Da li treba da nastavim poimence sa prozivanjem narodnih poslanika koji dobacuju, da bi ih podsetila na obaveze iz Poslovnika i na obaveze pristojnog ponašanja? Meni to nije problem, smatram da je to nedostojno atmosfere i rada na sednicama NS. Smatram da je to nepristojno i da je nedostojno svih onih koji su sve nas poslali da se za njihove interese borimo.
Narodni poslanik Milan Avramović drugi put dobacuje. I vas upozoravam. Prvi sledeći prekršaj odredbi Poslovnika NS završava obavezom iz člana 103, odnosno članova koji definišu obavezu izricanja mera kazni.
Narodni poslanik Zoran Krasić, iskoristio je u ovom trenutku 30 sekundi od vremena koje mu je na raspolaganju. Na raspolaganju mu je 15 minuta vremena ovlašćenog predstavnika i sedam minuta za poslaničku grupu.

Uz veliki rizik da ne smem da konstatujem da je ministar izašao, ja ću da nastavim pod stresom da komentarišem ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o državnoj upravi.
Odmah da vam kažem, potpuno sam siguran da je u izradi ovog predloga zakona učestvovao Stevan Lilić. Da li ste me čuli, gospođo Čomić, mislim da je Stevan Lilić učestvovao u izradi ovog zakona, jer kvalitet ili sve ovo što je loše u ovom zakonu pokazuje da je to mogao da radi samo univerzitetski profesor koji je bio u teškoj pravnoj zabludi. Radi mladih poslanika, samo citiram šta stoji u stenogramima sa sednica NS i presudama sudova koji su odlučivali o plagijatorima i drugim stvarima.
Idemo dalje, ovih nekoliko dana, pošto pričamo o ovim epohalnim reformama u državnoj upravi, svedoci smo svojevrsnog raskoraka.
Na jedan način se navodi u Predlogu zakona u odgovorima, u mišljenju Vlade povodom amandmana, a na potpuno drugačiji način u medijima i u obraćanju predstavnika Vlade, sa malim slovom "v". O čemu se ogleda razlika?
Kada usmeno neki od predstavnika Vlade, sa malim slovom "v", predstavlja ove izmene, on kaže – džabe smo radili šaltere, džabe smo ubacivali kompjutere, džabe smo uzimali pare iz inostranstva da bismo modernizovali upravu, to nam više ne treba, jer će sve po službenoj dužnosti organ da radi. Gotovo da nije potrebno ni da čovek podnese zahtev.
Tu je vlast koja zna šta bi on možda mogao da traži, i onda po službenoj dužnosti, pošto se ceo upravni postupak vodi po službenoj dužnosti, to mogu da završe. Gospođo Čomić, to je Orvel opisao u jednoj od svojih knjiga. Ne sviđaju mi se te njegove knjige, mnogo su depresivne.
Ovde se kao svetao primer ovoga kaže – građani više neće da čekaju za izvod iz matične knjige rođenih, za državljanstvo, matične knjige umrlih, venčanih i tu po pravilu zaustavljaju glorifikaciju ovakvog predloga zakona.
Međutim, u članu 1. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi nema reči izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, venčanih, državljanstvo itd, što znači ukazuje da se kukuriče prema javnosti na jedan način, da narod to prihvati, kao sad je to kao epohalno nešto, a kad se pogleda šta piše u ovom članu, onda se vidi da je to urađeno na najopštiji način i odnosi se, bukvalno rečeno, na sva rešenja, pojedinačne akte, pojedinačne upravne akte, koje donose organi državne uprave, povodom svih pitanja iz nadležnosti državne uprave.
Znači, sve ono zbog čega se građanin može javiti upravi, da se reši o nekom njegovom pojedinačnom pravu, obuhvaćeno je ovom izmenom. Mnogo više od izvoda iz matične knjige rođenih. Onda se postavlja pitanje šta se to radi? Zašto se to radi? Pa radi se da bi se opravdale neke investicije u računarsku komunikacionu opremu i ono što se zove elektronska uprava.
Da li to može da zaživi? Ne može. Zašto? Što bi rekle Nišlije: "nema gi pare". Kompjuteri postoje, ali gi nema pare. Da li to može da funkcioniše? Ne može. Da li je to u nekom upitniku, rebusu? Ko zna. Ali onaj što je dao pare traži rezultate. I evo ga, prilagodili smo zakon. To vam je slično i u pravosuđu, to vam je slično i u drugim institucijama.
Idemo dalje. Naravno, znam da ovaj prenos prate neki ljudi koji profesionalno prate ovu oblast, pa više moram zbog javnosti i zbog njih da ukažem šta se to dešava i da pokažem koliko to stvarno nije primereno, da Martinoviću, koji ovo predaje studentima na fakultetu, replicira neko ko ima jedini susret sa državnom upravom, što mu je mama pre 30 godina išla da dobije izvod iz matične knjige rođenih, za dotičnog. To stvarno nema smisla. Ali, pošto je laička skupština, sve je moguće ovde kod nas.
Da krenemo redom. Naravno, ja sam jedini čovek u Srbiji koji ne sme da citira Ustav, jer kad se citira Ustav dobijam kaznu. Eto, 9. decembra 2008. godine, gospođo Čomić, pogledajte stenogram, citirao sam jedan član Ustava i dobio sam opomenu, pa sada ne smem da citiram, ali nećete da mi valjda date opomenu ako se pozovem na broj člana iz Ustava Republike Srbije.
To je član 136. Kaže - državna uprava. Šta je državna uprava? Vidite, kada se pročita taj član kaže se da poslove državne uprave rade ministarstva. Onda pogledamo član 1. ovog predloga zakona i vidimo - organ državne uprave. Tako počinje. Znači, ova izmena omogućava ministarstvima i upravama unutar ministarstva da koriste ovo što je član 75a.
Onda dolazimo do odgovora da ovo ne može da koristi uprava u okviru jedinice lokalne samouprave. Čak ne bi mogla da koristi ni zahvaljujući tome što se u nekim propisima kaže da uprava jedinice lokalne samouprave vodi postupak primenjujući pravila opšteg upravnog postupka i odgovarajuće odredbe Zakona o državnoj upravi.
Ali, to treba restriktivno tumačiti. Da je potrebno da se restriktivno tumači kaže sam predlagač, pošto sad imamo i naslove za članove. Kaže – međusobni odnosi organa državne uprave. To bi znači bio odnos između dva ministarstva, između jednog ministarstva i uprave u drugom ministarstvu.
Onda tu nailazimo na veliki problem – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Do pre nekoliko godina bila je Agencija za duvan, sad je Uprava za duvan. Ko će sad to da definiše. Mi smo rovovske borbe vodili u onoj zgradi tamo da izađete iz te manije – agencije, agencije, agencije, jer to liči na ono - žaba videla da se konji potkivaju, pa i ona digla batak da dobije potkovicu.
Znate li kako to smešno izgleda? Sad će neko u Srbiji da organizuje državnu upravu na način kako je to u Velikoj Britaniji, Holandiji ili Švedskoj. Naravno da će da ispadne karikatura. Sve što je prepis je karikatura, osim ako nije u pitanju resavska škola.
Onda dolazimo do zaključka da u propisu koji reguliše državnu upravu, i to je neki propis koji reguliše status državne uprave, ubacuju se odredbe koje imaju nešto za cilj. Šta je cilj člana 75a? Cilj člana 75a jeste da državni organ po službenoj dužnosti bude efikasan kada rešava o pravima i interesima pojedinca.
Izvinite, molim vas, onda je to materija Zakona o opštem upravnom postupku. Onda to nije materija Zakona o državnoj upravi, jer to nema nikakve veze sa statusom organa državne uprave. Kako je on organizovan, iz čega se sastoji delokrug poslova, nadležnosti itd?
Znači, veštački se ubacuje jedna odredba da bi se opravdalo ono prema sponzorima iz inostranstva, a sve je krenulo iz opštine Palilula, odakle je gospodin Marković. On je tamo bio predsednik opštine 2001. godine. To je pilot program. Sledeći pilot program je Inđija. Sve to piše u knjigama, gospođo Čomić, stenogramima itd.
Istina je, gospodin Marković je krenuo kao advokat. Bili su neuspešni, pa su se onda podelili ti advokati u dve-tri grupe. U njegovoj biografiji kaže se da je on stručnjak za bezbednost, zato su bili sa Dragišićevog fakulteta studenti ovde. Tako da njegova veza sa državnom upravom jeste samo Stevan Lilić, ništa drugo. Pravna zabluda. Konstatovano još kad mu je prestao mandat 2003. godine u Narodnoj skupštini. Da li je tako, gospođo Čomić? Sećate se? Ne sećate se. Nemate pravo na repliku, idemo dalje.
Šta stoji u izvornom tekstu člana 1. koji je osmišljen tamo negde? Oni brkaju šta je postupak i način. To je otprilike sinonim. Onda kažu – uslovi. Pa kako nešto može što je esencija nekog prava da se prebaci na nešto što je podzakonski akt? To je zabranjeno.
Pre nekoliko dana smo pričali o Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava. Postoje neki minimalni standardi. A danas nam se priča ovde da je poverenik za informacije od javnog značaja sveta krava. On je rekao i to mora da se prihvati.
Što niste prihvatili 7.265 intervencija tog poverenika povodom onih državnih službenika koji nisu hteli da odgovore? Pa ste jutros imali prilike da čujete od gospodina Todorovića da neće da daju dokumentaciju za "Mobi 63", a radi se o osnovanoj sumnji da su milionski iznosi preko Kipra i egzotičnih ostrva otišli u primitivno proste džepove nekih kriminalaca.
Znate kako se to selektivno radi? Kada zaštitnik građana vrisne, Vlada ćuti. Kada onaj ko se bori protiv korupcije vrisne, Vlada ćuti. Kada poverenik za informacije vrisne, Vlada ćuti. Kada dođe signal iz inostranstva, morate njih da poštujete, jer su oni vaši kontrolori, onda krenu driblinzi, finte, ne menjamo Zakon o opštem upravnom postupku, menjamo Zakon o državnoj upravi, a građanima pričamo kako će to da se primenjuje, kako reče gospodin Marković – dobar dan, poštovani klijenti, dobar dan, gospodine službeniče itd, sve evropski, a čekaš 16 meseci da ti se reši neko elementarno pravo.
Idemo dalje u analizu ovog člana. Šta novi član 75a daje? Što kaže gospodin Marković - dužan je da izvrši uvid. I do sada su bili dužni da izvrše uvid. Da prikupi obaveštenja i podatke iz evidencija koje se vode po službenoj dužnosti.
Izvinite, molim vas, kada organ uprave vodi neku evidenciju u skladu sa zakonom i vama je potreban neki podatak, oni vam izdaju uverenje. Sada će to da se uveže u neki sistem. U koji sistem? Ko će da koristi taj sistem? Probijanje tog sistema je pitanje kancelarijskog poslovanja?
Budimo malo ozbiljni kada nešto pišemo, kad nešto predlažemo i kad treba da shvatimo koji su dometi nečega što se propisuje kao norma, bez obzira da li je "z" veliko ili malo. O čemu to pričamo? Zar neko može da bude više naivan, posle deset godina ove neuspele avanture? Nema prava niko više da bude naivan. Da li će nešto da se desi? Verovatno će se desiti neka zloupotreba, jer je i pisano zbog toga da se učini neka zloupotreba.
Ovde se postavlja pitanje primene naših propisa, ko primenjuje naše zakone i propise? Moram da izuzmem lokalnu samoupravu iz ovog člana, jer ona nije obuhvaćena. Ako pogledamo kada se građanin obraća nečemu ili nekome, pa čak neka hipotetički sve bude državna vlast, on se najčešće obraća jedinicama lokalne samouprave.
Tamo imamo obraćanje prema lokalnoj samoupravi radi ostvarivanja nekih prava iz nadležnosti lokalne samouprave, ali to nema veze sa državnom upravom i retko kad se obraća za nešto što je iz nadležnosti državne uprave, a obično se radi o poverenim poslovima koje je Republika prenela na jedinice lokalne samouprave i to Republika finansira iz budžeta za aktivnosti i posao koji se radi u državnoj upravi. Šta se tu po pravilu nalazi? To su te evidencije o stanjima građana: rođeni, umrli, venčani, državljanstvo.

Iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku. Imate još sedam minuta kao poslanička grupa.

Hvala vam. Onda dolazimo do zaključka da ovde važi grafit "Džabe ste krečili". Vrlo retko građanin se obraća direktno ministarstvu, a ministarstvo je, po članu 136, organ državne uprave. Onda se postavlja pitanje čemu ova igrarija, šta želi da se postigne?
Izvinjavam se velikom broju građana koji mi pišu, hteo sam da dam ovo gospodinu Markoviću. Recimo, kako bi se ovaj zakon i ovaj član primenio na zaključak o dozvoli izvršenja? Evo, Vidikovački venac, bespravna gradnja, rešenje da se pristupi prinudnom izvršenju. Nema ništa. Evo, tri zaključka o dozvoli izvršenja. Kompjuter će to da reši? Znate kada će da ga reši? Nikad.
Da ne ređam te konkretne primere, imam ih, imam i ovo što je falsifikovala uprava. Kad dobiju elektronski sistem, znate kako će lepo da se falsifikuje? Kopija plana – falsifikovana, i policija utvrdila, i ne sme da interveniše. Da ne ređam te primere, naljutiće mi se neko što ga nisam pomenuo, a dostavio mi je dokumentaciju. Imam na tone dokumentacije.
Oni što su duvali u pištaljke, lupali šerpe, odavno su izgubili posao. Oni sa šerpama napravili su dobar posao Cepteru, a oni sa pištaljkama Kundaku, jer je prodavao. To je cela farsa i cela priča. Iz ove odredbe zakona ne vidi se ono što želite da uvijete u lepoj priči i da predstavite građanima. To neće tako biti i to svi znamo.
Mi pokušavamo nešto, ako je moguće, da popravimo. Nemoguće je popraviti. Građani, nemoguće je amandmanima nešto popraviti u ovoj sali. Zašto? Zato što je kriterijum za amandman 126. Tu se demonstrira nešto što je meni drago što se demonstrira, da je demokratija nešto što je između zagrada.
To je jedna forma, tu se navodno sve stavlja na glasanje i u startu oni koji glasaju znaju da je nešto loše. Nema normalnih odluka, nema zdravih odluka. Kada bi po tim principima demokratije svako od nas pojedinačno donosio 50 odluka dnevno o svom nekom ličnom statusu, nijedna ne bi bila kao ove što se ovde donose, a ovde imamo demokratsku formu, sada je demokratija većina.
Dobro, terajte, samo ne znam dokle ćete da terate, obzirom da ovaj vaš koncept može da padne, jer ako opština ne plati struju, pa kompjuter ne radi, vi ne možete da uspostavite komunikaciju sa bazom podataka. Vi sada pričate o primeni nečega, a nemate bazu podataka. Pa čak i ono što mora da bude u registrima, gde zakonom postoji obaveza da vodite evidenciju o tome, vi nemate bazu podataka u elektronskom obliku.
Kada ste pričali o jedinstvenim biračkim spiskovima, sećam se kada je Bakarec uzeo onaj CD i otišao u ve-ce, to je bio najveći problem. Tek je 2000. godine zakonom promovisan princip jedinstvenog biračkog spiska, tako da 1998. i 1999. godine nije bilo, ali Milan Marković može sve da kaže, pošto je miljenik predsednika Republike, a i u kabinetu rade njegovi veliki prijatelji, pajtaši još iz vremena kada su vedrili i oblačili u onom nadziđivanju i bespravnoj gradnji na Paliluli.
Nisam to izmislio, to ste napisali vi u nekim vašim izveštajima. Pročitaću ih kada dođe vreme i kad budem imao mnogo više vremena od ovoga koje mi gospođa Čomić uporno oktroiše.
Pozivam vas da povučete ovaj predlog zakona. Ništa nije toliko hitno kao što ga vi predstavljate. Dajte sveobuhvatnu promenu Zakona o opštem upravnom postupku i ono što treba da se uradi u Zakonu o državnoj upravi, zakonu sa velikim "z", ali što bi stvarno bila materija Zakona o državnoj upravi, a ne da pravite ove vrste improvizacija, jer na ovaj način stvarno narušavate pravno-politički sistem Republike Srbije.
Hvala, gospođo Čomić, ostatak vremena vam poklanjam. Što pre u Evropu, gledajte onaj upitnik, rešavajte one rebuse, ako treba neka pomoć, nemojte meni da se javljate.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju je još minut i 30 sekundi. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Još uvek vas, gospođo Čomić, pokušavam da uverim, a u okviru vremena poslaničke grupe, ne želeći da oduzimam drugo vreme, da ne samo terminološki reč "odlučivanje" i reč "raspravljanje" nemaju sličnosti, niti možete član 166. stav 2. da primenjujete kao proceduru koja se tiče raspravljanja o amandmanima.
Član 158. stav 4. govori o onome o čemu ja govorim, da i kada se amandman usvoji u prethodnom postupku, a pre odlučivanja o njemu, podnosilac ima prava da govori, jer je svrha da obrazloži šta je njime hteo. Član 158. tretira upotrebu vremena za raspravu o amandmanima, kao raspravu u pojedinostima.
Upravo govorim da, od trenutka donošenja metodoloških pravila za pisanje zakona i amandmana, posao i stručnih službi, ali i vas jeste da gledate sadržinu amandmana i kada ne piše "briše se", amandman o kojem raspravljamo pre amandmana koji je podnela poslanička grupa Napred Srbijo, nije traženo brisanje, dodata je u prvom stavu jedna rečenica i u trećem stavu je dodata jedna rečenica postojećeg rešenja koje je Vlada, a pre intervencije, izmenila.
Šta to govori? Da je vrlo voluntaristički, proizvoljno napravljen redosled za raspravu o amandmanima, ne govorim da postoji teorija zavere, ali govorim o tome da kada nam dostavite predlog zakona u petak veče, a živimo van Beograda, jedini način da skinemo tekst zakona, da ga žargonski "skinemo", jeste da ga odštampamo iz elektronske forme u papirnoj, da uradimo intervencije i da pošaljemo amandman do utorka u 10.00 sati, kada je vreme za početak rasprave po prvoj, nekoj verovatno zajedničkoj raspravi, kako nam inače radite.
Znači, način da uskladimo amandmane u što kraćem roku je da po sistemu upotrebe tehnike prepišemo vaš član, predlagača, ne vaš, jer ste vi parlament, zakonodavna vlast, a ne predlagač, izvršna vlast i da dodamo taj deo koji nas kao poslanike ovde kvalifikuje da poboljšamo tekst zakona.
Znači, nemate obrazloženje zašto amandman koji je podnela poslanička grupa Napred Srbijo Srpske napredne strane još uvek nije na dnevnom redu i nemojte pravdati mogućim, jer procedura koja govori o odlučivanju znate kada ćete primeniti? Kada odredite dan za glasanje, kad prođe rasprava u pojedinostima, a ona traje ovog trenutka.
Molim vas da jednostavno ne raspravljamo o stvarima koje ne mogu da se stave u jedan isti koš.
Što se mene tiče, uvek ću u vremenu koje mi je dopušteno poslovničkim odredbama naći načina da iskažem mišljenje, kao što ću sada reći da amandman na član 1. koji je podnela poslanička grupa Napred Srbijo, gde smo tražili da se evidentira uvid…

Narodna poslanice, taj amandman nije trenutno predmet pretresa, trenutno je predmet pretresa amandman na član 1. koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Odlično, to znam, ali sam svoje obaveze, dva intervjua i poslovni sastanak morala da otkažem i budem neodgovorna osoba pred nekima, zato što ste vi neočekivano napravili redosled koji je meni onemogućio da o svom amandmanu govorim u 11.00 časova, vrlo odgovorno zakazujući obaveze…

Narodna poslanice, molim vas da ne kršimo Poslovnik…

Želim da govorim u okviru svog vremena.