Četiri minuta i pet sekundi iskorišćeno vremena na raspolaganju. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Molim vas da ne dobacujete, narodni poslanik Zoran Krasić je prijavljen. Takođe ima na raspolaganju vreme ovlašćenog predstavnika i redosledom po prijavljivanju, narodni poslanici, dakle, dobijaju reč. Ne tražite povredu Poslovnika, nemate pravo na repliku i dobićete reč kada završi izlaganje narodni poslanik koji je prethodno prijavljen u elektronski sistem.

Vratite mi vreme, molim vas.

Narodni poslaniče, samo izvolite, vaših 45 sekundi će biti dodato na 15 minuta koje imate kao ovlašćeni predstavnik i sedam, što imate kao poslanička grupa.

Samo da se prisetimo o kom zakonu pričamo i o kom amandmanu. Želim da iskoristim priliku da pričam o amandmanu na član 1. koji je podneo Aleksandar Martinović i, naravno, o onome što je Vladin amandman. Naravno, opet mi beži ministar Marković.
Vidite, ovo se dešava već godinu dana. Kada uzmem reč, Milan Marković pobegne. Da li treba žandarmerija da ga drži ovde, ili ide tamo da broji pare, ne znam šta radi…

Molim da vodite računa o temi dnevnog reda i ophođenju u Skupštini i da budu u skladu sa odredbama Poslovnika.

Ovo nema smisla, gospođo Čomić, ovde beže ministri kada uzmem reč.

Molim vas da sa uvažavanjem govorite o ministru, i o ovom i o svakom drugom, kao što vi ne bežite i da ne dobacujete.
Dakle, ukupno tri časa molim da sami samokontrolom prihvatite odredbe Poslovnika koje podrazumevaju da se ne dobacuje i da se pristojno ponaša u Skupštini. Pošto vi odbijate, narodni poslanik Momir Marković, ukupno četvrti put od početka ovog zasedanja, odnosno rada ove sednice, što je nedopustivo.
Sada vas upozoravam da svaki sledeći prekršaj Poslovnika mene obavezuje da vam izričem meru opomene. Ukoliko smatrate da je to jedini način na koji može da se vodi debata i diskusija na sednicama Narodne skupštine, na raspolaganju sam.
Protiv sam tog načina, ali nikada neću dozvoliti da, zato što smatrate da možete da stvarate nered na Skupštini, ugrozite red i atmosferu debate na sednicama NS.

Da li mogu sada ja?

Da li treba da nastavim poimence sa prozivanjem narodnih poslanika koji dobacuju, da bi ih podsetila na obaveze iz Poslovnika i na obaveze pristojnog ponašanja? Meni to nije problem, smatram da je to nedostojno atmosfere i rada na sednicama NS. Smatram da je to nepristojno i da je nedostojno svih onih koji su sve nas poslali da se za njihove interese borimo.
Narodni poslanik Milan Avramović drugi put dobacuje. I vas upozoravam. Prvi sledeći prekršaj odredbi Poslovnika NS završava obavezom iz člana 103, odnosno članova koji definišu obavezu izricanja mera kazni.
Narodni poslanik Zoran Krasić, iskoristio je u ovom trenutku 30 sekundi od vremena koje mu je na raspolaganju. Na raspolaganju mu je 15 minuta vremena ovlašćenog predstavnika i sedam minuta za poslaničku grupu.

Uz veliki rizik da ne smem da konstatujem da je ministar izašao, ja ću da nastavim pod stresom da komentarišem ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o državnoj upravi.
Odmah da vam kažem, potpuno sam siguran da je u izradi ovog predloga zakona učestvovao Stevan Lilić. Da li ste me čuli, gospođo Čomić, mislim da je Stevan Lilić učestvovao u izradi ovog zakona, jer kvalitet ili sve ovo što je loše u ovom zakonu pokazuje da je to mogao da radi samo univerzitetski profesor koji je bio u teškoj pravnoj zabludi. Radi mladih poslanika, samo citiram šta stoji u stenogramima sa sednica NS i presudama sudova koji su odlučivali o plagijatorima i drugim stvarima.
Idemo dalje, ovih nekoliko dana, pošto pričamo o ovim epohalnim reformama u državnoj upravi, svedoci smo svojevrsnog raskoraka.
Na jedan način se navodi u Predlogu zakona u odgovorima, u mišljenju Vlade povodom amandmana, a na potpuno drugačiji način u medijima i u obraćanju predstavnika Vlade, sa malim slovom "v". O čemu se ogleda razlika?
Kada usmeno neki od predstavnika Vlade, sa malim slovom "v", predstavlja ove izmene, on kaže – džabe smo radili šaltere, džabe smo ubacivali kompjutere, džabe smo uzimali pare iz inostranstva da bismo modernizovali upravu, to nam više ne treba, jer će sve po službenoj dužnosti organ da radi. Gotovo da nije potrebno ni da čovek podnese zahtev.
Tu je vlast koja zna šta bi on možda mogao da traži, i onda po službenoj dužnosti, pošto se ceo upravni postupak vodi po službenoj dužnosti, to mogu da završe. Gospođo Čomić, to je Orvel opisao u jednoj od svojih knjiga. Ne sviđaju mi se te njegove knjige, mnogo su depresivne.
Ovde se kao svetao primer ovoga kaže – građani više neće da čekaju za izvod iz matične knjige rođenih, za državljanstvo, matične knjige umrlih, venčanih i tu po pravilu zaustavljaju glorifikaciju ovakvog predloga zakona.
Međutim, u članu 1. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi nema reči izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, venčanih, državljanstvo itd, što znači ukazuje da se kukuriče prema javnosti na jedan način, da narod to prihvati, kao sad je to kao epohalno nešto, a kad se pogleda šta piše u ovom članu, onda se vidi da je to urađeno na najopštiji način i odnosi se, bukvalno rečeno, na sva rešenja, pojedinačne akte, pojedinačne upravne akte, koje donose organi državne uprave, povodom svih pitanja iz nadležnosti državne uprave.
Znači, sve ono zbog čega se građanin može javiti upravi, da se reši o nekom njegovom pojedinačnom pravu, obuhvaćeno je ovom izmenom. Mnogo više od izvoda iz matične knjige rođenih. Onda se postavlja pitanje šta se to radi? Zašto se to radi? Pa radi se da bi se opravdale neke investicije u računarsku komunikacionu opremu i ono što se zove elektronska uprava.
Da li to može da zaživi? Ne može. Zašto? Što bi rekle Nišlije: "nema gi pare". Kompjuteri postoje, ali gi nema pare. Da li to može da funkcioniše? Ne može. Da li je to u nekom upitniku, rebusu? Ko zna. Ali onaj što je dao pare traži rezultate. I evo ga, prilagodili smo zakon. To vam je slično i u pravosuđu, to vam je slično i u drugim institucijama.
Idemo dalje. Naravno, znam da ovaj prenos prate neki ljudi koji profesionalno prate ovu oblast, pa više moram zbog javnosti i zbog njih da ukažem šta se to dešava i da pokažem koliko to stvarno nije primereno, da Martinoviću, koji ovo predaje studentima na fakultetu, replicira neko ko ima jedini susret sa državnom upravom, što mu je mama pre 30 godina išla da dobije izvod iz matične knjige rođenih, za dotičnog. To stvarno nema smisla. Ali, pošto je laička skupština, sve je moguće ovde kod nas.
Da krenemo redom. Naravno, ja sam jedini čovek u Srbiji koji ne sme da citira Ustav, jer kad se citira Ustav dobijam kaznu. Eto, 9. decembra 2008. godine, gospođo Čomić, pogledajte stenogram, citirao sam jedan član Ustava i dobio sam opomenu, pa sada ne smem da citiram, ali nećete da mi valjda date opomenu ako se pozovem na broj člana iz Ustava Republike Srbije.
To je član 136. Kaže - državna uprava. Šta je državna uprava? Vidite, kada se pročita taj član kaže se da poslove državne uprave rade ministarstva. Onda pogledamo član 1. ovog predloga zakona i vidimo - organ državne uprave. Tako počinje. Znači, ova izmena omogućava ministarstvima i upravama unutar ministarstva da koriste ovo što je član 75a.
Onda dolazimo do odgovora da ovo ne može da koristi uprava u okviru jedinice lokalne samouprave. Čak ne bi mogla da koristi ni zahvaljujući tome što se u nekim propisima kaže da uprava jedinice lokalne samouprave vodi postupak primenjujući pravila opšteg upravnog postupka i odgovarajuće odredbe Zakona o državnoj upravi.
Ali, to treba restriktivno tumačiti. Da je potrebno da se restriktivno tumači kaže sam predlagač, pošto sad imamo i naslove za članove. Kaže – međusobni odnosi organa državne uprave. To bi znači bio odnos između dva ministarstva, između jednog ministarstva i uprave u drugom ministarstvu.
Onda tu nailazimo na veliki problem – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Do pre nekoliko godina bila je Agencija za duvan, sad je Uprava za duvan. Ko će sad to da definiše. Mi smo rovovske borbe vodili u onoj zgradi tamo da izađete iz te manije – agencije, agencije, agencije, jer to liči na ono - žaba videla da se konji potkivaju, pa i ona digla batak da dobije potkovicu.
Znate li kako to smešno izgleda? Sad će neko u Srbiji da organizuje državnu upravu na način kako je to u Velikoj Britaniji, Holandiji ili Švedskoj. Naravno da će da ispadne karikatura. Sve što je prepis je karikatura, osim ako nije u pitanju resavska škola.
Onda dolazimo do zaključka da u propisu koji reguliše državnu upravu, i to je neki propis koji reguliše status državne uprave, ubacuju se odredbe koje imaju nešto za cilj. Šta je cilj člana 75a? Cilj člana 75a jeste da državni organ po službenoj dužnosti bude efikasan kada rešava o pravima i interesima pojedinca.
Izvinite, molim vas, onda je to materija Zakona o opštem upravnom postupku. Onda to nije materija Zakona o državnoj upravi, jer to nema nikakve veze sa statusom organa državne uprave. Kako je on organizovan, iz čega se sastoji delokrug poslova, nadležnosti itd?
Znači, veštački se ubacuje jedna odredba da bi se opravdalo ono prema sponzorima iz inostranstva, a sve je krenulo iz opštine Palilula, odakle je gospodin Marković. On je tamo bio predsednik opštine 2001. godine. To je pilot program. Sledeći pilot program je Inđija. Sve to piše u knjigama, gospođo Čomić, stenogramima itd.
Istina je, gospodin Marković je krenuo kao advokat. Bili su neuspešni, pa su se onda podelili ti advokati u dve-tri grupe. U njegovoj biografiji kaže se da je on stručnjak za bezbednost, zato su bili sa Dragišićevog fakulteta studenti ovde. Tako da njegova veza sa državnom upravom jeste samo Stevan Lilić, ništa drugo. Pravna zabluda. Konstatovano još kad mu je prestao mandat 2003. godine u Narodnoj skupštini. Da li je tako, gospođo Čomić? Sećate se? Ne sećate se. Nemate pravo na repliku, idemo dalje.
Šta stoji u izvornom tekstu člana 1. koji je osmišljen tamo negde? Oni brkaju šta je postupak i način. To je otprilike sinonim. Onda kažu – uslovi. Pa kako nešto može što je esencija nekog prava da se prebaci na nešto što je podzakonski akt? To je zabranjeno.
Pre nekoliko dana smo pričali o Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava. Postoje neki minimalni standardi. A danas nam se priča ovde da je poverenik za informacije od javnog značaja sveta krava. On je rekao i to mora da se prihvati.
Što niste prihvatili 7.265 intervencija tog poverenika povodom onih državnih službenika koji nisu hteli da odgovore? Pa ste jutros imali prilike da čujete od gospodina Todorovića da neće da daju dokumentaciju za "Mobi 63", a radi se o osnovanoj sumnji da su milionski iznosi preko Kipra i egzotičnih ostrva otišli u primitivno proste džepove nekih kriminalaca.
Znate kako se to selektivno radi? Kada zaštitnik građana vrisne, Vlada ćuti. Kada onaj ko se bori protiv korupcije vrisne, Vlada ćuti. Kada poverenik za informacije vrisne, Vlada ćuti. Kada dođe signal iz inostranstva, morate njih da poštujete, jer su oni vaši kontrolori, onda krenu driblinzi, finte, ne menjamo Zakon o opštem upravnom postupku, menjamo Zakon o državnoj upravi, a građanima pričamo kako će to da se primenjuje, kako reče gospodin Marković – dobar dan, poštovani klijenti, dobar dan, gospodine službeniče itd, sve evropski, a čekaš 16 meseci da ti se reši neko elementarno pravo.
Idemo dalje u analizu ovog člana. Šta novi član 75a daje? Što kaže gospodin Marković - dužan je da izvrši uvid. I do sada su bili dužni da izvrše uvid. Da prikupi obaveštenja i podatke iz evidencija koje se vode po službenoj dužnosti.
Izvinite, molim vas, kada organ uprave vodi neku evidenciju u skladu sa zakonom i vama je potreban neki podatak, oni vam izdaju uverenje. Sada će to da se uveže u neki sistem. U koji sistem? Ko će da koristi taj sistem? Probijanje tog sistema je pitanje kancelarijskog poslovanja?
Budimo malo ozbiljni kada nešto pišemo, kad nešto predlažemo i kad treba da shvatimo koji su dometi nečega što se propisuje kao norma, bez obzira da li je "z" veliko ili malo. O čemu to pričamo? Zar neko može da bude više naivan, posle deset godina ove neuspele avanture? Nema prava niko više da bude naivan. Da li će nešto da se desi? Verovatno će se desiti neka zloupotreba, jer je i pisano zbog toga da se učini neka zloupotreba.
Ovde se postavlja pitanje primene naših propisa, ko primenjuje naše zakone i propise? Moram da izuzmem lokalnu samoupravu iz ovog člana, jer ona nije obuhvaćena. Ako pogledamo kada se građanin obraća nečemu ili nekome, pa čak neka hipotetički sve bude državna vlast, on se najčešće obraća jedinicama lokalne samouprave.
Tamo imamo obraćanje prema lokalnoj samoupravi radi ostvarivanja nekih prava iz nadležnosti lokalne samouprave, ali to nema veze sa državnom upravom i retko kad se obraća za nešto što je iz nadležnosti državne uprave, a obično se radi o poverenim poslovima koje je Republika prenela na jedinice lokalne samouprave i to Republika finansira iz budžeta za aktivnosti i posao koji se radi u državnoj upravi. Šta se tu po pravilu nalazi? To su te evidencije o stanjima građana: rođeni, umrli, venčani, državljanstvo.