Strpljivo čekam 2,5 sata, kako bi nalagao red, poslovnički red i dobri običaji u ovoj skupštini, da se razgovara o amandmanu koji je, zaključila sam iz izjave gospodina ministra, podnet vremenski ranije kao amandman na član 1. od strane poslaničke grupe SNS, znači, 29. u 16.00 časova i da se o njemu razgovara pre nego o amandmanu kojim se nije tražilo brisanje.
Zaista ne razumem zbog čega puna 2,5 sata razgovaramo o amandmanu za koji ne vidim razlog da bude pre u raspravi od ovog o kojem govorim.
Imam i obrazloženje zašto se o ovome govori na ovaj način. S obzirom na to da je poslanička grupa SNS podnela svoj amandman u 16.00 časova, a Vlada svoj u 16.25 časova i da je njime samo prepakovala rešenje, što joj neću zameriti nego ću čestitati i zameriti joj što nije ukupno prepakovala. To ću građanima i obrazložiti.
Prvo rešenje koje je Vlada podnela je sadržalo isto rešenje kao i ono koje je dala amandmanom, s tim da je u stavu 2. pisalo da se vršenje uvida i pribavljanje podataka iz evidencija vrši na takav način, da obezbeđuje sigurnost i zaštitu podataka. Sada je, gospodine ministre, vi ste, sigurna sam, videli, samo dodata reč "ličnosti".
Zato stav koji smo mi tražili amandmanom, a Vlada prepakovala glasi ovako – organ državne uprave iz stava 1, znači, poželjno je da jednu ovakvu inicijativu realizujete kroz Zakon o državnoj upravi. Da olakšate, jer još uvek to nije moguće na pravi način. Da biste izvadili ličnu kartu, vi fizički morate da donesete dokument i izvod, jer taj pravilnik još uvek nije usklađen sa ovim. Ali, ako to radite hvalim vašu inicijativu. Ali, hteli smo da je poboljšamo. Valjda je to svrha našeg zajedničkog rada.
Kažem – mi smo tražili da se može vršiti uvid i pribavljati samo one podatke koji su po zakonu neophodni za rešavanje, ili se podnosilac zahteva na njih poziva. Vi ste to preuzeli, pohvalno. Prepakovala ga Vlada, 25 minuta, možda smo čak i mislili isto, ali im je nedostajao bitan deo o kojem namerno izbegava priču današnja javnost ovde puna 2,5 sata.
To je sledeći deo – uz obavezno evidentiranje ostvarenog uvida i razloga za uvid u podatke i evidencijama i registrima, osim za podatke iz javnih knjiga koje su inače dostupne. Bitnu stvar ste izostavili.
Sada uzimam primere koje ste i vi uzimali – uvid u dosijee, uvid u neke podatke koji inače nisu javni i koji mogu da budu predmet zloupotrebe. Trebalo je onako kako smo amandmanom i predložili da rešite na način da se izvrši obavezno evidentiranje.
Zašto je to potrebno? Kada se vrši kupovina Repo papira od Narodne banke, kada se trguje hartijama od vrednosti, znači, nečim što je evidentno vredno, novac i hartije od vrednosti, svaki broker karticom koja glasi na njegovo ime ulazi u sistem za trgovinu.
Zato što je takav način neophodan, mi danas znamo da je u nezakonitoj trgovini, prilikom prodaje akcija Nacionalne štedionice, od strane Sinerdži kapitala, broker Ana Lukić zloupotrebila softver koji nije ona izmislila, nego je neko dao, neko omogućio, softver koji se zove "zaustavljanje vremena" i da se po jednoj ceni koja se zove preovlađujuća cena, da neko debelo zaradi na tržištu akcija u prodaji akcija Nacionalne štedionice Grčkoj banci.
Znači, da nije bilo moguće identifikovati ko je izvršio ulazak u sistem, Ana Lukić ne bi mogla od strane Komisije za hartije od vrednosti da dobije zabranu rada od godinu dana. Poseban je problem što se u ozbiljnim državama za takav prekršaj dobija zabrana rada, ne samo brokera, nego čitave brokerske kuće. Na stranu to što je njen direktor Slavko Carić priznao da je on to radio i što je on sad predsednik izvršnog odbora jedne banke. Nije nebitno, ali nije bitno za ovu raspravu sada.
Bilo je neophodno da ovaj amandman u celosti prihvatite jer on znači da znanje koje imate vi, gospodine ministre, nesporno, znanje koje postoji u ovoj Srbiji, imaju ga i mladi ljudi najviše, imaju ga i dobronamerni, ali ako ono nije primenjeno, složićete se sa mnom, to vam je umetnost koja je lepa za gledanje. Ja sam i ovde danas čula znanje iz istorije, vrlo pohvalno, ali neprimenjeno znanje vam je kao umetnost ili slika, a primenjena umetnost znači da se nečiji talenat upotrebi u praktične svrhe, pa i talenat i znanje onih koji se bave politikom jedino ima svrhu ako je stavljen u funkciju poboljšanja života građana. Vašu inicijativu poštujem, ali je trebalo da sa njom odete do kraja.
Kako to mi radimo? Navešću vam samo predmet Ustavnog suda, broj 231 od 2009. godine, kojim smo kroz ime svog člana gospodina Miladina Pantelića podneli inicijativu Ustavnom sudu, koji je pokrenuo postupak ocene ustavnosti, na način da propis ne može, koji se tiče primene zakona, koji Ustav garantuje, a to je član 42. i poseban tretman i zaštita podataka o ličnosti ne može da bude predmet rada ministra, kao podzakonskog akta i vi ste zato i usvojili, prepakovali ovaj deo našeg amandmana.
Znači, niste hteli da uđete u problem, da vam se inicijativa nađe pred Ustavnim sudom jer smo mi, imajući znanje i volju da pomognemo, prethodno na Zakon o javnom informisanju, već podneli inicijativu, usvojena je i dobijena, tako da kažem, stav, pa se više tako ne može postupati.
Ono što meni jeste problematično, silazak sa ministarskog mesta, ulazak u državnu upravu, nisu stvari od tretmana život ili smrt. Treba da ostanu iza vas tragovi po kojima će vas ljudi pamtiti, da ste uradili nešto dobro, prvi put, i da ne gubite volju da to izvedete na najbolji način do kraja.
Ali, i ulazak u državnu upravu mora da bude na isti način motivisan najboljim kriterijumima, gde vam neće neko, gospodine ministre, pisati zakon, pomagati da pišete od dva člana na kojem ćemo imati dva amandmana, od kojih jedan prepakujete, a drugi usvojite u potpunosti.
Ne želim da obostrano zadovoljstvo što smo nešto učinili za građane Srbije na neki način zamaglim time što ću sada likovati što ste vi usvojili zakon, nego hoću da kritikujem vaše saradnike koji su amandman, onaj član 2, sada morali da usvoje u potpunosti, jer nisu napisali tekst zakona koji je podrazumevao usaglašenost sa Zakonom o visokom obrazovanju, ne samo sa autentičnim tumačenjem.
A dobro znaju da je sada stav Ustavnog suda da vodi računa o jedinstvenosti pravnog sistema. Na takav način se poslanici Skupštine Srbije, po mom sudu i sudu građana, moraju boriti za prava i kvalitetniji život jer znanje bez primene je kao ukras koji nema nikakvu svrhu.
Dva i po sata se danas ovde govori o nečemu što nije suština zakona, da, dozvoljena je, u parlamentu je moguće proširiti temu, ali to nije urađeno slučajno. Zato da ne bi govorili o onome zašto je prepakovan prvi amandman, a usvojen drugi, ne mogu da dočekam da se javim na svoj amandman, po članu 1, koji je bez ikakvog pravila stavljen u drugi plan, da bi zabavljali javnost pričom o istoriju ili pričom o nečemu što zaista nije tema koja se tiče građana.
Gospodine ministre, očekujem da onako kako se borite za državnu upravo izvedete to do kraja, pa ono što je bila izborna krađa u Boru, a znam da vi za to imate snage, ako budete imali volje, bude celina stvari o jedinstvenom biračkom spisku, gde počinje izborna krađa, ali da se nikad ne završi sa nekom izbornom krađom koja neće naći epilog u nekom postupku, zakonom predviđenom, nezloupotrebljenom, gde ćemo građanima Srbije i mladima pre svega vratiti veru da smo spremni da živimo u civilizovanoj i uređenoj državi i da u tom cilju damo zajednički doprinos. Hvala.