Ne, narodni poslaniče, rekla sam da imate reč i da imate na raspolaganju 10 minuta. Toliko je vreme vaše poslaničke grupe. Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Čomić, koliko imamo vremena.

Četrdeset sedam minuta.

Uklopićemo se.
Na početku, gospodine Šutanovac, kaže jedna izreka … Idete do toaleta? Možete da ostanete tamo, nemate nikakvih problema, ionako sve oteram u toalet. Jutros je gospodin Marković završio u toaletu, pa tamo vam je mesto očigledno.
Gospođo Čomić …

Narodni poslaniče …

Da li ste ga čuli šta mi je rekao?

Slušam vas šta govorite.

Da li ste čuli njega šta je rekao? Njemu je preči toalet nego vojska.

Narodni poslaniče, molim vas, vas radi, ne toliko mene radi, da primenjujem Poslovnik moram, pa moram, ali vas radi, molim vas da svoje obraćanje drugim učesnicima u sednici i svim narodnim poslanicima, tako i ministru, upodobite sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Zaista vas molim.

I ja vas molim, gospođo Čomić, da me zaštitite neki put, jer vidite i sami da je to postao prosto smišljeni scenario, da kada dobijem reč ministri odlaze, ali dobro. Javnost je vrhovni sudija. Neka ceni.
Zamolio bih vas da u nastavku sve što budem rekao tumačite kao nešto što citiram, a tiče se nečega što je bilo ili u ovoj zgradi ili u onoj zgradi ili u zvaničnim dokumentima koje smo dobili kao poslanici.