Hvala vam. Onda dolazimo do zaključka da ovde važi grafit "Džabe ste krečili". Vrlo retko građanin se obraća direktno ministarstvu, a ministarstvo je, po članu 136, organ državne uprave. Onda se postavlja pitanje čemu ova igrarija, šta želi da se postigne?
Izvinjavam se velikom broju građana koji mi pišu, hteo sam da dam ovo gospodinu Markoviću. Recimo, kako bi se ovaj zakon i ovaj član primenio na zaključak o dozvoli izvršenja? Evo, Vidikovački venac, bespravna gradnja, rešenje da se pristupi prinudnom izvršenju. Nema ništa. Evo, tri zaključka o dozvoli izvršenja. Kompjuter će to da reši? Znate kada će da ga reši? Nikad.
Da ne ređam te konkretne primere, imam ih, imam i ovo što je falsifikovala uprava. Kad dobiju elektronski sistem, znate kako će lepo da se falsifikuje? Kopija plana – falsifikovana, i policija utvrdila, i ne sme da interveniše. Da ne ređam te primere, naljutiće mi se neko što ga nisam pomenuo, a dostavio mi je dokumentaciju. Imam na tone dokumentacije.
Oni što su duvali u pištaljke, lupali šerpe, odavno su izgubili posao. Oni sa šerpama napravili su dobar posao Cepteru, a oni sa pištaljkama Kundaku, jer je prodavao. To je cela farsa i cela priča. Iz ove odredbe zakona ne vidi se ono što želite da uvijete u lepoj priči i da predstavite građanima. To neće tako biti i to svi znamo.
Mi pokušavamo nešto, ako je moguće, da popravimo. Nemoguće je popraviti. Građani, nemoguće je amandmanima nešto popraviti u ovoj sali. Zašto? Zato što je kriterijum za amandman 126. Tu se demonstrira nešto što je meni drago što se demonstrira, da je demokratija nešto što je između zagrada.
To je jedna forma, tu se navodno sve stavlja na glasanje i u startu oni koji glasaju znaju da je nešto loše. Nema normalnih odluka, nema zdravih odluka. Kada bi po tim principima demokratije svako od nas pojedinačno donosio 50 odluka dnevno o svom nekom ličnom statusu, nijedna ne bi bila kao ove što se ovde donose, a ovde imamo demokratsku formu, sada je demokratija većina.
Dobro, terajte, samo ne znam dokle ćete da terate, obzirom da ovaj vaš koncept može da padne, jer ako opština ne plati struju, pa kompjuter ne radi, vi ne možete da uspostavite komunikaciju sa bazom podataka. Vi sada pričate o primeni nečega, a nemate bazu podataka. Pa čak i ono što mora da bude u registrima, gde zakonom postoji obaveza da vodite evidenciju o tome, vi nemate bazu podataka u elektronskom obliku.
Kada ste pričali o jedinstvenim biračkim spiskovima, sećam se kada je Bakarec uzeo onaj CD i otišao u ve-ce, to je bio najveći problem. Tek je 2000. godine zakonom promovisan princip jedinstvenog biračkog spiska, tako da 1998. i 1999. godine nije bilo, ali Milan Marković može sve da kaže, pošto je miljenik predsednika Republike, a i u kabinetu rade njegovi veliki prijatelji, pajtaši još iz vremena kada su vedrili i oblačili u onom nadziđivanju i bespravnoj gradnji na Paliluli.
Nisam to izmislio, to ste napisali vi u nekim vašim izveštajima. Pročitaću ih kada dođe vreme i kad budem imao mnogo više vremena od ovoga koje mi gospođa Čomić uporno oktroiše.
Pozivam vas da povučete ovaj predlog zakona. Ništa nije toliko hitno kao što ga vi predstavljate. Dajte sveobuhvatnu promenu Zakona o opštem upravnom postupku i ono što treba da se uradi u Zakonu o državnoj upravi, zakonu sa velikim "z", ali što bi stvarno bila materija Zakona o državnoj upravi, a ne da pravite ove vrste improvizacija, jer na ovaj način stvarno narušavate pravno-politički sistem Republike Srbije.
Hvala, gospođo Čomić, ostatak vremena vam poklanjam. Što pre u Evropu, gledajte onaj upitnik, rešavajte one rebuse, ako treba neka pomoć, nemojte meni da se javljate.