Ne mogu da zamislim koje je to vaše vreme više nego da sedite u Vladi, upravnim odborima, poslanici ste. Ne znam šta je to više vaše vreme? Možda neka druga kategorija, ali o njoj ne bih govorio.
Da, upravo zato što to jeste socijalna kategorija, jer nešto čemu je potrebno 50% pomoći da bi živelo je socijalna kategorija. Borimo se za to da to bude ekonomski kriterijum. Ima mnogo načina za to, ali je potrebno da se počne.
Ako je ovo četvrti korak, koliko ih ima – 50, 60, 70? Koliko je to godina? Onda odustanite. Recite – ova zemlja nema šanse, ona mora 22% da daje da bi stariji živeli. To je socijalna kategorija, to je definicija socijale, a ne dostojanstveni život građana, kako kaže premijer. To je definicija i vi nemate šanse pošto hoćete da mrdnete, stariji moraju da umru.
Mi vam to ne govorimo. Kažemo da to nije tačno, nego ljudi koji uzurpiraju taj fond neće da ga reformišu iz sopstvenih beneficija koje imaju i položaja, oni su između ostalog i krivi što država nema 50 milijardi za subvencije poljoprivredi, pa bi onda bilo i mleka, a to bi bilo samo 30 milijardi manje za penzioni fond.
Ovog trenutka se daje 230. Smanjite za 30 i biće mleka. Šta tu nije jasno? Ili, ukinite vojsku, policiju, ukinite škole, otpustite nastavnike, radite nešto ili nam mleko ne treba.
Kažem vam – prikazujete stvarnost mnogo lepšom nego što jeste i niko vam više ne veruje. Nemamo razloga da vas u to ubeđujemo. Izađite napolje, pa prošetajte.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS-JS podržaće u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu sa predlogom odluka za finansijske izveštaje, takođe i set poreskih i finansijskih zakona i izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Iskoristiću priliku da iznesem nekoliko stavova i opštih ocena našeg poslaničkog kluba, kada je u pitanju budžet Republike Srbije i prateći poreski zakoni.
Budžet Republike Srbije je osnovni dokument ekonomske politike za 2011. godinu i osnovna je smernica na očuvanju makroekonomske stabilnosti, povećanju uposlenosti, održivom privrednom razvoju i ravnomernom regionalnom razvoju. To su svakako smernice koje zaslužuju podršku našeg poslaničkog kluba.
Pripremu i donošenje budžeta Republike Srbije treba posmatrati u datom ambijentu i sa šireg političkog aspekta i, pre svega, da je ovo prvi budžet Republike Srbije koji usvajamo nakon izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, kojim su predviđena ustrojena fiskalna pravila, odnosno fiskalna ograničenja, opšta i posebna, zatim, trenutak je kada je aktivan kreditni aranžman sa MMF, treba uvažiti fiskalni kapacitet naše države, naravno, potrebe budžetskih korisnika koji su uvek maksimalistički i sa stavom da svi zaslužuju prioritet, takođe i zakonske obaveze koje u dobrom delu ograničavaju diskrecione rashode, odnosno diskrecionu mogućnost Vlade da sa njima deluje.
Krećući se u tim okvirima, Vlada i Ministarstvo finansija nisu imali nimalo lak zadatak da kreiraju budžet Republike Srbije. Međutim, naša poslanička grupa ceni da ga je ipak uspešno okončala i ocenjujući ga kao takvog da on predstavlja jednu realnu refleksiju trenutnog ekonomskog stanja Republike Srbije u uslovima kada su još uvek prisutni razarajući elementi svetske ekonomske krize i kada još uvek treba tražiti odgovore na nove izazove.
Takođe je ovaj budžet izraz opredeljenja Vlade da vodi odgovornije javne finansije na srednji rok i naravno odgovornije ponašanje kada je u pitanju novac svih građana Republike Srbije. Smatramo dobrim što je Vlada usaglasila sva fiskalna ograničenja. Takođe i visinu javnog duga i deficita sa MMF, jer taj aranžman nudi određenu makroekonomsku stabilnost. Takođe je i garant kredibiliteta javnih finansija Republike Srbije.
Uvođenjem fiskalnih pravila, opštih i posebnih, Vlada Republike Srbije se opredelila da razmišlja i deluje na srednji rok. Fiskalna pravila i samo uvođenje fiskalnih pravila nažalost ne garantuje i bolje finansije.
Međutim, iskustvo mnogih razvijenih zemalja ide u prilog toj činjenici i treba očekivati da će takav razvoj događaja biti i u Republici Srbiji. Koliki značaj ovim fiskalnim pravilima pridaju neke države govori podatak da je recimo Nemačka ustavom definisala svoja fiskalna pravila.
Prvi korak u tom smislu je načinjen i mi u uslovima kada se javni dug Republike Srbije opasno približava, dakle na nivou 39%, onom koji je projektovan fiskalnim pravilima. Apsolutno podržavamo čvrsto opredeljenje Vlade Republike Srbije da se ciljani deficit u 2011. godini ustroji i ostvari na nivou od 4,1% od BDP, a naravno na srednji rok se, dakle, uskladi sa opštim fiskalnim pravilom na nivou od 1%.
U predlogu budžeta vidimo da je planiran deficit na nivou od 120,5 milijardi dinara, što praktično znači da je on u nominalnom iznosu isti kao i u prethodnoj godini i zadovoljava ovaj kriterijum.
Svakako da ovaj proces koji u stvari predstavlja izmenu strukture javne potrošnje, odnosno smanjenje tekućih rashoda nije nimalo lak i da se ovo prilagođavanje mora dosledno sprovoditi u narednom periodu.
Sledstveno tome zaista smatramo opravdanim izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, gde se ovom prilikom uvidelo da je neophodno odrediti posebna fiskalna pravila o ostvarenju opštih fiskalnih pravila koja su ipak temeljna i kojima treba težiti, tako da pravila koja su se odnosila na usklađivanje plata i penzija takođe mislimo da su dobra i podržavamo ih.
Okvir budžeta o kome govorimo je takav da su i prihodi i rashodi uvećani za 65 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu i kreću se u rasponu ukupnih prihoda od 724,4 milijarde i rashoda od 844,9 milijardi, što daje taj deficit od 120,5 milijardi dinara.
Želeo bih da prokomentarišem i iznesem stavove povodom nekih planiranih rashoda u ovom budžetu na osnovu kojih se može videti opredeljenje odnosno okvir u kome se kretala Vlada Republike Srbije kada je predložila ovakav budžet.
Ukupni rashodi su negde na nivou od 845 milijardi dinara i predstavljaju izraz definisane politike Vlade Republike Srbije o kojoj sam govorio u prethodnom periodu i to se odnosi na meru odmrzavanja plata i penzija u javnom sektoru posle dve godine i za te namene su opredeljena sredstva u iznosu od 15,6% ukupnih rashoda i predviđena dinamika prema nekom planu usklađivanja plata u decembru koje će se ostvariti nominalno u januaru na nivou od 2%, a kasnije ta povećanja će pratiti indeks potrošačkih cena i jednu polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini.
U prethodnoj polemici bilo dosta rasprave o tome. Neophodno je obezbediti potrebna sredstva Fondu za PIO kako bi se nesmetano vršile isplate penzija. Nažalost, to je posledica ne samo svega ovoga što smo čuli nego i nedovoljnog i slabog ostvarivanja prihoda po osnovu doprinosa i za te svrhe su predviđena izdvajanja od 274,2 milijarde dinara.
Smatramo da svaka ekonomska politika, pa i ova ekonomska politika Vlade mora biti socijalno održiva i na kratak i na dugi rok. Svaka druga ekonomska politika je teorijska, nesprovodiva i s tim u vezi apsolutno želimo da istaknemo i podržimo izdvajanje čistih 90 milijardi za socijalno najugroženije grupe stanovništva, dakle, za dečiju zaštitu, boračko-invalidsku zaštitu, učenički i studentski standard, izbegla i raseljena lica.
Svakako posledica jedne ovakve odluke jeste i zamrzavanje subvencija na postojećem stanju kapitalnih izdataka i mislim da na ovaj način vlada šalje jedan izraz želje da ovaj budžet bude socijalno održiv.
Ono o čemu je ovde bilo već reči, možemo reći da je Vlada Republike Srbije prepoznala apele lokalnih samouprava i da ovo od rebalansa koji smo usvojili pre mesec dana ili pre nekoliko meseci zaista predstavlja jedan kontinuitet i težnju Vlade Republike Srbije da dostigne potreban nivo transfera lokalnim samoupravama, kako bi se izbegle eventualne poteškoće u funkcionisanju lokalnih samouprava u Republici Srbiji.
Rebalansom budžeta su bila dodatna sredstva od milijardu dinara opredeljena, a ovim budžetom se predviđa oko 32 milijarde dinara, što je povećanje u odnosu na 2010. godinu oko 25%. Naravno, to još nije onaj nivo koji bi bio u punom kapacitetu, ali uveren sam da će ovakvim razvojem i ovakvim načinom sagledavanja prioriteta Vlada Republike Srbije već u narednoj godini dostići potpuno potrebna transferna sredstva za lokalne samouprave.
Naravno, dobrim delom su povećana izdvajanja i za obrazovanje, negde preko 5%. Takođe i za nauku. Smatramo da su to oblasti ključne i da su prioriteti u ovoj državi. Nažalost, Ministarstvo za nauku je na sednici Odbora za nauku tražilo nešto veća sredstva, međutim, uvažavajući ove okvire u kojima se krećemo i potrebnu respektivnost u tom domenu mislim da je ovo maksimum koji je Vlada uspela da postigne i da će značiti značajnu podršku nauci u Republici Srbiji.
Takođe, želim da kažem, do sada to niko nije napomenuo, a na sednici Odbora za finansije je spomenuto, ne znam da li je bilo reči na nekim drugim odborima, ovaj budžet je specifičan i po tome što se prvi put planiralo u uslovima realizacije finansijske ekonomije Narodne skupštine Republike Srbije, gde je u potpunosti ispoštovana procedura predviđena Zakonom o Narodnoj skupštini.
Želim da se zahvalim resornoj ministarki, a naravno i rukovodstvu parlamenta koje je dobrim obrazloženjem predloga budžeta uspelo da plan koji je predvideo i Administrativni odbor potpuno bude prihvaćen i ugrađen u ovaj budžet, dakle na nivou od 1,9 milijardi, što je za nekih 200 miliona dinara više od onog okvira koje je ponudilo Ministarstvo finansija.
Dobro obrazloženje govori da naš parlament predviđa nekoliko aktivnosti koje do sada nisu bile, a to je mogućnost uvođenja elektronskog parlamenta, potreba da se sale u kojima se glasa na odborima potpuno opreme, a to nisu samo želje parlamenta, to su i odredbe novog Poslovnika koje u tu svrhu predviđaju način funkcionisanja našeg parlamenta.
Ovaj budžet izdvajanjem preko tri i po puta više sredstava u odnosu na prethodnu godinu za rad Državne revizorske institucije ponovo jasno pokazuje opredeljenje Vlade da želi da DRI funkcioniše u punom kapacitetu, da svojim radom doprinese boljim javnim finansijama u Republici Srbiji i zakonitom trošenju svakog dinara građana Republike Srbije i da zaista nema nameru niti bilo šta želi da krije.
Kada su u pitanju prihodi budžeta RS, neki parametri govore da je projekcija rasta BDP za 2011. godinu moguća na nivou 3%, veća stopa rasta izvoza u odnosu na uvoz od 14,2% i 6,2% i ciljana inflacija, koja je ovde bila stvar polemike, na nivou 4,5%, prateći poreski zakoni i izmene omogućile su da se planiraju nešto veći prihodi u odnosu na prethodnu godinu, skoro 10%, u iznosu od 724,4 milijarde.
Dobro je i što je za pohvalu ukidanje poreza na upotrebu i korišćenje mobilnih telefona. Dobro je što smo ovog puta dobili i jedan pregled efekata primene poreskih podsticaja, recimo poreza na dobit, to je procena poreske uprave, da je po osnovu zapošljavanja invalida, otvaranja novih pravnih lica, zapošljavanja određenog broja radnika na neodređeno vreme, ostvaren taj poreski efekat u 20,8 milijardi dinara. To su sredstva kojih se Republika Srbija, odnosno Vlada RS odrekla u korist ovih podsticaja.
Svesni smo da ova sredstva, ali i ovih oko šest milijardi, ako se ne varam, ubranih sredstava od poreza na upotrebu i korišćenje mobilnih telefona je neophodno negde na nekoj drugoj strani nadoknaditi i ubrati. Izmene ovog zakona nažalost su isključivo fiskalnog karaktera, imaju isključivo fiskalni cilj. Više puta sam koristio raspravu i u plenumu i na odborima da podržim ministarku finansija u njenoj želji da izvrši temeljnu reformu poreskog sistema u RS.
Ovog puta, pre svega pozivam da se da jasna podrška poreskoj administraciji. Onaj podatak koji ste vi izneli više puta jasno ide u prilog tome da su poreske utaje u RS u odnosu na razvijene države značajno veće i da u tom smislu treba shvatiti ove izmene pre svega kao fiskalne, ali prava temeljna poreska reforma i drugih poreskih oblika, pre svega poreza na dohodak građana, treba da usledi kako bi se smanjile poreske utaje u RS.
S tim u vezi, ne bih detaljnije izlagao neke predloge ovih zakona, ali želim da kažem da su akcize jedan od najstarijih poreza tzv. trošarine i prvi oblik oporezivanja potrošnje i da su vrlo izdašne, popularne i da imaju malu poresku evaziju i da se oporezuju određeni proizvodi, oni koji se ne mogu supstituisati.
Zbog takvih svojstava ovim izmenama predloga o akcizama predviđen je dodatni prihod oko tri milijarde dinara. Jedan deo se predviđa da se nadomesti oko milion i po dinara u izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Moje mišljenje i stav je da ovaj fiskalni efekat i fiskalni cilj izmena poreskih zakona je mogao mnogo bolje i mnogo više da se zahvati putem akciza i da bi ovi efekti o kojima smo razgovarali gotovo bili eliminisani.
Često se čula diskusija i u plenumu i na odborima kada je u pitanju Zakon o porezu na imovinu, odnosno ubiranje poreza na imovinu na nivou lokalnih samouprava, sećam se kada je ta ideja zaživela i kada smo govorili na Stalnoj konferenciji gradova i opština da je osnovna ideja bila da je to pre svega stoprocentni prihod opština, da su opštine te koje su zainteresovane da se on dobro ubere, da su opštine te koje dobro poznaju svoj teren i da će se efekat naplate tog poreza značajno popraviti.
Sada čujemo dosta kritika da mnogi objekti nisu oporezovani, da neki plaćaju a neki ne plaćaju. Drugog rešenja nema. Pozivam poresku administraciju u opština da izađu na teren, da izađu u svoja mesta i angažuju dodatne ljude, popišu imovinu koja nije prijavljena, popune poreske prijave i na taj način značajno poprave i samu naplatu ovog poreza i dobro popune budžet svojih lokalnih samouprava.
Na kraju bih želeo da kažem da se nadam i očekujem, pored predloga za reformu poreskog sistema i nekih preporuka oko naplate poreza, da je dobro što je i ovog puta ovaj predlog budžeta na nivou pet ministarstava zadržan kao programski, ali i svakako se nadam i očekujem da će Vlada RS od naredne godine slediti trend u razvijenim državama i težiti ka programskom budžetu, koji osim tog troškovnog i funkcionalnog dela prati konkretne programe i projekte koje treba ostvariti, a nakon utroška može da izmeri ono što je ostvareno. To znači sa određenim sredstvima šta je sagrađeno, kakva se svrha postigla, kakav cilj, odnosno koliko je recimo kilometara puta izgrađeno.
Obzirom da su predmet ove rasprave i predlog tri odluke finansijskih planova, oni su u skladu sa budžetskim projekcijama i odgovarajućim fiskalnim pravilima i svakako su za nas prihvatljivi.
Na kraju, kada bih zaključio želim da kažem da ovaj budžet predstavlja prvi korak i temelj za budući proces jačanja fiskalne odgovornosti, odnosno jednog srednjoročnog planiranja finansija u RS. Dobro je što je usaglašen bitnim parametrima sa MMF, a obzirom da su i dodatna sredstva izdvojena za socijalnu zaštitu smatramo da je u ovom trenutku potrebno i dovoljno socijalno održiv i zbog svega toga poslanički klub SPS-JS u načelu podržava ovaj predlog zakona.

Reč ima poslanik Nenad Popović.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, naša narodna poslovica – bolje se sa pola puta vratiti nego rđavim do kraja ići, idealan je uvod za ovu raspravu o budžetu. Budžet je najvažniji akt koji usvaja Skupština i on pokazuje kuda država ide u sledećoj godini i pokazuje ciljeva koje svaka država želi da postigne i pokazuje kako građani treba da žive u sledećoj godini.
Cilj Srbije je, prema izjavi premijera Cvetkovića koji smo čuli danas, ali iz medija, Evropa, mada ovaj budžet nažalost to ne pokazuje. Način na koji ćemo doći do ovog cilja, kako je rekao premijer, jeste novi razvojni model i štednja. Moram da naglasim da taj novi razvojni model niko nikada nije nigde usvojio kao zvaničnu strategiju razvoja Srbije. Treba li bolji dokaz o haosu koji se pravi sa ovim budžetom?
Kada smo kod cilja koji je postavila Evropa, želim da vas informišem da smo ovaj cilj dostigli negde u šestom veku nove ere kada su Sloveni počeli da se doseljavaju na ove prostore. Od tada je Srbija u Evropi. Dakle, pošto smo postigli ovaj cilj pre 14. vekova, mislim da je vreme da počnemo da živimo danas, da imamo mleko u prodavnicama, da imamo nova radna mesta, veće plate, bolje grejanje, sigurnost i bezbednost na ulicama, kraće redove u opštinama, kraće redove kod doktora itd.
Ako to ne uradite, niste uradili za ovih dve i po godine, sigurno je da su u velikom raskoraku reči od onoga što je urađeno. Imali smo negde 90-tih godina vlade koje su obećavale švedski standard, dobro se sećam, a plate su bile negde oko 10 evra. Bojim se da ne krenemo po tom modelu.
Prema tome, gospođo ministre, i ne vi jedini nego cela Vlada, sve dok raste nezaposlenost, sve dok se smanjuju plate, sve dok rastu cene u prodavnicama ovaj novi model razvoja koji preporučujete je samo jedna velika bajka.
Žao mi je što u ovom budžetu, sedmi put se srećemo s vama, ne možemo nikad da dođemo do nekog cilja, stalno pričamo o nekoj budućnosti, stalno imamo obećanja, nažalost svaki put imamo rebalanse, svaki put postoji budžetska nedisciplina i, želim da zaključim, da nama ne treba ovaj novi razvojni model koji je rekao premijer Cvetković, nama treba nova vlada. I za to postoji deset razloga, a ja ću sad u svom izlaganju pokušati da vam navedem deset razloga zašto nam treba nova vlada.
Prvi razlog leži u činjenici da ste za 28 meseci ove vlade napravili šest budžeta, a ovo je sedmi i budžetom svakim treba obezbediti uslove da penzioneri imaju penzije, da ljudi zaposleni u javnoj upravi imaju plate, da privreda radi.
Pazite, nemojte da zaboravimo ovo poslednje, da imamo stabilnost i ambijent i uslove da privreda radi. Meni se čini da je poslednji deo koji se odnosi na privredu, u svakom od ovih vaših sedam budžeta, uvek zaboravljena. Uvek ste zbog koalicije koju ste napravili, gde morate da ispunite želje svakog koalicionog partnera, orijentisali se uvek na ova prva dva cilja, a treći koji govori o privredi ste svaki put zaboravili.
Naravno, ne možemo i da govorimo, gospođo ministre, o nekoj stabilnosti ako menjamo budžete u proseku svakih pet meseci. Možda je, samo da dodam, premijer rekao – voleo bih da vodite neostrašćenu raspravu, da doprinesete stabilnosti, ali moram da vas podsetim da smo mi ovaj budžet koji sadrži 1.114 strana, dobili u ponedeljak, a danas je četvrtak. To je, zaista, neko minimalno vreme da se pročita, a ne da se duboko analizira, ali ipak uz timski rad uspeli smo da analiziramo ovaj budžet.
Ali, samo da vam dodam još nešto. Ovo ste još uradili kada je izašlo na sajtu u subotu, a u ponedeljak ova tvrda verzija. To je bilo u vreme najveće srpske slave Svetog Nikole i to je već postao standard. Jednom smo usvajali rebalans na Uskrs. Prošli put smo radili pred samu Novu godinu, da li to zato da bi se manje pričalo o budžetu, da bi se nešto sakrilo?
Interesantna je još jedna činjenica, gospođo ministre, ne znam da li znate, verzija koja je izašla na sajtu u subotu sadrži 550 stranica, a hard kopi verzija evo je ovde, sadrži 1.114 stranica. Dva puno različita dokumenta, 550 stranica i 1.114. I tu nema, proverio sam u Skupštini da li je to do skupštinskih službi, ne, skupštinske službe su me uverile da je sve u redu bilo u Skupštini, ali format kako ste vi to dali u Vladi, kako su radili Vladini službenici ili u ministarstvu, apsolutno ne odgovora.
Naravno, ne bih voleo da zbog ovoga nastrada neki činovnik u ministarstvu, više bih voleo kada bi premijer poneo odgovornost ili ministar čak, ali nemojte molim da samo službenike neke krivimo, to mi je poslednje što želim, da ne bude kao u nekom drugom gradu.
Drugi razlog zašto nam treba nova vlada se nalazi u činjenici da svakim novim budžetom sve više smo pritisnuti od MMF. Jedino se bojim da sledeći budžet čak ne bude i na engleskom jeziku.
Mislim da ima jako mnogo nametnutih odredbi, i po onome što sam izračunao, pod patronatom MMF i banaka koje nam daju kredite, nalazi se oko 70% budžeta, ako sam pravilno izanalizirao. Znači, samo 30% budžeta se donosi samostalno ovom vladom, a 70% donosi Vlada zajedno sa MMF. Ogromno je to opterećenje, ako sam pravilno izračunao ovaj procenat, a mislim da jesam.
Zato bih ga, pre nego što bih ga nazvao usaglašenim, kako ste ga nazvali sa MMF, ako je reč o 70% usaglašenog budžeta sa MMF, pre bih ga nazvao izdiktiranim, jer je veliki deo izdiktiran.
Treći razlog za smenu Vlade je, gospođo ministre, rast deficita. Deficit je za ovo vreme narastao čak devet puta. Kada ste došli na vlast, u prvom budžetu smo imali 14 milijardi, sada imamo 120 milijardi. Deficit se povećao devet puta. Ne bi bio nikakav problem, to stalno ponavljam, da je ovaj deficit iskorišćen za ekonomski preporod Srbije – za infrastrukturu, za ulaganje u Fond za razvoj koji bi pomogao privredi itd. Opet kažem, ovaj deficit je ponovo iskorišćen za potrošnju.
Izračunao sam, gospođo ministre, ukupan deficit za vreme mandata vaše vlade, naravno da je odgovoran pre svega premijer, a posle svi ostali ministri, ako se pretpostavi da se deficit naredne godine neće uvećavati, ukupan deficit za vreme mandata vaše vlade je ravan 390 milijardi dinara, ili da prevedem, oko četiri milijarde evra.
Četiri milijarde evra, koliki je deficit za vreme mandata ove vlade, jednak je ukupnom budžetu za izgradnju Koridora 10. Ili, četiri milijarde evra je kao kada bismo prodali "Telekom", "Telenor" i "Vip mobajl" sve zajedno, to bi bilo četiri milijarde evra. Za četiri milijarde evra mogli da bi da izgradimo tri termoelektrane u Srbiji.
Problem je da iza ovih četiri milijarde evra iza vaše vlade neće ostati, gospođo ministre, nijedan kapitalni projekat. Tu je problem. Niti se privreda podigla za jedan procenat.
Zaista, ponavljam, ne bi bio problem deficit, mnoge evropske države, mnoge države u svetu imaju deficit, ali ga koriste isključivo za privredni razvoj. Deficit je osnova za privredni razvoj. Tako je i u privredi, uzimate kredite da biste kupili novu tehnologiju i pospešili je, ali niko ne uzima samo kredite, ako govorimo o razvoju, pa ih daje na potrošnju.
Četvrti razlog zašto treba nova vlada je u činjenici da nam stalno raste javni dug. Za vreme mandata ove vlade, gospođo ministre, ukupan javni dug je narastao sa 9,5 na 11,62 milijarde evra. Odnosno, da prevedem, sa 25,6% BDP na 38% BDP. Približavamo se kritičnoj tački po svetskim standardima.
Poverioci, kojima ćemo ove godine morati da vratimo 34 milijarde dinara i čak 45 milijardi dinara na ime otplata kamata, dobiće više sredstava nego što je izdvojeno za investicije i subvencije privredi zajedno. Znači, dva puta više dajemo za glavnicu i kamate nego privredi. Kamate, da prevedem, jedu naš budžet. Bojim se da će sledeća godina biti još teža.
Alternativa za finansiranje deficita koji ste osmislili se nalazi u prodaji "Telekoma". Mnogi su ovde govorili i mi smo govorili, tako da zbog ograničenog vremena se ne bih zadržavao na tome, ali prodaja "Telekoma" u ovim uslovima bi bila potpuno pogrešna.
Peti razlog za smenu ove vlasti je, gospođo ministre, nesposobnost da se ispuni bilo koje dato obećanje. Kada ste stupali na dužnost obećavali ste veće plate, veće penzije, nova radna mesta, strane investicije. Sada se traže opravdanja.
Sindrom "kalimero" je postao zaista karakteristika ove Vlade i najčešće čujem, gospođo ministre, vaše mnoge kolege, mnoge koji samo nešto obećavaju, biće 2020, biće 2015. godine, pa niste vi u opoziciji. Opozicija obećava, a Vlada radi danas, vi sve to što vaše kolege ministri obećavaju mogli ste da uradite za ove dve i po godine i možete da uradite i danas i sutra.
Ne mora da se obećava, može da se radi, ali, nažalost, neispunjena obećanja su postala sinonim za ovu vladu. Samo da dodam, za vreme mandata ove Vlade prosečna plata u Srbiji je prvi put od Drugog svetskog rata postala manja nego u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Albaniji.
Šesti razlog za nepoverenje ovoj vladi je činjenica da iza ovog budžeta ne stoji nikakav razvoj, ne stoji nikakav privredni razvoj. Sami smo govorili na rebalansu budžeta i vi ste govorili da je vrednost građevinskih radova opala za 19,2%, turističkih usluga za 10,2%, promet u trgovini na malo za 2,5%, strane direktne investicije za 50%, a u težištu svega se nalazi ključni problem danas u Srbiji - nezaposlenost koja je porasla još za 3,1%.
Privreda Srbije je u dubokoj recesiji i ne zna se kada će iz nje izaći. U budžetu, po mom mišljenju, bilo je u svim prethodnim budžetima mnogo osnova, gospođo ministre, za oživljavanje privrede, mnogo više osnova. Nažalost, kada ste vi stupili na dužnost, da vas informišem, za te svrhe je bilo predviđeno 65 milijardi dinara, a sada, nakon ovog tzv. uvećanja, ta suma iznosi 31 milijardu dinara.
Govorim o investicijama, gospođo ministre. Na tom razdelu bilo je 65, a danas je 31 milijarda. Kada ste stupili na dužnost, ovo je vrlo važno, subvencije namenjene poljoprivredi, našoj najvećoj izvoznoj grani, bile su 24 milijarde, kada ste stupili, ali evro je bio ispod 80 dinara. Danas subvencije su manje, nisu 24, nego su 20 milijardi, ali je evro 106 ili 107, možda će uskoro biti i 110.
Dakle, za poljoprivredu, mislim da je ovo vrlo važno da građani znaju, izdvajamo manje od dve stotine miliona evra, znači, najboljoj izvoznoj grani pomažemo sa dve stotine miliona evra, a Hrvatska, koja ima tri puta manje obradivih površina, izdvaja četiri stotine miliona evra, znači, tri puta manje obradivih površina, a izdvajaju dva puta više za poljoprivredu.
Subvencije za mleko su povećane, ali i nakon povećanja su tri puta manje nego u Hrvatskoj, znači, naši poljoprivrednici dobijaju manje subvencije nego u Hrvatskoj i što je još gore, naši poljoprivrednici za mleko dobijaju dva puta manje subvencije nego u BiH. Eto kakav status u ovoj vladi, u ovom budžetu ima poljoprivreda.
Umalo da zaboravim da kažem da u ovom modelu o kome je govorio premijer je sve desetogodišnja projekcija, ali ponoviću, privredi Srbije trebaju dugoročni i srednjoročni krediti danas. Sledeća godina, ukoliko ne bude ovih kredita, biće još teža. Ovde mora da se razmišlja. Privrednici imaju ogroman problem likvidnosti u svim granama privrede, a jedan od velikih dužnika privrednicima je sama država. Najveći dužnik verovatno privrednicima je danas sama država.
Još nešto bih dodao. Sa ovom stopom da gubimo 30 hiljada građana svake godine Srbija će do 2020. godine, po modelu o kome govori premijer Cvetković, biti zemlja sa 400 hiljada stanovnika manje. Imaćemo 400 hiljada stanovnika manje.
Ali, vidite, po ovom modelu o kome sam čuo i nešto malo čitao, jer nije bilo baš sve dostupno, mislim da je rešenje da će se na taj način smanjiti nezaposlenost. Nama treba vlada koja će natalitet videti kao razvojnu šansu za nova razvojna mesta, a ne mortalitet kao mogućnost za smanjenje stope nezaposlenosti.
Sedmi razlog, gospođo ministre, za smenu ove vlade je nastavak pritiska na standard građana. Javna potrošnja se ne smanjuje, a izvori stalno presušuju. Deficit se planira na nivou ove godine za sledeću godinu, jeste, ali se on stalno povećava i ne sumnjam da ćemo negde u aprilu ponovo imati rebalans, najkasnije u aprilu.
Da bi se ovaj proklamovani model primenjivao, došli ste na ideju da oporezujete dodatno povećanjem PDV-a južno voće, znači, pomorandže i mandarine, i kompjutere, naravno, i ugostiteljske usluge. U ekonomskom programu razvoja Srbije, koji smo izneli pre godinu dana, turizam je zaista jedan od vrlo važnih elemenata za budući razvoj privrede Srbije, vrlo stabilan, omogućava pogotovo dobar ekonomski razvoj u malim preduzećima, malim domaćinstvima i danas ovaj PDV na hotelske usluge je verovatno najveći u Evropi. Što se tiče poreza na imovinu i oslobađanja, mislim da je jako mnogo urađeno pogrešno, ali imaćemo vremena do kraja ovog zasedanja da još razgovaramo o tome.
Samo da zaključim na kraju da mi za ovaj budžet nećemo glasati. Ovim budžetom nije ponuđena reforma nijedne oblasti ekonomske politike, deficit se smanjuje po planu, ali se ne troši na investicije, nego na potrošnju, i vraćanje duga i kamata postaje naš ključni problem. Glavna zamerka ovom budžetu je da nastavlja, kao i prošli, da razara domaću privredu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Hvala. Ovaj predlog budžeta bih nazvala povratkom u prošlost ili kako na brzinu napuniti državnu kasu. Razlog za ovakav naziv ili ovakav uvod, da olakšam ministru da prati, pronašla sam na strani 763. ovog budžeta i na tome ću i bazirati svoju diskusiju.
Zbog nedostatka vremena, u ovom delu rasprave govoriću samo o Zakonu o budžetskom sistemu, kao okviru za ovaj budžet, i govoriću o samom budžetu, ali načelno.
Pre svega, moram da kažem da ovaj budžet mnogo liči na budžet iz 2007. godine, samo što je onaj imao 317 strana, a ovaj ima preko hiljadu. Taj budžet iz 2007. godine vredeo je isto ovoliko, nekih osam milijardi evra je bio novčano težak.
Ali, ima jedna krupna razlika. U toj godini se raspolagalo prihodima od 1,5 milijarde evra od prodaje Mobi 063 "Telenoru", 320 miliona evra prodato licence mobilne telefonije Telekomu Austrije, 122 miliona je prihodovano od "Panonske banke" prodajom italijanskoj banci "Sanpaolo" i 385 miliona je prihodovano prodajom "Vojvođanske banke" grčkoj "NBG" banci. Negde blizu 3,2 milijarde evra je bila osnova da možemo da trošimo osam milijardi evra.
Kako je tada proknjižen, da li kao negativan odliv ulaganje u kupovinu "Telekoma" Republike Srpske, nije moglo da se utvrdi ni iz memoranduma, niti iz finansijskih izveštaja koje smo dobili, ali u svakom slučaju imali smo potpuno drugačiju platformu, potpuno drugačiju prihodnu stranu, da bi mogli da razgovaramo o tome kako se taj prihodovani novac deli.
Pitanje za sve građane, odnosno pitanje svih građana Vladi je – a gde smo mi danas ako smo 2007. godine imali 3,2 milijarde za koje niste vi direktno odgovorni, ali neka vlada i Vlada u kontinuitetu jeste. Danas govorimo o budžetu pre čijeg razmatranja nismo razmatrali izveštaj o reviziji, ni za 2008. godinu, znači, raspolaganje i efekti ulaganja tog novca, nismo razgovarali ni o reviziji budžeta za 2009. godinu, ali profesionalni odnos prema samoj reviziji, Skupštini i vama mi nalaže da ponovim tek ono što je javnosti poznato – da nisu iskazani podaci o stanju finansijske imovine, a za to već jeste jednim delom odgovorni.
Znači, potraživanje i avansi nisu dati u budžetu 2009. godine. Nisu iskazani podaci za većinu budžetskih korisnika po stanju popisa, niti je izvršeno usklađivanje popisa i knjigovodstvenih stanja nefinansijske imovine. Nemamo ni ono što je najvažnije – usaglašeno niti pouzdano stanje dugoročnih kredita, vlasničkih udela Republike u kapitalu pravnih subjekata, rivolving kredita, pozajmica datih iz budžetske rezerve ranijih godina, pozajmice iz sredstava privatizacije i ostalih kratkoročnih potraživanja.
O čemu, draga moja gospodo, da mi danas razgovaramo, ako revizor sa stručnim, osposobljenim, posvećenim i plaćenim licima nije uspeo da za 2009. godinu utvrdi pouzdano stanje kredita vlasničkih udela, pozajmica i ostalih kratkoročnih potraživanja i izlazi javno sa podatkom da to nije pouzdano, a mi treba da razgovaramo o budžetu za 2011. godinu. Zašto insistiram baš na ovome?
Gospođo Dragutinović, kad smo usvajali Zakon o budžetskom sistemu, ja sam tvrdila da ne može ministar da bude odgovoran za izvršenje budžeta. Podnela sam amandman – odbili ste ga. Sada izlazite sa sopstvenim predlogom kao Vlada, da vi niste odgovorni za izvršenje budžeta. Tačno je. Ne može onaj ministar koji nije ni faktički ni formalno nadležan za trošenje novca da bude odgovoran za njega.
Ali, jeste Vlada. Jeste premijer koji je ovde izašao i rekao da ovaj budžet forsira razvoj i štednju i da snažna i stabilna Srbija, znači ona u kojoj neće biti izbora pre roka, treba kao takva da ima neophodne uslove za realizaciju ciljeva i da nastavi uspehe bez rizika, improvizacija itd.
Neće biti pregrubo ako kažem da je to bilo u domenu nekog humorističkog programa. Možda bi takav uvod za vaš pledoaje i mogao da prođe. Ovako on ne odgovara stvarnosti. Da li su u međuvremenu knjigovođe išle na obuku, to ne znam, ali se ovde više ne govori o nerazumevanju između onih koji su kontrolisali, nego se radi o tome da umesto da revizor uvede red u finansije, vi ste malo revizora uveli u red pa ste sve što je moglo da se ispravi – ispravili.
Ipak, bilo je ispravke i oko budžetskog deficita i oko najvažnijih stanja i prvenstveno onog o čemu hoću da govorim. Niste smeli da dođete u ovu skupštinu da tražite pravo da vam se ozakoni nezakonito trošenje 5% sredstava.
Znači, budžet težak preko osam milijardi odnosno, samo prihodnu stranu uzimam u obzir, 803 milijarde dinara, tražite da za 5% mimo budžetske rezerve i mimo svih diskrecionih prava, bez odobrenja ovde konkretne namere, vi kao ministar na nivou Republike i ministri lokalnih samouprava mogu da troše odnosno preusmeravaju s jedne aproprijacije na drugu.
Sad ćete mi reći – to je već bilo u budžetu, samo ste promenili formulaciju – rashodi i izdaci. Nikada u životu se neću navići na laž, na bezobrazluk i na psovku. I nikada me nećete uveriti da jednom uveden izuzetak treba da bude pravilo.
U budžetskom sistemu ste članom 4. osnovnog zakona člana 61. tražili ovlašćenje da bukvalno budžet u 5% ne bude verodostojan. Šta to znači? Da može da troši kako god ko hoće i da unapred to bude zakonito time što će ovde da bude izglasan takav član 4. izmena i dopuna. Evo objašnjenje, pošto mi se čini da se čudite.
Sa aproprijacije subvencija izvršavani su rashodi za zaposlene i specijalizovane usluge. Sa aproprijacije naknade za socijalnu zaštitu izvršavani su troškovi bankarskih usluga. Sa aproprijacije izdaci za kredite studentima izvršavani su rashodi bankarskih usluga. Znači, vi hoćete da obesmislite kontrolu revizora da bi mogli da ovo što je sada utvrđeno kao nezakonito u stvari ozakonite, i to u uslovima kada, ako se dobro sećam uvodnog dela, onog što je revizorski izveštaj, razmatrane su samo stavke trošenja preko tri miliona pojedinačno.
Da prevedem građanima na najjasniji jezik – da li treba ovde da dobijete odobrenje da date za trudnice, stare nemoćne i bolesne, a da dajete za službena putovanja i prateće troškove zaduživanja? Da, upravo ovo uzimam za primer jer ste se vi jednom usudili da karikirate primedbe, osnovane, na rasipanje u budžetu i da kažete – a šta, zar ne treba da dajemo trudnicama, socijalnim slučajevima itd.
Niko ne ukazuje da ne treba davati za socijalu. Ali, ne možete budžetom da stvarate takvu klimu u kojoj se rasipa na subvencije uvećane četiri puta i da nijednog trenutka ne stvarate uslove za veću zaposlenost, pa da se smanji broj tih koji treba da rade za one koji nemaju.
Zašto insistiram na ovome? Daću vrlo ilustrativan primer koji govori o našoj stvarnosti danas. Pomenuta strana 763. u odeljku Ministarstvo trgovina i usluga ima odeljak otplate kamata domaćim kreditorima, gde je 482 miliona predviđeno za otplatu kamate, objasniću koje, i na stavci otplata glavnice ostalim domaćim kreditorima, treba vratiti 3 milijarde i 100 nekog domaćeg duga. Taj neki domaći dug mogao bi da nosi naziv – testament, ako se dugovi ostavljaju testamentalno, mislim da se ostavlja imovina, ali bogami evo i dugova.
Objašnjenje zašto treba iz budžeta, iz džepova svih građana Srbije, obezbediti 3,5 milijarde za otplatu nekog domaćeg duga je sledeće: Republička direkcija za robne rezerve je 1997. godine zaključcima Vlade, u kojoj nije učestvovala ni stranka u kojoj sam bila, ni stranka u kojoj sam danas, već deo DOS-a koji je tada tvorio većinu sličnu ovoj danas, s tim što je odnos snaga bio nešto drugačiji, izvršila je emitovanje kratkoročnih deviznih obveznica za kupljenu pšenicu roda 1997. godine, za pokretanje proizvodnje, poljoprivredne mehanizacije i za potrebe finansiranja uvoza repromaterijala tekstilcima.
Prevedite, vaše subvencije, koje su danas četiri puta veće i o tome će govoriti posebno moj kolega Zoran Mašić, samo se drugačije danas deli novac. Tada su se zvale subvencije za pokretanje poljoprivredne proizvodnje, otkup roda, a danas imaju nešto drugačiji naziv.
Šta se desilo? Kako Direkcija u roku dospeća obveznica nije imala deviznih sredstava, ona ih je dobila od prodaje Javnog preduzeća PTT saobraćaja Srbija, onog što je danas "Telekom", i to je pretvoreno preko Fonda za razvoj u dugoročni devizni kredit. Analogija je i suviše očigledna.
Fond za razvoj je te obaveze Direkcije pretvorio u devizne kredite. Po ugovorima svi nose oznaku i vreme 1997 godina. Po amortizacionom planu taj devizni dug iznosi 136 miliona evra. Pomenuta sredstva su data, ovo je najzanimljivije, brojnim preduzećima koja su u međuvremenu otišla u stečaj, izvršen je otpust duga, a otpust duga ne vrše građani, nego Vlada Republike Srbije, isti je obezvređen prilikom privatizacije, pa Direkcija nije mogla da naplati svoja potraživanja. Direkcija danas nema finansijskih mogućnosti da izmiri ove kamate, pa je prinuđena da traži dodatno finansiranje iz sredstava budžeta. Bogami, dobila pravo da ove dugove namiri.
Da li Direkcija ima mleka da reaguje iz rezervi? Nema. Da li je moj kolega gospodin Mašić u više navrata intervenisao na odborima za poljoprivredu, pozivajući sve nadležne organe da reše problem dugova onih koji duguju Direkciji? Taj dug je, bogami, bio blizu ukupnog agrarnog budžeta i iznosio je 18 ili 19 milijardi dinara, ako me dobro pamćenje služi, a da po tom pitanju apsolutno nije ništa urađeno.
Šta je zanimljivo? Opet analogija. Pozajmice zbog kojih je Direkcija došla u ovakve dugove su davane kao strogo poverljive. Neka se sete oni koji bi rado da zaborave.
Da li je razlika neka između toga kako se danas daju subvencije? Vrlo mala. Uredbe koje se menjaju na svake dve nedelje za ovo, ono, to i kome za šta treba, nisu mnogo transparentnije. Ali je zato drskost Vlade i dalje evidentna, pa ste nam ovim budžetom, članom 17. izašli, kažete sada opet nije novo, ponovili ste odredbu, da Vlada može da odluči o otpisu, odnosno o pretvaranju pojedinih dospelih potraživanja Republike Srbije po osnovu pozajmica datih iz budžeta u dužnika pravnog lica, a na osnovu kriterijuma koje utvrđuje Ministarstvo finansija. Na naš amandman od prošle godine dodali ste - i nakon pribavljanja saglasnosti Narodne skupštine. Zato sam rekla da je ovaj budžet povratak u prošlost.
Gospođo Čomić, da li Skupština raspolaže bilo kakvim zahtevom za davanje saglasnosti za neku ovakvu pozajmicu ili pretvaranje otpisa dospelog potraživanja ili konverziju u kapital dužnika? Meni kao poslaniku nije poznato. Vi ste po Poslovniku dužni da me o svemu obavestite. Da, zato ste olako prihvatili - uz saglasnost Narodne skupštine, koju i inače nizašta ne pitate.
Ako vam moj ton zvuči malo strog, razlog za to je ozlojeđenost zbog toga što vi mislite da građani ne pamte i da oni koji bi rado da zaborave mogu ugodno da se baškare u ovih novih osam milijardi skidanja kože sa građana, kroz prateće poreske zakone koji su upravo onakvi kako je kolega Andrić govorio i upravo onako kako je Velimir Ilić rekao - da golog ne možete skinuti. Možda će neki genijalni izum i tu da pomogne.
Šta je bio genijalan izum? Imali smo prilike da čujemo u emisiji "Raspakivanje", gde gospodin Dinkić, tvorac subvencija, prepisivač iskustava oko pozajmica, otpisa, konverzija i stečaja, kao zatiranja tragova onih koji uzmu pa ne vrate, reče u toj televizijskoj emisiji da je shvatio da nije bilo realno obećanje oko besplatnih akcija, ali da je dao sa namerom da pomogne Borisu Tadiću da pobedi na izborima, a svi se sećamo da je ta razlika za njegovu pobedu na izborima bila oko 100.000 glasova.
Međusobno zahvaljivanje učesnika koalicione Vlade preko budžeta građana Srbije, kojim vi raspolažete, a mi ga punimo, izvinite, ali to prosto nije humano. Znači da neko može da donosi ovakve odluke o raspodeli novca i ovakve odluke o konverzijama i otpisu zato što jedan drugom duguju zbog mogućnosti da raspolažu ovim budžetom. Gde je tu civilizacija, javnost, transparentnost, međunarodna iskustva, MMF, naša profesionalnost i sve ostalo?
Član 17. Zakona o budžetu, koji upravo govori o tome kako se rade te konverzije i potraživanja, unapred vas pripremam za amandman koji smo podneli, definisala sam ovako – izuzetno Vlada može da otpiše, odnosno pretvori pojedina dospela potraživanja, nastala po osnovu pozajmice iz budžeta, u kapital dužnika na osnovu kriterijuma koje vi utvrđujete, imate vi pravo, ali nakon donete odluke u Skupštini.
Samo ove dve reči "nakon donete odluke u Skupštini", znači da ćete vi, gospođo Dragutinović, morati da dođete u Skupštinu ako usvojite ovaj amandman, što očekujem, i da uz vladajuću većinu donesete takvu odluku. Ali ćete morati da prođete proceduru podnošenja dokumentacije kojom nam obrazlažete opravdanost toga da ono što ste nekome jednom dali, prvo kao pozajmicu, po nekim diskrecionim pravima, sada otpisujete ili prevodite u kapital, da bi mogli da navodno ili eventualno pripremite za privatizaciju, od koje ćemo, bože, svi imati koristi. Koliko smo i kako imali koristi, ponovih vam podatke iz 2007. godine, a gde smo danas u odnosu na 2007. godinu? Nemojte da krivimo samo svetsku krizu.
Vreme mi ne dozvoljava da govorim dalje, ali još jednom da vam kažem, ne možete ovu državu koja izdvaja ogroman iznos za kamate po tekućim kreditima, za koje nemamo izveštaj ni gde su uloženi, ni koji su efekti, članom 34. dobijati pravo da mimo procedure zadužujete i za likvidnost nekih pravnih lica ili za najnemogućnije neke namene, sem npr. za ono što su vanredne okolnosti u kojima je ugroženo zdravlje i sami građani Srbije.
Vi od nas tražite mimo budžetske rezerve, mimo svih diskrecionih prava, da 5% menjate aproprijacije kako hoćete. Znači, da 40 milijardi trošite, a da mi ne znamo. To što vam je ovo sedmi budžet ne govori da ste ga radili na četiri meseca, jer ste nam u novembru dali da overimo ono što ste potrošili tokom čitave godine. To je prava statistika i prava računica. Hvala.

Reč ima poslanik Vlajko Senić.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Dragutinović, poštovana gospođo Čomić, pre nego što počnem da branim budžet, rekao bih da u ovoj raspravi do sada, u kojoj sam bio nazočan sve vreme, nisam čuo bukvalno nijedan predlog šta bi drugačije trebalo uraditi sa ovim predlogom budžeta, sa sredstvima kojima Vlada u ovom trenutku raspolaže, način na koji bi se ona raspodelila, kakva bi drugačija trebalo da bude poreska politika, kakva drugačija investiciona politika, gde država treba da ulaže, iz kojih sredstava, na koji način i kako u datoj ekonomskoj situaciji, uz najgoru Vladu koju imamo u okruženju u istoriji, može nešto bolje da se uradi i na koji način da se građanima Srbije ponudi neka alternativa.
Dakle, čuli smo različite kritike, nekakve paušalne i od nekih poslanika, rekao bih, ozbiljne, koji su pokušali bar da im kritika bude ozbiljna. Čuli smo i nekoliko računovodstvenih, dosta pouzdanih analiza, ali zaista nismo čuli nijedan konkretan predlog na koji način bi moglo drugačije da se radi u ovom trenutku, što ne znači, naravno, da tih predloga neće biti.
Moram na početku da demantujem ono što je gospodin Ilić rekao, kada je rekao – ceo budžet je Ministarstvo ekonomije, NIP itd.
Kada govorimo o procentima, kada bih hteo da budem ciničan, mogu da kažem onako kako zaista jeste, da je budžet Ministarstva ekonomije tek nešto iznad 5% ukupnog budžeta Republike Srbije i manje od toga. Ta fascinacija pojedinim ministarstvima i ministrima postaje očigledno predmet određenog ličnog odnosa, a ne nekakve drugačije ekonomske vizije. Žao mi je što je tako, ali neke stvari očigledno ne mogu nikad da se promene.
Moram da kažem da smo i mi nezadovoljni nekim stvarima i da su, pretpostavljam, ono što je ministarka lepo rekla, iza kulisa bile određene borbe različitih političkih prioriteta o tome kako sredstva raspodeliti i da u ovom trenutku raspolažemo nekakvim političkim, više nego ekonomskim kompromisom budžeta.
U svakom slučaju, ne možemo, bez obzira što smo iz vladajuće koalicije, da ne kažemo činjenicu da Vlada jeste dobro radila u prethodnom periodu, da je iskreno i pošteno ministarka rekla da je bilo više rebalansa, da radimo u uslovima koji ne znače nekakvu ekonomsku predvidivost, da danas, dok mi ovde govorimo, u Rumuniji, koja je članica EU, čovek sa nacionalne televizije je skočio usred parlamenta očajan zbog toga u kakvom se stanju nalazi ekonomija te zemlje ili kakvu politiku vodi Vlada.
Dakle, nigde nije idealno. U Grčkoj, takođe zemlji članici EU, svaki dan gledamo stotine hiljada ljudi koji žestoko demonstriraju protiv mera štednje koje je MMF zadao grčkoj Vladi kao obavezu da bi mogla da povuče određena sredstva da bi se izvukla iz krize u kojoj se nalazi.
Kolega Andrić je govorio o nekakvim platama u regionu. Naše plate jesu pale u evrima, ali mislim da je to bilo prilagođavanje koje je bilo rezultat činjenice da Srbija ima fleksibilni devizni kurs. Mnoge zemlje sa kojima nas je on poredio imaju fiksni devizni kurs. Mislim da to poređenje u ekonomskom smislu nije baš bilo dobro.
Takođe, treba reći da je i zadati okvir budžeta nešto što mi nismo mogli da menjamo i što neće menjati ni neka naredna vlada, ukoliko se bude držala Zakona o budžetskom sistemu, kao i mera fiskalne odgovornosti i da, koristeći elemente fiskalne odgovornosti, naš deficit za narednu godinu je projektovan na nivou 4,1% BDP.
Trebalo bi da bude korak ka putu koji kaže da će 2015. godine on iznositi ne više od jednog procenta BDP. To su neki kriterijumi koje EU od nas traži. Pored akciza i nekih drugih stvari, kako je ovde bilo ironičnih komentara, ima i nekih zaista važnih makroekonomskih kriterijuma koje u ovom trenutku Srbija ispoljava i ispunjava bolje nego neke članice EU.
Kada govorimo o fiskalnom deficitu, usvajanjem zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, mi imamo ono što je za jednu državu, ako želi da bude stabilna, najvažnije, a to je predvidivost javnih finansija. Ko hoće da investira u Srbiju, može da kaže da ima birokratije, da ima korupcije, da ima problema, da ima nekih suvišnih propisa, ali ne može da kaže da nema predvidivosti javnih finansija i ne može da kaže – ne znam da li ćemo investirati u ovu državu, ko zna šta će biti 2014. ili 2015. godine.
Mi to podržavamo i kao politička stranka. Apsolutno smo za to da se kroz zakone o fiskalnoj odgovornosti izbegne ono što se dešavalo i pre 2000. i posle 2000. godine, a to je način na koji se troše budžetska sredstva tokom neke predizborne godine.
Ako očekujemo izbore 2012. godine, ako ne budemo krajem januara silom izbačeni iz Vlade, 2011. godina zaista jeste predizborna godina, ali ne mogu, koliko god zlonameran bio, da vidim da je budžet napravljen na način da je to predizborna godina. Mislim da je to dobra stvar, jer na ovaj način pravimo iskorak iz nekakve partijske države u kojoj smo svi zajedno veoma dugo živeli.
Ekonomski parametri na osnovu kojih je ovaj budžet projektovan i o čemu mi govorimo danas, takođe su indikator da nije tako crno kao što smo mogli da čujemo u nekoliko prethodnih sati. Dakle, ako živimo u Srbiji koja je ostvarila jedan skroman rast od 1,5% BDP tokom 2010. godine, ako je projekcija da to bude duplo više 2011. godine, onda mi je nejasno i ne mogu da prihvatim argument da se Srbija nalazi u recesiji.
Ako je 2010. godina omogućila delimično rešavanje najvećeg problema s kojim se našla zemlja suočava, a to je spoljnotrgovinski deficit, uz duplo veći rast izvoza nego uvoza, onda ne mogu da prihvatim činjenicu da smo najgori u regionu.
Ako očekujemo da se takav trend nastavi 2011. i 2012. godine, onda je mnogo bolje da ekonomija ide tim putem nego da imamo nekakav formalni dokument koji, kako je gospodin Popović rekao, kao – kakav vi novi model rasta imate kad nemate bilo kakav dokument. Ovo je postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011. do 2020. godine, u čijoj izradi su učestvovali neki od naših vodećih ekonomista, neki od njih i savetnici premijera.
Mislim da je pristup koji je tu pokazan mnogo važniji od činjenice da li je to nekakav dokument koji je usvojilo neko vladino telo pa stoji na sajtu Vlade. Imali smo na desetine različitih ekonomskih dokumenata u prošlosti koji su bili zvanični elementi, pa od toga nije bilo ništa. Uostalom, ne sećam se da je pre 2000. godine npr. Vlada usvojila dokument da godišnja inflacija bude 100000%, pa se ipak to u realnom životu dešavalo.
Bilo je dosta zamerki kada govorimo o merama Vlade u krizi, ali rekao bih da sam apsolutno za liberalni kapitalizam i naša politička stranka, čini mi se da je i radom u proteklom periodu pokazala da je za to, ali je i činjenica da, kada se desi kriza, onda i najliberalnije zemlje sveta, kao što su SAD, na primer, pristupe određenom državnom intervencionizmu.
Jer u situaciji kada vam preti kolaps tržišta, kada kolaps tržišta može da dovede do propasti celokupnog ekonomskog sistema, onda je sasvim logično da država interveniše u pokušaju da obezbedi makroekonomsku i finansijsku stabilnost. To je radila Srbija, ali je takođe, a to niko nije rekao, bila jedna od retkih zemalja koja npr. ni dinar od svojih sredstava poreskih obveznika nije uložila u nekakve banke, da ih izvuče iz kolapsa u kome su se nalazile.
Danas slušamo priče o tome kako je javni dug visok, a niko neće da kaže da je npr. 50% strukture direktnog duga države, unutrašnjeg, obaveza stare devizne štednje koju vraćamo od 31.5.2002. godine, pa treba da je vraćamo zaključno sa 31.5.2016. godine. Dakle, svake godine 300 miliona evra poreski obveznici izdvajaju da bi vratili štednju koja je građanima uzeta pre 2000. godine.
Dakle, svake godine jedan most na Adi ili šest mostova na Beškoj, kako je izračunao gospodin Ilić, ode kao obaveza države prema onome što je dug koji je država napravila, a od koga nije moglo da se beži.
Naravno, bez obzira što zaista iskreno branimo ovaj budžet u potpunosti, mi ne bežimo i od toga da govorimo koje je mere Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preduzelo protekle dve godine, koje su kritikovane kao subvencije kroz kredite, kroz subvencije privatnim preduzećima, kroz mere za nezaposlenost.
Mislim da su to neki rezultati koji ne treba da se kriju i građani treba da znaju da je kroz program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, zaključno sa 13. decembrom 2010. godine, mala preduzeća u Srbiji su podigla 2660 kredita za likvidnost u iznosu od 47.499.393 miliona evra, da su podigla dinarskih kredita u iznosu od 204.152 miliona evra, da je u vreme krize bilo i investicionih kredita, govorim samo o malim preduzećima, ne govorim o realizovanim kreditima srednjih i velikih preduzeća, u iznosu od 64.757 miliona evra, 1292 investiciona kredita, da su kroz potrošačke kredite građani kupovali automobile, 11.208 u iznosu od 75 miliona evra, da je bilo i drugih vrsta potrošačkih kredita za poljoprivrednu mehanizaciju, nameštaj itd.
To su nekakvi rezultati koji su omogućili da u vreme kada je zbog pada ekonomske aktivnosti došlo do ozbiljne krize likvidnosti u srpskoj ekonomiji da se taj period prebrodi i da ekonomija nastavi normalno da funkcioniše.
Što se tiče subvencija privatnim preduzećima i tu smo čuli dosta kritika. U ovom trenutku, to je podatak koji je takođe proverljiv, aktivno je kroz sve kredite, reći ću vam tačno, 129 različitih projekata, koji zajedno donose preko 700 miliona evra investicije u Srbiji i otvaraju oko 20.000 radnih mesta. Za tih 700 miliona evra država je kroz subvencije privatnim preduzećima odobrila 70 miliona evra.
To jeste mera koja neće biti moguća u Srbiji kada budemo ušli u EU, ali to je mera koja u ovom trenutku ne može da se kritikuje zbog potrebe da imamo što više stranih direktnih investicija i ne verujem da neko može da kritikuje činjenicu da je u Leskovcu otvorena fabrika koja treba da zaposli 600 ljudi ili, kao što smo čuli, da je "Jura" korporacija nekakva maska koja treba da sakrije ne znam šta, da sakrije činjenica da je to strana investicija koja je od planiranih 1.000 ljudi došla do 1.300 radnika koji danas tamo rade, umesto da se vuku ovde po ulicama ispred Agencije za privatizaciju.
Postoji veliki broj takvih kompanija, nije ovo prilika da govorimo o tome, ali to nisu nikakve nevidljive mere, to nije ništa što je tajna i to nije ništa što nema rezultate. Možemo da govorimo o tome da li je moglo drugačije, ali nismo čuli ni jedan predlog. Potpuno smo otvoreni da čujemo na koji način možemo da imamo strane direktne investicije u Srbiji i kako to može da se desi da u Srbiji bude ekonomski bum u vreme kada postoji svetska ekonomska kriza.
Naravno, ovo su sve mere koje se odnose na vreme kada je 2008, 2009, pa i 2010. godine bila svetska ekonomska kriza. Mislimo da je to poglavlje na neki način zatvoreno. Zbog toga verujem da Vlada mora da se okrene ka novoj ekonomskoj politici koja podrazumeva da se pojača borba protiv birokratije, da bude mnogo manje korupcije i kriminala, jer su korupcija i kriminal jedna od najvećih barijera stranim direktnim investicijama i investitorima, da država mora postepeno da izlazi iz ekonomije, zato što je uvek bolje da se dinar iz budžeta manje da državi, a da se da mogućnost da ga nekakav privatni investitor troši, investira itd.
Ono što je ovaj budžet pokazao, a to je da Vlada ovolika kolika jeste, sa ovolikim brojem funkcija, postaje usko grlo srpske države ili privrede ili ekonomije i da mora da postoji potreba koja ne mora da bude politička, ali može ka decentralizaciji Srbije. To je u svakom slučaju jedan proces koji je jasno dobio podršku gotovo svih relevantnih političkih stranaka.
Različiti su predlozi na dnevnom redu, ali ću samo, pokušavajući da argumentujem da to ne znači skuplju državu, reći da npr. ove godine iz budžeta plaćamo preko 400 miliona dinara za funkcionisanje 29 upravnih okruga u Srbiji. Ako mi neko kaže šta ti okruzi rade, gde sede i predstavnici stranaka vladajuće koalicije, kakve rezultate donose, ako to vredi toliko, onda ću se prvi boriti protiv dalje regionalizacije i decentralizacije.
Postoji i u postojećim sredstvima mogućnost da se određenom preraspodelom napravi neka vrsta drugačije organizacije.
Kada govorimo o budžetu, onda treba videti i na šta ta sredstva idu. Zbog građana, 15,63% ide na rashode na zaposlene, na subvencije 4,3, na dotacije transfera 27,30%. Tu ću se zadržati na kritici koju smo dobili vezano za reformu penzionog sistema i da ove godine dotacija organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 274 milijarde.
Penzije su preuzeta obaveza. Prošlo je 10 godina od 2000. godine i mogao je da se reformiše penzioni sistem, nije. Nećemo da se vraćamo unazad ko je sve tu priliku propustio, ali je sigurno da u ovom trenutku prava koja uživaju pojedini penzioneri nisu ista. Neko je ta prava stekao na pravi način, do kraja ispunjavajući svoj radni staž, neko nažalost nije, ali ne može stečena prava da ukinemo. Drago mi je što će Suzana Grubješić govoriti o tome na koji način podržavamo reformu penzionog sistema u narednom periodu u pokušaju da to bude mnogo manji deo nego što je sad društvenog proizvoda.
Kratko ću se osvrnuti na prateće zakone. Što se tiče akciza, naravno da je teško boriti se protiv podizanja akciza, pogotovo na cigarete, ali jeste ostao neki utisak da tu nije ostvarena, ako mogu da kažem, komunikacija sa stranim investitorima. Ono što smo mogli da vidimo u medijima, pretpostavljam da je moglo na drugi način da se to uradi. Jeste postojao određeni akcioni plan, ali mislim da je to neka poruka koju šaljemo budućim investitorima da treba da vodimo računa o tome.
Što se tiče efekata povećanog PDV-a, zalagaćemo se da vidimo da li tu može da dođe do određenih promena. Imamo još dovoljno vremena. U svakom slučaju, i to je jedna mera na koju je Vlada bila praktično naterana da bi imala veće prihode.
Što se tiče poreza na imovinu, želeo sam da kažem, to sam rekao i na Odboru za finansije ministarki i mislim da smo se složili, naravno da porez na imovinu ne može da bude socijalna kategorija, ali dok god ne budemo naterali sve građane Srbije da plaćaju porez na imovinu, u ovom trenutku veliki broj građana ne plaća porez na imovinu, dotle nije pravedno ili pošteno naplaćivati građanima koji inače uredno plaćaju porez na imovinu.
S obzirom da je to prihod lokalne samouprave, nadam se da će se lokalna samouprava, motivisana činjenicom da je država postavila gornji limit za porez na imovinu, potruditi u narednom periodu da obezbedi princip pravednosti i da naplati svim građanima porez na imovinu, jer ćemo jedino tako opravdati činjenicu da smo danas doneli ili donosimo odluku o povećanju stope poreza na imovinu.
Mislim da je i dobro što se ministarka na početku osvrnula na rokove. Govorili smo o tome. Bilo je i rebalansa budžeta i drugih zahteva. Ono što je za nas važno, da je makroekonomski ispoštovan sporazum sa MMF. Ne plašimo se činjenice da on ističe, možda se i produži, možda to bude sporazum koji će biti za nijansu niži od sporazuma gde povlačimo sredstva, gde ćemo samo imati obavezu da poštujemo određene kriterijume.
Mislim da je to u ovom trenutku važno za Srbiju, a prvi smo ušli u vreme krize u sporazum sa MMF, pa tada takođe nismo bili pohvaljeni, kao što smo sada kritikovani zašto taj sporazum ističe. Ne možemo da ga produžimo, jer je potpisan na toliko kliko je potpisan i traje i postoji mogućnost da se produži ukoliko bude volje obe strane.
Rekao bih na kraju i da rad DRI koju smo podržavali od samog početka i činjenica da je tokom prošle godine kontrolisala preko 70% sredstava, završavam, dokazuje da postoji i kontrola onoga što se troši. U svakom slučaju, nećemo stajati njima na putu. Oni treba da rade svoj posao, podnose prekršajne ili krivične prijave, ako ima za to osnova, ali nema osnova da se kritikuje činjenica da DRI radi svoj posao. Vlada radi svoj posao, Skupština radi svoj, DRI svoj, ali mislim da to nisu stvari koje mogu da prepliću jedna drugu.
Biće prilike za raspravu u narednom periodu. Podržaćemo ovaj budžet kao dokaz da je Srbija prošla teške dve i po godine ekonomske krize i recesije kroz način na koji neke druge zemlje u okruženju EU nisu uspele. Hvala.

Reč ima poslanik Dragan Stevanović.