Hrvati prodaju ovde, da mogu slobodno ulaziti na ovo tržište?
Evo, ova delegacija koja je bila, njoj prvo treba nabiti na nos sve ovo što se dešava u duvanskoj industriji, ne govoreći o izbeglicama itd, ali u drugom delu diskusije govoriću o tome.
Zašto dozvoljavamo hrvatskoj duvanskoj industriji da ona može raditi na našem tržištu? Samo zato što su lobistički krugovi unutar vlasti od 2000. godine omogućili duvanskoj industriji da može ući na naše tržište, razvijati itd.
Oterate naše seljake iz proizvodnje i, s druge strane, omogućiti da se njihov seljak kroz prodaju, kroz određene beneficije, koje daje Hrvatska država može da privređuje a naš seljak ne može.
Ekonomska i finansijska utakmica u kojoj deluje naš seljak je takva da on ne može da privređuje. Zbog toga su smanjili učešće sad 20 hiljada poljoprivrednih gazdinstava na šest hiljada.
Evo sada zgodne prilike, gospođo Dragutinović, da vi ispravite te anomalije o kojima priča SRS gotovo desetak godina. Potenciramo i sada. Povećajte subvencije seljaštvo, zadrugarstvo, privredne komore razne grane iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije traže povećanje učešća u budžetu sa 3% na 5%. Nije to mali procenat. Nisu to mala sredstva, ali bez toga se ne može.
U normalnoj, ekonomskoj tržišnoj utakmici bez kvalitetnog učešća države, bez finansijske pomoći države nema pomoći. To vi jako dobro znate. Kako naći i stvoriti? Evo kroz povećanje akciza. Naše akcize su duplo manje nego što su akcize u regionu i tri puta manje nego što su u Evropi. Zbog čega? Zbog toga što monopolisti vama ne dozvoljavaju da vi povećavate akcize.
Zamislite vi taj apsurd da neko ko je ovde kupio jedan pogon da on državi ne dozvoljava da ona vodi svoju integralnu fiskalnu politiku. Da li to u jednoj zemlji postoji? Ne postoji.
Gospođo Dragutinović, ovo je anomalija koju vi morate ispraviti. Je l' vi znate koje probleme imate u funkcionisanju fiskalnog sistema? Pa, zamislite vi da vama neko određuje, dođete sa strane i određuje ne možete povećati ili možete povećati?
To je samo zato što ste vi i vaši prethodnici sklapali štetne ugovore, kažnjive čak i po međunarodnom pravu kojima se prodavalo tržište. Ispravite to, menjajte. Omogućite srpskom seljaku da pod istim uslovima raditi i privređivati, kao što to radi seljak i pravna lica u regionu i u Evropi. Hvala vam.
