Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom posle pauze. Izvinjenje što je pauza bila određena do 11.00 časova, sada je već 11.20 časova, izvinjavam se narodnim poslanicima i građanima Srbije, ali je produženo vreme koje je dato da bi rad radnih tela bio usklađen i da ne bi bile bitno povređene druge odredbe Poslovnika od mene poslanicima lično izvinjenje.
Obaveštenje o pozvanim na sednicu.
Obaveštavam da je saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača, Diane Dragutinović, ministarke finansija, pozvala da sednici prisustvuju i: Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Ružica Stojiljković, pomoćnica ministra finansija, Nataša Kovačević, pomoćnik ministra finansija, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Ljiljana Petrović, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija, Bogdan Popović, posebni savetnik ministra finansija i Nada Mirković, samostalna savetnica u Ministarstvu finansija.
Takođe vas podsećam da sednici prisustvuje i predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, a na osnovu člana 271. Poslovnika Narodne skupštine stav 1. po kome je predsednik Vlade uvek dobrodošao da obrazlaže predloge zakona koje Vlada kao predlagač šalje Narodnoj skupštini.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 7-13. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O BUDžETU SRBIJE ZA 2011. GODINU SA PRATEĆIM DOKUMENTIMA, IZMENAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU, ZAKONA O PLATNOM PROMETU, ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST, ZAKONA O AKCIZAMA, ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU, DRŽANjE I NOŠENjE DOBARA I ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANjU
Zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2011. godinu i to: 1) Republičkog fonda o PIO, 2) Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje i 3) Nacionalne službe za zapošljavanje, zatim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlogu zakona o izmenama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 7-13. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković je u elektronskom sistemu, želite da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite.

Povreda Poslovnika, koja je više pitanja vama, mislim da imate stari scenario, jer je Zakon o platnom prometu povučen sa sednice ovog dnevnog reda, a  vi ste ga ipak pročitali da ćemo o njemu razgovarati. Samo pitam da li je povučen ili ne?

U pravu ste, obaveštenje o tome da je Vlada povukla Predlog zakona je dato juče, spisak svih zakona, o njemu smo glasali na pravovremeno dat predlog o spajanju tačaka i zajedničkom načelnom pretresu.
Međutim, Vlada je povukla Predlog zakona iz procedure, te on neće biti predmet našeg rada, ali to ne može da stoji kako ne u mom predlogu za spajanje rasprave, tako ni za dalji tok rasprave.
Hvala na intervenciji.
Ovaj predlog zakona je, kako je juče obaveštena Skupština, povučen iz procedure.
Dakle, vreme poslaničkih grupa se raspoređuje shodno broju članova poslanika poslaničkih grupa i to tako da imaju: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, a najkasnije do trenutka kada se čitanjem otvara zajednički načelni pretres.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović – poslanička grupa SPS-JS; narodni poslanik Ivan Andrić – LDP; narodni poslanik Nenad Popović – DSS; narodni poslanik Vlajko Senić – G 17 plus; i poslanička grupa SRS – narodni poslanik Dragan Stevanović.
Ukoliko još neka poslanička grupa želi da ovlasti bilo kog svog člana za predstavnika, molim vas da o tome obavestite nas, da bismo mogli da informišemo Narodnu skupštinu, predsednik poslaničke grupe može da ovlasti i bilo kog predstavnika u bilo kom trenutku sednice da grupu predstavlja, radi se samo o vremenu koje je ukupno na raspolaganju predsedniku poslaničke grupe ili ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe.
Ako su sve poslaničke grupe predale liste ili dale izmene i dopune na listama, a ako nisu, molila bih da to sada učine, pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa.
Poslanička grupa ZES ima izmenu, jedna izmena i dopuna, i jedno ime kod poslaničke grupe Napred Srbijo.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2011. godinu i to: 1) Republičkog fonda o PIO, 2) Republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje i 3) Nacionalne službe za zapošljavanje, zatim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrednost, Predlogu zakona o izmenama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Da li predstavnik predlagača Diana Dragutinović, ministar finansija, želi reč?
Predsednik Vlade želi reč. Izvolite za govornicu. Reč ima predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Mirko Cvetković.

Poštovani narodni poslanici, narodne poslanice, pred vama je predlog budžeta za 2011. godinu u čijoj su izradi ispoštovana dva za privredni oporavak ključna principa, a to su razvoj i štednja. Danas ni mnogo bogatijim zemljama od Srbije nije lako da ubrzavaju razvoj i povećavaju štednju. Zbog toga ističem da je predloženi budžet pre svega realan i predstavlja objektivni odraz ekonomske snage naše zemlje. Predloženi budžet je u funkciji dugoročnog razvoja zemlje, oživljavanja privrede i podizanja socijalne odgovornosti države.
Pred Srbijom su krupni planovi i velike obaveze. To su: put ka Evropi, temeljite i vitalne reforme, revitalizacija privrede, izgradnja infrastrukture, stabilizacija regiona itd. Ni zlonamerni ne mogu osporiti činjenice da ova Vlada postiže ozbiljne rezultate na ostvarenju svih ovih nacionalnih ciljeva. Ali, da bi se ti ciljevi postigli potrebno je pre svega da Srbija bude snažna i stabilna. Uloga Vlade je da obezbedi vitalno funkcionisanje države i dostojanstveni život građana, što ovakav budžet osigurava.
Srbiju, koja je više od decenija bila pod sankcijama, gubila prijatelje i poslovne partnere, sa atrofiranom privredom, i u ratovima uništenim ekonomskim resursima, svetska ekonomska kriza nije opustošila. Izbegli smo najgore, sprečili smo kolapse privrede, bankrote banaka i preduzeća i masovna otpuštanja radnika. Brojne zemlje koje su bile u znatno boljem položaju od nas prošle su mnogo gore.
To se nije dogodilo samo od sebe, niti smo slučajno pošteđeni najgoreg. Ova vlada je u teškoj godini, koja je iza nas, preduzimala ozbiljne i pravovremene antikrizne mere i u godini koja je pred nama, a koja će biti lakša, Vlada će voditi sigurnu i stabilnu politiku, bez rizika, bez improvizacija, bez eksperimentisanja i bez poteza koji bi ometali demokratski razvoj zemlje.
Podsećam da je 2011. godina zapravo godina u kojoj počinje realizacija novog modela ekonomskog razvoja koji suštinski treba da srpsku privredu stavi na zdrave noge i ovaj budžet upravo je usmeren ka tom cilju.
Predloženi budžet Srbije, kao jedan od stubova ekonomske politike zemlje, jeste podsticaj, pošto obezbeđuje podršku privredi i industrijskom razvoju, izvozu i predviđa realizaciju značajnih infrastrukturnih projekata. On je takođe štedljiv, jer smanjuje javnu potrošnju. Budžet je stabilan, zato što osigurava nesmetano funkcionisanje vitalnih državnih funkcija. Konačno, budžet je socijalno odgovoran, jer pruža neophodnu državnu zaštitu ugroženim slojevima stanovništva.
Na kraju, želim da vas zamolim da predloženi budžet posmatrate profesionalno i odgovorno, ako je moguće oslobođeni stranačke ostrašćenosti, obzirom na to da se radi o dokumentu od vitalnog značaja za sve građane i za budućnost naše države. Hvala puno.

Pitam, da li želi reč predstavnica predlagača, ministarka finansija, Diana Dragutinović? (Da.) Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama se nalazi budžet Republike Srbije za 2011. godinu i prateći poreski i finansijski zakoni.
Ovo je sedmi budžet u mandatu ove vlade, koji traje trideset meseci, što znači da prosečni budžetski ciklus, uključujući pregovaranje sa MMF, budžetskim korisnicima i usvajanjem u parlamentu, traje približno četiri meseca.
Izrada budžeta je težak proces u svim zemljama, u svim vremenima, ne samo u Srbiji, ne samo sada u ovom političkom i ekonomskom trenutku. I baš zato što je težak proces, standard je da se radi jednom godišnje u stabilnim uslovima, podvlačim.
U kriznim vremenima veliki broj zemalja u regionu, u EU, imalo je dva do tri rebalansa tokom 2009. i 2010. godine. Dakle, ne dešava se samo nama i zato ne treba predstavljati da se dešava samo nama i zato je nemoguće uvek poštovati kalendar, ma koliko on bio važan.
Na ovom mestu, poštovani narodni poslanici, želela bih da se osvrnem i na razloge koji su doveli do kašnjenja, odnosno kasnijeg upućivanja budžeta Republike Srbije u parlament. Godina 2010. svakako je još jedna teška godina. Zbog toga što se privreda sporije oporavlja. To je pre svega uticalo na skromniji rast poreskih prihoda. Dakle, sporiji ekonomski rast utiče dvostruko negativno na budžetsku situaciju zemlje. On smanjuje rast prihoda i povećava rast rashoda.
Usporeni rast prihoda otežao je uspostavljanje strogih ograničenja na rashode za svako resorno ministarstvo kod planiranja njihovih budžeta. Ovaj problem se pojavio pri izradi memoranduma u budžetskim limitima ministarstva već u junu.
Nizak nivo prihoda prouzrokovao je ograničeni prostor za finansiranje novih politika za 2011. godinu. U takvim okolnostima fiskalni ciljevi su se mogli postići jedino odstupanjem od postojećih politika, preispitivanjem postojećih politika, postavljanjem skromnijih ciljeva za sprovođenje drugih politika.
Rešenje za pokrivanje ovog manjka, a on je u junu iznosio negde oko 17 milijardi dinara, bilo je odloženo za kasniji budžetski proces, imajući u vidu nesigurne tendencije kada je u pitanju ekonomski rast.
Problem se zaoštrava tokom leta i jeseni. Iako poreske procene nisu smanjene, izdaci za različite vrste socijalnih izdataka su povećani. Trebalo je ostvariti deficit države u 2011. godini od 4,1% društvenog proizvoda. Postizanje ovog ciljanog deficita, dogovorenog i sa MMF, bio je težak i dugotrajan proces.
Volela bih da 2011. godina buce godina dinamičnog ekonomskog rasta, stabilna i da nam je ovo i prvi i poslednji budžet za 2011. godinu. Ali moram reći sa ovog mesta da je ipak još uvek velika neizvesnost pred nama kada je brzina oporavka u pitanju.
Pokušaću da izložim s kojim smo se sve ograničenjima suočavali i koje su sve borbe vođene u budžetskom procesu do sada. Program sa MMF predstavio je i postavio je glavne globalne okvire kada je veličina ukupnih javnih prihoda i rashoda u pitanju. Fiskalna pravila koja smo usvojili u Zakonu o budžetskom sistemu postavili su opšta fiskalna pravila: pravilo deficita javnog duga, pravilo indeksacije plata i penzija i zlatno pravilo investiranja.
Naravno, ograničenja su predstavljala i prava lokalne samouprave i AP Vojvodine. Drugi zakoni povodom različitih vrsta nediskrecionih rashoda, borba oko prioriteta unutar koalicione vlade, borba ministra finansija protiv svih i predstoji još jedna, verovatno najvažnija borba, ne više iza kulisa, već u političkoj areni ovde pred vama.
Ekonomski trenutak karakteriše rast BDP od 1,5% najveći u regionu, ali se inflacija ubrzava i iznosi 10,6% u ovom trenutku i takođe je, nažalost, najveća u regionu. Izvoz je osnovni pokretač razvoja, cenovna konkurentnost zadovoljavajuća.
Platno-bilansni deficit iznosi oko 2,5 milijarde evra, 8% društvenog proizvoda, pre krize dostizao je 6 milijardi evra, dakle 18% društvenog proizvoda, veliko prilagođavanje je izvršeno. Poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa se nastavlja, ali je neravnoteža platnog bilansa još uvek visoka. Kapitalni prilivi nisu više dovoljni za finansiranje smanjenog deficita. Serija dužničkih kriza u Evropi usporava mobilnost kapitala, što nepovoljno deluje na brzinu oporavka srpske privrede.
Ovakva makroekonomska kretanja postavljaju stroge ciljeve pred fiskalnu politiku. Smanjiti deficit predstavlja prioritet sa skoro 4,8 na 4,1% društvenog proizvoda. Kontrolisati rast plata i penzija, promeniti strukturu javnih rashoda, primeniti fiskalna pravila i sada i nakon programa sa MMF.
Stanje javnog duga u Republici Srbiji iznosi 11,6 milijardi evra i to je 38,8% društvenog proizvoda, što je u granicama definisanog opšteg fiskalnog pravila od 45%.
Ako pođemo od rigidne pretpostavke da se prihodi od privatizacije neće koristiti za prevremeno vraćanje duga, deficit koji ćemo imati na kraju 2011. godine iznosi oko 42% društvenog proizvoda. Zamolila bih vas da na iznos garancija i novih zaduživanja gledate u sledećem svetlu.
Dakle, predviđeni projektni zajmovi, programski zajmovi i garancije realizuju se u proseku od oko 30%. Projekti se pregovaraju i povlače nekoliko godina, ali je postojanje odgovarajućih projekata u budžetu uslov da pregovori počnu. Dakle, isti krediti i garancije egzistiraju u budžetu nekoliko godina.
Podloga za budžet za 2011. godinu jesu i izmene nekoliko poreskih zakona. Rekla bih da izmene poreskih zakona nisu značajne. Prvi zakon koji se menja jeste Zakon o PDV-u. Dakle, u skladu sa evropskim direktivama, predlaže se oporezivanje južnog voća, personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari, promet, usluge i smeštaj u hotelima, motelima, domovima, kampovima po opštoj stopi PDV od 18%.
Takođe, promenjen je i Zakon o akcizama, samo u onom domenu koji se tiče oporezivanja cigareta. Predviđena je dalja harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima EU, kada su minimalne akcize u pitanju. Dakle, u 2011. godini iznos specifične akcize na cigarete iznosiće 26 dinara. To je različito samo za 2,5 dinara u odnosu na Akcioni plan. Od 1. januara 2012. godine, samo u specifičnoj akcizi ad valorem ostaje nepromenjen – 35% i iznosiće 30 dinara.
Pred vama su, takođe, promene Zakona o porezu na imovinu. Zakon pretpostavlja jednostavnost, što znači manji broj poreskih stopa, pravičniju raspodelu poreskog tereta, srazmerno ekonomskom bogatstvu poreskih obveznika.
Poreska osnovica kod poreza na imovinu smanjuje se za iznos razlike sadašnje i predložene stope amortizacije. Dakle, u sadašnjem zakonu stopa amortizacije iznosi 1,5%, a smanjuje se na 0,8%. Takođe, smanjuje se poreska osnovica za iznos amortizacije koji je do sada mogao da bude najviše 70%, u sadašnjem predlogu može da bude najviše 40%. Podvlačim da je poreska stopa na imovinu, praktično, limit koji centralna vlast postavlja lokalnim nivoima vlasti, dakle, do 0,3% na zemljište. Naravno da može manje, lokalne samouprave to najbolje mogu da odrede. Za ostale nepokretnosti do 0,4%. Naravno da može biti manje, to je u rukama lokalnih samouprava.
Promenjen je iznos poreskog kredita. Poreski kredit više nije izražen u relativnom iznosu 40% plus po 10% za svakog člana domaćinstva, najviše do 70% vrednosti. Dakle, poreski kredit je sada izražen apsolutnim iznosom od 10.000 dinara, najviše do 50% poreske obaveze.
Takođe, promene ili male promene su nastale kod poreza na nasleđe i poklon. Predlaže se izuzimanje od oporezivanja mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, proširuje se predmet oporezivanja, u smislu da se poklonom smatra i pokrivanje rashoda poreskog obveznika.
Poreska osnovica jeste tržišna vrednost na koju se primenjuje proporcionalna stopa. Poresko oslobođenje je povećano sa 9 na 30 hiljada dinara. Takođe, porez na prenos apsolutnih prava usklađen je sa prethodnim porezom. Predlaže se izuzimanje od oporezivanja mopeda, motokultivatora, traktora i ostalih radnih mašina. Uvodi se obaveza državnim organima i organizacijama, kao i organima teritorijalne autonomije, da jedinicama lokalne samouprave besplatno dostavljaju podatke kojima raspolažu za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu.
Takođe, izvršene su i manje promene u okviru poreza na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Najvažnija promena jeste ukidanje poreza na upotrebu mobilnih telefona, počev od 1. januara 2011. godine. Proširuje se oslobođenje po osnovu poreza na upotrebu motornih vozila i poreza na upotrebu plovila i smanjen je iznos poreza na motocikle i određena plovila.
Manje izmene su izvršene i u okviru Zakona o budžetskom sistemu. Pre svega, ispravljena je nedovoljna preciznost nekih članova koji su govorili o prihodima i rashodima, iako su govorili o prihodima i primanjima, rashodima i izdacima. Svakako, najvažnija promena jeste izmena posebnih fiskalnih pravila u funkciji ostvarivanja ciljanog deficita.
Koje su makroekonomske pretpostavke budžeta za 2011. godinu? Projekcija realnog ekonomskog rasta iznosi 3% društvenog proizvoda. Dakle, nepromenjena je, iako je projektovana inflacija krajem 2010. godine od 10,6% iznad cilja koji iznosi 6 plus-minus dva. Narodna banka i dalje cilja inflaciju od 4,5% sa mogućim oscilacijama plus-minus 1,5% do kraja 2011. godine.
Budžet za 2011. godinu je u skladu sa fiskalnim pravilima definisanim u Zakonu o budžetskom sistemu. Ciljani deficit opšteg nivoa države iznosi 140 milijardi dinara, odnosno 4,1% društvenog proizvoda.
Želim sa ovog mesta još jednom da kažem da je neophodno da i u narednim godinama imamo deficit, da bismo obezbedili solidan ekonomski oporavak, a uz podršku monetarne politike, bez pritiska na inflaciju. Mnogo je važno da razumemo da je nemoguće smanjiti deficit preko noći, ali je moguće usidriti fiskalna očekivanja.
Dakle, osnovni ciljevi ovog budžeta jesu smanjenje budžetskog deficita na ono što je definisano Zakonom o budžetskom sistemu, a u funkciji ostvarenja tog deficita, kao što sam pomenula, bilo je neophodno prilagoditi posebna fiskalna pravila ostvarenju opštih ciljeva.
Osnovni elementi budžeta za 2011. godinu: ukupni prihodi i primanja iznose oko 803 milijarde dinara, dakle, 724,4 milijarde budžetskih prihoda i oko 76,4 milijarde dinara sopstvenih prihoda.
Ukupni rashodi i izdaci definisani su u visini od 897,5 milijardi dinara, 818,4 budžetski i 76,4 sopstvenih. Budžetski deficit iznosi 94 milijarde i kada tome dodamo nabavku finansijske imovine u cilju sprovođenja javne politike od 26,25 milijardi dinara planirani ukupni fiskalni rezultat iznosi 120,5 milijardi.
U osnovi, budžetski prihodi su povećani u odnosu na rebalans budžeta Republike Srbije za 65 milijardi dinara, budžetski rashodi takođe za 65 milijardi dinara, budžetski deficit i opšti fiskalni rezultat su nominalno isti.
Najvažnije karakteristike budžeta za 2011. godinu jesu odmrzavanje plata i penzija od januara, pri čemu će rast biti limitiran na 2%. Međutim, ovaj budžet podrazumeva značajniji rast najnižih penzija, odnosno minimalnih penzija i najnižih zarada. Ovaj rast omogućava da se ne sme ugroziti opšte pravilo fiskalnog deficita i ne sme biti ugrožena srednjoročna putanja smanjenja izdataka plata i penzija na 8, odnosno 10% društvenog proizvoda.
Sledeća bitna karakteristika jeste da postepeno vraćamo transfere lokalnim samoupravama na onaj nivo koji su imali pred krizu. Dakle, ovaj budžet podrazumeva da su povećana sredstva za 25%. Iznos subvencija iz republičkog budžeta zamrznut je na nivou 2010. godine, izuzev subvencija koje se odobravaju javnom preduzeću "Železnice" i Rudnicima uglja "Resavica", budući da se ove subvencije daju za zarade zaposlenima, tako da će zarade zaposlenih u ovim javnim preduzećima deliti sudbinu zaposlenih u državi kao celini.
Zamrznuti su fiskalni podsticaji, odnosno subvencionisani krediti na nivo koji su imali 2010. godine, pri čemu je izvršena još jedna krupna promena, znači sve stimulacije i neophodna ulaganja koja se tiču "Fijata" iz resora Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja prešla su u Ministarstvo finansija.
Kapitalni rashodi ograničeni su na nivo od 32 milijarde dinara, to su samo, ponavljam, budžetska sredstva. Prioritet će biti dat malom broju krupnih projekata, namerno podvlačim da su ovo samo budžetska sredstva, da na raspolaganju za krupne investicione projekte do sada su odobreni krediti u iznosu od 1,1 milijarde evra.
Značajno je povećana socijalna zaštita, po različitim osnovama – deca, porodica, materijalno obezbeđenje porodice, invalidi – izdvojeno je 90 milijardi dinara. Opet sa ovog mesta hoću da spomenem da imamo 54.500 korisnika boračko-invalidske zaštite, 67.000 različitih prava, 34.500 porodilja, 64.500 korisnika roditeljskog dodatka, 400.000 dece koja primaju dečiji dodatak, 70.000 porodica i 180.000 korisnika materijalnog obezbeđenja porodice; hraniteljske porodice se staraju oko 5.400 dece, 54.000 je korisnika tuđe nege i pomoći.
Ono što obično privlači najviše pažnje vas poslanika jesu diskrecioni rashodi, oni rashodi preko kojih Vlada vodi svoju ekonomsku, odnosno pre svega fiskalnu politiku. Diskrecioni rashodi u svom nominalnom iznosu su nepromenjeni u odnosu na budžet iz 2010. godine. Oni iznose 113,5 milijardi dinara, subvencije 55, subvencionisani krediti 26,5 milijardi i kapitalni rashodi 32 milijarde.
Na kraju, o finansiranju. Kao što sam rekla, deficit iznosi 120,5 milijardi dinara. Otplate kredita iznose 75 milijardi dinara, za obveznice Londonskog kluba "Star", u deviznu štednju i otplate glavnice po ranije uzetim kreditima. To će se finansirati trezorskim zapisima i kreditima, korišćenjem sredstava za konsolidovanog računa Trezora, neutrošenim sredstvima iz ove godine i, naravno, sredstva dobijena iz privatizacije smanjiće potrebu za zaduživanjem.
Ovo je budžet koji nas vodi do cilja koji smo sebi postavili za 2015. godinu. On jeste korak koji nas vodi do tog cilja, a cilj je, da ponovim, smanjenje fiskalnog deficita na 1% društvenog proizvoda, što u proseku iznosi 0,75% godišnje. Stabilizacija javnih rashoda na nivou od oko 42%, stabilizacija javnog duga, promene strukture javnih rashoda i vođenje fiskalne politike u skladu sa načelom međugeneracijske pravičnosti.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama se nalazi budžet Republike Srbije za 2011. godinu i prateći zakoni. Ovaj budžet zaista zahteva socijalnu koheziju. To je njegova osnovna pretpostavka. Zato vas molim da u danu za glasanje, bez obzira sa koje strane bili, podržite ovaj zakon. Hvala.

Narodni poslanik Radojko Obradović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Ima još nekoliko članova, ali ukratko. Jutros smo dobili, pošto u svakom od zakona piše ko je ovlašćen ispred Vlade, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju nema ovlašćenog predstavnika, a jutros smo neposredno nakon što su završena pitanja dobili informaciju da je ispred Vlade ovlašćena gospođa Diana Dragutinović.
Pretpostavljam da gospođa Dragutinović omaškom nije rekla ni jednu jedinu reč o tom zakonu, ali mislim da bi bilo jako važno da nam kaže šta se menja u tom zakonu. Ne znam da li je dobila tu informaciju.

Nema povrede Poslovnika i to vi znate jednako dobro kao i ja.
Poslovnik zahteva da Vlada obavesti Narodnu skupštinu o tome ko je predstavnik Vlade i to je ispunjeno i narodni poslanici i vi ste obavešteni da je za tačku dnevnog reda koju citirate ovlaštena ministarka finansija Diana Dragutinović.
Ono što vi želite, da predstavite povredom Poslovnika i sadržaj izlaganja, tu vam ne mogu pomoći. To ćete morati sa ministarkom kroz replike i ostalo, jer to nije povreda Poslovnika.
Molim vas da ne dobacujete da se replike, pošto vas stenogrami demantuju, koliko sa rada sednica prošle nedelje. Replika se ne dozvoljava kada je neosnovana i kada nema potrebe, a kada god je osnovana dobija se.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
S obzirom da na osnovu člana 171. za budžet Republike Srbije su nadležni praktično skoro svi odbori Narodne skupštine, ne prozivam nijednog od predsednika odbora, odnosno izvestioca, posebno. Koji god od predsednika ili izvestioca odbora želi da koristi svoje pravo da govori, molim vas da se prijavite.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, počevši od najmanje ka najvećoj? (Da.)
Narodni poslanik Momo Čolaković ima prvi reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko i predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, Predlogom zakona o budžetu za 2011. godinu, kako je i ministarka istakla, predviđena su ukupna sredstva od blizu 900 milijardi dinara i rashodi takođe sa približno 140 milijardi deficita.
Ono što smo mi mogli da zapazimo u ime poslaničke grupe PUPS da su izbalansirani i prihodi i rashodi na nivou 2010. godine, što je po nama pozitivno i dobro.
S druge strane, iznos javnog duga za 2010. godinu oko 150 milijardi evra, a unutrašnji javni dug, kako je ministarka kazala oko 11 milijardi evra.
Najveća sredstva su predviđena Ministarstvu finansija i to preko 180 milijardi dinara.
Što se tiče dotacija PIO fondu, ona su u odnosu na rebalans budžeta za 2010. godinu od 195,2 milijarde, povećane na 200,1 milijardu ili nešto preko pet milijardi više.
Ministarstvu infrastrukture predviđeno je povećanje od oko 1,6 milijardi dinara. Na drugoj strani, Ministarstvu za nacionalni investicioni plan predviđeno je skoro 20 milijardi više, odnosno sa 12,6 na 32,4 milijardi i, što posebno treba istaći, da su sredstva predviđena pre svega za ulaganje u razvoj i infrastrukturu, što je po nama prihvatljivo.
Na drugoj strani Ministarstvo za rad i socijalnu politiku imaće na raspolaganju preko 118 milijardi dinara, što je otprilike nešto sedam milijardi više u odnosu na 2010. godinu.
Republički Fond PIO planira tekuće prihode u visini od blizu 500 milijardi, tačnije rečeno 498,8 milijardi i to od doprinosa 257,51 i od transfera na nivou ostalih ministarstava 230,9 i ostalih transfera od organizacija, osiguranja, sedam milijardi.
Ako se sve ove cifre uporede, može se doći do zaključka da je ovo jedan od budžeta koji je uspeo da pomiri, na prvi pogled, suprotstavljene ciljeve, a to su veće investicije i izdvajanje za razvoj, za infrastrukturu, kao i veća socijalna davanja. To po meni predstavlja veliki uspeh.
S obzirom da je to izvedeno u vreme dok još uvek traje i veoma snažno pogađa ekonomska kriza, da se sa približno istim deficitom u odnosu na 2010. godinu i većim iznosom sredstava za vraćanje dugova po inostranim kreditima, u tome dobija na značaju još više.
Kod PIO, kao i ostalih vidova socijalnog osiguranja, socijalne pomoći, poslanička grupa PUPS smatra da su zacrtani iznosi dobro postavljeni jer su za sve ove namene obezbeđena odgovarajuća sredstva u istom iznosu kao za 2010. godinu, znači u realnom iznosu ili nešto i povećani.
S obzirom da su po preceni naše poslaničke grupe Zakonom o budžetu za 2011. godinu izbalansirani odnosi između razvojnih investicionih politika sa jedne strane i na drugoj strani socijalnih politika i da se time, pored ekonomskog razvoja i investicija obezbeđuje socijalna sigurnost i stabilnost, zbog toga će poslanička grupa PUPS dati podršku Zakonu o budžetu za narednu godinu, odnosno 2011. godinu.
Takođe, podržaćemo i sve druge zakone koji obezbeđuju ostvarivanje budžeta za 2011. godinu. Zahvaljujem na pažnji.