Vreme. Hvala, gospodine Seniću. Reč ima gospodin Stevanović.

Gospodine Seniću, sunnjam da vi mene niste razumeli i da me niste slušali. Ali, nijednog trenutka nisam osporio da država ne treba da se zadužuje. Gde sam to rekao? Kad sam to rekao?
Ovde sam afirmativno govorio i o ruskom kreditu, koji ste vi malopre pomenuli i o kreditu kineskom, ne zato što je kineski, nego zato što smo ga uzimali i za taj kredit ovoj državi će ostati u reciprocitetu materijalna vrednost.
Ovde sam govorio, a vi ćete kroz naše amandmane, ako ih budete gledali, videti – osporili smo kredite za koje ne znamo zašto ih uzimamo, koje povlačimo za čistu apstrakciju. Mi nismo intervenisali za kredite koji se odnose na staru deviznu štednju, koji se odnose na mostove, koji se odnose čak i za projekte koje vaše ministarstvo odnosno vaša stranka finansira, odnosno politički sprovodi kroz Nacionalni investicioni plan, koji se odnose na infrastrukturne projekte po opštinama itd. Nismo tražili da se to ospori. Za to novac i treba da se povlači i da se troši.
Ali, ne razumemo da finansiramo tekuću likvidnost. Ne razumemo budžetski deficit, a finansiramo ko zna za šta. To ne možemo da prihvatimo. Za kapitalne troškove, nemamo ništa sporno. To jedino ima smisla.
Ali, kad ste već kod preduzeća, da li možete da nam kažete koliko preduzeća će u narednoj godini imati pozitivan kreditni rejting? Koliko preduzeća je nelikvidno? U strukturi kredita koja su preduzeća povlačila u ovoj državi, koliko njih je bilo za uvođenje novih tehnologija, odnosno, koliko toga je iskorišćeno kao obrtni kapital, a koliko samo za plaćanje dugova i održavanje likvidnosti? To je problem.
Nismo mi protiv kredita, ali odgovorna domaćinska država mora da zna za šta ih troši i kakvu namenu imaju ti krediti. Tu se mi sporimo. Nije problem da se povuku, ali država mora da zna gde i za šta troši pare.

Vreme, gospodine Stevanoviću. Zahvaljujem. Gospodin Vlajko Senić ima reč.

Dakle, razlika nije tolika kao što je bila pre četiri minuta. Znači, država treba da se zadužuje, pitanje je samo gde? Ako posmatrate budžetski deficit od 120 milijardi, vi onda možete da kažete – hajde da ukinemo pola penzija pa će država biti na nuli ili će biti u nekom suficitu. Govorim o tome da je nemoguće nekakve nasleđene obaveze eliminisati.
Ovaj budžet je pre svega socijalna kategorija. Vi govorite o transferima lokalnim samoupravama, govorimo o penzijama, govorimo o socijalnim davanjima, govorimo o platama. Mi smo socijalna država. A to što povlačimo kredite je jedini način da koliko-toliko imamo nekakav razvoj, neke investicije i kakvo-takvo razvijanje infrastrukture.
Da li je idealno? Ne. Da li smo mi najbolja moguća vlada koja to čini? Sigurno da nismo. Ali, kažem da u ovom trenutku makroekonomski posmatrano ne može da se radi mnogo šta drugačije.
Ako imate jednu državu gde imate 18% nezaposlenih, ako imate razorenu infrastrukturu, ako imate činjenicu da smo deset godina daleko od EU – tu smo, gde smo i mi u tom okruženju radimo šta možemo. Govorim o tome zašto smo mi zaduženi u republičkoj vladi. Sutra vi kada budete ponovo u prilici, radićete to na drugi način. Ali, nijednu investiciju ne bih potcenjivao.
Mi ne možemo još uvek visoke tehnologije da dovodimo, ali ako 600 ljudi, izvinite, dođe da pravi čarape u Leskovcu, i to je dobra stvar. Ako dođu ljudi u Sombor, ako dođe "Dajtek" u Niš itd.
Što se "Fijata" tiče, to je zaista važna investicija. Ako 200 hiljada vozila treba iz Srbije da ide na tržište EU, ne vidim šta je to loše? Kasnimo godinu dana, godinu i po, ali, bila je kriza, "Fijat" i u Italiji ima svojih problema, ali mi idemo ka toj investiciji. Vidite koliko je poverenje da smo mi dali našim partnerima da ta sredstva stoje kod njih. Znači, nema nikakvih problema, sve će biti u redu. Hvala.

Hvala, gospodine Seniću. Ima reč gospodin Stevanović. Ovim bismo završili ovaj krug vrlo lepe i dobre debate.

Gospodine Seniću, na vašu žalost, vi ste više socijalistička država nego socijalna država. To su drastične razlike. To je jedno.
Drugo, nijednom svojom rečju nisam rekao da treba ukinuti deficit. Niti je to moguće, kako je gospođa Dragutinović rekla, preko noći. Nemamo mi s tim dilemu. Ali smo kroz amandmane pokazali da deficit može da se smanji upravo na onim pozicijama gde je vaša vlada pravila zloupotrebe a detektovala DRI. To je druga stvar.
Treće, niste vi kao država dužni da uvodite nove tehnologije nego da stvorite administrativne, političke i pravne preduslove da ovde dođu investitori koji će da uvode nove tehnologije. Kad smo već kod novih tehnologija, neka ti investitori koji su došli u "Fijat" finansiraju nove tehnologije, jer je to privatna investicija.
A oni da dođu i da se hvale da su investitori, a da im država finansira nove tehnologije, to zaista nema ekonomske logike. Mi se oko toga sporimo i tu imamo dilemu. U to ne možete da nas ubedite i da nam nađete argumente u ekonomskoj logici za tako nešto. Hvala.

Gospodin Senić.

Izvinjavam se, vrlo ću kratko.
Što se revizora tiče, da ponovim hiljaditi put, neka čovek radi svoj posao, neka podnosi prekršajne, krivične prijave i kakve god druge. Videli ste da je naše ministarstvo omladine i sporta najbolje prošlo u toj reviziji prošle godine. Dakle, nemamo problem. Neka ljudi rade svoj posao. Imaju četiri puta veći budžet i treba ove godine, odnosno naredne, da zaposle još 75 ljudi.
Što se "Fijata" tiče, pitate zašto država? To je bio jedini način da "Fijat" dođe. Dakle, 2:1 je bila formula – na dva dinara ili evra ulaganja "Fijata" jedan dinar ulaganja države, obećanje da će dobiti zemljište, da će dobiti infrastrukturu. To je bio jedini način da dovedete "Fijat" u Srbiju. Nije postojao drugi način.
"Fijat" nije zanimalo da dođe u Srbiju pod nekakvim uobičajenim uslovima jer je mogao da ide u Rumuniju pod takvim uslovima. Mi smo procenili. Preuzimamo rizik na sebe, politički, ekonomski i svaki drugi. Mislimo da je bolje obezbediti takve uslove u Srbiji da bi došli i ovde proizvodili 200 hiljada vozila, zaposlili 2.000 ljudi, celu prateću mašineriju, nego da odu negde drugde a mi da kažemo – znate šta, mi nećemo da vam dajemo posebne uslove, nastavićemo da plaćamo 100 miliona godišnje radnicima koji dođu u 9 sati tamo, prijave se na posao i onda kroz ogradu izađu da obrađuju svoje bašte. Znači, mi smo hteli to da promenimo. Da li je plaćena neka cena? Jeste. Ali, ne vidim da je moglo drugačije.
Ako vi sutra dođete na vlast pa dođu "Folksvagen", "Krajsler", druge neke firme, bez ikakvih posebnih uslova, ja ću ovde prvi da vam čestitam i da vam skinem kapu. Hvala.

Hvala i vama. Gospodin Stevanović.

Gospodine Seniću, a ko kaže da u ovu državu mora da dođe "Fijat" i ko kaže da u ovu državu mora bazična odnosno osnovna industrija da bude automobilska industrija? To je jedno vrlo i političko i ekonomsko i kakvo god hoćete pitanje.
Pod ovim uslovima koje ste vi njima obezbedili, samo lud ne bi došao ovde. Ali, mi očekujemo od njih nešto, da i oni potroše malo novca, pokažu malo volje, 200.000 ili 300.000 vozila ste obećali, koliko hiljada novih radnih mesta. Kada će to već jednom? Obećali ste da ćete do 2008. godine ili 2009. godine 200 miliona evra da bude uplaćeno, jedva su 100 miliona uplatili, i to ste rodili majmuna da ih naterate da tako nešto uplate. Nemojte, molim vas.
Prema tome, niko nije protiv investicija i razvoja industrije, ali nešto mora da ima meru. Vi ste pokazali da nemate meru fleksibilnosti, a fleksibilnost bezgranična nikome dobro nije donela. To dobro osećamo i u političkom, i u ekonomskom, i u socijalnom i u svakom drugom smislu. Hvala.