Zahvaljujem, to ste učinili u ime svih nas.

Dajem reč narodnom poslaniku Goranu Mihajloviću.

Molim da se prijavite, gospodine Mihajloviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja izrazio bih jedno žaljenje što gospodin ministar Obradović nije prisutan u sali, jer sam imao nameru da mu postavim jedno pitanje, a to je – kako on misli da je do sada funkcionisalo osnovno i srednje obrazovanje u RS, ako tek za 15 meseci, na kraju isteka mandata ove Vlade, treba da se donese strategija obrazovanja? Da li to znači da je ono funkcionisalo stihijski, bez ikakvog plana i redosleda ili na neki nama drugim nepoznatim principima?
Ova dva člana Nacionalnog prosvetnog saveta koji se menjaju Jadranka Dimov i Slobodan Pavlović, sve o njima su rekli moji uvaženi sagovornici Nataša Jovanović, Zoran Krasić i Gordana Pop Lazić.
Ovom prilikom bih želeo da ukažem na nešto drugo, ako budu izabrani neki novi, a biće izabrani sigurno voljom skupštinske većine, da bi trebalo malo više da uvažavaju ti članovi Saveta ovaj dom, ovaj parlament i da nam podnose redovno izveštaj o svom radu, jednom godišnje kako je to propisano, a pogotovo, da daju odgovore na neka pitanja koja su po mišljenju većine prosvetnih radnika u RS u nadležnosti Nacionalnog saveta.
Pokušaću ukratko da kažem o čemu se radi. Znate da je na ovim našim prostorima osnovno i srednje obrazovanje funkcionisalo na osnovu odredbi koje je postavila Rezolucija Narodne skupštine iz 1970. godine. To je bilo sve do početka ratnih zbivanja devedesetih godina, onda su nastupile ratne godine koje su ostavile traga na generacije i generacije učenika koje su radile i delovale u tim okolnostima.
Ono što je posebno opasno u ovoj oblasti, jeste da se efekti obrazovanja i vaspitanja vide znatno kasnije nego u drugim oblastima. Nažalost, kada se vide, onda se dođe do zaključka da je uništena čitava generacija, ili možda čak generacije učenika, što je nažalost bio slučaj i kod nas.
Kao što vidimo, pokušavali smo sa raznim reformama da ispoštujemo, pre svega, neke diktate i norme sa zapada, u ime EU. Pokazalo se da to ovde baš i ne funkcioniše onako kao se želelo.
Nakon završetka ratnih dejstava, oni koji se bave ovom problematikom znaju da je 2003. godine donet Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, koji je neznatno modifikovan 2004. godine, da bi prošle 2009. godine, bio donet u konačnoj verziji koja je danas na snazi.
Prilikom donošenja zakona prošle godine, gospodin ministar je tom prilikom rekao: ''Ovaj zakon koji danas donosimo sadrži 50% novih odredbi, a zadržava 50% postojećih odredbi.'' Mene sada interesuje, da li Ministarstvo prosvete ima povratnu informaciju o tome kakav je efekat po pitanju ovih 50% novina koje su prošle godine uvedene? Ako nema, sigurno da bi do kraja mandata ove vlade trebalo da se izvrši nekakva rekapitulacija i elaboracija rezultata i da se to saopšti našoj javnosti.
Takođe, to je ono što bi trebalo da bude u nadležnosti članova Nacionalnog saveta, a koje će biti izabrane u ovoj skupštini. Znači, za tih 15 meseci, imaćemo prilike i to da čujemo, mada je to suviše optimistično. Gospodin ministar je po prirodi optimista i nada se da će ova vlada preživati do kraja svog redovnog mandata, što bi s neke strane bio i njihov istorijski uspeh.
Podsetiću vas, zadnja Vlada koja je izgurala ceo mandat bila je ona od 1993. do 1997. godine. Imaćemo priliku da od ove vlade čujemo mišljenje o tome kakav je efekat tih 50% novina.
Konkretno, ono što je vezano za današnju tačku – Nacionalni prosvetni savet, to je tretirano u Glavi 2. Odredbi zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. To je Glava koja se bavi razvojem, obezbeđivanjem i unapređivanjem kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Rečno je da se ovom problematikom u RS bave saveti, i to Nacionalni prosveti savet, o kojem danas raspravljamo i Savet za stručno obrazovanje odraslih. Zatim zavodi, i to: Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavodi za vrednovanje kvaliteta, kao i pojedini segmenti resornog ministarstva.
Ono što je trebalo da nam obrazloži gospodin ministar danas jeste - kakav je efekat tih najvećih novina koje su prošlogodišnjim zakonom predložene, a jedna od tih novina je bila i tzv. umrežavanje školskih ustanova u Srbiji?
Podsetiću vas, jedinice lokalne samouprave su nadležne za predškolske i osnovnoškolske ustanove, a Vlada Republike Srbije za srednjoškolske ustanove. To je sigurno nešto što interesuje većinu prosvetnih radnika u Srbiji, znači, kakav je, po mišljenju Ministarstva, efekat tog umrežavanja, jer je to bilo nešto možda najkrupnije što je u ovoj godini odrađeno na teritoriji Republike.
Dalje, šta bi još trebalo članovi Nacionalnog prosvetnog saveta koji budu izabrani da nam daju kao informaciju u narednom periodu? To je – kakvi su efekti ovih novina koje su uvedene po pitanju programa obrazovanja i vaspitanja, a te novine su bili završni ispiti, opšti, stručni ispiti umetničke mature i specijalistički majstorski ispiti.
Poslanička grupa SRS je prošle godine predlagala da se sa ovim bude vrlo oprezan i da se najpre na jednom ograničenom broju škola ispitaju efekti, u praksi, koje bi dala primena ovih završnih ispita, ali toga očito nije bilo, pa se krenulo u jednu avanturu kod koje je krajnji ishod neizvestan.
Dalje, od ostalih bitnih novina, izneo bih ovo tzv. licenciranje, uvođenje licenci za zaposlene u ustanovama. Znamo da je to novi zakon izričito zahtevao, pa biće interesantno da članovi Nacionalnog prosvetnog saveta daju informaciju da li je kvalitet nastave i obrazovanja u osnovnim i srednjim školama poboljšan nakon uvođenja licenci ili nije.
Na kraju, želeo bih da dobijemo odgovor od Nacionalnog saveta, mada je to dobrim delom i u nadležnosti ministarstva, kakvi su efekti novog načina finansiranja, koji su predloženi ovim zakonom, jer, podsetiću vas, finansiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja je predloženo da se obavlja po tzv. kapitacionoj formuli, na osnovu broja učenika i korektivnog koeficijenta koji je zavisan od geografskog područja.
Po mišljenju SRS, to je jedan pogrešan pristup, jer ta geografska područja mogu imati značaja za zemlje članice EU, gde je moguće, na osnovu geografskog područja, da ima razlike između pojedinih zemalja, ali kako sada vi u Republici Srbiji finansirate osnovne i srednje škole po formuli i modelu EU, kad jednostavno jedno sa drugim ne idu?
Znači, odgovor na taj i slična važna pitanja očekujemo da će nam dati novoizabrani članovi Nacionalnog saveta i da će to biti tema na nekoj narednoj raspravi u ovom parlamentu.

Reč ima potpredsednica Nataša Jovanović. Izvolite.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nastavljamo temu. Ovde imamo slučaj 2. člana Nacionalnog prosvetnog saveta. U pitanju je gospođa Jadranka Dimov, kojoj prestaje funkcija zbog toga što je Nacionalna služba za zapošljavanje još 18. maja ove godine obavestila skupštinski Odbor za prosvetu da su se stekli uslovi da gospođa Dimov ide u penziju, a onda kasnije 5. juna ove godine Odbor je obavešten da je stigao predlog iz Nacionalne službe za zapošljavanje da se na njeno mesto predlažu Vesna Čekić i Vesna Fabijan.
Kao što vidite, mi sada možemo da raspravljamo zbog one spore procedure o kojoj sam vam govorila i zastoj je očigledno nečija namera da opstruiše rad najvišeg zakonodavnog tela, da se poigrava sa Skupštinom kako god hoće. Mi ne možemo na ovoj sednici, do kraja ove godine, da na upražnjeno mesto gospođe Jadranke Dimov izaberemo jednog od dva predložena kandidata, već će samo Skupština da se izjašnjava o ovome.
Moramo da objasnimo i građanima Srbije, a pre svega zaposlenima u prosveti, da smo mi, srpski radikali, u martu mesecu 2009. godine, kada se raspravljalo o Nacionalnom prosvetnom savetu, govorili zaista o svim aspektima problema u osnovnom i srednjem obrazovanju, takođe i o predškolskom.
Međutim, kasnije je tek došao Zakon o predškolskom obrazovanju, koji smo mi ustanovili na radnoj grupi kojoj vi predsedavate, u kojoj smo i mi, kao potpredsednici Skupštine. Šta je problem?
Problem je u tome što ono što smo utvrdili tada, pokazalo se, prošlo je samo godinu i po dana, kao tačno. Mi smo tada rekli, svi naši poslanici koji su učestvovali u raspravi tog marta 2009. godine, da je zamisao Nacionalnog prosvetnog saveta zaista velika odgovornost te institucije, možemo tako da je nazovemo, na papiru.
Ali, šta se dešava u stvarnosti­? Nacionalna strategija obrazovanja, čuli ste i od gospodina ministra Žarka Obradovića, treba da bude završena do kraja mandata ove vlade, ali je pitanje, još 15 meseci. Vi vrlo dobro znate, baš kao i uvažene kolege i gospođa Čomić i gospodin Novaković, pošto smo u ovoj radnoj grupi za prava dece, pre tri nedelje, razgovarali i o mogućnostima da se u obrazovni sistem uvede zdravstveno vaspitanje, kao program za naše osnovce, i sve je veći broj roditelja u Srbiji koji kroz razne forume, kroz razni vid organizovanja traže da se ubuduće obrazovanje dece u Srbiji uvede i predmet patriotizam, jer, znate, najlepši je osećaj kada ste patriota i kada volite svoju zemlju i kada se zalažete za to da poštujete i da drugi poštuju vaše nacionalno biće.
Razumem te roditelje, i sa mnogima od njih sam razgovarala u gradu u kojem živim, pa su dolazili ovde, pa se organizuju kroz razne forume na nekim društvenim mrežama i otvaraju sajtove, jer kako ćemo mi da vaspitavamo buduće generacije, ako ne učimo tu decu da vole svoju Srbiju, da se bore za nju i da se bore za slobodu svoje otadžbine?
Neće valjda, što kaže malopre gospodin Krasić, jedna administracija iz Brisela, iz države koja nema svoju vladu, nama da govori šta ćemo da radimo. Preteča našeg visokoškolskog obrazovanja kragujevačkih liceja, odakle smo i vi i ja, iz našeg grada je dostigla takve razmere i dala takve vrsne naučnike i kadrove, kasnije kroz obrazovanje univerziteta širom Srbije i nekadašnje one SFRJ, da mi danas zaista možemo da budemo ponosni na taj period.
Dokle smo danas došli? Dakle, Nacionalni prosvetni savet. I da je gospođa Dimov mogla još da radi i da su joj godine dozvolile, ne bi mogla da se pohvali, verujem, iako i ovim putem, mi zaista nju ne poznajemo i ništa lično ne govorimo, za razliku malopre od ovog Slobodana Pavlovića, koji je počinio ove malverzacije i zloupotrebe, i za koga vam još nisam rekla, gospođo Đukić Dejanović, da ne samo da je godinu i po dana nezakonito, do stupanja na snagu ove odluke o prestanku njegove funkcije za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, tamo primao ovih preko 40.000 dinara, nego kada je primljen, kada je Albijanić njega doveo u Zavod za izdavanje udžbenika, bez konkursa, i zaposlio ga uz platu od preko 90.000, znate li šta je Vlada Srbije uradila u martu mesecu ove godine?
Konstatovano je da je on u sukobu interesa, jer ne može da bude i član Nacionalnog prosvetnog saveta, biran iz Zajednica stručnih škola, jer je tamo podneo ostavku zbog ovih malverzacija koje je razotkrio kroz 13 krivičnih prijava gospodin Ivan Ninić, ali Vlada Srbije sve to prenebregava i u martu mesecu ove godine Slobodana Pavlovića imenuje za člana upravnog odbora Zavoda za izdavanje udžbenika iz reda zaposlenih.
Recite mi, gospođo Đukić Dejanović, da li je to normalno? Znate li kako ste vi postupili u situaciji kada su vam se obratili iz ove agencije za borbu protiv korupcije, iako, zaista to mogu odgovorno da kažem, svoju struku i državničku funkciju koju imate nikada niste dovodili niti spajali na bilo koji način? Je l' tako? Vi ste se časno obratili i rekli da je to problem onog momenta kada su vam se obratili. Je l' bilo tako? To što su neki vaši iz vladajuće koalicije, oponenti koji vas ne vole i koji vide možda neku opasnost u vama, pokušali da zloupotrebe kroz razne natpise u medijima i kroz njihove izjave itd. Mi nismo reagovali, jer ste vi postupili onako kako zakon nalaže i kako vaš moral i vaša čast nalažu.
Vidite šta radi ovaj Pavlović. Mi uopšte i ne znamo, iako se gospodin Ivan Ilić obratio Albijaniću, kolika je njegova naknada kao člana upravnog odbora javnog preduzeća koje je pod patronatom Vlade, koji je biran iz reda zaposlenih.
Nije takve malverzacije niti bilo šta slično prljavo u svojoj karijera imala gospođa Dimov, ali se postavilo pitanje u javnosti, među prosvetnim radnicima, gospođo Đukić Dejanović, među građanima Srbije i pre svega roditeljima – šta to radi Nacionalni prosvetni savet, a da zadire u određene odredbe Ustava Republike Srbije?
Govoriću sada o konkretnoj stvari. Činjenica je da se u septembru mesecu pojavio udžbenik za osmi razred osnovne škole gde se pominje termin srpskohrvatski jezik. Autor udžbenika, gospođa Duška Klikovac je pokušala kasnije, javnom polemikom sa prof. dr Milošem Kovačevićem i docentom dr Mihajlom Šćepanovićem, da opravda takav svoj stav.
Međutim, vi znate, sa bratstvom i jedinstvom, sa brozomanijom, sa nesrećom jugoslovenstva, koja je dovela dotle da mi sada imamo okupiranu i zapadnu Republiku Srpsku Krajinu i da nam je otet ogroman procenat teritorije Republike Srpske, koja je ugrožena, iako je na snazi Dejtonski sporazum, mi danas doživljavamo u Srbiji, naši roditelji i naša deca, da se u udžbeniku za osmi razred pojavljuje termin srpskohrvatski jezik. Molim vas, to sve pred očima i članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Zamislite sada, gospođo Đukić Dejanović, pošto je gospođi Dimov sada zbog penzionisanja istekao mandat, ulazimo u onaj vakum period, da ga tako nazovemo, u maju mesecu sledeće, 2011. godine, kada polovina članova koji su izabrani 2005. godine moraju, zbog toga što im ističe mandat, da budu razrešeni, druga polovina će, do ovog broja 43, biti izabrana, oni će da rade u Nacionalnom prosvetnom savetu do 2015. godine i kakav će tu sada haos da nastane i kako će oni da se dogovore i da predlažu i da usaglase nacionalnu strategiju obrazovanja u Srbiji kada su se ovakve stvari dešavale?
Ne samo da je gospođa Duška Klikovac, koja je verovatno imala problem sa tim što je ona iz opšte jugoslovenske književnosti crpila znanje sa osnovnih studija, pa svako ko se bavi sociolingvistikom zna da je pitanje jezika izričito lingvističko pitanje, ona je pokušala taj svoj stav, da uvodi termin srpskohrvatski jezik, da pravda tim podatkom da je to političko pitanje.
Prema tome, mi sada dolazimo u situaciju da Ustavni sud Republike Srbije mora svakako da reaguje u ovom slučaju i meni je žao što tu nije gospodin ministar, da vidimo kako će to da se razreši. Apsolutno je jasno da Nacionalni prosvetni savet nema nikakve osnove, niti ikakav mehanizam, niti može da bude iznad Ustava Srbije koji jasno kaže da je za Srbe, i čitavog veka je tako, u upotrebi i da Srbi govore srpskim jezikom. Na kraju, to je potvrdio još i Vuk Karadžić.

Dajem reč Zoranu Krasiću, narodnom poslaniku.

Gospođo Dejanović, bez obzira što su nam ukradeni mandati, trenutno vodimo – 7:6, sedam radikala protiv šest poslanika vlasti. To samo da se zna, radi javnosti. Znači, ni krađe ne pomažu. Mnogo smo jaki, šta da radimo.
Da krenemo sa ovim predlogom odluke. Neću upotrebiti ime ove gospođe, jer šta god bih rekao na račun te gospođe, sa imenom i prezimenom, bilo bi nagađanje i ne bi bilo dobro, a ne bavim se nagađanjem, nego nečim što je vrlo precizno.
Zamolio bih radno predsedništvo da uzme Predlog odluke i da pogledaju obrazloženje. Da vidite šta je napisano u obrazloženju ovakve jedne odluke.
Da li ste izračunali? Imate većinu? Martinoviću, javi u Brisel da su obezbedili većinu, shvatili su da sa kvorumom mora u Evropu, ne može bez kvoruma.
Da pogledamo kako ste napravili pravno-politički sistem Republike Srbije od 2000. godine do sada. Pogledajte prvi pasus obrazloženja. Tu se pozivate na jedan član Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i konstatujete da članu tog Nacionalnog prosvetnog saveta može da prestane mandat, pre isteka vremena, na mestu na koje je izabran, na lični zahtev. Ova gospođa nije podnela lični zahtev.
Dalje se kaže – na predlog predlagača. Ovde nemamo predlog predlagača, gospođo Đukić Dejanović. Dalje - ako ne ispunjava svoju dužnost kao člana Nacionalno-prosvetnog saveta. To se uopšte ne pominje, ili - ako svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja. Nije ni to razlog.
Znači, dolazimo na teren da bi ovo možda moglo da liči na predlog predlagača. Ko je bio predlagač prilikom izbora ove gospođe? Nju je predložila Nacionalna služba za zapošljavanje. Da li takav predlog postoji da se ona razreši? Ne postoji. Postoji pismo Nacionalnog prosvetnog saveta gde se obaveštava Odbor Narodne skupštine, kao radno telo, da je ta gospođa otišla u penziju. A onda pametan Odbor se obraća zvaničnom predlagaču, službi za zapošljavanje, pa ih pitaju da li je to tačno. Oni kažu – jeste, tačno je i mi prihvatamo da se tu promeni.
Molim vas, odlazak u penziju uopšte nije razlog za prestanak ove funkcije. Penzionisanje, odlazak u penziju, do sada, u svim našim propisima koji se tiču statusa nekog pojedinca koji je član nekog organa, tretira se kao nastupanje razloga da prestaje nešto po sili zakona. Ali, ne. Ovde je neko zaključio da se u tom savetu nalazi jedna žena koja je u međuvremenu otišla u penziju, a vi koji stvarate ovu vlast imate na listi nekog kandidata koji je zainteresovan da primi apanažu. Zato što je potrebna apanaža da se reši neki kadrovski problem, menja se član Nacionalnog prosvetnog saveta. Eto, to je razlog. A pompezno se najavljuje – gospođa je otišla u penziju ,pa je to razlog što se ona razrešava.
Ako bi penzionisanje bio razlog, onda ova vlada ne bi ni postojala, da budemo iskreni. Vi morate definitivno, kao Vlast, da kažete kakav odnos imate prema tome šta je razlog za napredovanje a šta je razlog za nazadovanje. Šta je razlog za postavljanje….
(Predsednik: Gospodine Krasiću, izvinite, predstavnik predlagača je gospodin Zoran Šami. On nije iz parlamentarne većine, javnosti radi.)
Ipak vi pročitajte obrazloženje, gospođo Đukić Dejanović. Vrlo sam precizan, pogotovo na današnji dan, 1979. godine sam diplomirao na Pravnom fakultetu, pa mi je merak da vam dušu vadim baš na današnji dan. Pogledajte malo šta piše u obrazloženju i šta piše u zakonu. Evo, odao sam vam tajnu zašto imam inspiraciju danas da vam vadim dušu, ne vama, nego onima koji su na vlasti. Naravno, da bih spasio građane Republike Srbije, ako može da se desi taj spasonosni čin posle DOS-a.
Znači obrazloženje koje je napisano, najblaže rečeno, predstavlja svojevrsnu jednu od varijanti zloupotrebe nečega što je napisano u zakonu. Postavljam pitanje – ako ovo koristimo kao etalon za slične situacije gde se govori o postavljenju, prestanku funkcija za razrešenje itd. Onda moram stvarno da vam kažem da morate da definišete vaš odnos prema funkcijama u smislu napredovanja, postavljenja, skidanja razrešenja sa osvrtom na status lica da li je penzioner ili nije penzioner.
Odmah da vam kažem – tamo negde od 1920. i neke godine, da ne idemo prema Bizmarku 1870. godine. Znam da to znate, gospođo Đukić Dejanović, gde se razvijala neka varijanta socijalne države i socijalne demokratije. Bio je stav da sa 65 godina života čovek gubi opštu radnu sposobnost, jer sa tim godinama on ne može da bude u istoj snazi fizičkoj i intelektualnoj sa čovekom od 20, 21 i 22 godine, 35 godina itd. Zato je rečeno - to je prelomna godina, posle te godine se odlazi u penziju da se troši ono što je zarađeno. Da li je tako? Tako je. To piše u knjigama.
Sada, javljaju se novi profesionalci koji kažu – pa znate, demografija, pa razvoj proizvodnih snaga, pa mašine više nisu kao nekada, pa ni čekić više nije od pet kilograma nego od 200 grama itd. Sada kažu – pa možemo to da produžimo, zato što nema para. Znate 48% budžeta, odnosno 48% sredstava država iz budžeta treba da obezbedi da bi se isplatile penzije. To na kugli zemaljskoj ne postoji, jedino gora situacija je na ovom samozvanom Kosovu, gde ne postoji penzioni sistem, nego 40 evra socijalna pomoć svakome ko je ispunio uslove za penziju.
Ova vlast vodi ovu državu u tu situaciju, ali ovde se stalno postavlja načelno pitanje – kakav odnos treba da bude prema penzionerima? Nije valjda moguće da su neki penzioneri poželjni, a neki nisu poželjni. Recimo, ovi koji su na vlasti, oni su poželjni.
Da li vi znate da je kod Rasima Ljajića verovatno do pre nekoliko godina, možda i sad postoji, bio jedan čovek sa 70 i nešto godina koji vodi se tamo kao dete palog borca. Znate ono, dete palog borca, ono što je bilo pre 50, 60 godina. Sedamdeset i nešto godina i on je dete palog borca, tera on, tako će i da završi, kao dete palog borca.
Onda ovamo pričamo mladi nam odlaze u inostranstvo, gde ćemo njih da zaposlimo, ne otvaraju se nova radna mesta, zatvaraju se i postojeća radna mesta, jer ovde ko radi ne odgovara Vlasti, ne sme da se radi, zabranjeno je da se radi. Najvažnije je da se proda i da se zadužimo. Što više prodamo, to će više neko na vlasti da se obogati. Ako se manje proda onda ćemo više da se zadužimo. Opet, kad se zadužujemo razmišljamo o našim pokoljenjima. Neki računaju da ta naša deca neće biti u Srbiji, nego će biti tamo u uzornom primeru uređene države Belgije. Tamo će da peru čaše za pet evra na sat, a ovde za ceo dan peru za pet evra. Vrlo prosto i jednostavno.
To su ti epohalni rezultati. Onda se postavlja pitanje – šta je penzioner ovde. Zar je moguće da činom penzionisanja ona izgubila sve moguće sposobnosti da više bude član Nacionalnog prosvetnog saveta? Zbog toga što se pojavio tamo neki pritisak, neku svoju stranku, a ona je na Vlasti, pa oni treba da zadovolje njegovu potrebu, pa 'ajde da mu damo apanažu neka bude ovamo, a nije ni bitno šta se tamo odlučuje, može i srpskohrvatski jezik, šta hoćete, može u tom savetu. Sve može da se radi. Tu je mudra državotvorna politika. Uporišna tačka te politike - Ahilova peta. To je prosto neverovatno. I vi očekujete saučesništvo, da vam aplaudiramo. Šta bismo mogli povodom ovoga, da vas pohvalimo, kažite mi jednu rečenicu da vas pohvalimo.
Znači, penzioneri su poželjni ukoliko su u Vlasti, ukoliko su u Skupštini, ukoliko su u strukturama koje treba da daju glasačku mašineriju za podršku proevropskoj Srbiji, da se oduševljavaju sa 2% povećanjem penzije, epohalnim povećanjem uz nadčovečanske napore, da trljaju ruke, svi sada ćemo da prodamo "Telekom" ili nešto, pa ćemo nešto da uzmemo, a ova gospođa, šta je sa ovom gospođom? Šta je ta prelomna tačka njene nepodobnosti da bude u jednom stručnom organu? Zar je moguće da je sve zaboravila kada je otišla u penziju. Otišla u penziju i zaboravila struku. Pa koliko ima penzionera koji rade na fakultetima? Koliko ima penzionera koji rade u firmama? Da ne pričam o onima koji su otišli u svoj zavičaj pa zahvaljujući njima i postoji neka mrva poljoprivrede u ovoj zemlji.
To je ta situacija kada imate ovakvu vlast i kada imate pod kontrolom sve. Evo da sindikat nije pod kontrolom Državne bezbednosti, ovde bi vitlalo dva miliona ljudi, zbog promene Zakona o penzijskom i invalidskom sistemu. Ali, pod kontrolom Orlović ne laže. Nije on prvi, i pre njega su svi bili pod kontrolom. A koga bi on podigao iz fabrika, kada su fabrike prazne. Sada mi objasnite. Nema šanse.
Dokle ćemo i šta čekamo, šta verujemo, čemu se nadamo?

Samo nemojte vređati sindikate, oni zaista nisu pod kontrolom bilo koga.

Šta nije?

Pa govorili ste ko je pod čijom kontrolom, pa pomenuli i sindikate…

Otkud vi znate da nije pod kontrolom?