Nema povrede člana 107, niti sam na bilo koji način ugrozila dostojanstvo Narodne skupštine. Staram se o redu na sednici i ne dozvoljavam da se zloupotrebama odredbi Poslovnika naruši integritet i rad drugih ljudi koji nisu u mogućnosti i poziciji da odgovore narodnim poslanicima.
Vaš zahtev za tumačenje po proceduri, uz pomoć generalnog sekretara, shodno odredbama Poslovnika, dostavićete onda kada vi to procenite da treba. Postoji procedura za zahtev za tumačenje i definisana je Poslovnikom.
Da li se još neko javlja za reč u raspravi u pojedinostima na član 1. amandman koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Raspravu o ovom amandmanu, koju sam već načela i sa ministrom razmenila o tome mišljenje i međusobnu zahvalnost na pomaganju da zakon bude bolji, upravo iskoristiti da još jednom demantujem vas.
Ako je gospodin ministar iskreno priznao da je član 2. amandmanom poslaničke grupe Napred Srbijo SNS izmenjen, jer njegovi saradnici nisu usaglasili Predlog zakona, a ne scenario Skupštine, o čemu vi ovde govorite, sa aktuelnim Zakonom o visokom školstvu, zbog čega je amandman usvojen, čiju vi dobru nameru ovim...

Molim vas da govorite o dnevnom redu. Niti je na dnevnom redu Zakon o visokom školstvu, niti vaša diskusija sa ministrom Milanom Markovićem, na dnevnom redu je pretres u pojedinostima i vaš amandman na član 1. koji ste podneli kao poslanička grupa, tako da vas molim član 106. stav 1.

Gospođo Čomić, ako ne znate, na dnevnom redu je Zakon o državnoj upravi gde se menjaju dva člana. Prvi je na koji način se vrši uvid u podatke o ličnostima koji nisu javni, a zbog elektronske komunikacije koja pruža tu prednost, gde mi tražimo da se taj uvid u podatke upodobi sa nemogućnošću zloupotrebe i da se u članu 2. tog istog zakona doda, ne znam, možda niste u stanju da to pratite, da organi državne uprave moraju da imaju najmanje nivo visokog obrazovanja koji je direktno u vezi sa zakonom i temom o kojoj govorim, to je vaš problem.
Ali ću zbog javnosti, jer vi niste predmet moje rasprave, reći sledeće. U obrazloženju za odbijanje amandmana u onom delu koji sporim, znači prepakovan je i prihvaćen od strane Vlade taj amandman na član 1, a ne odbijen, prihvaćen je deo, a značajan deo je odbijen, gde se kaže da se pitanje evidentiranja ostvarenih uvida, kao materija koju je neophodno urediti drugim zakonom, pa se zato odbija, podsećam javnost i ovu skupštinu na iskustvo sa Zakonom o zaštiti potrošača.
Čitav odeljak iz osnovnog predloga zakona koji je govorio o kamatama, gde nisu zaštićeni korisnici usluga bankarskih zato što nisu upoznati sa izmenama elemenata ugovora, nego će to biti regulisano posebnim delom Zakona o bankama, mi takav predlog zakona još nismo dobili.
Da li ovo obrazloženje da će biti rešeno nekim drugim zakonom može da zadovolji građane Srbije ili da bude dovoljno meni kao obrazloženje za odbijanje, tvrdim ne. Zato što mi jesmo raspravljali o Zakonu o bankama, ali ne u delu gde se štite građani od povećanih kamata ili otežanih uslova za vraćanje kredita, već vi te noći nismo bili tu, ali mi smo do 12 sati jedne noći ovde raspravljali o Zakonu o bankama, kojim se uvodi obaveza Budžeta Srbije da se zaduži, bez Zakona o javnom dugu, bez Zakona o potvrđivanju sporazuma, bez Zakona o javnim nabavkama, da bi se za neku banku koju Vlada proceni sistemski važnom, a koja će se možda naći u neprilikama, spasavati Agencija za osiguranje depozita.
Znači, obećanje da će se nekim drugim zakonom rešiti goruća stvar, pokazala se obećanjem u koje ne treba verovati, jer tim Zakonom o bankama, koji smo menjali na jednoj noćnoj sednici, dobila je Agencija koja sprovodi stečaj već osam godina na četiri velike banke. Potrošila je 50 miliona evra za taj stečaj i nije ga završila. Prenela je Vladi 190 miliona evra za staru deviznu štednju, a negde ima 140 miliona evra, poštovani građani, oročeno. Kod koje banke, pod kojim uslovima, u zemlji ili u inostranstvu, to niko ne zna.

Molim vas da sa tim analogijama ipak budete malo bliže dnevnom redu i Zakonu o državnoj upravi, banke ne postavljaju institucije državne uprave.

Danas ću biti po vašem ukusu, ali u skladu sa onim što građani moraju da čuju. Ako meni ministar kaže da taj uvid ne može da bude potpuno zaštićen od zloupotrebe, bilo da je elektronski uvid u pitanju, karticom, ili listanje matične knjige, ja ću reći da to jeste problem Vlade koja je površna.
Kao što se površno čitaju odredbe zakona, ne članovi, nego odredbe, zato što smo samo pod pritiskom međunarodne zajednice te noći izmenili Zakon o sprečavanju pranja novca, gde je izričito zabranjeno da se u državnoj upravi odnosno u organu koji je obveznik sprečavanja pranja novca zaposli lice koje nikada nije bilo krivično gonjeno niti osuđivano za delo zloupotrebe položaja ili bilo koje vrste materijalne zloupotrebe.
Pa da mi zapošljavamo u organima državne uprave ljude koji nikada nisu osuđivani, mi ne bi imali sumnju da li neko danas lista i možda zloupotrebljava neke podatke. Ali, da li je to slučajno, možda je vama promaklo, meni nije, da smo mi donošenjem zakona na primer o komunalnoj policiji dozvolili mogućnost da konkuriše i zaposli se lice koje imalo i izdržalo kaznu od nekoliko meseci, mislim čak da je bilo i godinu dana.
Da li to može biti opravdanje za Vladu da odbije amandman u celosti onako kako smo ga i predložili, može da bude obrazloženje za Vladu koja ne želi da obezbedi građanima mogućnost da dobiju dokumenat, sa što manje napora, u korišćenju elektronskih komunikacija, ali da istovremeno budu zaštićeni od svih mogućih zloupotreba. Zbog toga smatram da je ovaj amandman bilo neophodno usvojiti.

Šest minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li još neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Donka Banović.

Gospođo Čomić, mi smo još uvek kod člana  1. ovih izmena i dopuna. Doduše ovaj predlog zakona ima samo tri člana, od kojih je jedan opšti, tako da nije ni čudo što toliko traje, s tim što moram reći da sam uživala u ovoj iscrpnoj diskusiji, pre svega između očigledno dobrih pravnika, ali mi je bilo zadovoljstvo slušati ovako iscrpne diskusije o ovom članu.
Žao mi je što ovde nema više poslanika, pogotovo poslanika koji čine skupštinsku većinu, svega je sedam-osam ljudi ovde, nema ni ministra, tako da građanima koji posmatraju ovaj prenos ovo inače izgleda malo neobično, ispade da mi poslanici iz opozicije ubeđujemo jedni druge, i ministar nije tu, dakle, ne možemo ni njega da ubedimo da prihvati ove naše amandmane. Tako da to malo sve zbunjujuće deluje.
Moj amandman se odnosi na čuveni član 1, s tim što poslanici DSS predlažu da se briše stav 3. iz prvobitne varijante odnosno pre nego što li je Vlada podnela amandman na ovaj svoj predlog.
Prva verzija je glasila da način i bliže pod kojima se vrši uvid i pribavljaju podaci iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada. Dakle, to je taj predlog koji smo mi dobili. Na osnovu ovog predloga smo mi napisali amandman, gde predlažemo predlagaču da se reč "Vlada" briše i da se umesto reči "Vlada" ovde nađu reči ili unesu reči "ministarstvo nadležno za poslove državne uprave" odnosno i oni koji su predložili ovo.
U međuvremenu je Vlada podnela amandman na svoj predlog i izmenili su ovaj član, pa sam u obrazloženju dobila da se ovaj moj amandman ne prihvata, ali zato što je podnetim amandmanom Vlade, naknadna intervencija na izmene i dopune zakona, član izmenjen.
Sada ću vam pročitati šta je u stvari taj amandman i koje su to izmene. U prva dva stava se dodaje reč kada su u pitanju podaci da se vrši uvid, da se pribavlja i na nekoliko mesta se ubacuje reč – obrađuje. Tu se proširuje tim rečima.
Stav 3. glasi, to je ta izmena, u postupku iz stava 1. ovog člana organ državne uprave može vršiti uvid, pribavljati i obrađivati samo one podatke koji su zakonom ili posebnim propisom utvrđeni kao neophodni za rešavanje o određenom pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Ovo u svakom slučaju jeste poboljšanje u odnosu na to da to nije ni postojalo u ovoj prvoj varijanti.
Međutim, kada smo podnosili ovaj amandman, osim što smo hteli da vam na primer skrenemo pažnju na taj deo koji nije regulisan izmenama, hteli smo da vam skrenemo pažnju da je ovo čitav jedan proces, neću ga nazvati projektom, koji je započelo Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu i smatramo da taj proces treba da nadgleda i da dalje vodi i da za njega odgovara Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Jeste da je to ministarstvo deo Vlade, ali to je kolektivni organ. Kada je ovaj proces u pitanju, koji je veoma osetljiv, gde može da dođe do raznih zloupotreba, gde postoje raznorazne opasnosti, dobro je da se zna koje je ministarstvo, odnosno državni organ odgovoran za sve ovo i ko će sve to pratiti.
Osvrnuću se na par stvari koje je ministar Marković rekao u svom uvodnom izlaganju kada je obrazlagao ovaj zakon. Sa mnogim stvarima se slažemo. Smatramo da jeste dobro što je započela automatizacija procesa izdavanja dokumenata iz matičnih knjiga, što se uspostavlja centralni registar matičnih knjiga, da je dobro što će svaki građanin Srbije u nekom doglednom vremenu kada se uslovi steknu da dobija izvod iz matičnih knjiga i to bilo gde bez obzira na matično područje. To smo isto čuli u izlaganju ministra Markovića, da je za sada uneto ili da postoji oko dva miliona unosa.
Imam neke prijatelje koji su govorili o tome kako je to dobra stvar što sada možete, ukoliko u određenoj opštini postoje uslovi, da elektronskim putem naručite izvod iz matične knjige rođenih, da vam to poštar donese i vi platite, mislim da ta usluga košta oko 300 dinara. To je tek prva faza čitavog ovog procesa, da građanin ne mora da ide na šalter, ne mora da putuje, nego ukoliko postoji E uprava uspostavljena u određenoj lokalnoj samoupravi, to je svakako napredak. Međutim, kao što rekoh, to je tek prvi korak.
Mnogo toga je potrebno uraditi da bi se uopšte došlo do toga da državni organi između sebe kvalitetno komuniciraju, jer i ovaj član reguliše taj međusobni odnos organa državne uprave sa drugim organima itd.
Ovde je jako puno reči bilo o tome da neki zakon nije do sada izmenjen, da ga treba izmeniti. To pravnici malo bolje znaju. Izgovoriću, možda bude bogohulno za pravnike i eksperte, zašto ovu čitavu materiju ne bismo regulisali posebnim zakonom?
U najavi su izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi. Tek predstoje izmene i dopune Zakona o upravnom postupku. Sve je to lepo. Ministar je malopre rekao da neki sektorski zakoni imaju deliće toga. Tu je i Zakon o elektronskom potpisu, dokumentu. U ovom domu smo usvojili Zakon o rakiji, postoji i Zakon o pivu.
Ako smo zakonom takvu jednu delatnost mogli da regulišemo, zašto ovo ne bi bilo jednim jedinim zakonom sve regulisano i plus u sektorskim gde su potrebne promene? Pravnici će možda reći da je to nemoguće. Ne vidim zašto je to nemoguće. Mislim da bi to i te kako moglo da reši razne probleme.
Takođe se ovde dosta čulo, i to potpuno opravdano, da postoji velika bojazan od raznoraznih zloupotreba. Ministar reče, citiraću ga, da ćemo za nekoliko godina svi biti u toj bazi.
Svi građani Srbije, sa svim našim ličnim podacima, visićemo u virtuelnom svetu i bićemo dostupni i onima koji imaju sertifikate, i onima koji nemaju. Dakle, ovih dva miliona unosa su već u toj bazi podataka.
Svi smo, pretpostavljam, malo pod utiskom afere Vikiliksa, gde imate jednu državu koja sigurno ima najsavremeniju tehnologiju kada su ove stvari u pitanju, pa se to desi. Normalno je onda i prirodno da razmišljamo gde je tu naša tehnologija, gde smo mi u ovom trenutku tu i da tu ne treba mnogo žuriti, nego to treba pažljivo raditi. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite. Na raspolaganju je poslaničkoj grupi 15 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u našoj želji da malo popravimo Predlog zakona podnelismo jedan amandman u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS. Međutim, ono što u čitavom jednom ovakvom predlogu zakona i diskusiji jeste da preovladava jedan određeni strah, a o tome smo i pričali, da može da dođe do određenih zloupotreba u funkcionisanju Zakona o državnoj upravi.
Ministar je čak u nekoliko navrata govori o tome, kako je on kao ministar koji je nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu taj koji se pridržava slova zakona i da iz njegovog ministarstva, odnosno njegove uprave, nije do sada izašao ni jedan jedini nezakoniti akt, da nikada nije zloupotrebio svoj položaj ministra i da svoj posao radi u skladu sa zakonom.
Voleo bih da je gospodin ministar tu, jer u rukama držim nekoliko dokumenata koji govore nešto sasvim drugačije. Znate, obično kada je u pitanju samo neki upravni postupak, pa hajde ako to radi tamo neko ko je promenio sve vlasti, ali ne zahvaljujući tome što se dodvoravao vlastima, nego je naučio i izučio posao, onda je to postupak koji će verovatno biti završen u skladu sa zakonom.
Ali, ako to radi državni sekretar i u to se uplete politika, onda od zakona nema ni "z". Samo se neko poziva na zakon, ali akta, i to ona upravna koje donosi, nisu u skladu sa zakonom.
Reč je o aktima koji su nastali krajem jula i početkom avgusta ove godine. Reč je o aktima koji se odnose na jednu od najmanjih, najnerazvijenijih i najsiromašnijih opština na teritoriji Republike Srbije, a svakako najmanja i najsiromašnija opština na teritoriji Braničevskog okruga.
DS, na čelu sa svojim ministrom, donosi upravna akta da suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi, suprotno Zakonu o ministarstvima, dovede DS na vlast. Ne bira se način, ne bira se ništa. Bitno je da DS bude na vlast.
U tom dopisu SO Golubac, koji je potpisao ministar Milan Marković, od 29. jula 2010. godine, kaže se da tamo postoje nekakve dve skupštinske većine i ministar se upušta u to koja je skupštinska većina prava. Po njemu je ona prava koja je izabrala izvesnog Zorana Pajkića za predsednika opštine. Kaže – 16-ti odbornik je izvesna Ana Radomirović, kojoj je mandat prestao odlukom Skupštine, tada primenom neustavnog člana 47. Zakona o lokalnim izborima. Taj isti, tada Okružni sud, poništava tu odluku.
Međutim, nigde ne piše u ovom aktu da je jedinica lokalne samouprave izvršila odluku Okružnog suda, odnosno Višeg suda u Požarevcu, ali da je tada Ani Radomirović mandat prestao primenom člana 46. Zakona o lokalnoj samoupravi, stav 1. tačka 6. U stavu 1. tačka 6. Zakona o lokalnoj samoupravi se kaže da mandat odborniku prestaje pre vremena na koje je izabran, ukoliko promeni …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas o temi dnevnog reda. Zakon o lokalnoj samoupravi nije predmet našeg rada. Predmet našeg rada su izmene i dopune Zakona o državnoj upravi.)
Samo navodim primere kako naša državna uprava funkcioniše. Primer je kako su se ponašali prema opštini i jednoj jedinici lokalne samouprave, gde je ministar izašao iz svojih ovlašćenja. Ništa više.
Po članu 46. odborniku prestaje mandat kada napusti teritoriju opštine sa koje je izabran.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, to ne može biti tolerisano kao poštovanje člana 106. stav 1. Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Tada prestaje mandat, ne voljom skupštine i ne voljom odbornika, nego po sili zakona. Ministarstvo se dalje upušta u to.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, mene Poslovnik obavezuje da upozorim narodnog poslanika na kršenje člana 106. stav 1, da ga podsetim na to i onda me obavezuje član koji podrazumeva izricanje mera, ako poslanik insistira da krši odredbu člana 106. stav 1. Molim vas, o dnevnom redu.)
Molim vas, ovde je reč o upravnom aktu koji je izdao državni organ. Radi se o Zakonu o državnoj upravi. Ministarstvo je deo državne uprave i izdaje upravna akta, da ne pričam o tome kako su ovlastili lica da izrade pečat, iako nije doneta…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ovde se radi o tome da imate na raspolaganju vreme poslaničke grupe, koje niko ne može da vam oduzeti, a da je trenutno pretres u pojedinostima na amandman koji je podnela vaša poslanička grupa koji je prihvaćen i postao sastavni deo Predloga zakona, o tome se ovde radi. Molim vas, da predmet vaše diskusije bude ono što je tema našeg dnevnog reda, odnosno ono o čemu se ovde radi, a to je Predlog izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi.)
Gospođo predsedavajuća, potpuno vas razumem, priča se o DS, priča se o ministru koji je vaš stranački kolega.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vi mene uopšte ne razumete. Da vi mene razumete, vi bi razumeli da vam govorim o članu 106, o vašoj obavezi da govorite o dnevnom redu, jer ja vas razumem. Pet minuta slušam pažljivo šta govorite, očekujući da vašu diskusiju dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Pošto imate na raspolaganju 15 minuta, kao poslanička grupa, u petom minutu vas podsetim na odredbu člana 106. stav 1. da govorite o dnevnom redu. Dakle, nažalost, nerazumevanje postoji, ali ne sa moje strane. Molim vas, o dnevnom redu.)
Znate šta, gospođo predsedavajuća, očigledno je da je vaša želja da vi nas naučite kako mi hoćemo da razgovaramo i kakve primere da iznosimo, kako funkcioniše lokalna samouprava, kako funkcioniše državna uprava itd. Ovde je reč o samom predlogu zakona, u odnosu između državne uprave i jedinica lokalnih samouprava koje vode određeni registar. Još samo hteo da navedem nekoliko primera.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ovde je reč o izmeni i dopuni Zakona, molim vas, obavezuje vas Poslovnik da me saslušate. Trenutno raspravljamo pretresu u pojedinostima amandmanu na član 2. koji je podnela vaša poslanička grupa, koji je postao sastavni deo Predloga zakona, to je tema dnevnog reda. Molim vas, sve vrste kreativnog pristupa i širine, ali uz temu dnevnog reda.)
Očigledno je da vi i ja nemamo isti pristup oko načina izjašnjavanja na sednicama Skupštine, diskutovanja, navođenja primera zloupotreba ministara. Odustajem od dalje rasprave, a smatram da niste baš nešto pomogli ni gospodinu ministru koji sada nije tu da se odbrani, ali nisam ja za to kriv, a ni tom samozvanom predsedniku opštine Golubac Zoranu Pajkiću.