Zbog tog generičnog pominjanja opozicije, a stvar se odnosila na KiM i podnošenje amandmana za vodovod, vrlo kratko korektnosti radi. U ovoj godini je za milion evra smanjeno to u budžetu RS.
Što se tiče 2008. godine tada je amandman podneo i poslanik DSS, Vlada Milentijević. Čudo je bilo ovako – vaš amandman je bio prihvaćen, a amandman DSS nije sa potpuno istom sadržinom. To je pitanje osionosti na koje stalno ukazujemo a neda se raspravi u parlamentu javnosti.
Što se tiče sadašnjeg stanja stvari, poslanik Vlada Milentijević iz DSS je podneo amandman da to ne budu tako mala sredstva, a ja ne znam šta su poslanici iz vladajuće koalicije uradili.
Što se vas lično tiče, verujem u vašu dobronamernost i da sve što ste ovde rekli stoji kao činjenica na koju se pozivate i da svaka vaša izgovorena reč je reč izgovorena u krajnjoj dobroj nameri i interesu stanovništva i građana koji žive tamo odakle ste vi. Duboko verujem i ne želim u tom smislu da pravim bilo kakvu vrstu polemike.
Ovo sam izneo radi korektnosti da ne ispadne da oni koji su u opoziciji ne daju predloge da se stanje popravi i promeni i da to nisu činili i ranije, a da je ovo tačno konsultujte se sa vašim kolegama iz političke stranke pa vidite da li sam u pravu ili nisam u pravu što se ovoga tiče.
Inače, generalna primedba da mi dajemo primedbe a ne dajemo rešenja ne stoji, jer sve primedbe koje je ovlašćeni predstavnik grupe Nenad Popović izneo, uključujući i Radeta Obradovića potpredsednika Skupštine, na budžet su automatski i istovremeno bili i konkretni predlozi kako da se postavi budžet.

Vreme.

Gospođa Milisavljević, replika.

Gospodine Aligrudiću, sredstva za realizaciju vodovoda su dovoljna, ali očigledno nisu dovoljna da se namire apetiti lokalnih vlastodržaca. To znamo i vi i ja.

Gospodin Miroslav Petković.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici i uvažena gospođo Dragutinović, znate da mi iz DSS uvek pokušavamo da razumemo vaše zakonske predloge ovde. Oko predloga budžeta znate da smo vam uputili dopis da prestavite budžet za 2011. godinu poslaničkoj grupi DSS. Nemamo opravdanja zato što ponovo kršite Zakon o budžetskom sistemu, zato što niste napravili dobar Predlog budžeta, ali ne vredi. Očigledno da nam nešto ne ide u toj komunikaciji. Imamo određenih problema. Ne znam da li se radi o ljubavi, ali je ovo ipak dokument od koga zavise i svi građani ove zemlje i institucije u njoj.

Budžet, kako je rekao neko od kolega, predstavlja izraz ekonomske politike Vlade. Gospodin Mirko Cvetković, predsednik Vlade, danas je u najkraćem govoru u istoriji srpskog parlamenta koji je održao jedan premijer, obrazložio ovaj predlog Vlade. Da zlo bude veće, gospodin Mirko Cvetković u prethodnoj vladi nije bio ministar vera, nego upravo ministar finansija, tako da ne mogu da verujem da nije mogao da kaže nešto konkretnije vezano za budžet za 2011. godinu

Kada govorimo o budžetu za narednu godinu, ja zaista imam potrebu, mada nažalost, nemamo vremena dovoljno da postavim hiljadu pitanja, hiljadu zašto, kako izgleda ovaj budžet. Ovaj budžet, neko je takođe od kolega rekao, jeste predizborni budžet. Mogu s tim da se složim, mada bi bilo bolje reći da je ovo idealizovani očaj. Zašto? Zato što je rezultat kompromisa između stečenog upravnika Srbije, znači, MMF i pojedinih političkih lidera i ministara u Vladi koji su ovim građanima obećavali povećanja plata, penzija, nove investicije, bolji život i ko zna šta sve još.

Nažalost, ovaj budžet se pokazao kao otklon i od građana i od privrede u Republici Srbiji. On jasno pokazuje da će i plate i penzije u narednoj godini biti niže, zato što je srpska privreda na dnu evropske lestvice i nemojte nas zavaravati da nije tako. Srbija ima najnižu stopu zaposlenosti u Evropi. Neko je malo pre od kolega takođe iz vladajuće koalicije rekao da je ta stopa ispod 50%, jeste ali ona iznosi 38% a evropski prosek je 65%.

Dvesta hiljada ljudi koji su izgubili posao u ovoj godini, svakako neće moći da doprinese da se ovaj budžet bolje puni, već će biti na onoj drugoj strani koja će zahtevati socijalnu pomoć da bi mogli da prežive.

Država Srbija ne plaća vodu, ne plaća struju, telefone. Srbija je lider u visini inflacije. Privreda i građani su prezaduženi, oko toga smo se složili mnogo puta u ovoj sali. NBS pokušava da spreči propast i da zaustavi ovaj kolaps intervencijama na deviznom tržištu, jer oktobra 2008. godine do danas, preko tri milijarde i dvesta miliona evra je uloženo u odbranu kursa. To je gotovo vrednost Koridora 10, a kako je jedan kolega pre sedam, osam godina u ovom parlamentu govorio, nije znao da je to Koridor 10, nego je rekao Koridor iks, izgleda da se taj Koridor iks ponavlja i u ovoj godini.

Industrijska proizvodnja je ispod nivoa od 1989. godine. Zašto? Takođe, je neko pominjao malo pre da su ti novci otišli u neke privatne džepove, a ova vlada je omogućila tajkunima da svašta rade u sektoru trgovine i usluga. Šta je posledica? Mi sada udaramo u zid, upravo iz onog razloga zato što ste problemi iz 2008. i 2009. godine prebacili u 2011. i 2012. godinu, izbornu volju. I nakon toga, šta će se desiti, videćemo, ali bitno je da mi do 2012. godine nešto kao uradimo i prikupimo neke glasove na narednim izborima.

Ogroman deo privatnih dugova je prevaljen na državi, a država s druge strane, obećava razvoj. O kakvom razvoju možemo govoriti, gospođo Dragutinović,kada se planira potrošnja 40% od onoga što se zaradi. Nisam siguran da će porez na kivi, mango i papaje u 10% većem iznosu, popuniti budžetske rupe kako bi mogli da se pokriju ovi nedostaci.

Zaista, danas smo ugovorili o sramnom potezu Vlade da se poveća porez na računare i na hotelske usluge. Na svu sreću, imamo informacije da će Vlada odustati od toga da će gospodin Đelić odustati od ovog predloga, da će taj iznos ostati 8%. Bar ovo za računare, ne znam za hotelski smeštaj, ali nadam se da nećete naplaćivati tih 10% poreza PDV više ljudima koji će kampovati ispred predsednitšva ukoliko bude za potrebno.

Gospođo Dragutinović, ko više zarađuje, taj mora da plate progresivno, a ne proporcijalno više. Kada govorimo o kamatama, samo otplata kamata u narednoj godini na domaći javni dug u 2011. godini će koštati preko 24 milijarde dinara. Inostranim kreditorima preko 14 milijardi, što je dvostruko veći iznos nego u ovoj godini. Govorimo o razvojnom segmentu budžeta kako je to predstavio premijer Cvetković. Kapitalne investicije u ovom budžetu su predviđene i učestvuju sa svega 31,8 milijardi dinara.

Šta je sa onim obećanjima da će novac biti uložen u infrastrukturu, da se neće trošiti na tekuću potrošnju i da on treba da obezbedi veći privredni rast? Ulaganja mogu da budu i u visini od sto dinara, ali to nije dovoljno. Nije dovoljno 31 milijarda dinara da se Srbija razvija u narednoj godini.

Nema izlaska iz krize bez kvalitetnog administrativnog aparata, bez dobre, odgovorne, sposobne Vlade. To neće biti ni ova nova najavljivana, našminkana, ondulirana, preparirana, predizborna vlada čiji se izbor najavljuje za početak naredne godine. Siguran sam da ona neće pokrenuti sve ove procese, zato što je u ovom periodu stvorena loša država, zato što je bazirana na laži i na iluziji. Da ovaj budžet nema ovoliku težinu, mogao bih slobodno da kažem da on predstavlja običnu paučinu i običnu penu od koje ništa neće moći da se iskoristi u novoj godini.

Dobar dokaz o kojem je govorio i gospodin Obradović jesu i izmene Zakona o budžetskom sistemu. Niste bili u stanju 60 dana da predvidite kako će se kretati novčani tokovi u ovoj zemlji. Od 12. oktobra kada smo usvojili Zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti koji ste vi prekršili i ovog puta, predviđao je da će povećanje penzije biti negde između 5% i 6%, da bi sad te izmene sveli samo na 2%.

Nije ni čudo što samo uz put govorimo o Zakonu o PIO, jer je vrlo malo vremena da bi o tome mogli ozbiljno da govorimo. Ali, nema veze, zato ćemo sutra govoriti o zameniku Zaštitnika građana u punom vremenu, a o milion i sedamsto hiljada građana koji primaju penzije u ovoj zemlji ćemo govoriti u okviru skraćene rasprave, objedinjene sa sedam drugih tačaka.

Hajde malo da idemo na tu reformu, tzv. reformu penzionog sistema. Poštovani penzioneri, roditelji, naše komšije, prijatelji, profesori, siromašne banke, kako ste ih vi nazvali pre neki dan na konferenciji za medije, pretpostavljam da niko od nas iz DSS nije prijatno kada o ovome govorimo. Verovatno sam sada crven kao "Malboro", bez obzira da je povećana ili smanjena akciza, ali to nije moja sramota. To je sramota onih koji predlažu ovaj zakon i koji će za ovaj zakon, kakav je, glasati.

Za razliku od budžeta gde se može postaviti hiljadu pitanja zašto, ovde možemo samo kada je u pitanju Zakon o PIO da konstatujemo određene stvari, zato što vas nije briga šta će se desiti sa tim ljudima, zato što je predizborno obećanje političara penzionerima bilo da penzije neće pasti ispod 70% od prosečne zarade. Danas je dokazano i u dokumentu Vlade, jasno prikazano da je ona već danas 58% prosečne zarade, zato što, dok vas zamlaćuju sa lažnim obećanjima, ti isti političari penzioneri zarađuje astronomske sume novca. Zato što pojedinci primaju i plate i penzije i honorare u rasponu od 180 hiljada do 200 hiljada dinara, zato što su od tih milion i sedamsto hiljada penzionera uglavili svojih 1.300 kapara u razne upravne odbore.

To su oni zaposleni penzioneri o kojima je govorio gospodin Perić danas. Zato što se politika ne vodi danas u državnim institucijama, već se vodi na kongresima, na stranačkim skupštinama, na stranačkim rođendanima. Zato se ne može očekivati realan rast penzija jer je nemoguće da će BDP biti viši od 4% naredne godine, zato će se usklađivanje penzija od 1. aprila meriti samo za rast cena iz prvog

kvartala 2011. godine, zato što će najniže penzije sada biti uvećane za 1%. Zamislite kada 11 hiljada dinara uvećate za 1%. Za taj novac, za tih sto deset dinara ne može da se kupi ni kilogram banana. Može da se kupi 1,5 kg šećera, mogu tri paštete, mogu tri lizalice i to je povećanje o kojem danas treba da govorimo kao veliki ustupak penzionerima.

Ista takva situacija je i u sledećem slučaju. Pošto se staž o osiguranju za određivanje visine starosne penzije osiguraniku ženi uvećava za 6%, to je nekada iznosilo 15%. Takođe je ista situacija sa invalidskim penzijama. Zato što su vas ponovo prevarili jer se u starosnu penziju ne ide sa 53 godine, kako je potpisan sporazum sa sindikatima, već sa 53 i četiri meseca. Sindikati koji su najavljivali da će imati ogromne proteste ako se usvoji taj predlog zakona, nakon potpisivanja sporazuma sa Vladom su shvatili da su prevareni, ali će napisati pismo Vladi u kome će izneti svoje primedbe.

Zašto te primedbe nisu iznele kada su sedele u prvom redu predsednici pojedinih sindikata, u prvom redu na kongresu jedne političke stranke? Zato što će na kraju svega reći – žao nam je, nismo mogli više, takva je situacija. Samo očekujem da gospodin Perić, kao ovlašćeni predstavnik PUPS na kraju ispriča tužnu priču o dedi i unuku, nakon koje će se neki smejati, a neki će plakati. Dobro se sećaju pojedini kako je ta priča izgledala.

Poslanička grupa DSS niti želi, niti može, niti sme da podrži ovakav predlog budžeta, ni zakon o PIO. Zaista ne želimo da ponižavamo ni svoje roditelje ni građane Srbije. Hvala vam najlepše.

Gospodin Đuro Perić ima reč.

 

Mislim da je vrlo nekorektno ovo izlaganje i netačno. Prvo da kažem da još uvek važi zakon koji je vaš ministar doneo, ministar Lalović koji je doneo. Iz toga proizilaze sve te visine penzija i tako dalje, ali to nije sada najbitnije. Najbitnije je da se ne povećavaju samo za 2% te penzije, to ste posle pokušali nešto da kažete, ali niste to dokrajčili do kraja, a to je da će biti tri usklađivanja penzija u sledećoj godini. Ova prva je samo vanredno usklađivanje od nove godine sa 2%, a ostalo će biti prema onome kako će to da statistika iskaže. To je jedna stvar.
Druga, oko tog zapošljavanja i toga kako maltene mi iz PUPS smo svi po nekakvim upravnim odborima, da smo svi negde pozapošljavani, itd, to nije tačno. Nijedan poslanik PUPS nije ni u jednom upravnom odboru, a koliko ima ljudi koji su zaposleni kao starostni penzioneri, jer jedino se oni mogu zapošljavati jer ispunjavaju pune uslove za to, to je druga priča.
Drugo, prosečni odnos penzija i zarada nije tačan, ovo što je govorio gospodin Obradović. Evo, ja imam izvorne podatke Fonda PIO, gde je sada trenutno 63%, ali ukupna masa svih penzionera, uključujući i vojne. Kada pojedinačno idete, a moram reći kasnije kad budem diskutovao na kraju balade, reći ću nešto da ne može se više ni govoriti ukupno o svim penzionerima jer velike su razlike od grupacije do grupacije. Mi imamo u četiri sistema, faktički, iz Fonda zaposlenih, samostalnih, poljoprivrednih i vojnih. To je sve različito.

Vreme. Zahvaljujem.

Javila su se dvojica poslanika poslaničke grupe DSS da repliciraju. Opredelite se hoće li to biti potpredsednik Obradović ili gospodin Petković.

Pretpostavljam, potpredsednik. Izvolite.

Gospodin Perić je prozvao poslaničku grupu, tako da ja kao zamenik šefa poslaničke grupe još jednom moram da istaknem, gospodine Periću, za razliku od vas, mi ne delimo penzionere. Za nas su svi penzioneri jednaki i njih ima milion i 620 hiljada, a ako vi računate da postoji nekoliko različitih kategorija, mi sa tim ne možemo da se složimo, jer za nas iz DSS problem je i to što penzioneri poljoprivredni imaju penziju osam hiljada dinara. Za nas je to ozbiljan problem. To što vi mislite nešto drugo, to nije problem za nas. U vreme kada su donošeni zakoni, a vi u dokumentu Vlade kažete da su to bile dobre reforme, ja pretpostavljam da vi podržavate ovaj dokument. Tu kažu da su reforme koje su do sada sprovedene bile jako dobre i da su dale odlične rezultate. Ako je to to, ja mogu samo da vam zahvalim što podržavate ono što smo mi radili.
U vreme kada smo mi predlagali zakone, prosečna penzija je bila više od 70% prosečene plate. Ako je to danas 58%, teško je tu bilo šta prigovoriti. Što se prosečne penzije za zaposlene tiče i što se tih penzija tiče, postoje četiri penzije koje su veće od 102 hiljade. Pretpostavljam da ne mislite na njih, ne znam o kome se radi. Oni nemaju problem, kao ni oni penzioneri koji imaju plate i penzije i neke druge prinadležnosti, oni takođe nemaju, je li tako gospodine Omeroviću, oni nemaju problem. Pretpostavljam da je to razlog što se danas o tome govori. Moramo pogledati istini u oči i moramo da kažemo šta je istina, a šta ne. Jedino tako možemo da rešimo problem. Tako što ćemo zadovoljavati samo pojedinačne interese, bilo da je reč o četvoro ljudi koji imaju penzije preko 100 hiljada, bilo da je reč o pet ljudi koji imaju penziju i platu, bilo da je reč o sto ljudi, to neće rešiti problem Srbije i vi to jako dobro znate.

Vreme.

Poznato je pod kojim okolnostima je nivo penzija u to vreme bio 68%.

(Radojko Obradović, sa mesta: Povreda Poslovnika, član 27.)

Neću moći da dam reč. Mislim da smo sa replikama završili. Niste dobili reč.

Gospodin Miloš Aligrudić, ima reč.