Gospođo Čomić, jednostavno želim da upozorim kako će se usvajanje ovog zakona, tj. kako može da se odrazi na pravnu sigurnost državljana Republike Srbije, posebno na pravnu sigurnost državljana Republike Srbije koji su poreklom sa prostora Republike Hrvatske. Ako mi dozvolite.

Ne mogu da budem jasnija, narodni poslaniče. To je širenje glasina. Ili dajte podatke o tome ko je u zahtevu za izručenje i dajte broj optužnice, ili nemojte da se pravimo da ne razumemo šta je odgovornost za javnu reč.
Nekoliko puta se ovde čulo šta će biti sasvim sigurno. Širi se strah i neistine u javnosti Srbije. Vaša namera je, tako ste počeli govor, da će više stotina državljana Republike Srbije biti izručeno Republici Hrvatskoj, a zatim da govorite o problemima ili prednostima, šta god hoćete, pravosudnog sistema Republike Hrvatske i da onda još kažete šta će se sigurno desiti zato što se potpisuje međusobni sporazum o izručenju između Republike Srbije i Republike Hrvatske.
To je tema dnevnog reda, ako imate podatke. Ako ne, onda su glasine i širenje neistina i to ne mogu da dozvolim jer me na to obavezuje Poslovnik Narodne skupštine.

Znači, govoriću samo o već presuđenim slučajevima, znači, neću spekulisati.

Narodni poslaniče, već presuđeni slučajevi nisu predmet ni tema dnevnog reda. Mislim da se ne razumemo.

Meni nije jasno, kako jedna država može sa drugom državom da potpiše sporazum o saradnji u oblasti prava, a da se u parlamentu te države ne može raspravljati o tome kako radi pravosudni sistem te države i šta može da očekuje građane Republike Srbije ukoliko se sprovede član 1. ovog ugovora, koji glasi: "Obaveza izručenja – države ugovornice se obavezuju da će u skladu sa odredbama ovog ugovora, na molbu, jedna drugoj izručivati lica, koja se u državi koja traži izručenje (u daljem tekstu: država molilja) gone zbog krivičnog dela ili se traže radi izvršenja kazne zatvora ili druge mere koja uključuje oduzimanje slobode, u skladu sa pravom država ugovornica".
Ne sporimo, kao što je gospođa Nataša Jovanović rekla, potrebu da se u borbi protiv kriminala potpisuju ovakvi sporazumi, da se zločinci bez obzira na veru i naciju procesuiraju, da li u Hrvatskoj ili Srbiji, ali kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije smatram da imam pravo da govorim i da upozorim pravosudni sistem Republike Srbije, javnost Republike Srbije i narodne poslanike koji treba da glasaju o ovom zakonu, šta se može dogoditi i kakve se sve zloupotrebe događaju u pravnom sistemu Republike Hrvatske, a sve s ciljem da obrate pažnju prilikom donošenja odluka o izručenju naših ili hrvatskih državljana hrvatskim pravosudnim organima.
Molim da mi to dozvolite. Znači, neću spekulisati, niti ću navoditi imena, a i da hoću, ne mogu da ih navedem, zato što se na hrvatskim optužnicama nalazi, prema njihovim podacima, 1.300 imena. Ta imena ne znam. Hvala vam.
Sada bih nastavio svoju diskusiju. Podsećam narodne poslanike i građane Srbije na jedan slučaj procesuiranja Svetozara Karana, koji je živeo na Novom Beogradu, izbeglica je iz Republike Hrvatske, radio je u ćevabdžinici "Indeks 10" na Novom Beogradu. On je prilikom povratka u Hrvatsku osuđen na 13 godina zatvora, zbog zločina koji su on i njegovi preci počinili u poslednjih 500 godina u jednom, kako je rečeno, zločinačkom poduhvatu koji su počinili zajedno sa Turcima Osmanlijama. Moram da pročitam obrazloženje presude koju je potpisao sudija Branko Milanović…

Ne morate, narodni poslaniče...

Ne moram, ali želim i smatram da imam pravo.

Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Pročitali ste kako izgleda predlog sporazuma koji je pred nama. To je tema dnevnog reda. Čitanje presuda koje su doneli drugi pravosudni sistemi neće biti tema dnevnog reda i ne može biti tema dnevnog reda.
Molim vas – ili ćete o temi dnevnog reda, ili ću vas zamoliti da govorite o nečem drugom. Vaše pravo je neotuđivo, pravo na reč, ali i obaveza na poštovanje Poslovnika. Znači, molim bez čitanja presuda drugih pravosudnih sistema koji nemaju nikakve veze sa temom dnevnog reda.

Gospođo Čomić, iz Hrvatske je proterano, prema različitim procenama, između 600 i 800 hiljada Srba. Većini njih, upravo zbog ponašanja pravosudnih organa Republike Hrvatske, o čemu sam hteo da govorim, a vi mi ne dozvoljavate, nije dozvoljen povratak u Republiku Hrvatsku. Na papiru se vratilo njih stotine hiljada, a stvarno se vratilo njih 40 hiljada...

Narodni poslaniče, tema dnevnog reda je međusobno izručenje lica kojima treba da počne izvršenje kazne zatvora ili koji imaju pravosnažne presude. Tema našeg dnevnog reda nisu spekulacije o tome da li bi neko u Hrvatskoj možda mogao biti u budućnosti sumnjičen, pa osuđivan, ili da li bi neko možda u budućnosti u Srbiji mogao biti sumnjičen, pa gonjen i osuđivan. Svi su, i kad se podignu krivične prijave, nevini dok se ne dokaže drugačije.
Ponavljam vam – govorite o temi dnevnog reda, a ne o vašim projekcijama o tome šta će se desiti u Hrvatskoj ili Srbiji za šest meseci, za deset godina ili za 50 godina. O tome će neki drugi poslanik.