Gospođo Čomić, mi smo još uvek kod člana 1. ovih izmena i dopuna. Doduše ovaj predlog zakona ima samo tri člana, od kojih je jedan opšti, tako da nije ni čudo što toliko traje, s tim što moram reći da sam uživala u ovoj iscrpnoj diskusiji, pre svega između očigledno dobrih pravnika, ali mi je bilo zadovoljstvo slušati ovako iscrpne diskusije o ovom članu.
Žao mi je što ovde nema više poslanika, pogotovo poslanika koji čine skupštinsku većinu, svega je sedam-osam ljudi ovde, nema ni ministra, tako da građanima koji posmatraju ovaj prenos ovo inače izgleda malo neobično, ispade da mi poslanici iz opozicije ubeđujemo jedni druge, i ministar nije tu, dakle, ne možemo ni njega da ubedimo da prihvati ove naše amandmane. Tako da to malo sve zbunjujuće deluje.
Moj amandman se odnosi na čuveni član 1, s tim što poslanici DSS predlažu da se briše stav 3. iz prvobitne varijante odnosno pre nego što li je Vlada podnela amandman na ovaj svoj predlog.
Prva verzija je glasila da način i bliže pod kojima se vrši uvid i pribavljaju podaci iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada. Dakle, to je taj predlog koji smo mi dobili. Na osnovu ovog predloga smo mi napisali amandman, gde predlažemo predlagaču da se reč "Vlada" briše i da se umesto reči "Vlada" ovde nađu reči ili unesu reči "ministarstvo nadležno za poslove državne uprave" odnosno i oni koji su predložili ovo.
U međuvremenu je Vlada podnela amandman na svoj predlog i izmenili su ovaj član, pa sam u obrazloženju dobila da se ovaj moj amandman ne prihvata, ali zato što je podnetim amandmanom Vlade, naknadna intervencija na izmene i dopune zakona, član izmenjen.
Sada ću vam pročitati šta je u stvari taj amandman i koje su to izmene. U prva dva stava se dodaje reč kada su u pitanju podaci da se vrši uvid, da se pribavlja i na nekoliko mesta se ubacuje reč – obrađuje. Tu se proširuje tim rečima.
Stav 3. glasi, to je ta izmena, u postupku iz stava 1. ovog člana organ državne uprave može vršiti uvid, pribavljati i obrađivati samo one podatke koji su zakonom ili posebnim propisom utvrđeni kao neophodni za rešavanje o određenom pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Ovo u svakom slučaju jeste poboljšanje u odnosu na to da to nije ni postojalo u ovoj prvoj varijanti.
Međutim, kada smo podnosili ovaj amandman, osim što smo hteli da vam na primer skrenemo pažnju na taj deo koji nije regulisan izmenama, hteli smo da vam skrenemo pažnju da je ovo čitav jedan proces, neću ga nazvati projektom, koji je započelo Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu i smatramo da taj proces treba da nadgleda i da dalje vodi i da za njega odgovara Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Jeste da je to ministarstvo deo Vlade, ali to je kolektivni organ. Kada je ovaj proces u pitanju, koji je veoma osetljiv, gde može da dođe do raznih zloupotreba, gde postoje raznorazne opasnosti, dobro je da se zna koje je ministarstvo, odnosno državni organ odgovoran za sve ovo i ko će sve to pratiti.
Osvrnuću se na par stvari koje je ministar Marković rekao u svom uvodnom izlaganju kada je obrazlagao ovaj zakon. Sa mnogim stvarima se slažemo. Smatramo da jeste dobro što je započela automatizacija procesa izdavanja dokumenata iz matičnih knjiga, što se uspostavlja centralni registar matičnih knjiga, da je dobro što će svaki građanin Srbije u nekom doglednom vremenu kada se uslovi steknu da dobija izvod iz matičnih knjiga i to bilo gde bez obzira na matično područje. To smo isto čuli u izlaganju ministra Markovića, da je za sada uneto ili da postoji oko dva miliona unosa.
Imam neke prijatelje koji su govorili o tome kako je to dobra stvar što sada možete, ukoliko u određenoj opštini postoje uslovi, da elektronskim putem naručite izvod iz matične knjige rođenih, da vam to poštar donese i vi platite, mislim da ta usluga košta oko 300 dinara. To je tek prva faza čitavog ovog procesa, da građanin ne mora da ide na šalter, ne mora da putuje, nego ukoliko postoji E uprava uspostavljena u određenoj lokalnoj samoupravi, to je svakako napredak. Međutim, kao što rekoh, to je tek prvi korak.
Mnogo toga je potrebno uraditi da bi se uopšte došlo do toga da državni organi između sebe kvalitetno komuniciraju, jer i ovaj član reguliše taj međusobni odnos organa državne uprave sa drugim organima itd.
Ovde je jako puno reči bilo o tome da neki zakon nije do sada izmenjen, da ga treba izmeniti. To pravnici malo bolje znaju. Izgovoriću, možda bude bogohulno za pravnike i eksperte, zašto ovu čitavu materiju ne bismo regulisali posebnim zakonom?
U najavi su izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi. Tek predstoje izmene i dopune Zakona o upravnom postupku. Sve je to lepo. Ministar je malopre rekao da neki sektorski zakoni imaju deliće toga. Tu je i Zakon o elektronskom potpisu, dokumentu. U ovom domu smo usvojili Zakon o rakiji, postoji i Zakon o pivu.
Ako smo zakonom takvu jednu delatnost mogli da regulišemo, zašto ovo ne bi bilo jednim jedinim zakonom sve regulisano i plus u sektorskim gde su potrebne promene? Pravnici će možda reći da je to nemoguće. Ne vidim zašto je to nemoguće. Mislim da bi to i te kako moglo da reši razne probleme.
Takođe se ovde dosta čulo, i to potpuno opravdano, da postoji velika bojazan od raznoraznih zloupotreba. Ministar reče, citiraću ga, da ćemo za nekoliko godina svi biti u toj bazi.
Svi građani Srbije, sa svim našim ličnim podacima, visićemo u virtuelnom svetu i bićemo dostupni i onima koji imaju sertifikate, i onima koji nemaju. Dakle, ovih dva miliona unosa su već u toj bazi podataka.
Svi smo, pretpostavljam, malo pod utiskom afere Vikiliksa, gde imate jednu državu koja sigurno ima najsavremeniju tehnologiju kada su ove stvari u pitanju, pa se to desi. Normalno je onda i prirodno da razmišljamo gde je tu naša tehnologija, gde smo mi u ovom trenutku tu i da tu ne treba mnogo žuriti, nego to treba pažljivo raditi. Hvala.