Gospođo Čomić, koliko je nama vremena ostalo, pošto ima još 16 zakona?
(Predsedavajuća: Nema 16 zakona. Narodni poslaniče, da li znate koliko ima zakona? Prvo vi meni kažite. Ima šest zakona, zajednički načelni pretres, pretres u pojedinostima. Vama je u okviru rasprave u pojedinostima na raspolaganju još 39 minuta i 30 sekundi.)
Gospođo Čomić, malo ću da proširim, pošto u svim ovim predlozima zakona zbog nedostatka vremena jer smo predloge zakona dobili ujutru, a morali smo do 14,00 časova da podnesemo amandmane. Podneli smo na svaki od ovih predloga zakona po jedan amandman, da zakoni ne stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja, već da stupaju na snagu onako kako je Ustavom propisano. Ustavom je propisano zato što su tako i građani Republike Srbije na referendumu rekli i to je standard, znači najranije osmog dana od dana usvajanja.
Moramo da kažemo da je potpuno neprimereno da se u decembru mesecu, pred kraj godine sve nešto hitno, hitno, hitno pa hitno da bi to stupilo 1. januara ubacuje jedna takva odredba kao što je član 9. da ćete sutra da izglasate, imate 128 ili 129 glasova, a već 1. januara stupaju izmene i dopune ovih zakona, a ovde konkretno Zakona o javnom tužilaštvu.
Moram da skrenem pažnju zašto to, pored toga što nije u skladu sa Ustavom, bez obzira na vaše obrazloženje, vi ispunjavate samo taj Ustavom propisani uslov da napišete neko obrazloženje, da date neki razlog i smatrate da je to dovoljno, jer opravdanost razloga ceni većinu. Jak argument i jak razlog. Gospođo Čomić, ovde se otvara jedno pitanje za koje mislim da vi koji vodite Narodnu skupštinu morate da zauzmete neki stav u smislu Poslovnika, u smislu Zakona o Narodnoj skupštini, u smislu Ustava, jer i vi ste čuvari Ustava RS.
Samo da vas podsetim, gospođo Čomić, znate da kada se priprema za neku tačku dnevnog reda koristim moj pres kliping i onu arhivu itd. Gospođo Čomić, hteo sam da objasnim i da uzmem stenograme sa kraja 2008. godine, od prilike decembar mesec, kada su se usvajali ovi zakoni i hteo sam da donesem dokumentaciju da se vidi da je tada predstavnik Vlade koji je bio u Narodnoj skupštini rekao da su sve te promene, svi novi zakoni iz oblasti pravosuđa u skladu sa najvišim standardima koje je ljudski um mogao da zamisli i da je savetovana i dobra praksa razvijenih država zapadne Evrope, da je saglasnost na te zakone dala Venecijanska komisija, a tada ste se smeškali i napadali SRS koja je bila jedina i najglasnija u tim promenama i upozorila vas šta će da se dešava. Vi ste se pozivali na strategiju reforme pravosuđa koju je doneo neko pre vas.
Samo da se podsetimo, pošto je to napisano. To su poznate činjenice, da neki ne glume ovde nešto Bog zna šta. Sada ta ista Venecijanska komisija vam daje punu podršku i za ove promene pa ste još jači i za stav Evropske komisije.
Kada je u pitanju DOS znate da nikada ne treba da verujete. Sada imamo dokaz da i Venecijanskoj komisiji ne treba verovati, jer i prvi put su bili u pravu i sada su u pravu, a ono je različito. Čekajte, šta smo mi ovde? Zamorčići? Čega? Kakvi fokusi se sprovode nad građanima RS?
Da se vratimo na ovo kako se razmišlja o pravima sudija i tužilaca. Vidite, to verovatno na prvoj godini Pravnog fakulteta bi morali da savladate jer ne bi mogli da upišete drugu godinu. Skrećem vam pažnju opet na nešto što je bilo 2008. godine. Sudije su imale tu stalnost funkcije i vi ste rekli – ponovni izbor, opšti izbor. Rekli smo vam da je to nemoguća varijanta. Ne radi se o stečenim pravima NN čoveka koji je sudija, nego se radi i o stalnosti sudijske funkcije.
18/1 AD/TĐ 13,05-13,15
Vi ste preko svega toga prešli, pa ste rekli taj kandidata, iako je bio sudija, nije izabran, pa ste rekli nije dostojan, pa nije ovo, pa nije ono. Šta je sa onim presudama koje je on radio godinama? Kako je mogao da sudi čovek koji nije dostojan? Nije on valjda izgubio dostojnost onog dana kada je zasedala komisija na čelu sa Boškom Ristićem? Znate, dostojnost se gubi u nekom malo dužem vremenskom periodu. Nije to trenutna stvar. To je, što se tiče srpskog pravosudnog sistema, dugotrajno trpno stanje. Trpe svi.
Zašto ja vas da ubeđujem u elementarne postulate prava? To mi ne pada na pamet, jer i vi ovu promenu ne radite da biste napravili nešto normalno, u redu, u skladu sa Ustavom, u skladu sa nekim standardima. Ne. Vama je cilj da to bude što gore, da dugo traje taj proces nerešene situacije. Oni koji nisu izabrani primaće plate, baš ih briga, nit luk jeli, nit luk mirisali. Potrebno je da jedanput, dva puta godišnje se skupe u nekom amfiteatru i da zakukaju nad svojom teškom sudbinom. Oni što su izabrani ima da se vataju za glavu zbog velike količine predmeta, a vi da preispitujete vaše odluke da li ste obezbedili u pravosuđu podobne ljude.
Kroz ovo naše pravosuđe se vidi, u stvari, kakav je odnos ove vlasti prema organizovanom kriminalu. Nije organizovani kriminal maska na licu, pa obijanje itd. To je sad poprilično sa belim kragnama, epoletama itd. Niko ne bi rekao da se taj čovek bavi kriminalom. Dokaz za to daje vlast. Milijardu i 350 miliona, kako kaže vlast, oprao je Darko Šarić. Verovatno je morao da ima neke pomagače.
Znate, kada neka firma uzima kredit, pa joj traže hipoteku koja se stavlja nad nekom imovinom, pa ta hala na koju se stavlja hipoteka je pet miliona evra procenjena, pa kroz dve godine ponovo neki kredit, pa opet hipoteka nad tom halom, ona pet miliona evra. Tako procenjena. Onda sada uđe u sistem prodaje, početna cena 450 hiljada evra. Znate, nema tog pravosudnog sistema koji može to da opere tako fino da se ne vidi da je ovde u startu planiran neki kriminal. Da ne pričam o "Metals" banci i svim onim likovima iz Novog Sada, pokrajinske vlasti itd.
Tu ću da stanem. Sami se bavite time. Šta se dešava sa našim pravosudnim sistemom? On je pod kontrolom. Kako? Bez izveštaja državne bezbednosti niko nije mogao da dođe u uži izbor. To su priznali. To nije moje, to su priznali ovi iz pravosudnih organa, da su konsultovani čak i ti eksperti. Jaki eksperti. Onda, imamo i advokatski lobi koji je u vezi sa nekoliko stranaka. I oni drže pod kontrolom. Tačno se zna – južna Srbija. Tačno se zna – Šabac. Tačno se zna - Vojvodina. Tačno se zna kome se dostavlja predmet. Nema tu prirodni broj kako će sudija da dobije. Ne, tačno se zna. Tačno se zna koji su predmeti završeni i došli na izvršenje. Vraća se sve na ponovni postupak da bi se sačuvala nečija imovina i tačno se zna koji će advokat da dobije predmet.
Da bi se to očuvalo, unosi se konfuzija u ceo pravosudni sistem. Ovde se kao sitne kosti podbacuje izbor sudija, izbor tužilaca, organizacija pravosuđa. Ovo je za široke narodne mase. Ovo je za jednu patetičnu priču kako sudija ne sme više da se šeta, onaj što nije izabran, jer je on povređen, pobogu itd. Onda, od ideje do ideje, javljaju se svi mogući sufleri iz inostranstva, kako kažu da je to proevropsko, najbolje, super najbolje. Samo kada se to uradi, mi smo, ma kakav Brisel, mi smo već preskočili Veliku Britaniju, na pola Atlantika smo prema Njujorku.
Ovo je jedna lepa priča u koju neko treba da poveruje. Ali očigledno sa pravosuđem neke stvari nisu završene – neki predmeti, neke druge stvari, jutros sam vas podsetio da postoji jedan uvrnuti sistem vrednosti. Duvači u balone su napredovali. Oni koji su spaljivali ovu zgradu su napredovali. Oni koji su išli na jedno egzotično ostrvo da traže pare su napredovali. Neki su se u međuvremenu i
posvađali itd. Pravosudni sistem je ona poslednja slamka spasa za svakog pojedinca, jer pored garantovanog prava na žalbu, postoji još jedna garancija, da će se pred nepristrasnim i nezavisnim sudom sve to ispitati.
Sada je stvarno devalvacija pravne profesije da o ovome ozbiljno pričam sa ljudima koji ne žele to da čuju. Njima je bitno 126 i onda krenu mediji – sredili smo, to je najbolje, to je fino, imamo puno poverenja. Kažite mi onda, sa kojim poverenjem idete prema čoveku koji 20 godina čeka da se reši neka parnica? Ili, sada da pričamo o suđenju u razumnom roku. Šta vredi da vas neko podseća na to, kada to svi znamo da se ne poštuje. Jednostavno, nema potrebe da se ozbiljno diskutuje. Ovde samo treba da se skine maska, da se vidi zbog čega se maltretira Skupština i neki se, naravno, u tome saučestvuju i zašto se to radi u toku decembra, gde se najavljuju neki epohalni rezultati i, po potrebi, tu je Evropska komisija, tu je Savet Evrope, tu je Venecijanska komisija, tu je GREKO, tu su neke međunarodne institucije koje uvek daju saglasnost.
Zašto daju saglasnost? Njima odgovaraju svi koji kažu da su za EU, za NATO pakt. Ko god to kaže na političkoj sceni Srbije, on je miljenik zapada. Može da bude ubica, može da bude kriminalac, može da bude i Neron koji pali sve redom, može da bude šta god hoće, ali je važno da oni kažu – svi za EU, svi su za propast. Ako su svi, vi ste sami građani Srbije odlučili da propadnete. Šta da radimo mi iz EU, propadnite. Mi ćemo da vam pomognemo u vidu nekog kredita, u vidu nečega itd. To je taj proevropski put kojim nas vodi Boris Tadić, DOS i sva agregatna stanja DOS. Zahvaljujem, gospođo Đukić-Dejanović.
