Hvala lepo. Poštovana predsednice, predsednici i predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mora se priznati da nije bilo lako isprojektovati budžet za 2011. godinu, jer su se autori budžeta našli pod dosta velikim dilemama i izazovima, jer je budžetska politika morala da zadovolji mnoge narasle potrebe budžetskih korisnika, da obezbedi povećanje plata zaposlenih u državnim službama i penzionerima, da obezbedi socijalno zbrinjavanje velikog broja stanovnika Srbije, uspori zaduživanje i pritom, obezbedi razvojnu komponentu u cilju povećanja stope zaposlenosti. Da  podsetim negde oko 700 hiljada radnika Srbije traži posao i da u isto vreme monetarnom politikom amortizuje udar rasta cena poljoprivrednih i ostalih proizvoda na koji bi se način zaustavio pošast inflacije, koji može da uništi sve rezultate koje smo tokom 2010. godine napravljeni.

Mi smo siromašna zemlja i ako želimo da, i onako skromne kapacitete zaposlimo, moramo da izvozimo, a da bismo to ostvarili, moramo da obezbedimo konkurentsku poziciju na tržištima sveta, što znači da proizvodimo robu koju će ta tržišta prihvatiti u pogledu kvaliteta, pogledu dizajna i najviše u problemu cena. To je presudna potreba zemlje, međutim ogromna nelikvidnost skoro svih privrednih subjekata nije u stanju da obezbedi proizvodni ciklus i postoji realna opasnost da se parališe ostvarenje mogućeg izvoza.

Monetarna politika sa pravom zagovara visoku referentnu kamatnu stopu, ali pitanje je, hoće li privreda moći da podnese tako visoku cenu kapitala i pritom, ispuni zahtev hipotekarnog pokrića, obzirom da je kroz dosadašnje zaduženje kod mnogih privrednih subjekata skoro celokupna imovina stavljena pod hipoteku.

Moraju se iznaći sredstva povoljna za potrebe, pre svega, izvoznika i investitora, kako bismo mogli da postavljene budžetske ciljeve ostvarimo, a kreator budžeta za 2011. godinu imao je u vidu sledeće činjenice: da je tokom 2010. godine primetan rast oporavka privrede uz pojačani izvoz zahvaljujući merama podsticaja privrede, posebno u delu subvencionisanja kredita za likvidnost i ulaganje u investicije.

Takvim merama ekonomske politike došlo se do porasta društvenog proizvoda i izvoza, smanjenog spoljno trgovinskog deficita, dolazi do porasta poreske proizvodnje, posebno u prerađivačkoj industriji, a tu je i jako neznatan porast zarada.

Međutim, ti rezultati su značajno smanjeni u poslednjim mesecima 2010. godine, a negativni efekti su kroz pojačan rast inflacije i očekuje se da će rast inflacije do kraja godine biti 10,6%, smanjeni su prihodi od privatizacije i posebno, drastičan je pad neto priliva stranih investicija. One su za 10 meseci ostvarile nešto manje od 600 miliona evra, a prosečan broj zaposlenih kod pravnih lica opao je za 3%.

Ipak, naša makro ekonomska politika i njena realizacija obezbedila je bolje rezultate u odnosu na bliže okruženje, jer su procenili da ćemo krajem godine, da će rast društvenog proizvoda biti ostvaren sa 1,5%, izvoz robe sa respektabilnim 20,4% i produktivnost će porasti po stopi od 5%.

Ostvareni rezultati u zemljama sa kojima Srbija najviše sarađuje i najvećim zemljama sveta kao što su EU i Amerika, pokazuju blagi oporavak ekonomije i postepen izlazak iz krize i to su osnove za postavljanje ciljeva ekonomske politike Srbije za 2011. godinu i oni su po meni dosta ambiciozni.

Rast bruto društvenog proizvod od 3%, duplo više nego u ovoj godini, rast izvoza za 14,2% i dalji rast produktivnosti od 3%, sa zadatkom da se učini sve, kako bi se došlo do povećanja investicija i otvaranja novih radnih mesta.

U tom smislu makro ekonomska politika, skoncentrisana je na dva stuba i to, na održavanje makro ekonomske i fiskalne stabilnosti, održavanje monetarne stabilnosti sa prioritetnim ciljem, obezbeđenja održivog privrednog rasta i razvoja konkurentske privrede, povećanja zaposlenosti i regionalnog ujednačenog razvoja.

Procenjen je rast prihoda budžeta u iznosu od 9,8% i on je realan, ako se ima u vidu šta donose zakoni o povećanju prihoda od poreza na dobit, povećanu stopu PDV i akciza. Svakako, projektovani iznosi se moraju ostvariti, ne smeju se probiti rashodi, da bi se zadržala stopa projektovanog deficita od 4,1% ili u iznosu nešto više od 120 milijardi.

Vidljivo je kroz analizu budžetskih rashoda i izdataka, da je došlo do izvesnog povećanja i odvajanja za lokalnu samoupravu, posebno što se Zakon o porezu na imovinu povećava, odnosno poboljšava položaj lokalne samouprave, povećani su izdaci za socijalna davanja, došlo je do povećanja izdataka kod dobrog dela razdela u budžetu, i ovakvom raspodelom, većina korisnika budžeta je nezadovoljna, što znači da je budžet restriktivan. To je zapravo znak da je budžet okrenut ka realnosti i da se može potrošiti samo ono i onoliko koliko ima realnog pokrića u prihodima, da se da na neki način garancija, da se neki postavljeni makro ekonomski ciljevi, da će se ostvariti i u godini koja će biti veoma teška.

Ono što posebno zabrinjava je da je predviđen iznos od tri milijarde dinara subvencija u privredi, isti kao u toku 2010. godine, izuzetno mali, što znači da će dalje poslovanje u privredi biti opterećeno nelikvidnošću i visokim troškovima zaduženja kod Komercijalnih banaka, bilo da se radi o odvijanju procesa u proizvodnji, bilo da se radi o investicijama.

Drugi ozbiljan problem je simboličan priliv stranih investicija i prvi zadatak jeste da Srbiju moramo uposliti. Povećanjem broja zaposlenih, sigurno će se povećati i izvoz, biće obezbeđena sredstva i potpuna realizacija postavljenih makro ekonomskih ciljeva. Zbog toga je neophodno da se preduzmu dalje stimulativne mere za privlačenje stranih investicija, jer je činjenica da se u odnosu na Srbiju, mnogo više ulaže u zemljama u okruženju.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo koliko je ozbiljno Vlada pristupila Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o PIO, možda je na najbolji način pokazano u onom uvodnom obraćanju, da o ovoj temi nije bilo reči, pa sam pomislio da je možda ovaj Predlog zakona povučen sa dnevnog reda. Očigledno da nije, a možda bi bilo bolje da jeste, tako da ću ja ovih 12 minuta više posvetiti ovom problemu nego što je to učinila ministar finansija. Penzioneri su grupacija na čiju se podršku uvek računa pred neke izbore, a da se pritom ni pre ni posle osvajanja vlasti ne učini ništa da se njihova pozicija olakša. Ovog puta, čini mi se, da ne samo, da nema olakšanja, već naprotiv.

Dakle, evidentno je da postojeći penzijski sistem u Srbiji je ozbiljno uzdrman iz najmanje dva razloga, starenje stanovništva, odnosno povećanje učešća stanovnika stariji od 65 godina u ukupnom stanovništvu i smanjenje broja novorođenčadi.

Kao posledica ovih demografskih tendencija, dolazi do velike opterećenosti onih koji su danas još uvek zaposleni a kojih je, istini za volju iz dana u dan sve manje sa tim brojem penzionera. To podrazumeva i povećanje davanja za penzione fondove, što povećava i opterećenje zaposlenih.

Dakle, ovakav postojeći sistem koji je do sada pretrpeo ili doživeo neka četiri pokušaja reformi, ima i niz konsekvenci. Dakle, kako finansirati te narasle penzije kao posledicu starenja stanovništva. Zatim, ono što je možda i najozbiljniji problem, a to je – zavisnost od Vlade, s obzirom da se penzijski deficit uvek finansirao iz budžeta, visoki troškovi, pošto se doprinosi ne investiraju, veliki iznos prihoda je izgubljen, povećan je rizik izbegavanja plaćanja doprinosa, nepravedno raspodeljivane penzije, zaposleni danas plaćaju veće doprinose nego što će primati penzije, itd, itd.

Sve su ovo razlozi koji ukazuju na nužnost jedne suštinske i radikalne reforme penzijskog sistema. Toga je čak svesna i Vlada Mirka Cvetkovića, a onda, u korist svega toga, imamo nešto što se zove Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji je za nas u SRS apsolutno neprihvatljiv. Posebno interesantno je, neću reći licemerno, to što predlagač uviđa i locira osnovne uzroke ovakvog stanja, a to je pre svega ta izuzetno nepovoljna opšta ekonomska situacija u zemlji, neplaćanje doprinosa, rast nezaposlenosti, itd. Jedino se ne postavlja pitanje odnosno ne daje se odgovor na to ko je odgovoran za sve ovo što je navedeno.

Ono što SRS smatra jeste da penziona reforma nikako ne može da bude pojedinačan proces ili izolovana reforma, već ona mora da bude zaista u kontekstu jedne sveobuhvatne ekonomske reforme i zato, po našem mišljenju, ona i podrazumeva pre svega makroekonomsku stabilnost u tržišnom okruženju, što znači stabilnu valutu i nisku inflaciju, zatim neophodnost odgovarajućih poreskih podsticaja, itd. Neka od rešenja su oslobađanje od poreza hartija od vrednosti, oslobađanje dela poreza prilikom reinvestiranja profita, posebne olakšice za institucionalne investitore u dužem roku, deregulacija tržišta kapitala, zaštita svojinskih prava, zaštita investitora i jedan od neizbežnih faktora je svakako i privatizacija.

Ono što mi uporno ističemo jeste da bi uspešna penzijska reforma trebalo da se kreće ka nekakvom sistemu koji je zasnovan pre svega na štednji, na investicijama, na privatnom tržištu kapitala i prelazak na tu, da tako kažem, individualnu penzijsku šemu a to je jedan od najsloženijih i najkompleksnijih delova programa reformi.

Kad sam pomenuo malo pre pokušaje reformi koje smo imali, obuhvatiću samo ovu proteklu deceniju, 2002. godine kada je uvođenjem pored zarada i troškova života kao parametra za usklađivanje penzija, zatim 2003. godine reforma je obuhvatila metod ličnog boda, znači, povećava značaj visine uplaćenih doprinosa, bar se to tako govorilo, 2005. godine starosna granica se podiže za muškarce na 65 godina života i za žene na 60 godina života itd. Opet, imali smo neka objašnjenja poput ovih u prethodnim pokušajima reformi a to stoji i prilikom objašnjavanja razloga za donošenje jednog ovakvog zakona.

Mislim da bi bilo valjano i znatno bolje da smo imali u vidu kada bude došao zaista na red, jer ovo što je sada pred nama ne smatram nikakvom reformom penziono-invalidskog sistema, ja ću samo podsetiti javnost na neka iskustva i rezultate koji su prisutni u svetu, a to su nešto što otprilike nekih 160 zemalja u svetu ima taj sistem, dakle, različite načine odnosno modalitete tzv. čileanskog modela, gde svaki zaposleni ima svoj individualni račun na koji se uplaćuje doprinos

za penziju. Račun se nalazi u privatnom penzionom fondu kojim upravlja profesionalni menadžment, a taj plasirani novac na finansijskom tržištu i na tržištu kapitala vremenom se uvećava i kad zaposleni pođe u penziju iznos na njegovom računu je veći od iznosa uplaćenog preko doprinosa za iznos zarade penzionog fonda koji pripada tom zaposlenom. Jedno od tih rešenja je i da je ostatak na penzijskom računu, nakon smrti osiguranika, imovina kojom raspolažu njegovi naslednici. Većina zemalja u svetu je već ušla u različite modalitete primene ideje koja je nastala kao taj tzv. čileanski model.

Dakle, ako bismo u tom kontekstu posmatrali penzione reforme, ti privatni penzijski fondovi, odnosno na tržištu tako bazirani, moglo bi da se postavi pitanje da li bi sve to uticalo na ekonomski rast? Jer, opravdanje za svaku reformu je upravo to da će uticati na ekonomski rast. Ono što takođe treba da se zna to je da postoji taj mehanizam prenosa uticaja privatnih penzijskih fondova na taj već pominjani ekonomski rast.

Mi u SRS smatramo da takvi fondovi jesu generator ekonomskog rasta i razvoja, a da mehanizam preko kojeg sve ovo može da se obavi jeste tržište kapitala. Šta se danas dešava sa Srbijom i sistemom kakav imamo? Dešava se to da više od milion i 600 hiljada penzionera, zahvaljujući svim ovim dosadašnjim reformama, a očigledno i ovoj, a naročito tretmanom koji imaju od strane svih socijalno odgovornih vlada do sada, u kojem prednjači ova Mirka Cvetkovića, je u takvoj situaciji da, recimo, dočeka onu jednokratnu pomoć od 5.000 dinara poput prave premije, jer se iskoristi za kupovinu neophodnih lekova ili za plaćanje zaostalih priznanica infostana.

Penzioneri sada treba da budu srećni do nekakvih neslućenih razmera jer će im penzije od januara biti uvećane za 1 ili 2%, što znači da će najvećem broju njih ček biti uvećan za nekih celih 500 dinara. Ili možda treba da se obraduju tome što će im, na osnovu neizbežnih preporuka MMF-a i Svetske banke, radni vek onima koji su trenutno zaposleni uskoro biti izjednačen, nažalost, i sa životnim vekom?

Jasno je da ovo kako je sada ne može dalje da opstane i da ovakav sistem u suštini odgovara samo onim prvim primaocima penzije, da se vremenom stvara ta finansijska piramida koja zapravo eksploatiše sve one mlađe radnike, zato se mi u SRS zalažemo za jednu suštinsku radikalnu reformu, a ne ovakve predloge zakone o izmenama i dopunama koje imamo, jer ono što imamo apsolutno ne valja.

I da zaključim – umesto da odlazak u penziju predstavlja za naše starije građane jedan lep događaj, očigledno je da će za sve one koji je dožive biti ozbiljan problem. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Jovan Nešović  ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, budžet države predstavlja ekonomsku politiku vlade te države za godinu za koju se donosi. Znači, ovaj budžet predstavlja ekonomsku politiku koju je Vlada planirala da vodi u 2011. godini.

Ono što bih želeo na početku da kažem jeste da ovaj budžet u trenutnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u kojoj se država nalazi je jedino i moguć. Budžetski deficit je prognoziran na nivou prošle godine, rast bruto domaćeg proizvoda je duplo veći nego što je bio prošle godine i zaista trebaće dosta odgovornosti i u ministarstvima i u samoj vladi i svim onim činiocima koji budu sprovodili ekonomsku politiku u 2011. godini da se ostvari ovaj rast od 3% i da se ostvari prihodovna i rashodovna strana odnosno deficit od 120 milijardi koji su ovde definisani.

Ono što je Vlada prognozirala da će u 2011. godini ekonomska politika biti usmerena na neka četiri cilja, a to su održavanje makroekonomske finansijske stabilnosti, podrži privredni rast i razvoj privredne konkurentnosti i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva i ravnomerni regionalni razvoj jesu neki ciljevi koji su Srbiji bili potrebni prošle i ove godine i sigurno će i u narednim godinama takođe biti potrebni, zato jeste važno da ovaj budžet dobije što širu podršku, ali i da bude ostvaren, kako inflacija tako i sve ono što je definisano na prihodnoj strani budžeta.

Hoću samo neke stvari da razmenim mišljenje sa poslanicima i sa članovima Vlade, nešto je sve vezano za ravnomerni regionalni razvoj i za privrednu aktivnost u 2011. godini. Kada govorimo ravnomernijem regionalnom razvoju u Srbiji, jedna od važnih stvari jeste transferi, takozvani nenamenski transferi u drugim nivoima vlasti, a to su transferi koji idu sa republičkog nivoa prema lokalnim samoupravama.

Godine 2009. i 2010. dosta polemika je bilo, jer deo ekonomske krize je deo tereta prebačen na lokalne samouprave, neki su smatrali da je to neopravdano od strane republičkih organa, neki su smatrali da to tako mora, ali ono što je važno u ovoj godini u odnosu na prošlu godinu ti transferi jesu povećani za tačno 23,8%, odnosno budžetu za 2010. godinu ti transferi su bili nekih 26,7 milijardi. Za 2011. godinu oni se predviđaju na 32 milijarde.

Čini mi se da na početku treba reći da to nije dovoljno za lokalne samouprave, naročito za one nerazvijene opštine u Srbiji, zato što one grcaju u ovom trenutku u svojim problemima. U proseku, transferi sa viših nivoa vlasti sa lokalne samouprave čine 20% ukupnih prihoda. Kod siromašnih opština je to više – 40, čak i 50%. Jednostavno, 2009. i 2010. godini, zato što su bili smanjeni transferi prema tim opštinama, te opštine nisu mogle kvalitetno da izvršavaju svoje osnovne funkcije koje su definisane, a to je da kvalitetno održavaju škole i vrtiće, nisu mogle da ulažu u svoju lokalnu infrastrukturu, čak nisu mogle ni da plaćaju dažbine. Ako je tačan podatak koji je iznela Stalna konferencija gradova i opština, te opštine danas u Srbiji duguju negde oko 17 milijardi dinara komunalnih usluga, usluga prema EPS-u i NIS-u. To je jako važan podatak i tu se nešto mora uraditi.

Potpuno je jasno da sa ovim paketom zakona usvajamo izmene i dopune Zakona o imovini, gde se daje mogućnost lokalnim samoupravama da mogu imati dopunske prihode vezano za imovinu građana, ali da budemo odmah i svesni da je danas u Srbiji teško to naplatiti, zato što su, naročito u tim najsriomašnijim opštinama, građani najviše i siromašni. Kada pogledate koliko imamo problema u legalizaciji, potpuno je jasno da će pitanje naplate poreza na imovinu biti teško, tako da nisam siguran da će i lokalne poreske administracije imati toliko kapaciteta, a i da građani mogu plaćati svoje poreze, tako da mi se čini da će lokalne samouprave, naročito one najsiromašnije, imati određenih problema i u budućnosti, koje su imale i prošle i pretprošle godine, odnosno u prošlosti.

Takođe se daje mogućnost, to je definisano, da najsiromašnije lokalne samouprave mogu imati i neka dopunska sredstva od resornih ministarstava, čak je i u onome – kancelarija za održivi razvoj, definisano da će ove godine imati oko 500 miliona dinara više sredstava koja se najčešće upućuju prema tim siromašnijim lokalnim samoupravama. Takođe je dato, kod Ministarstva životne sredine i prostorno planiranje, za infrastrukturu je definisano nekih stotinak miliona dinara. Takođe i kod drugih ministarstava su definisana određena sredstva koja mogu

da koriste lokalne samouprave. Ima još jedna stvar, pošto se ta sredstva dodeljuju preko određenih konkursa, nisam siguran da će najsiromašnije opštine imati kapaciteta da urade kvalitetno projekte, odnosno projektnu dokumentaciju, da mogu da konkurišu adekvatno i da povuku ta sredstva, odnosno dešavaće se ono što se dešavalo i u prošlosti – da oni koji imaju veće kapacitete, odnosno oni koji su bogatiji, oni prvi dođu do tih sredstava i mogu pre da povuku ta sredstva, dok oni koji su siromašniji ne mogu da dođu do tih sredstava ili teže dolaze do tih sredstava, tako da se jaz između bogatih i siromašnih sve više produbljuje. Čini mi se da će se u narednom periodu morati tražiti neko rešenje što se tiče Vlade, da se ovim najsiromašnijim opštinama pomogne.

Prošle godine je preko Ministarstva za NIP bilo predviđeno dve milijarde dinara za razvoj lokalne infrastrukture u najsiromašnijim opštinama u Srbiji koje su prijavljivale projekte i na osnovu konkursa su dobijale sredstva za realizaciju tih projekata. Ove godine, ako sam dobro video, tih sredstava nema ni kod Ministarstva za NIP i nekim drugim ministarstvima, osim za kancelariju za održivi razvoj, gde je predviđeno nekih 500 miliona dinara uvećanja u odnosu na prošlu godinu za te najsiromašnije opštine u Srbiji.

Druga stvar koju hoću da kažem, polemika se danas vodila i ovde u parlamentu, da privredi treba dati što više podsticaja, jer samo opravkom privrede možemo postići da BDP u 2011. godini raste sa procentom od 3%. Čini mi se da je važna jedna stavka koja je vezana za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, nabavka domaće finansijske imovine je 19,8 milijardi. To je ono što su bile činjenice i najvažnije mere Vlade Republike Srbije kao odgovor na ekonomsku krizu u 2009. i 2010. godini. To su oni subvencionisani krediti za obrtna sredstva, takođe i subvencionisani krediti za investicije, gde su banke odlučivale kome će se dodeljivati ta sredstva, a Vlada je samo preko Fonda za razvoj davala subvencije, odnosno da privrednici imaju što povoljnija sredstva. Čini mi se da smo tu postigli da nemamo pad domaćeg proizvoda kao što je bio pad u državnom regionu, što mislim da je veliki uspeh Vlade.

Druga stvar, čini mi se da je takođe dobro za oporavak domaće privrede i subvencije koje su definisane za kupovinu domaćih dobara i roba. Tu je definisana subvencija za kupovinu autobusa, kamiona, zamenu starih automobila, građevinskih mašina i proizvodnja šinskih vozila i remont, jer potpuno je jasno da, ako domaću proizvodnju na neki način u ovim kriznim vremenima pospešujemo, a to znači da će ljudi ostati zaposleni i u FAP-u u Priboju, u "14. oktobru" u Kruševcu, u "Ikarbusu". Jednostavno, vi time stvarate mogućnost za proizvodnju u preduzećima, radnici mogu da rade i da zarađuju svoju platu.

Dobar primer jeste i grad iz koga dolazim, gde je u januaru 2010. godine raskinut ugovor o privatizaciji Fabrike vagona iz Kraljeva, zahvaljujući ovom programu Vlade Republike Srbije i tome što Železnice Srbije imaju potrebu za novim vagonima i repariranim vagonima, Fabrika vagona je u datom trenutku dobila određeni posao, a ljudi su ostali da rade i već u septembru počela je da potpisuje i inostrane ugovore, tako da će vagoni iz Kraljeva, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, koja je u datom trenutku održala to preduzeće, moći da izvoze i u razvijene zemlje EU, što jeste imperativ, spasiti u ovom trenutku preduzeće da može da radi, da ostanu zaposleni i svakako čekati proces privatizacije, da se nađe adekvatan strateški partner.

Druga stvar koja je takođe važna jeste i subvencija privatnim preduzećima od 2,7 milijardi, nešto veće nego prošle godine i one su predviđene za grinfild

investicije. Kao država moramo da se borimo kako da dođemo do novih investicija, kako domaćih preduzeća tako i inostranih preduzeća. Ovih 2,7 milijardi su nešto što država daje podsticaj, i potpuno je jasno da i zemlje u okruženju i među opštinama u Srbiji takođe postoji konkurencija, svi se trude da privuku investitore, iz prostog razloga što donose novu tehnologiju, nova radna mesta i najčešće imaju tržište, a to znači da će proizvod izvesti na neko tržište, a to znači devizni prihod za državu u kojoj se oni nalaze.

Zbog toga jeste važno, pored toga što moramo da opremimo lokaciju, da im ponudimo da bi svoje fabrike locirali na tim mestima, moramo da budemo konkurencija, a to znači da moramo da damo i određene podsticaje koji su vezani za zaposlenje novih ljudi. Dobro je da su ove godine odvojena već sredstva nego prošle godine. Na ovom programu su došli u Srbiju "Juraj", "Falk" i "Leoni". Potpuno je jasno da ćemo to morati da radimo i u narednim godinama.

Ono što se često u javnosti zaboravlja i često se pominju strane kompanije, zato što zapošljavaju mnogo više ljudi, konkursi su javni, raspisuje ih Vlada Srbije, odnosno Sjepa, mogu da se prijave i domaća preduzeća i sigurno postoji masa domaćih preduzeća koja su povukla ova sredstva, samo što je broj zaposlenih ljudi manji nego što su ove strane kompanije i to je sasvim normalno.

Ono što je takođe važno, čini mi se, kad sam malopre govorio o nerazvijenim opštinama, da postoji posebna linija Vlade Republike Srbije za podsticaj nerazvijenim opštinama. Kada sam malopre rekao da lokalne samouprave nerazvijenih opština imaju manje mogućnosti, a kad kažem manje mogućnosti, mislim manje kapaciteta da urade kvalitetno projekte i dokumentaciju i na određenim konkursima da budu konkurenti većim i razvijenim opštinama, u ovom slučaju mislim da je Vlada dobro postupila time što je odvojila poseban fond od 1,7 milijardi, koji je namenjen samo privrednicima iz tih nerazvijenih opština.

Potpuno je jasno da se sredstva dele takođe po konkursu, preko Fonda za razvoj. Svako može da se prijavi, ko ima ideju, najbolji će deliti sredstva i to jeste direktna pomoć privredi tih najnerazvijenijih opština.

Da bi podigli privredni razvoj, jedna stvar koja je i prošle godine jako loše prošla u doba krize, a to je građevinska industrija. Građevinska industrija je imala pad proizvodnje negde preko 20% aktivnosti i dobro je da ove godine se nastavlja program vanredne podrške građevinskoj industriji i dobro je da je preko Ministarstva za prostorno planiranje odvojeno preko 1.050.000.000 učešće države u onim projektima koji su zajedno definisani između Vlade Republike Srbije i lokalnih samouprava koje su to definisale, a to je učešće onih 10%, odnosno 10% prošle i 10% ove godine i lokalne samouprave ostalo, a ostatak je kreditna linija i to je sigurno nešto što će u mnogome pomoći, ukupno će biti oko 18 milijardi dinara koje idu prema građevinskoj industriji za projekte koje su definisale lokalne samouprave.

Potpuno sam siguran da će to značajno poboljšati privrednu aktivnost u oblasti građevinarstva, a to znači i ukupna privredna aktivnost na teritoriji čitave države Srbije.

Hoću da iskoristim priliku pošto je ministar ovde, da postavim jedno pitanje. Pošto sam narodni poslanik koji dolazi iz Kraljeva, moje kolege poslanici, članovi Vlade, takođe znaju da je Kraljevo 3. novembra pogodio jedan razoran zemljotres i tada Vlada Republike Srbije u danima posle 3. novembra je obećala oko milijardu dinara da će pomoći da se saniraju posledice tog zemljotresa. Čini mi se da sam pažljivo pogledao ovaj budžet i nisam primetio tačnu cifru. Verovatno se ona krije negde preko razdela koji su definisani za ministarstvo.

Voleo bih da ministar u odgovoru na pitanje mi pomogne da od prilike koliko može grad Kraljevo, kome u ovom trenutku to jeste važno, može da očekuje direktne pomoći, a koliko indirektno preko programa koji idu preko određenih ministarstava? Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Predsednice, koleginice i kolege, zaista ne pamtim da se u višepartijskom sistemu pred ovoliko malo poslanika debatovalo o budžetu, najvažnijem zakonu koji jedna zemlja donosi. Niti pamtim ni pre ni posle 5. oktobra da su spojeni budžet, izmene Zakona o PIO, novi porezi, sve to samo da niko ne bi obrazlagao, recimo, izmene Zakona o PIO, a videli smo koliko je ukupno sve to obrazlagao premijer Cvetković. Verovatno zna da se teško može braniti nešto što je neodbranjivo, pa u tom smislu nema razumevanja za njega.

Ovaj budžet je kao i prethodni stranački i proizvod je te vaše koalicije, a pošto ulazimo u predizbornu godinu, obzirom da je stranački, onda je i predizborni. To ću na nekim primerima ad hok pokušati da dokažem.

Predviđa se, u planu je zaduživanje, odnosno davanje garancija u sledećoj godini od preko dve milijarde evra za razne stvari infrastrukturne, manje ili više. Neću sada da pominjem "Srbijagas" kome treba novih 210 miliona evra za održavanje tekućih aktivnosti, a čini mi se i ove godine, početkom, 170 miliona smo izglasali garancija.

Zadržaću se samo na jednom malom primeru da bih pokazao koliko je budžet stranački i koliko je predizborni. Predviđa se davanje garancija od pet miliona evra "JAT tehnici" d.o.o. za izgradnju hangara 2. Ta firma "JAT tehnika" nije u stanju da servisira avione nove generacije, pa ćemo kupiti od stare generacije. Na Aerodromu ta

firma ima toliko hangara da u jedan mogu da stanu tri široka krupna aviona, a "JAT" trenutno od 12 aviona nema ni jedan, ali je očigledno u planu privatizacija "JAT tehnike" i neko ko će kupiti "JAT tehniku" kupiće i taj kredit od pet miliona evra po mnogo povoljnijim uslovima nego što su komercijalni i sa garancijom države.

Čija je to firma? Vi bolje znate nego ja, od kojih koalicionih partnera. Ako se tako radi na državnom nivou, što se tako ne bi radilo svuda, na regionalnom, gradskom, opštinskom, na mesnoj zajednici. Čitam Savet zajednice Bošnjanje, opština Varvarin, javnom tužiocu, predmet – Trošenje budžetskih sredstava u opštini Varvarin, pa ima stav recimo asfaltiranje puteva u Bošnjanje. Kaže – ni građevinska inspekcija, napravljeno, plaćeno, nije nadležna za izvršene radove. Kaže – nema nikakve podatke ni načelnik odeljenja za privredu, finansije i urbanizam. Kaže – služba za javne nabavke ne poseduje nikakvu tendersku dokumentaciju.

Pomenuo sam Bošnjanje, zato što je neko važan odatle. Zna se ko je odatle, iz Bošnjanja, ko je iz Katuna Gornjeg, ali to je priča o javnim nabavkama i ovaj budžet je ogledalo onoga što međunarodne organizacije govore, da je najveća korupcija u javnim nabavkama, a one su od državnog do opštinskog nivoa na nivou četiri milijarde evra godišnje. Kaže – Kancelarija za održivi razvoj, samo jedan primer, prošle godine 15 miliona budžet, ove godine 468 miliona, Kancelarija u okviru Ministarstva.

Kad bih vam pročitao uredbu, a nemam vremena, čime sa ta kancelarija bavi, ne bi mogli da verujete da toliki novac za zgrade i građevinske objekte je namenjen. Nadam se da je tu nešto i za Kraljevo, mada sumnjam. Baš bih voleo da vidim šta je to toliko puta skočilo i sa čime će se graditi, šta će se graditi i zidati. Da li je to ulaganje u Sandžak? Sumnjam, ali to je dokaz da idu izbori i da nekome treba novac.

Idemo dalje. Uzmimo drugo Ministarstvo, recimo Rasima Ljajića. Ustanove za registar obaveznog socijalnog osiguranja i ostvarivanja prava zaposlenih iz radnog odnosa. Prošle godine pet miliona, ove godine 557 miliona. Pošto znam da računam, to izađe sto puta.

Pre neki dan taj ministar kaže da je zadovoljan budžetom. I ja bih bio da mi se neka stavka podigne 100 puta, a kaže kako on nema ni kafe kuvaricu, ni portira u ministarstvima koje drži DS i da mu je njegova stranka nezadovoljna. Ne znam koja od dve? To je dokaz partijske države. Čitam jedan papir jedne stranke iz Varvarina. Ovom odlukom obavezuju se direktori javnih preduzeća, ta stranka je svakako na vlasti, funkcioneri na javnim funkcijama, kao i svi radnici koji imaju uticaja prilikom zapošljavanja radnika, volonteri itd, a postavljeni su od naše stranke, da moraju da obaveštavaju predsedništvo stranke, angažovanje istih i da moraju da vode računa prilikom zapošljavanja, prvenstveno članova naše stranke. To je odluka, zavedena, papir.

Verujem da ovi u ovoj Kancelariji Nacionalnog saveta za decentralizaciju, a opet znamo ko to vodi, nisu baš ovakav papir napravili. Ovo je baš glupo. Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju, prošle godine zaposlenih 15, a ove godine 25, tj. ove godine 15. Deset će se novih zaposliti. Kad bih vam pročitao šta radi ta Kancelarija, priprema sednice, čuva zapisnike i novih 10, pa kad imamo ovde da lepo kažu – mora da se zapošljava samo iz naše stranke, što ne bi još 10 dodali? Idu izbori.

To je problem sa ovim budžetom, stranački, predizborni rasipnički, sve su to moje kolege rekle i o poljoprivredi itd, šta fali i samo za kraj Fond PIO. Moramo da se vratimo, znate kako je, neko reče, mislim uvaženi gospodin Čolaković, u naše vreme valjda je bilo dobro. U vaše vreme je potrošen fond, u vaše vreme je razbijen fond, bili ratovi, a ratovi traže oružje, municiju, hranu. Sve je to koštalo,

istrošilo se i sad kažete – gde su prihodi fonda? Recimo "Merkur" u Vrnjačkoj Banji je pravljen parama tog fonda, pa što ga dajete za kikiriki i još ko će da ga kupi, garantujete da ćete punite preko Zavoda za zdravstveno osiguranje dijabetičara.

Nas pitate gde su pare i gde su prihodi. Pa, evo vam prihodi, ali vi ste na vlasti, nismo mi. Taj "Merkur" prodaje neko od vaših koalicionih partnera. Svi vi znate da je pravljen od tih para. Tako se to trošilo. Posle se trošilo na džebanu i hranu. Došlo je da se plati i šta sad da radimo. Vi ste na vlasti i vaše vreme nažalost nije prošlo. Ono traje.

Hoćemo da se ovo što pre završi da bi penzioneri u budućnosti dobijali penzije.

Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković, replika.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, uvaženi narodni poslanici, pravo je čudo da svako usput govori o PIO, pa i sada gospodin Ostojić.
Ne mogu da se otmem utisku da se sa dosta pogrešnih argumenata, pogrešnih podataka ovde manipuliše. Kaže se da se ništa za penzionere nije uradilo. Poslednjih nekoliko godina povećanje je bilo 14% i to kaže da je bilo pogrešno, ali sada bi trebalo penzionere pitati da li bi mogli da vrate od tada do sada 2,7 penzija.
Neko pre par minuta, nije to gospodin Ostojić, kaže da ništa to ne znači što je sedam milijardi ušlo u najsiromašnije porodice. Ili se kaže da će biti manje penzija u narednoj godini i da se neće ništa uraditi ili se kaže da samo se o penzionerima govori, pa u istom položaju su i radnici.
Ovaj budžet i ovaj zakon o PIO predviđa precizno da sudbinu radnici penzioneri dele. Usklađivanje penzija je u skladu sa rastom plata u javnom sektoru i to je ključ dogovora. Zašto bi onda penzioneri bili u nekom povoljnijem položaju ako je 1% povećanje penzija. To nije tačno, 1% najniže, pa se onda usklađuju i te najniže i ove ostale. Bez obzira što je to malo, to je u ovom trenutku procena da je moguće i tako je u zakonu predviđeno.
Gospodine Ostojiću, nije naše vreme prošlo. O tome smo razgovarali i prošli put. Mi smo i sadašnjost i budućnost. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Replika, gospodin Ostojić.