Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA

Primili ste amandman koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođa Vjerica Radeta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu 10. je predviđeno da zakon o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva stupa na snagu osmog dana, odnosno istog dana, narednog dana usvajanja. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku za takvo stupanje na snagu su napisane u obrazloženju Predloga zakona. Kaže se da se zakon donosi po hitnom postupku, budući da bi njegovo ne donošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva i sudova u Republici Srbiji, kao i, radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja EU.

Pitanje na koje bi trebalo da dobijemo odgovor u ovoj raspravi jeste – koje to štetne posledice mogu da stupe na snagu i mogu da se dese, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu u neuobičajenom roku iz Ustava Republike Srbije, odnosno u roku koji predstavlja izuzetke?

Da li su neke štete već prouzrokovane primenom zakona koji se danas menja? Jer ako se zakon se posle dve godine menja po hitnom postupku i treba da stupi na snagu narednog dana od dana donošenja, iz straha da ne prouzrokuje štetne posledice, onda je logičan zaključak da su već nastupile neke štetne posledice. Bilo bi dobro da čujemo koje su to štetne posledice.

Kažete da niste prihvatili, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, kao uostalom i ostale amandmane SRS, zato što je mišljenja da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu pre osmog dana. Dakle, ovo je neozbiljno obrazloženje i neodgovorno i govori o tome kakav je odnos vladajuće većine i Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima, pre svega prema opozicionim poslanicima koji očigledno jedini učestvuju u ozbiljnom radu parlamenta.

Zašto mislimo da je to neozbiljno? Zato što ste prepisali odredbu iz Ustava, da Ustav Republike Srbije kaže da je moguće da zakon stupi na snagu u roku kraćem od osam dana, ako za to postoje naročito opravdani razlozi i onda valjda Ustav misli da treba da se kaže koji su to naročito opravdani razlozi. To nismo čuli ni od vas, ministre, ni od poslanika vladajuće većine koji su glasali za ovaj osnovni zakon, a sigurno će i za ove izmene i dopune.

Treba zaista da se vratimo na period od dve godine, kada smo otprilike u neko ovo doba godine raspravljali o Zakonu o Visokom savetu sudstva i poslanici SRS su imali mnogo primedbi na ovaj zakon, kao i na celokupnu reformu pravosuđa, u koju ste se vi zaklinjali da će biti nešto najbolje ikad sprovedeno na teritoriji Srbije i danas imamo suočavanje sa činjenicama, suočavanje sa istinom da je ovo zaista bila veoma loša i štetna, rekla bih, reforma pravosuđa.

Vi ste gospođo Malović, kada ste pre dva-tri dana, kada je to bilo, govorili u načelnoj raspravi u uvodnom delu o ovih šest zakona o kojima smo mi mogli da se pripremamo svega nekoliko časova jer smo ih tad dobili u odnosu na početak rada parlamenta. Rekli ste da se ovim zakonima stvara normativni okvir za reformu pravosuđa i ovo je stvarno neverovatno. Vi nakon dve godine i nakon tvrdnji svuda u javnosti i ovde u parlamentu da je reforma izvršena, da je to najbolja reforma, vi tek sad kažete da ovi zakoni stvaraju normativne okvire za sprovođenje reforme. E, sad je zaista pitanje da li ćete da priznate da je reforma bila promašaj i da zapravo nije urađena možda sa vašom dobrom namerom, ali uvek smo vam govorili, kada se govorilo o ovim zakonima i u reizboru sudija, itd, da se vaša dobra namera, ako postoji, mnogo kosi sa onim što nam kao ministar predlažete u obliku zakonskih rešenja.

Ono što je poražavajuće i zabrinjavajuće, sa aspekta SRS, jeste obrazloženje koji su razlozi za donošenje ovog zakona. Kažete u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu u delu koji se odnosi na pravosudni sistem istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Postupak izbora sudija izvršen je na netransparentan način, a Visoki savet sudstva koji je sproveo ovaj postupak radio je u privremenom sastavu, što znači da profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog uticaja bio visok. Dalje kažete da je neophodno izvršiti preispitivanje odluka donetih u postupku opšteg izbora sudija koji je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva.

Šta je ovde poražavajuće i zabrinjavajuće? Ne ovo što je navedeno kao razlozi, mi znamo da to jesu razlozi i mi smo upozoravali na ove razloge i pre nego što ste se vi upustili u ovu avanturu zvanu reforma pravosuđa. Poražavajuće i zabrinjavajuće, gospođo Malović, je to što ste vi nama dve godine i javnosti Srbije u svakom javnom istupanju i nama poslanicima ovde u parlamentu, tvrdili da nema

nikakve greške, da je sve, kako vi kažete, transparentno, da je sve bilo u skladu sa zakonom, u skladu sa nekim međunarodnim standardima, itd. Mi smo tvrdili da to nije tako, mi vas upozoravali i konkretno navodili razloge da to nije tako. Vi niste prihvatili ono što govore poslanici SRS, ali kada su vam iz Evropske i Venecijanske komisije javili i obavestili vas da ste zaista napravili katastrofalne greške, vi to prihvatate i unosite u razloge za donošenje zakona, kao stav Vlade Republike Srbije. To je zaista nešto što je neprihvatljivo što se tiče SRS.

Vidite na osnovu čega ste vi došli do ovog što nama niste verovali da je ovako. Imamo mejlove koji su dostavljeni na zvanični sajt na mejl kabineta Ministarstva pravde. Jedan je od člana Evropske komisije Štefana Filea, a drugi je od vicepremijerke Evropske komisije pravde, kako ovde piše, osnova prava i državljanstvo, Vivijan Reding. U ova dva mejla sadržano je ono što ste vi napisali u obrazloženju za donošenje ne samo ovog, nego svih šest zakona o kojima danas navrat-nanos raspravljamo.

Šta je ovde interesantno? U zvaničnoj komunikaciji vi na mejl ministarstva dobijate pisma koje i jedno i drugo počinju sa "draga ministarka". Ovo je zaista neverovatno i neprihvatljivo, bez obzira koliko su Štefan File i Vivijan Reding vaši prijatelji ili nisu, vi to možete u ličnoj komunikaciji, ali u komunikaciji zvaničnoj, ovo je u najmanju ruku nepristojno. Ali, vi ste zato prihvatili ono što su vam oni naveli kao razloge zbog čega morate da menjate ove propise.

Vi ste ovim zakonima priznali i ovim izmenama zakona da u Srbiji nema pravne sigurnosti i da država Srbija nije pravna država. Mi to pričamo takođe punih deset godina, ali niste nam verovali. Često ste se smejali, ne vi lično, ali predstavnici režima i vladajuće koalicije često su se smejali na primedbe koje su iznosili poslanici SRS, ali nažalost, bili smo u pravu i kada smo tvrdili da u Srbiji nema pravne sigurnosti i da Srbija nije pravna država.

Pitanje na koje nam niste dali odgovor u onom uvodnom delu, odnosno niste objasnili u uvodnom izlaganju, a možda ćete dati odgovor – da li ste vi svesni da će ovi zakoni morati da se primenjuju retroaktivno? Kakve će to posledice imati za izabrane sudije, za reizabrane sudije i tužioce, za one koji nisu reizabrani, za državu Srbiju i državni budžet iz kojeg se već više od godinu dana isplaćuju naknade u visini zarada, za sve one koji nisu reizabrani, i sudije i tužioce, za sve one koji u međuvremenu nisu eventualno prešli u advokate i kojih ima više od hiljadu? Dokle će to stanje tako da traje? Da li ste vi u komunikaciji sa Ustavim sudom Republike Srbije, vi kao Ministarstvo pravde?

20/1 VS/MS 13,25-13,35

Da li ovi iz Ustavnog suda i ova gospođa koja više neće da se kandiduje za predsednika, kako smo obavešteni u medijima Bosa Nenadić, zaista i ne treba da se kandiduje, nije i nikad trebala da bude predsednik ni sudija Ustavnog suda jer je napravila takav haos u Ustavnom sudu odlukama koje je Ustavni sud donosio, haos u političkom i pravnom sistemu RS, pre svega mislim na funkcionisanje lokalnih samouprava a i na činjenicu da nije adekvatno reagovala na ukradene mandate SRS od strane Nikolića i njegove naknadno formirane stranke, jer u vreme izbora nisu imali stranku, u izbore su išli sa programom SRS kao deo kandidata SRS i taj program političke SRS je osvojio 78 mandata. ali Bosa Nenadić, je bogami, vi i celokupan režim niste mislili da je to tako zato, naravno, što ste imali zadatak da pomognete Tomislavu Nikoliću, da kao prilepak DS formira stranku da bi danas on pristupio neformalno DS tako što, recimo, prikuplja potpise za peticiju, za izmenu Ustava zbog navodno velikog broja poslanika u Narodnoj skupštini, a zapravo da bi se promenila preambula Ustava RS i da bi ste u preambuli napisali da Srbija mora da prihvati postojeće stanje na Kosovu i Metohiji. To znači posredno priznavanje nezavisnog Kosova, lažne države Kosovo.

I da je bilo mnogo grešaka u reizboru, da se vratim na reizbor sudija, da je bilo mnogo tužilaca, da je bilo mnogo grešaka.

Mi smo vam na sve konkretne odnosno na najveći broj konkretnih skretali pažnju i upozoravali vas u toku rasprave o reizboru, koji vi niste priznali kao reizbor, ali vidite kažu ovi kojima ste draga ministarka, da je to ipak bio reizbor, a mi smo vam to tvrdili od samog početka, i da to naravno nije Ustavno, ali ni to niste uvažili.

Vi ste opet, ne mislim samo na vas lično, ali i vi lično mnogo govorili o dostojnosti za obavljanje sudijske javno tužilačke funkcije i nekako se stekao utisak da svi koji nisu izabrani nisu dostojni te funkcije.

Pitanje, ako neko nije dostojan da bude sudija – kako je dostojan da bude pomoćnik ministra u vašem ministarstvu, od pre nekoliko dana, gospođo Malović? Mnogo je pitanja na koja niste dali odgovor ne poslanicima SRS, već građanima Srbije. Mnogo je problema koje je proizvela ova vaša takozvana reforma i tek će ih biti dalje u primeni i ovih zakona koje ćete za dan ili dva usvojiti. Hvala lepo.

Poštovani narodni poslanici, htela bih da vas obavestim da ćemo danas raditi i nakon 18,00 časova u skladu sa  Poslovnikom.

Dakle, preći ćemo na Predlog zakona o budžetu.

Pauza će početi nešto kasnije, kada završimo ovu tačku dnevnog reda, a reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice, ja ću koristiti vreme koje mi pripada kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe DSS.

` Mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama zakona, istih onih zakona koje smo usvojili, o kojima smo raspravljali 5. 11. i 12. novembra 2008. godine, i ovo su te stenografske beleške koje je pominjao malo pre kolega Krasić. Doduše, tada je usvojen, pored ovog seta zakona i Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, koje je nažalost, sveden broj sudova sa nekih 140 na samo 40. Tada smo vas upozoravali na predložena rešenja, na propuste, na rokove koje ste predvideli i sada vidimo da su oni zaista proizveli pogubne posledice po srpsko pravosuđe, ali ni tada nije bilo sluha sa vaše strane da prihvatite naše predloge.

Kada govorimo o Zakonu o Visokom savetu sudstva, poslanička grupa DSS je tada uložila 15 amandmana i na svu sreću prihvaćeno je sedam amandmana, kojima je u bitnom popravljen predloženi zakon. Iz ovog predloga koji ste sada dostavili, vidimo da su predložena neka rešenja koja smo mi u istovetnom tekstu predložili u novembru 2008. godine, tada ih niste prihvatili, a sada od reči do reči su prepisani i uneti u ovaj predlog.

Da vas podsetim samo da je u jednom članu 14. u stavu 1. tada stajao predlog da su sednice VSS ne javne. Zamislite da je taj predlog usvojen tako kako ste ga predložili, a da nije izmenjen amandmanom DSS, na šta bi to tek ličilo, kada sada posle tih izmena mi imamo ovoliko primedbi na transparentnost čitavog ovog postupka. Malo pre je kolega Krasić pominjao, a ja sam pronašao u stenogramu sa te sednice, kada ste vi u vašem uvodno izlaganju rekli – eksperti Venecijanske komisije pozitivno su ocenili tekst radne verzije zakona, ako i eksperti Evropske komisije koji su boravili u Beogradu u aprilu 2008. godine.

Znači, oni su, kako ste tada izjavili, bili saglasi sa Nacrtom tog Predloga zakona, a šta se u međuvremenu promenilo kada ste dostavili predlog Skupštini, to ćemo da vidimo tokom rasprave.

Ja ću biti slobodan da citiram ono što smo govorili u novembru 2008. godine, prilikom rasprave o VSS:"Kod uslova za kandidovanje, kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija, može biti svaki sudija u RS, koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina".

Tada sam vam rekao gospođo Malović, da je to neustavna odredba, jer Ustav nigde ne predviđa vremensko ograničenje nekome, da sudija mora u određenom periodu obavljati funkciju da bi mogao da se kandiduje za VSS.

Zaista vi u predloženom zakonu o kome danas raspravljamo, u istom članu 23. prepisujete praktično amandman koji je podnela DSS od reči do reči, gde kaže – kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija, može biti svaki sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.

Primer broj 2:"DSS je podnela amandman na član 23. gde mislim da jedan stav može bez ikakvih problema da se doda, gde predviđamo da sudijama treba dati mogućnost da se kandiduju uz određeni broj prikupljenih potpisa. Mislim da sudije treba da kandiduju svoje kolege, one koji su zaslužili, za koje smatraju da treba da obavljaju ovaj posao na kvalitetan i častan način i ne treba ih na taj način sputavati".

Ni tada niste imali razumevanja za ovaj predlog, a danas predlažete – kao i sudija koga podržava najmanje 20 sudija, prema vrsti i stepenu suda, i tako dalje.

Mi smo dali predlog da to bude deset potpisnika te inicijative, odnosno podrške određenom sudiji.

Primer broj tri:"Savet donosi odluku o Predlogu jednog kandidata. Ponovo ću vas podsetiti da Narodna skupština RS bira članove VSS, što podrazumeva da ima realnu mogućnost izbora."

Tada smo osporavali da se predloženi broj članova ujedno i bira, jer smo smatrali da je to imenovanje, i takođe, tada smo govorili da – Savet predlaže više kandidata u slučaju kada više sudija na jednoj izbornoj listi dobije približno jednak, najveći broj glasova. Tada smo sporili ovu formulaciju i pitali jasno – šta znači približno jednak najveći broj glasova, a na svu sreću, u ovom Predlogu zakona i ovo ste spomenuli, obrisali i prihvatili naš predlog da Savet predlaže dva kandidata sa najvećim brojem glasova.

Zaista se postavlja pitanje šta radimo mi u ovoj Skupštini? Ukoliko su dve godine i par meseci potrebne da vi prihvatite predloge koje je DSS iznela još u novembru 2008. godine, šta predstavlja ovaj parlament, da li je ovo samo pozorište, da li je bitno da li će ovde sutra ovde sedeti 150, 120 ili 50 narodnih poslanika, ukoliko se ne prihvataju predlozi, već su potrebne dve i po godine da se zaista razmotri na pravi način i prihvate rešenja koja vam je nametnula naknadno Evropska komisija.

VSS u svom radu, u proteklom periodu nije dokazivao ni nestručnost, ni neosposobljenost, ni nedostojnost kandidata, već je on samo izrazio sumnju da određeni kandidati ne ispunjavaju određene uslove.

Posledica takvih sumnjivih odluka VSS jesu stotine žalbe pre Ustavnim sudom Srbije. Ustavni sud je doneo neke odluke, ali na osnovu tih odluka, neizabrane sudije se ne mogu vratiti na posao.

Vlast, pod pritiskom i od Evropske komisije Saveta Evrope, Venecijanske komisije, ponovo pravi neke trule kompromise, na svoju štetu, na štetu hiljada ljudi koji su učestvovali u čitavom ovom procesu i naravno, na štetu svih građana RS.

Ekonomska komisija, od vas, od Vlade RS, zahteva reviziju čitavog procesa reizbora i vršiće nadzor nad postupkom koji vi treba da sprovedete.

21/1 DM/VK 13,35-13,45

Mnoge kolege su pominjale, pročitaću izvod iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu koja se odnosi na rad Visokog saveta sudstva, o kome sada raspravljamo i uopšte na funkcionisanje pravosuđa nakon donetih zakona 2008. godine.

"Srbija je zabeležila mali pomak ka daljem usaglašavanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima, koja predstavlja ključni prioritet evropskog partnerstva. Ukupan broj sudija i tužilaca je smanjen za 20 do 25%. Nije reizabrano više od 800 od oko 3.000 nekadašnjih sudija i prekršajnih sudija. Postupak reizbora sudija i tužilaca izveden je na netransparentan način dovodeći u opasnost načelo nezavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za ovaj postupak Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca postupala su u prelaznom sastavu, koji je prenebregnuo odgovarajuću zastupljenost profesije i stvorio veliku opasnost od političkog uticaja. Pored toga ni u jednom od ovih veća nisu bili imenovani svi članovi. Objektivni kriterijum za reizbor, koji su bili razrađeni u bliskoj saradnji sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope, nisu bili primenjeni. Sudije i tužioci nisu intervjuisani tokom postupka i nisu dobili adekvatno obrazloženje odluka. Ukupan broj sudija i tužilaca nije bio izračunat na pouzdan način i prilagođavan je nekoliko puta do okončanja reizbora. Pravo žalbe neizabranih sudija bilo je ograničeno na obraćanje Ustavnom sudu koji nema kapacitet da izvrši potpunu reviziju odluka. Još nisu izabrani stalni sastavi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Novi predsednici sudova nisu imenovani. Zakonski rokovi za njihovo imenovanje istekli su u julu, odnosno martu 2010. godine. Nisu usvojeni planirani novi zakonik o krivičnom postupku, zakon o parničnom postupku, zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao ni zakon notarima", ne vidim ih ni danas na dnevnom redu. "Veliki broj nerešenih slučajeva i dalje izaziva zabrinutost, naročito obzirom na negativan uticaj nedavnih reformi, na opštu efikasnost pravosudnog sistema, smanjenje broja sudija i tužilaca nije bilo zasnovano na pravilnoj proceni potrebe. Nije ustanovljen ujednačen sistem organizovanja rada sedišta sudova i novih sudskih jedinica. Postoji ozbiljna zabrinutost zbog način na koji su sprovedene nedavne reforme, naročito reizbor sudija i tužilaca".

Gospođo Malović, molim vas da nikad ne izgubite iz vida da su ove mere koje ste sproveli u prethodnom periodu u kojima ste lično učestvovali kao ministar pravde i kao član Visokog saveta sudstva zaista ugrozile nezavisno sudstvo u Srbiji i da je neophodno što pre otkloniti nedostatke. Ali, nažalost, jedina mera koju je Vlada Republike Srbije u ovom trenutku preduzela do sada, znači jedina efektivna mera jeste zaključak Vlade, kojima se neizabranim sudijama isplaćuju naknade plate i socijalni doprinosi, mada ponavljam, to sam rekao i pre neki dan, u mnogim gradovima su one isplaćene za septembar mesec, a za oktobar i novembar već kasne.

Zaista se postavlja pitanje – da li je moguće da neko razmišlja da preispita odluke o reizboru 1600 sudija? O kakvoj stalnosti sudijske funkcije i nezavisnosti tih ljudi možemo govoriti ukoliko su ljudi, koji su već izabrani treba ponovo da prođu kroz određeni postupak. Ne radi se tu o fudbalskim sudijama, ne postoji tu u pravosuđu rubrika "kutak za sporni trenutak". Znate kako je Marko Marković radio, kad pomoćni sudija ne podigne zastavicu pa se iz ofsajda da gol, to se onda prikaže na medijima, pa onda taj sudija bude kažnjen, pa sledeće kolo ne sudi nego preskoči da sudi u narednom kolu. To se ne može raditi sa ovim sudijama. To su ljudi

koji svoje odluke donose tako što počinju odluku rečenicom – "u ime naroda", a ne u ime partije, u ime političkih interesa, u ime Evropske komisije ili ne znam koga.

Da li je moguće da ćete dati ponovo priliku Visokom savetu sudstva da preispita sopstveno pojedinačno odluke, da sve to uradi retroaktivno? Ne znam, gledao sam malopre Ustav Republike Srbije, nigde nisam našao odredbu koja bi to omogućila. Postavlja se zaista pitanje – da li isti oni koji su napravili grešku imaju upravo da ponovo raspravljaju o istim slučajevima i da ispravljaju te iste greške? Da li je moguće da ste predložili zakon u kome već izjavljene ustavne žalbe i žalbe Ustavnom sudu Srbije pretvarate u prigovore, čime se direktno zadire u nadležnost Ustavnog suda Srbije?

Da li je moguće nakon svih ovih primedbi koje su izneli poslanici DSS, koji su uzgred budi rečeno, 2008. godine bili najglasniji i najvredniji u diskusiji povodom izmena ovih zakona, da je Srbija rodila 126 junaka koji će izglasati protivustavne odredbe koje stoje u ovim zakonima? DSS najoštrije osuđuje ove predloge zakona, bez obzira na amandmane da li će biti prihvaćeni ili neće. Mi jednostavno ne možemo, ne želimo da urušavamo ugled pravosuđa u Srbiji i nećemo podržati ove predloge zakona u danu za glasanje. Hvala vam najlepše.

Narodni poslanik Zoran Antić ima reč.

Gospođo Đukić – Dejanović, javljam se za repliku gospođi Vjerici Radeti. Javio sam se malo pre, ali me niste videli. Pomenula je i Srpsku naprednu stranku i Tomislava Nikolića konkretno i smatram da imam pravo kratko, neće biti problematično i nećemo ući u veću diskusiju, nadam se. Mogu li?

(Predsednik: Ako je grupa pomenuta može šef ili zamenik šefa poslaničke grupe.)

Stav 3. vama omogućava, s obzirom da niti je šef poslaničke grupe niti zamenik da malo kreativnije to tumačite i da dozvolite, jer ovo nije prvi put da se događa.

(Predsednik: Zaista nema mogućnosti da vam dam repliku.)

Hvala vam.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji želi reč. Izvolite.