Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili bilo ko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika?

Gospodin Perić Đuro ima reč.

Poštovana gospođo predsedniče, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, retko koji predlog zakona u mandatu ove vlade je izazvao tolike kontraverze, nedoumice i polemike u javnosti kao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Međutim, sasvim je opravdan razlog za donošenje ovakvog zakona jer to proizilazi iz potrebe daljeg sprovođenja reforme sistema penzijskog osiguranja koji je započet 2002. godine, kao što smo čuli, pa onda 2003. i 2005. godine i sada ovaj. Svako ovo donošenje i promene u zakonima donosili su i određene mere koje su bile takve da su pomagale reformu sistema na određen način. Navešću samo po jedan ili dva elementa koji su bitni za te promene.

Godine 2002. je promena načina usklađivanja penzija napuštanjem zarada, kao jedinog načina za usklađivanje penzija i uvedena je tada tzv. švajcarska metoda. Bitno je i to da je povećana starosna granica tada za tri godine, za muškarce 63 godine, a za žene 58 godina. Godine 2003. je stopa doprinosa za penzijsko osiguranje radikalno smanjena sa 32% na 18% i uvećan je novi metod obračuna penzija kroz tzv. lični bod. Godine 2005. je napuštanje švajcarske metode, ali zbog teškoća koje su bile kod sredstava, stopa doprinosa je povećana sa 18% na 22%, ali ni to nije moglo mnogo da pomogne, a uz drugu meru koja je takođe značajna je ponovno povećanje starosne granice za muškarce na 65 godina, a za žene na 60, što je i sada važeće.

Međutim, situacija u penzionerskoj populaciji je bila vrlo teška u to vreme, pa je zbog pogoršanog položaja PUPS u jesen 2008. godine insistirao na vanrednom povećanju penzija za 10%, zašta smo često puta bili kritikovani mnogo. Ova vanredna povišica je redovno usklađivanje u oktobru 2008. godine od 4%, kao i pomoć od 5.000 dinara za 1.300.000 penzionera ove jeseni, uz značajnu socijalnu pomoć koju pojedine lokalne samouprave u nekim jačim centrima, kao što je Beograd, Niš, Novi Sad i drugi, daju penzionerima sa nižim penzijama, znatnu socijalnu pomoć, npr. u Beogradu se to kvartalno daje po 4.000 za penzije do 15.000 i ima ih oko 76.000 u Beogradu.

Ipak proizilazi da su se do sada preduzete mere, mislim, kroz sve ove promene koje su vršene, i pored određenih pozitivnih efekata pokazale nedovoljnim za trajnije prevazilaženje problema čije rešavanje je od značaja za dalje funkcionisanje sistema penzijskog osiguranja, a što ukazuje na nužnost daljeg reformisanja sistema u Republici Srbiji i u tom smislu potrebna je izmena i ovog zakona koji je danas pred nama.

Treba posebno podvući da je zbog promena u demografskoj strukturi stanovništva, što je vrlo bitno, neophodno dalje prilagođavanje prava iz penzijskog osiguranja kao jedan kontinuirani proces. U vezi sa tim, želja i cilj delovanja PUPS nije da se bavi samo kratkoročnim rešavanjem problema, mada se nekad i to mora činiti, već da se pokuša stvoriti jedan održiv sistem penzijskog osiguranja koji će biti samostalan, otporan na trenutne negativne uticaje i što je najvažnije, da bude efikasan u ostvarivanju stečenih prava naših najstarijih sugrađana. Zato se PUPS intenzivno angažovao i kod priprema ovog zakona koji je danas pred nama.

Zadržao bih se samo na nekoliko važnijih elemenata u ovim predlozima, zbog kratkoće vremena samo na par njih, da kažem da se menjaju uslovi za sticanje prava na starosnu penziju, odnosno postupno podizanje uslova za sticanje prava, tako što bi se starosna granica od 53 godine postepeno povećala na 58 godina, do 2020. godine, što se često gubi iz vida kada se govori o tom jednom dužem periodu, a ne o trenutnom dešavanju, a uslov u pogledu staža osiguranja za žene sa 35 godina na 38 godina, ali od 2013. godine, što su netačne i zlonamerne informacije koje su se pojavile u nekim dnevnim listovima, da će već od 1. januara 2011. godine početi pomeranje staža za žene za četiri meseca. To su potpune dezinformacije.

Međutim, treba napomenuti da se u brojnim evropskim državama starosna granica za žene izjednačava sa starosnom granicom za muškarce i čak postavlja i iznad 60 godina, u nekim i na 65 godina, i za muškarce i za žene. Najnoviji talas reformi penzijskog sistema širom Evrope, Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Grčka, Francuska, za rezultat upravo ima podizanje ove starosne granice. U Francuskoj npr. je, kao što znamo, nedavno postavljena čak na 67 godina, pa i tamo je jedan dobar ekonomski sistem, to se ne može osporiti, ali kao što se vidi, i tu se moraju preduzimati ovakve mere da bi se taj sistem održao koliko je to moguće.

Stav poslaničke grupe PUPS je da u ovom trenutku kod nas ne postoje uslovi da se starosna granica dalje podiže, odnosno da je treba zadržati na nivou od 65 godina za muškarce, odnosno 60 godina za žene. Treba imati u vidu da je životni vek kod nas niži nego u mnogim drugim državama, da je položaj žena u društvu tradicionalno lošiji i sa više obaveza, da su imale niže zarade, bile manje zaposlene. Na koncu, za oba pola od 2002. do 2011. godine podignuta starosna granica je pet godina.

Mislimo da je potrebno istaći da su u toku pregovora sa delegacijom MMF njihovi predstavnici predlagali da minimalna starosna granica za odlazak u penziju za oba pola bude postavljena na 60 godina života i 40 godina staža osiguranja. Pri tome bi se odlazak u penziju pre navršene 65 godine života tretirao kao odlazak u prevremenu penziju i ona bi bila trajno smanjena za svaku godinu razlike između trenutnog odlaska u penziju i navršavanja 65 godina života. Naša strana, logično, nije prihvatila ovakve predloge MMF. Smatram da je neophodno ukazati na još jedan detalj koji zapravo nije bio predmet ovih izmena i dopuna zakona.

U javnosti je bilo priče da će se ovim izmenama i dopunama penzije drastično smanjiti, čak smo i danas to slušali u nekoliko navrata. Svako ko je čitao predlog ovog zakona zna da to nije tačno, jer u odredbama koje se tiču načina izračunavanja iznosa penzija nije promenjena ni jedna jedina zapeta. Penzije će i nakon usvajanja ovih izmena biti izračunavane na isti način, tako da nema nikakve bojazni da će one biti smanjene.

Za postojeće korisnike penzija svakako je najvažnija stvar usklađivanje penzija. Kao što znamo, tu je bilo dosta govora i danas po ovim godinama i sledeća, 2012, 2013. godina, tu su određene formule, ne bi ih sada ponavljao, ali najbitnija stvar u svemu je da će se penzije usklađivati sa zaradama u javnom sektoru za to vreme i da će se deliti ista sudbina.

Mada se usklađivanje penzija vrši na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, imam utisak da su prognoze stopa rasta potrošačkih cena koje se pojavljuju u javnosti isuviše niske i po malo zbunjujuće, s obzirom na stalne talase povećanja cena veliki broj roba i usluga, pa bi trebalo videti kako će to, sve da teče u narednoj godini.

Što se tiče naše poslaničke grupe ona potpuno podržava predloge vezane za najmanju i najvišu penziju. O tome smo danas imali u replikama reči, pa neću to sada ponavljati. Tako da je možda najznačajnije što će ova najviša penzija da se smanji, u tom smislu što će sa koeficijenta 4 preći na 3,8% i na taj način će se smanjiti raspon od 9,3 prema 1 na 8,5 prema 1.

Predlogom zakona ozbiljno se prišlo i rešavanju problema osiguranika sa stažom osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem. Važno je tu napomenuti, zarad mnogobrojnih pogrešnih i malicioznih komentara u javnosti, da predlože izmene zakona neće dirati u sadašnja rešenja vezana za kategoriju osiguranika kojima se 12 meseci rada računa kao 18 meseci staža. Dakle, pripadnici ovih profesija, rudari, piloti, balerine, i dalje će ići u penziju sa 50 godina života, kao što je i bilo.

Kod ovog problema beneficiranog staža ima dosta i zloupotreba koje su se pojavljivale, pa čak mislim da i u ovom zakonu ima na nekim mestima gde se kaže – pripadnici te i te službe, međutim, pripadnici službe su svi oni koji su zaposleni, ali ne mogu svi da dobiju taj beneficirani staž.

Oko potrebnih sredstava je već bilo reči i o tome smo govorili kada je bila diskusija oko rebalansa budžeta. Tu se radilo i o tome šta se izvršilo od reformi u Fondu PIO. Mislim da se precenjuje ta uloga fonda, bar sada kako je koncipirana, a čuli smo danas maltene da taj fond treba da bude glavni generator svega toga što treba da se radi u reformi sistema. Međutim, on za sada nije tako koncipiran do kraja i oko toga se da dalje razgovarati, kako ćemo ići što se tiče tog fonda. Problema ima dosta i oko doprinosa, oko sive ekonomije itd.

Rekao bih još kakva je uloga MMF u penzijskoj reformi kod nas. Ova reforma predstavlja sastavni deo paketa obaveza za dobijanje kreditnog aranžmana, zbog velikog izdvajanja iz budžeta za finansiranje redovne isplate penzija. Iz tog razloga tekuća faza reforme PIO raspravljana je tokom sastanka sa MMF. Osnovni cilj reforme, pa i razgovora sa njim bio je obezbeđenje dugoročne ekonomske održivosti sistema penzijskog osiguranja. Moram da naglasim da se često pogrešno u javnosti predstavlja da je maltene MMF bukvalno diktirao mere koje su se našle u Predlogu zakona, što nije tačno.

Istina je da su predstavnici MMF izneli svoje predloge za dalju reformu penzijskog sistema, koji su bili znatno oštriji od kasnije dogovorenih, sa ciljem da pomognu u definisanju konkretnih rešenja, ali su se saglasili sa merama koje im je izneo potpredsednik Vlade dr Jovan Krkobabić, a koje su kasnije uključene u Predlog zakona.

Kada je u pitanju usklađivanje penzija, postignut je dogovor o principima kojih se treba držati prilikom definisanja konkretne formule, sa usklađivanjem penzija u narednom periodu.

Prihvaćeno je, što je najbitnije, da penzioneri treba da dele sudbinu zaposlenih, kao i društva u celini. U skladu sa tim dogovoreno da će naredne dve godine, dok se privreda još oporavlja od posledica krize, i dok se beleže skromnije stope rasta, penzije biti usklađivane na isti način kao i zarade u javnom sektoru. Hvala.

Zahvaljujem.

Dajem reč ministarki dr Diani Dragutinović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koliko god vas ima u ove kasne sate, mnogo je tema danas pokrenuto, mnoga su pitanja postavljena i ja znam da prava rasprava tek predstoji kada budemo govorili o pojedinostima, ali bih ipak volela da se osvrnem i da odgovorim na neka pitanja, naročito na neke stavove koji su bili pristrasni, koji su bili netačni, nenamerno ili namerno, jer sa njima teško da mogu da složim.

Bilo je veoma efektnih izlaganja, a naročito jedno koje je govorilo o rezultatima ove Vlade u odnosu na rezultate onih prethodnih. Lepo je bilo sistematizovano, zaista. Postoji sedam razloga zašto nam treba nova, a ne ova, ili rekonstruisana. Pretpostavljam da se misli na isto vino u staroj boci. Dakle, veoma lepo sistematizovano.

Usput, možda nenamerno, izneti su stvarni podaci koji nisu bili tačni i ja ću se samo na njih osvrnuti. Dakle, jedna od teza narodnog poslanika je bila da je 70% budžeta zapravo budžet MMF. Podsetila bih sve nas zajedno ovde, svi vi dobro znate, dugo ste u ovim klupama, a ja dugo sa knjigama i znam šta treba da predstavlja budžet, dakle, rashodi se dele na diskrecione i nediskrecione.

Nećete verovati, bila sam dovoljno uporna da analiziram sve budžete Republike Srbije od kraja 80-tih godina do ovog poslednjeg. Učešće diskrecionih i nediskrecionih rashoda gotovo je identično za sve vlade u Srbiji, one pre 2000. godine, ove posle, one koje su bile nekad na vlasti i više nisu. Dakle, učešće tzv. nediskrecionih rashoda iznosi između 87 i 90% budžetskih rashoda. Učešće diskrecionih između 10 i 13%.

Zašto vam ovo govorim? Zato što postoje, to kaže teorija, rashodi koje je teško promeniti u kratkom roku, a to jesu i penzije i plate i invalidnine i kompenzacije za nezaposlene i kompenzacije za bolesne. Kada tome dodamo otplate dugova, programe subvencija i poljoprivrede i železnice, koji se svuda u svetu subvencionišu, onda zaista vidite da je 90% rashoda nekako unapred predodređeno.

Dakle, nije tačno da je 70% izdataka definisao MMF, on se fokusirao na onih 10% tzv. diskrecionih rashoda.

Možemo govoriti da je suviše mnogo diskrecija u rukama jedne vlade kada ima 10% rashoda budžeta ali, opet kažem, vršila sam veoma pažljivo analizu i videla sam da je to vrlo stabilan broj. Brojevi su čudo. I način poređenja je čudo. Znači, postoji metodologija koja kaže da ipak treba da porediš istu stvar, naročito je opasno kada upotrebljavaš brojeve, a ti brojevi isto ne znače. Dakle, ovde mi nije bilo prijatno da čujem da sam onaj ministar finansija i član Vlade koja je devet puta povećala budžetski deficit Republike Srbije. Dakle, mogu da kažem, mi možemo to da proverimo zajedno, koga to zaista interesuje, koliko je povećan budžetski deficit Republike Srbije, koliko je ministar finansija i Vlada u celini povećala budžetski deficit.

Dakle, 2007. i 2008. godine, kada gledamo neki prosek, budžetski deficit ili ukupan fiskalni rezultat bio je oko 2,6% društvenog proizvoda, ukoliko koristimo istu metodologiju. Budžetski deficit u periodu 2010.-2011. godina iznosi 4,8 odnosno biće 4,1% društvenog proizvoda. Dakle, najviše dva puta. Ne kažem da je to malo, ali nije devet puta. Dakle, budžetski deficit je bio 10,4 milijarde u periodu koji ste pomenuli, ove godine će biti značajno manji od dozvoljenih 148. Samo budžet, kad ne govorimo o konsolidovanoj državi, bio je 50 milijardi dinara deficit. Danas će biti manji od 120.

Interesantno je bilo da je bilo poslanika koji su kritički, verovatno u odnosu na ministra finansija, primetili kako je ministar najavljivao, a nije sproveo poreske reforme. Za poresku reformu potrebna podrška, a i vaša diskusija je, poštovani narodni poslaniče, pokazala da ni vi niste za reforme. Znači, vi ste kritikovali akciznu politiku i politiku PDV, dakle poreza na potrošnju, poreze za koje se zaista smatra da njihova promena, da ne kažem povećanje, najmanje negativno utiče na ekonomski rast pored poreza na imovinu. Vi niste kritikovali promene akcizne politike i PDV sa aspekta pravičnosti, a to ste mogli sa aspekta ekonomske efikasnosti, to ste mogli sa aspekta međunarodne konkurentnosti.

Takođe, od strane nekih drugih poslanika, koji su kritikovali rast stope PDV i akciza na pojedine proizvode, a istovremeno su kritikovali pad carinskih stopa, znate, empirijsko iskustvo je pokazalo da pad carina povećava spoljno-trgovinsku razmenu, a veća spoljna-trgovinska razmena na kraju uvek ima veću produktivnost i veći društveni proizvod. Konkurencija je ta koja čini društvo da napreduje. U sportu Srbi vole konkurenciju, ne u ekonomiji. Ne mogu to da objasnim.

Shvatila sam po ko zna koji put da nikad nije vreme za poreze. Doduše, kako je autorka meni dragog romana "Prohujalo sa vihorom" rekla: "Ni za smrt, ni za stvaranje porodice". Dakle, uvek je lako kritikovati poreske stope. Naravno da je uvek bolje da poreske stope budu niske, a ne visoke. Pošto već volimo poređenja, ne bi bilo loše, kad već poredimo zarade i inflaciju i ekonomski rast i javni dug, možda bismo mogli porediti i poreske stope u Srbiji u odnosu na neke druge zemlje.

Mislim da imam sve vreme ovog sveta, nisam umorna, a onaj ko je umoran ili nezainteresovan, naravno, uvek može da izađe.

Ono što je posebno negde meni ostavilo gorak ukus jeste diskusija samo iz jednog ugla. Dakle, svi oni koji su kritikovali poreske stope u Republici Srbiji i izmene poreskih zakona, uvek su govorili samo o povećanju i nijednom nisu spomenuli smanjenje, a ja govorim da je uz budžet bio paket poreskih zakona i da je taj paket poreskih zakona u svojoj ukupnoj sumi bio potpuno prihodno neutralan. Treba da porastu akcize na cigarete, mali broj proizvoda PDV ali, na drugoj strani, smanjuju se stope poreza na prenos apsolutnih prava, na poklon i nasleđe i porez na mobilne

telefone. Imali smo rast prihoda na jednoj strani od šest milijardi, gubitak od šest milijardi. Znači, niko ne plaća više.

Nije samo u zemlji Srbiji razgovor o porezu omražena tema. Naravno, imamo reč, nasleđenu, da se radi o haraču i pokušavam da objasnim zašto toliko onaaj ko govori o porezima je toliko nepopularan i izložen kritici. Moguće je zato što verovatno niko od poreskih obveznika ni mi kao građani, pojedinci ili kompanije, ne vidimo jasno vezu između troškova, dakle, plaćanja poreza i one usluge koje dobijamo. Zato mi postaje potpuno jasno zašto onaj ko govori o porezima ne može imati ničije simpatije. Jasno se vidi ko bi bio dobitnik, ko je gubitnik. Gubitnici su uvek glasni, dobitnici ćute.

Nije samo slučaj za Srbiju da je najviše omraženi porez, tako da kažem, porez na imovinu. Zašto? Zato što ljudi nikada nisu zadovoljni procenjenom vrednosti svoje imovine. Jedan moj kolega na fakultetu, koji je u skorije vreme počeo da se bavi budžetskom politikom, ispričao mi je jedan lep detalj. On misli da bi bilo dobro da porez na imovinu pojedinci, odnosno kompanije prijave, znači, samostalno odrede vrednost svoje imovine, plate porez na vrednost koju su samostalno ocenili, ali onda da budu spremni da prodaju tu imovinu po istoj ceni.

Zašto nismo zadovoljni i zašto najviše od svih poreza mrzimo porez na imovinu? Zato što, za razliku od drugih poreza, recimo PDV, akcize, koje plaćate svakodnevno ili zato što, za razliku od poreza i doprinosa na zarade, vi ne vidite da plaćate jer to poslodavac za vas to plaća, kad se plati porez na imovinu, to je vrlo primetno i uvek izazove šok. Naravno, ovo jeste porez gde vi uvek možete naći primere regresivnosti, da neki vlasnici veoma vredne imovine imaju malo novca i ne mogu to da plate i uvek možete naći primere da država o nekome ne brine.

Naravno, volim poređenja i ima ih dve vrste. Znači, kroz vreme i sa drugima u istom vremenskom trenutku. Činjenica je da, bez obzira koliko volela sport i imala izuzetne sportske sposobnosti dok sam bila mlada, teško bih sad mogla da poredim svoju fizičku kondiciju sa kondicijom svoje ćerke. Na drugoj strani, za gospođu koja ima 50 godina, mislim da bi mogla lepo da se poredim kada su sportske veštine u pitanju. Zašto vam to kažem? Zato što je krajnje metodološki pogrešno da poredite ekonomske rezultate iste države pre i tokom krize, već samo sa drugim državama tokom krize. Kao što je neko od vas baš lepo rekao, Srbija nije izolovano ostrvo, najčešće je dobro da nije. Ne bismo ništa imali protiv da sada to jeste, ali nije.

Neko je rekao da jedino što je izvesno jesu dugovi. Na to bih dodala – dobro je da bude izvesna ta fiskalna politika, dobro je da znamo u napred koliki će biti fiskalni deficit, dobro je da znamo u napred koji su nam okviri zaduživanja.

Zaduživanje je zaista važan način finansiranja deficita svuda pa i u Srbiji, pa ipak zaduživanje sa aspekta ko treba i ko će zapravo da plati teret duga kontraverzno. Za to je izuzetno važno poći od principa dobijene koristi. Ako buduće generacije imaju koristi od sadašnje fiskalne politike, onda treba da podele teret plaćanja dugova. Sigurno je, ekonomska istorija je to pokazala, postoje usponi i padovi ali kroz vreme su ljudi sve bogatiji. Ako se očekuje da buduće generacije budu bogatije, normalno je da podnesu deo tereta.

Svi vi dobro znate da se od Drugog svetskog rata nije desilo da toliko mnogo zemalja se u tako kratkom vremenu toliko mnogo zaduži. Šta je alternativa? Da to nisu uradile, kriza bi bila dublja i duže bi trajala.

Hoću sve nas zajedno da podsetim nekih standarda, voleli mi standarde ili ne, gornja granica manje zaduženosti, doduše gornja granica je 48% društvenog proizvoda.

Koliko ovaj budžet RS stimuliše, subvencioniše, podstiče privredu? Najveći deo kritika, kada su subvencije u pitanju, bilo je posvećeno subvencijama u poljoprivredi. Opet govorim, namerno se izbegava da se navede činjenica da postoji više izvora od dakle se poljoprivreda subvencioniše. To jasno stoji u ovom našem budžetu i ko god hoće da pogleda tu kategoriju 451 koja kaže – subvencije poljoprivredi, pa ih sve sabere sa svih izvora, videće kolike su subvencije u poljoprivredi.

Pogledala sam subvencije u poljoprivredi u periodu od 2000. godine do danas. Mogla bih da kažem par brojeva, a predlažem da ih proverite vi. U periodu od 2003. do 2006. godine subvencije u poljoprivredi su bile u proseku godišnje iz svih izvora 12 milijardi dinara, 2007. 16, a u periodu od 2008. do 2011. godine 25 milijardi dinara.

Inače, ukoliko gledate prosek tranzicionih zemalja, da ne kažem prosek EU, to je između 0,65 i 0,75 društvenog proizvoda, upravo onoliko koliko ulažemo poslednje tri godine. Jasno mi je da nikad nije dovoljno.

Gospodo poslanici, zaista bih vas zamolila, izvinite gospođo ministar, gospođa ministar je toliko pažljivo slušala vaše učešće u raspravi, zaista bih vas zamolila, gospodo poslanici, gospodo džentlmeni, da ukažemo dužno poštovanje ministarki koja  zaista krajnje savesno argumentuje svaki detalj koji ste potencirali u vašim sadržajima u učešću u diskusiji.

Zaista bih zamolila da me ne dovodite u situaciju da pri kraju radnog dana izričem određene mere.

Navikla sam i na studente kao publiku, ali moram da vam kažem da su oni pažljiviji. Najvažnije je da deca budu bolja od nas. To treba da bude naš zajednički zadatak.

Gospodine potpredsedniče, zaista od vas očekujem da pomognete povremeno u vođenju sednica, a ne da kompromitujete atmosferu.

Bilo je govora i o kapitalnim izdacima i sa izvesnom dozom podsmeha govoreno o izdacima kapitalnim koji su predviđeni za ovu godinu, a to je 32 milijarde dinara u odnosu na neku raniju godinu, mislim da je to bila 2007, kada je bilo potrošeno 65 milijardi dinara. Umesto prostog poređenja budžetskog prostora, koji je bio obezbeđen za kapitalne investicije, možda bi bolje bilo da vidimo šta smo zaista učinili sa tim novcem od 65 milijarde dinara i šta se zaista čini sa ovim novcem od 32.

Nije novac jedino bitno, bitno je šta za taj novac dobijate. U krajnjoj liniji, ovo su samo budžetska sredstva. Namerno zaboravljate da sto milijardi dinara međunarodnih finansijskih institucija je obezbeđeno za krupne investicione projekte.

Opet su mi stavljane u usta reči koje nisam izgovorila, prilično, ne znam čak ni kako bih rekla, zvuči, citirana sam da sam šest sati pre usvajanja Nacrta budžeta u Vladi RS rekla da taj nacrt nisam videla. Istoga dana je revizor podnosio svoj izveštaj i rekla sam da revizorski izveštaj nisam videla, to je bilo tačno. Kako da ne vidim Nacrt budžeta koji priprema Ministarstvo čiji sam ministar?

Za Kraljevo će biti izdvojeno dovoljno novca, oko 400 miliona dinara ove godine. Sledeće godine milijarda sredstva je obezbeđena na pozicijama različitih ministarstava, NIP, infrastrukture, životne sredine i Ministarstva rada.

Neko je rekao da je MMF kritikovao ekonomsku politiku Vlade. Možda ne bi bilo loše da vas podsetim, a pretpostavljam da ste svi pročitali, da je zaključena Šesta revizija aranžmana, da je ocenjeno da je program dobar, da je fiskalna politika u skladu sa dogovorenom, da je penzijska reforma korak u pravom smeru, da je ekonomski rast pre svega zasnovan na izvozu i da je inflacija iznad cilja za šta se preporučuje oštrija restriktivna politika.

Da li je ovo povratak u prošlost? Bilo je manjih ali i većih vlada, neke su imale i 36 članova. Ali, ako gledamo tehnički i metodološki, nije bilo budžeta koji je preciznije oslikao budžetsku poziciju Republike Srbije. Budžet jeste više od brojeva, ali negde važi pravilo – što više brojeva, ipak, više informacija. U osnovi, svima vama sam dala mogućnost da kritikujete.

Bilo je budžeta i sa 250 stavki, takođe bez revizorskog izveštaja. Danas ih ima preko 5.000. Neko od vas je tolerisao kašnjenje budžeta i procikličnu fiskalnu politiku kada je bio na vlasti, a danas ne toleriše kašnjenje budžeta i kontracikličnu politiku, iako je to manje zlo.

Bilo je jedno pitanje – da li bih nekom od svojih kolega, dopalo mi se pitanje, poverila svoj porodični budžet? Ne bih da uvredim neke kolege ovde koje neću spomenuti, ali sigurno bih ministru Đeliću i ministru Rasimu Ljajiću vrlo rado poverila svoj porodični budžet.

Da završim šalom i nadam se dobrom raspoloženju, spremna za diskusiju od ponedeljka ponovo sa vama do kasnih sati, rečima jedne neveste koja je na zahtev mladoženje rekla da ponuda koja podrazumeva da uravnotežimo budžet zaista nije bila ponuda koju je očekivala. Koliko god bi volela da imam ravnotežan budžet, veoma dobro znam da kontraciklična fiskalna politika jeste pravi lek za ovu ekonomsku situaciju.

Svima vama koji ste ostali u sali hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospođo ministar.
Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2011. godinu: Republičkog Fonda za PIO, Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost, Predlogu zakona o izmenama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Sa radom ćemo nastaviti sutra u 10,00 časova.
Zahvaljujem na učešću u raspravi.