Povreda Poslovnika, član 27. Najlepše vas molim, tražite reč, dajte potpredsednici Skupštine da predsedava, zatražite reč, ne znam da li ste se prijavili za diskusiju ispred SPS i diskutujte. Ako se osećate prozvanom, tražite repliku od koleginice i diskutujte. Molim vas, ne ulazite u sadržaj diskusije i ne polemišite o sadržaju diskusije koju poslanici iznose. To je naša stvar. Nemojte zloupotrebljavati mesto predsedavajuće, najlepše vas molim. Znam da to niste namerno uradili, znam da vam se to često ne dešava, ali verujte mi da u ovakvim situacijama moram da reagujem. Hvala.

Gospodine Aligrudiću, nije bilo povrede Poslovnika, zadužena sam da vodim računa o redu i o atmosferi i ponekad moram usmeriti određene sadržaje kazivanja. To sam učinila i ovaj put. Zahvaljujem što ste pomenuli SPS, ja ga nisam pomenula, a vama zahvaljujem.

Gospodin Đuro Perić, replika.

Moram da konstatujem sledeće. Nisam ja delio penzionere po nekakvim grupama, nego gospodine Obradoviću, valjda ste vi dobro upoznati sa tim da postoje četiri pragmatike po kojima su pojedine te grupacije odlazile u penziju. Jedna je kod  zaposlenih, jedna je kod samostalnih delatnosti i jedna je kod poljoprivrednika vojnih osiguranika. Prema tome, o tome sam ja govorio i kod svake od ovih grupacija su posebni uslovi odlaska i dolaska u penziju.
Što se tiče zaposlenosti, nije dva preko 100.000, nego ih ima 67. Upravo predlog ovog zakona ide za tim da se smanji ta visina te najviše penzije, od faktora četiri da se ide na faktor 3,8. Ali, to niko nije od nas u toj grupaciji. Mislim da ne mislite sada da se radi o nama, pa da mi to sada zbog toga pričamo. Hvala.

Izvolite, ali samo vi, zaista ne mogu dati i gospodinu Petkoviću i vama. Opredelite se.

(Miroslav Petković, sa mesta: Replika.)

Ne možete dobiti reč, molim vas.

Gospodine Obradoviću, izvolite.

Prema zvaničnom statističkom podatku koji ide od Fonda PIO, to je taj podatak, postoji 60 penzionera koji imaju penziju veću od 102 hiljade. Postoji četiri penzionera koji imaju penziju veću od 102.776 dinara, 10% ili 2% za penzije od 100.000 dinara je jedna priča i 1% za penziju od 5.000 dinara je druga priča. U Srbiji u ovom trenutku postoji 222.850 penzionera koji su poljoprivredni penzioneri koji su stekli penziju po zakonu. Ako govorimo o statistici, onda moramo njih da uzmemo. Vi onda recite – nas interesuju samo ovi kojih ima najviše, to je naše biračko telo, nas oni zanimaju, a ovi drugi koji imaju malu penziju, to nas ne zanima.
Isto tako, mogu da kažem – okej, inflacija je pogrešna, inflacija treba da uzme hleb, mleko, meso, ulje, to što mene zanima. To što kada se računa inflacija, računa automobile i avione, pa ako dođe do 11%, to je jedna priča, ali ne možemo na jedan način da računamo inflaciju, rast potrošačke korpe, a na drugi način da računamo penzionere, pa kažemo – čekajte, čekajte, onda ćemo da uzmemo samo ove koji nas zanimaju, pa će to da nam popravi statistiku. Hajde onda da kažemo da je Srbija
najbolja zemlja na svetu jer ovde ima najveći broj bogataša. Kada pogledate privatne avione i jahte, onda smo mi verovatno u vrhu Evrope. Ne može tako, gospodine Periću. Ili ćemo da imamo jedinstvenu statistiku ili ne. To je tako.

Narodni poslanik Zoran Antić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i SNS ima želju da govori o Zakonu o PIO. Moja malenkost je zadužena za taj zakon. Do sada smo govorili o budžetu, ali smatramo da je ovaj zakon koji je predložen na neki način nemoralan, neprihvatljiv i žalosno je da se nalazi u proceduri danas na ovom zasedanju. Razlog za to je što teret štednje koja je neminovna, s obzirom da imamo katastrofalnu ekonomsku situaciju, s obzirom da imamo dužničku krizu koja je pomolu, s obzirom da imamo sistemsku krizu, očigledno je da sistemske reforme nisu urađene onako kako treba. Činjenica je da imamo veliku javnu potrošnju, da smo imali lošu procenu svega onoga što je pred nama i da je ova vlada donosila jako loša rešenja, teret svega toga ne može da padne na najsiromašnije i najugroženije.

Jedna od najsiromašnijih i najugroženijih grupa su svakako penzioneri.

U prethodnom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju SNS je prepoznavala izvesne probleme. Konkretno sam tražio i autentično tumačenje kada je u pitanju član zakona 63. Član zakona 63. nažalost ovaj put se nije našao u izmenama i dopunama ovog zakona, a trebalo je, jer imamo veliki problem kod obračuna ličnog koeficijenta. Činjenica je da kompjuterski program koji ima PIO lični koeficijent računa na taj način što se u zadnjoj godini, bez obzira koliko meseci se sabira prilikom obračuna tog koeficijenta, taj iznos deli sa prosekom za celu godinu.

Pred sobom imam obračun jednog mog komšije Jagodinca, gospodina Vojinović Vukosava, koji je penzionisan u sedmom mesecu i prilikom izračunavanja koeficijenta uzeta je zarada za tih sedam meseci, a prosečna zarada za godinu dana upoređena je sa tom zaradom i došlo se do koeficijenta od nekih 0,57. Da je otišao u 12. mesecu, upoređujući sa godišnjim koeficijentom, taj koeficijent bi bio znatno veći. Na kraju se ti koeficijenti zbrajaju i dele sa brojem koeficijenta i na taj način penzioneri budu zakidani za par stotina dinara. Sve zavisi od toga da li ste otišli u januaru u penziju ili ste otišli u decembru. Ako ste otišli u decembru, nema zakidanja, ali ako ste otišli u januaru, bitna je razlika. Možda ta razlika nije velika za nas ali je velika za ljude koji primaju relativno male penzije.

Tražio sam, kao što rekoh, još pre godinu dana, autentično tumačenje tog člana 63. Nažalost, Zakonodavni odbor nije imao razumevanja. On se obratio Vladi, Vlada je poslala jedno nemušto saopštenje u kome je bilo reči o svemu i svačemu, osim o načinu kako se obračunava lični koeficijent, a to je dato u ovom članu 63. koji je doslovno, ali sasvim nelogično primenjivan prilikom obračuna penzija.

Znači, mnogo toga, kada su u pitanju penzioneri, je loše urađeno u prethodnom periodu i činjenica je da od 2000. godine, odnosno do 2002. godine kroz razno-razne izmene imamo restrikcije u ovoj oblasti, imamo smanjenje prava penzionera i u uglavnom mnogo loš socijalni položaj penzionera, nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu, bar računajući onu prosečnu platu.

Isto tako, mislimo da te obaveze koje ova država ima prema MMF, a pre svega se odnosi na kamate, odnosi se na kredite koji su uzimani u godinama koje su iza nas, od 2000. godine pa na ovamo, a očigledno 2010. godine moraće da se vrate, ne mogu da pandu na teret najsiromašnijih, sasvim sigurno. To što mi imamo pad industrijske proizvodnje, to što imamo pad zaposlenih, pad zarada, pad životnog standarda, to je krivica ove vlade, to je krivica ove državne administracije. Ako je neko trebao da ponese teret svih tih teškoća, ako preko nečijih leđa treba da se usklađuje, smanjuje potrošnja da bi se krediti i kamate uplaćivale, to je pre svega državna uprava koja se i pokazala nesposobnom da rukovodi ovom državom.

Ono što je veliki problem, to je činjenica da imamo jako malu naplatu, da imamo sve više sive ekonomije, imamo činjenicu da možemo samo kroz javne nabavke, koje po podacima Evropske komisije ili Svetske banke iznose, nemojte da me držite za reč, negde oko četiri milijarde evra, 25% tih sredstava ode kroz korupciju, kroz kriminal. To je negde oko milijardu evra. To je oko 100 milijardi dinara, a transfer iz budžeta fondu PIO je 230 milijardi dinara.

Znači, samo kroz borbu protiv korupcije i kriminala možemo da nadomestimo bar još malo preko 30% onih sredstava i mogli bismo da dođemo u situaciju, ne da se penzije smanjuju, nego da se penzije povećavaju, ne samo penzionerima, već i drugim socijalno ugroženim kategorijama.

Isto je tako, rekao bih, sramotno da se dogovor predsednika Vlade i sindikata nije ispoštovao, da smo samo pre mesec dana imali taj dogovor, da je na

osnovu tog dogovora sindikat prihvatio da ne ide sa peticijom, ne stvara probleme Vladi, a da je izigran na neki način, jer ono što je urađeno, urađeno je pre svega kada su u pitanju žene koje odlaze u penziju i povećana je starosna granica, ali nije ispoštovan dogovor da sve ostane onako kako je trenutno do 2013. godine.

Isto tako, imamo veliki problem i kod povećanja penzija. Ako se setite, Zakon o fiskalnoj odgovornosti podrazumevao je da do usklađivanja dođe u zadnjih šest meseci i da je poštovan Zakon o fiskalnoj odgovornosti vi biste u januaru imali povećanje penzija od 6%. Imate neke klauzule u samom zakonu koje su neprihvatljive, odnosno ne znače ništa, jer povećanjem BDP od 4% je san, samo želja ove vlade. Ove godine imate 1,5%. Sledeće godine ste projektovali 3%. Šta će biti 2012. godine?

Sve u svemu, situacije je jako loša. Danas ono što je bitno kao jedan podatak, prosečan životni vek za muškarca u Srbiji je negde oko 69,7 godina. Ako odlaze sa 65 godina u penziju, znači penziju mogu da koriste pet godina. Za žene, po podacima koje ja imam, 75 godina, što znači da je to samo neki 17 godina. U zemljama EU, u zemljama Evrope situacije je znatno povoljnija kada su u pitanju njihovi građani i penzija se koristi znatno duže.

Da ne bih suviše vremena oduzimao mom kolegi koji treba mnogo toga da kaže o problemima iz oblasti poljoprivrede, želeo bih samo na kraju da vas podsetim da mi danas u Srbiji imamo negde oko 800.000 nezaposlenih, da imamo negde oko 300.000 ljudi koji primaju minimalce, nekih 15-16 hiljada, koliko ste to sad podigli na nekih 5%, i da će ovaj zakon značiti da će u toj penzionerskoj populaciji verovatno biti još jedno 500.000 gladnih, još jedno 400.000 siromašnih. Nažalost, 2012. godine, pošto nemate nikakve garancije da će penzije koliko toliko pratiti plate, imaćemo blizu 50% građana Srbije koji će biti siromašni. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Simo Vuković.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi da se na početku osvrnem na one krokodilske suze gospodina Ostojića za atmosferu koja vlada tokom debate oko budžeta. Večeras u ovom trenutku ni jednog poslanika LDP nema u klupama. Veoma mi je žao što nisam mogao da iskoristim kapacitet koji mi nije pružio Poslovnik da odgovorim na ono što je spomenuto, a vezano je za G 17 plus i tzv, kako je navedeno, privatizaciju preduzeća "Merkur" u Vrnjačkoj Banji. Apsolutno ne stoje te činjenice. Tamo zapravo Republika ostaje u polovini dela tog preduzeća sa osnivačkim pravima, odnosno vlasničkim. Sa druge strane, raspisan je poziv strateškog partnera koji će verovatno biti neki od operatera koji ima zadatak i uslov da te hotelske i banjske kapacitete popunjava.

Dakle, ovde se radi o jednoj veoma površnoj diskusiji koja se, na kraju krajeva, svela na to da, izuzev običnog pamfleta i fraze koja se tiče reforme penzionog i invalidskog osiguranja, izgovoreno od strane kolege, u jednu floskulu, kažem pamfletsku, koja je definisana i ponavlja se kao - mantra međugeneracijski dogovor

Osvrnuću se na nešto što je možda, po čemu je i srpski parlament jedinstven, a to je da se verovatno u najmanjoj mogućoj meri govori o zdravstvenom dinaru, odnosno o zdravstvenoj kasi, da li je to plod nezainteresovanosti ili nečega što je možda jedna loša tradicija koja kod nas postoji, a to da je taj resurs zdravstvenog dinara i zdravstvene kase faktično jedan perpetu mobile koji sad u svim uslovima i svim vremenima mora da bude na stabilnim nogama.

Žao mi je što ovde nema mojih kolega sa kojima često debatujem, ali u momentima kada se bavimo nekim zakonima koji nemaju veze sa budžetom tad se otvara ta tema, a večeras kada treba da razgovarate o tome jednostavno merom sa druge strane onog ko bi bio raspoložen da debatuje.

Dakle, o čemu se radi? Ovde se često otvara tema koliko se zapravo izdvaja za zdravstvo. Ono što se iz tzv. javnih prihoda može videti da je Srbija, po onome što nam prikazuje finansijski plan RZZO, to je oko 5,6% bruto društvenog proizvoda. Međutim, mnogo je tu važnije što je prosek, odnosno izdvajanje po glavi stanovnika to je 265 evra. To je ubedljivo najmanje izdvajanje za zdravstvo u Evropi. Sa druge strane, često se postavlja pitanje da li je to toliko? U sve moguće projekcije, a koje se tiču i onog tzv. plaćanje iz džepa, ne možete doći više na veću cifru od 300 evra i tad na 300 evra smo ubedljivo sa najnižim izdvajanjem za zdravstvo u regionu. Sa druge strane, postoje očekivanja da dobijamo vrhunski kvalitet zdravstvene zaštite.

U ovom momentu želim da se osvrnem na nešto što je u neku ruku vezano i za ove izmene koje se tiču penzijsko invalidskog osiguranja, a oni se tiču nečega što polako liči na destabilizaciju RZZO. To sam i na prethodna dva budžeta, čini mi se i na svim rebalansima govorio, da ta zdravstvena kasa upada u sve veće probleme. Dakle, to je i rečeno u ovom obrazloženju, da mi u ovom momentu za milion i 200 hiljada ljudi u Srbiji, koji ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu tako što im se iz budžeta Ministarstva zdravlja plaća zdravstveno osiguranje. Po toj projekciji trebalo bi…

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Ono što je generalno problem, to je da se RZZO nalazi u jednom veoma ozbiljnom problemu koji može da rezultira nestašicom lekova na proleće. Dakle, moja generalna poruka – mislim da postoji volja u Ministarstvu zdravlja da se od strane kabineta premijera Cvetkovića ozbiljno razmisli i da otvorena podrška za ozbiljniju reformu sistema zdravstvenog osiguranja, kako bismo sačuvali stabilnost zdravstvene kase. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marina Toman. Izvolite.