Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM VEĆU TUŽILACA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandar Martinović i Nenad Konstantinović.

Primili ste Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona, u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstatinović.

Vlada je prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? Ne.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto se donosi ovaj predlog zakona, odnosno zašto će biti usvojen po hitnom postupku, to lepo piše u obrazloženju njegovom. Naime, kaže se ovako, "u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost, postupak izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršen je na netransparentan način, a Državno veće tužilaca koje je sprovelo ovaj postupak radilo je u privremenom sastavu, a što znači da profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog uticaja bio previsok". Onda se dalje navodi da u cilju bržih evroatlanstkih integracija Republike Srbije po hitnom postupku moraju da se usvoje ove izmene, kako bi Republike Srbija u 2011. godini dobila status kandidata za člana EU.

Iz ovog vladinog obrazloženja je potpuno jasno da Vlada radi pod političkim pritiskom EU, njenih tela i komisija i da se Vlada Republike Srbije, ne znam samo u čije ime, dobrovoljno odrekla političkog suvereniteta ove države. Ono što nije jasno, a to su neka rešenja koja su sadržana u ovom predlogu zakona. Prvo, pominjete u članu 1. kojim se menja član 23. stav 1. Zakona o Državnom veću tužilaca da kandidat za izbornog člana državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može biti svaki javni tužilac i svaki zamenik javnog tužioca sa stalnom funkcijom.

Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje, od kada se računa stalnost nečije funkcije. Imali smo Ustav Republike Srbije od 1990. godine, koji je, takođe, garantovao stalnost tužilačke i sudijske funkcije. Međutim, vlada i većina u Narodnoj skupštini odlučili su da tu stalnost sudijske, odnosno tužilačke funkcije 2008. godine ne poštuju, pa smo onda uveli, odnosno došli u jedan postupak za koga su neki tvrdili da je reizbor, a neki su tvrdili, kao gospođa Nata Mesarević da predstavlja opšti izbor svih nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući tu sudije, javne tužioce i njihove zamenike.

22/1 MO/MJ 13,45-13,55

Dakle, ispada da po Ustavu iz 1990. godine nije mogao da se poštuje princip stalnosti sudske funkcije, a po Ustavu iz 2006. godine, navodno, treba da se poštuje stalnost sudijske funkcije, iako je Ustav iz 2006. godine donet po odredbama Ustava iz 1990. godine.

Ne može biti diskontinuiteta ustavnosti sudijske, odnosno tužilačke funkcije. Možemo mi da mislimo o Slobodanu Miloševiću, o tadašnjem SPS, o tadašnjem Ustavu sve najgore, ali Ustav je donet na validan način, on je proizvodio svoje pravno dejstvo i od 1990. godine do 2010. godine, znači za punih 20 godina nisu smele da se menjaju neke temeljne norme koje važe u civilizovanom i demokratskom svetu.

Nažalost, Republika Srbija te norme je pogazila iz dnevno političkih razloga i sad smo došli u situaciju da menjamo kompletan set pravosudnih zakona pod pritiskom ljudi iz EU.

Ono što takođe nije jasno, to je kako je moguće da sad zakon treba da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije? Navodno za to postoje, kako vi kažete u obrazloženju, naročito opravdani razlozi, a naročito opravdani razlozi sastoje se u tome da bi, odnosno sve u cilju, kako vi kažete, da Republika Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU do kraja 2011. godine.

Dakle, zbog toga mora da se izbegne ustavna norma koja kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, i sad treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja, što upućuje na jedini logičan zaključak - ako zakon, ne daj bože, stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, Srbija neće moći u 2011. godini da stekne status kandidata za člana EU, što je, priznaćete, prilično neozbiljno obrazloženje.

Ono što je takođe neozbiljno, gospođo Malović, u celoj ovoj priči oko Državnog veća tužilaca, jeste sledeće. Zakon treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a postupak izbora članova Državnog veća tužilaca izvršiće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ako ste već zaista predani poslu da Srbija u 2011. godini postane kandidat za člana EU, onda valjda rok za izbor stalnih članova Državnog veća tužilaca mora da bude kraći od 60 dana. Onda su rokovi prontni. Onda se to mora uraditi u narednih 15 dana. To je ono što je logično, a ne - zakon treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja, što je jedna neuobičajena situacija u odnosu na ono što piše u članu 196. Ustava, ali zato je rok za izbor članova Državnog veća tužilaca, moram da kažem, prilično komotan i iznosi 60 dana od dana objavljivanja, odnosno stupanja zakona na snagu. Ta dva rešenja iz ovog predloga zakona nisu uopšte međusobno usklađena.

Ono što možda predstavlja šlag na tortu jeste sledeće. Ne znam da li građani Srbije koji prate ove sednice Narodne skupštine mogu ovo da vide. Dakle, na kraju Predloga zakona nalazi se ovaj uobičajeni formular - izjava usklađenosti propisa sa propisima EU. To je sastavni deo Predloga zakona. Znači, mi sad menjamo po hitnom postupku Predlog zakona o Državnom veću tužilaca, menjamo kompletan pravosudni sistem Republike Srbije po hitnom postupku, navodno zbog toga da bi Srbija u 2011. godini dobila status kandidata za člana EU. Da li je tako? Tako vi kažete.

Uzmite onda lepo ovu izjavu o usklađenosti propisa sa propisima EU i u tački 4. na pitanje - ukoliko ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, konstatovati tu činjenicu,

kaže se – ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.

Sada vi meni kažite, gde običan smrtnik, u koje spadam i ja, može da pročita gde se nalaze ti evropski standardi vezani za funkcionisanje tužilaca i njihovih zamenika, ako ne postoje propisi EU? Gde je sadržan taj "aki komuniter", to zajedničko evropsko pravo, ako ne u propisima EU?

Sad se ovde postavlja jedno elementarno pitanje - da li mi ovo menjamo zato što su naši zakoni neusklađeni sa standardima EU, da biste vi nama na kraju rekli - pa u stvari tu nikakvi standardi ne postoje, odnosno ne postoje propisi EU sa kojima mi treba da uskladimo ovaj zakon? Ako ne stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, ne možemo da budemo kandidati za člana EU u 2011. godini.

Znači, gospođo Malović, potpuna kakofonija, potpuna zbrka, potpuni haos. Ispada da je ovde EU jedna dnevno-politička tema, ne znamo šta drugo da kažemo, pa eto menjamo zakon i mora da stupi narednog dana, da bismo mi ušli u EU 2011. godine, a onda kad vi treba da kažete koji je to propis EU koji nam nalaže da po hitnoj proceduri menjamo ovaj zakon, onda vi kažete – pa takav propis ne postoji. Uopšte, gde postoje, gde se nalaze ti standardi koji kažu kako se biraju sudije, kako se biraju tužioci, kako se biraju zamenici, kako funkcioniše Visoki savet sudstva, kako funkcioniše Državno veće tužilaca? Gde običan čovek u Srbiji može da pročita te standarde, ako ne postoje propisi EU?

Znači, ili ti propisi postoje, a onda vi neće da kažete koji su to propisi, ili ti propisi uopšte ne postoje, ali onda je besmisleno da menjate zakon zato što vam to nalaže EU. Nešto u toj vašoj argumentaciji, zašto po hitnoj proceduri moraju da se menjaju bukvalno svi pravosudni zakoni, nije dobro. To je ono što je problem i sa ovim predlogom zakona i sa svim drugim predlozima zakona o kojima smo mi ovih dana raspravljali.

Prosto, ne mogu da se otmem utisku da Vlada Republike Srbije pravi istu grešku koju je napravila 2008. godine. Mi u SRS imamo stav da vi u stvari, kao što ni 2008. godine, tako ni 2010. godine u stvari ne znate šta je krajnji cilj ove avanture koja se zove reforma pravosuđa. Koji je to cilj do koga vi želite da stignete? Mislim da takva ideja nije bila prisutna u vašim glavama ni 2008. godine, a bogami nije prisutna ni 2010. godine. Ono što piše u tekstu predloga apsolutno nije kompatibilno sa njegovim obrazloženjem, a najnekompatibilnija je izjava o usklađenosti ovog propisa i svih drugih pravosudnih propisa sa propisima EU. Zato što vama nije u glavi jasno šta u stvari želite da postignete imamo ovaj haos normativni koji je sadržan u zakonima, odnosno u predlozima zakona.

Dakle, da li vi hoćete efikasno pravosuđe, nekorumpirano, pošteno, stručno, pa ma šta EU o tome mislila, ili hoćete pravosudni sistem koji je kompatibilan sa navodnim evropskim standardima za koje sada ne znamo ni gde pišu, a bez obzira na to kako pravosudni sistem zaista funkcioniše? Da li vi hoćete da se ispuni suština ili da se ispuni forma? Ako hoćete da se ispuni suština, onda nije potrebno, gospođo Malović, ni da se pozivate na Venecijansku komisiju, ni na Evropsku komisiju, niti na bilo koje drugo telo EU, jer EU je jedan od najboljih primera kako ne treba da funkcionišu određene državne instituicje.

Nemojte da mi kažete da ne znate kako sad funkcionišu, recimo, pravosudni sistemi jedne Rumunije i Bugarske. Nemojte da mi kažete da je pravosudni sistem Bugarske kompatibilan sa pravnim, odnosno pravosudnim sistemom Velike Britanije. Nije sigurno. Uzmite bilo koju listu korumpiranih država i videćete da je Bugarska tu negde blizu nas, iako ona jeste, a mi nismo član EU.

Dakle, nema tu čarobnih štapića i nema tu gotovih rešenja. Varate se ako mislite da je ulazak u članstvo EU lek za sve naše probleme. Nije. Ali, na kraju krajeva i vi sami to priznajete. Nemojte, i to vam SRS i ovog puta poručuju, da radite ništa samo zato što vam je to rekla EU, nego radite onako kako to nalažu interesi građana Srbije. Poštenije je da kažete – napravili smo grešku 2008. godine, hajde sada da pokušamo da je ispravimo, nego da kažete – bilo je sve uredu, ali ipak moramo da menjamo zakone zato što nam je to naložila EU.

Šta će biti, gospođo Malović? Ko će da snosi političku odgovornost, ako Srbija i pored ovih hitnih izmena pravosudnih zakona u 2011. godini ne dobije status kandidata za člana EU?

Vlast u Srbiji od 2000. godine licitira sa našim članstvom u EU. Boris Tadić je 2004. godine obećao 2007. godinu kao godinu ulaska u EU. Pa kada je pobedio 2008. godine, rekao je 2012. godine ulazimo u EU, da bi sad izašao sa nekom genijalnom strategijom da mi navodno do 2020. godine treba da budemo član EU. Dakle, nemojte da se ponašamo neozbiljno. Mi do 2020. godine nema šanse da postanemo član EU. Prvo, EU to ne želi, ima dovoljno svojih problema. Šta ćemo joj mi sa našim problemima?

Drugo, besmisleno je i nije u skladu sa načelom političkom suvereniteta bilo koje države da se naši zakoni menjaju zato što tako misli neka Venecijanska komisija. Izvinite, gde u Ustavu Srbije piše da Narodna skupština donosi zakone ako ih je prethodno blagoslovila Venecijanska komisija? To ne piše nigde. Kakav je autoritet ta Venecijanska komisija?

23/1 LjS/TĐ 13,55-14,05

Da li su oni negde pokazali na delu svoje pravničko znanje? Ako postoji neka država gde su pokazali, kažite mi kako se ta država zove i pokušaću da vidim šta su to kapitalno uradili za tu državu, pa ćemo onda da vidimo da li mi u Srbiji treba da poštujemo nalaze Venecijanske komisije ili ne.

Dakle, zakoni iz 2008. godine su bili loš i mi smo vam to rekli i 2008. godine. Ovi zakoni iz 2010. su loši, ali su loši ne zato što nisu usklađeni sa propisima EU, za koje i vi sami priznajete da ne postoje, nego su sadržinski loši, normativno loši, materijalno. Biće problema sa njihovom primenom. To je ono što je problem sa ovim hitnim izmenama pravosudnih zakona. Brzopleto ste ušli u reformu pravosuđa 2008. godine i sad na isti način pokušavate da izađete iz problema koje ste napravili pre dve godine. Kao što onaj put nije bio dobar, tako nije dobar ni ovaj.

Pre nego što zaključim pretres, dajem reč gospođi ministar. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i onima koji su uložili svoje amandmane. Pokušaću da vam odgovorim na neka pitanja koja su postavljena na današnjoj sednici.

Što se tiče zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, slažem se sa određenim diskusijama, da je ovaj zakon tehničkog karaktera i drago mi je što je na današnjoj sednici postavljeno jedno šire pitanje oko stanja u zatvorima. Činjenica je da postoji velika prenaseljenost u zatvorima. Reći ću vam da je trenutna cifra osuđenih i pritvorenih lica u srpskim zatvorima 11.500, što predstavlja izvesnu zabrinutost ali, sa druge strane, u okviru Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija trudimo se da napravimo određenu strategiju koja će doprineti rasterećenosti zatvora.

Pomenuto je ovde da je po hitnom postupku prošle nedelje upućen zakon o izvršenju krivičnih sankcija i on treba da doprinese da se barem delimično ostvare koraci koje smo predvideli u strategiji. Dosta toga smo radili na uvođenju alternativnih kazni zatvora. Otvorene su povereničke službe, zaključeni su ugovori sa brojnim gradovima u Srbiji i nadam se da će taj sistem još više zaživeti. Isto je ako govorimo o elektronskom nadzoru, kada je predviđen takav način izvršenja kazne zatvora. Takav sistem je pušten, postoje već prve odluke koje su donete s tim u vezi i očekujemo ovih dana da takve odluke počnu da se primenjuju.

Što se tiče samog zakona koji se danas nalazi pred vama, na dnevnom redu ovog uvaženog doma, on se odnosi na dve izmene. Jedna je oko ne uzimanja saglasnosti za rad u posebnom odeljenju. Činjenica je da nije baš popularno raditi u srpskim zatvorima, postoji i razlog za to. Prvenstveno se svode na razloge materijalne prirode. Zaposleni u zatvorima se nalaze u sistemu državnih službenika. Slažem se da možda nisu adekvatno plaćeni, ni u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Trudimo se da, u okviru naših mogućnosti, u pogledu finansija, njihov lični dohodak ili platu povećamo koliko god je to moguće. Druga izmena se odnosi na evidentiranje podataka o imovnom stanju. Znate i sami da Agencija za borbu protiv korupcije prikuplja takve podatke u odnosu na javne funkcionere. Ovo se ne odnosi na javne funkcionere nego na zaposlene i takvu evidenciju će činiti Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko postoje problemi ili postoje određene sumnje, tražiće se provera od MUP i Ministarstva finansija. Složićete se sa mnom da se radi o zaposlenima koji se nalaze u jednom specifičnom režimu i treba da postoji provera za njih.

Bilo je postavljeno pitanje oko izmeštanje zatvora u Pančevu. To je u planu Ministarstva pravde i za zatvor u Pančevu i za izgradnju dela zatvora u Kragujevcu i za izgradnju potpuno novog zatvora u Medveđi. Izgradnja će biti u velikoj meri realizovana iz kredita koje smo dobili od Saveta Evrope. Očekujem da se pristupi realizaciji tokom sledeće godine.

Što se tiče Zakona o uređenju sudova, ovde je postavljeno pitanje i data kritika u pogledu hitne primene ovog zakona, ali i drugih zakona koji se odnose na pravosuđe. Na samom početku ću reći da sam vrlo obazriva po pitanju hitne primene i imam uvek u vidu kada to predlažem, ne samo za zakone, nego i za podzakonske akte, odluku Ustavnog suda koja je doneta u vezi sa jednom hitnom primenom jednog zakona. Trudim se da zaista postoje opravdani razlozi kada se traži hitna primena.

Što se tiče Zakona o uređenju sudova, slažem se sa vama da se iz obrazloženja koje smo vam podneli ne vidi to i uzimam na sebe tu odgovornost, ali pokušaću da vam objasnim. Radi se o usklađivanju sa Zakonom o budžetu i uopšte primene pravosudnog budžeta koji ne može da počne od 1. januara 2010. godine zato što ne postoje tehnička sredstva koja treba da se obezbede i na nivou Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Zašto smo predložili od 1. septembra? Razlog je u tome što želimo da uverimo sve i u narednom izveštaju Evropske komisije, a i građane Srbije, da zaista želimo da pravosudni budžet bude u rukama pravosuđa. Meni je zadovoljstvo što kao ministar pravde u tom obliku mogu da se rasteretim, ali sa svojim znanjima i iskustvom ćemo uvek stajati na raspolaganju pravosuđu. Nameravamo da predložimo i Zakon o krivičnom postupku, koji podrazumeva dodatna sredstva i pažljivu analizu u pogledu primene. U pogledu tog zakona, ali i u pogledu drugih zakona ćemo stajati na raspolaganju i Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

Što se tiče hitne primene u odnosu na ostale zakona, jeste nam ideja da sva ostala pitanja i sve sumnje koje postoje na postupak opšteg izbora otklonimo i da od sledeće godine Srbije stekne status kandidata.

24/1 BD/MĆ 14,05-14,10

To nije interes samo ove Vlade, to je interes građana Srbije.

Što se tiče ostalih zakona i Zakona o sudijama i Zakona o Javnom tužilaštvu i o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ne bih se složila sa određenim primedbama da smo bežali od javne rasprave. Mislim da nismo bežali od javne rasprave i sama činjenica da se u ovom uvaženom Domu početkom decembra održala posebna sednica parlamenta govori u prilog ovoj mojoj tvrdnji.

Veoma često sam ovde čula različita tumačenja, mišljenja Venecijanske komisije. Moram da kažem da u mišljenju koje je Venecijanska komisija dala na Pravilnik o kriterijumima ili merilima za izbor ili napredovanja sudija, javnih tužilaca i predsednika sudova nigde nije stajalo pitanje intervjua. Ne kažem da to nije evropski standard. Smatram da treba da se primenjuje, ali radi pravilnog informisanja građana Srbije želim da kažem da to nije postojalo.

Ovom prilikom želim da vam pročitam deo iz izveštaja, deo iz mišljenja koje je Venecijanska komisija dala na ove predloge zakona, naročito na Predlog zakona o sudijama. "Predložene izmene i dopune regulišu pravu na pobijanje odluke Visokog saveta sudstva. Rok od 15 dana je predviđen za ulaganje takvog prigovora. Slet postupaka Visokog saveta sudstva u vezi sa prigovorom je regulisan. Stav 4. ovog predloga zakona predviđa da je odluka o razrešenju sa funkcije konačna. Navedena odredba je sama po sebi u skladu sa evropskim standardima".

Dalje se kaže: "Mogućnost da se odbije prigovor i potvrdi odluka o prestanku funkcije u svetlu načela nezavisnosti sudija koji su imali stalnu sudijsku funkciju pre opšteg izbora, održanog u decembru 2009. godine i dalje ostavlja prostora za dalju diskusiju ili čak za pravnu raspravu. Sve zavisi od pravičnog i transparentnog postupka i kriterijuma koji se primenjuje".

Kao zaključak dati su sledeći stavovi: Nacrt izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama su generalno u skladu sa evropskim standardima. Nacrt paketa pravosudnih zakona je korak u napred u pravcu rešavanja dugo vođene debate u vezi sa opštim izborom sudija i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, održanim u Srbiji u decembru 2009. godine. Nacrt dopuna člana 57. Zakona o sudijama u vezi sa mogućnošću da se razreše sudije koje su imale stalnu sudijsku funkciju i dalje ostavlja prostora za dalju diskusiju ili čak pravnu raspravu. Stalni sastav Visokog saveta sudstva bi trebalo da primeni ovaj član sa velikim oprezom i poštovanjem evropskih standarda koji osiguravaju pravičan i transparentan postupak.

To je upravo odgovor na pitanje - da li i gde je predviđen prigovor. Znači, iz ovoga što sam pročitala možete da vidite da je stav Venecijanske komisije da je u skladu sa evropskim standardima. Naravno, da ne bi ovde predlagali nešto što ne bi bilo u skladu sa Ustavom Srbije, a reč o tome ne može ni ovaj uvaženi Dom da da, niti Ministarstvo pravde nego će dati Ustavni sud, a sigurna sam da će potvrditi da je to u skladu sa Ustavom.

Što se tiče obaveze izjašnjavanja naravno da to nije voluntarizam Visokog saveta sudstva da li će nekog pozvati na razgovor ili ne, i način na koji će to činiti biće razrađen u podzakonskom aktu ili, tačnije rečeno, pravilniku o kriterijumu i merilima koji s jedne strane materijalni propis, a s druge strane i procesni propis.

Ne mogu da se složim sa izjavama da nije bilo rang liste tokom sprovođenja opšteg izbora. Prvi put za izbor sudija koji su došli iz reda saradnika su napravljene rang liste na osnovu kriterijuma koji su razrađeni u Pravilniku. Takođe, ne mogu da se složim sa određenim opaskama koje moram da kažem da služe za dnevno

političku upotrebu, da je odlučivanje bilo izmešteno iz Visokog saveta sudstva u neke druge institucije ili da se koristilo mišljenje BIA. U krajnjem slučaju, nadzor po tom pitanju je uradio i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima, pa kroz njihove izveštaje može da se vidi šta je konstatovano.

Na kraju bih rekla da svi ovi zakoni trebaju da posluže tome da se otklone sve sumnje koje postoje na postupak opšteg izbora. Kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nemam problem sa odlukama koje smo donosili i za koje sam glasala i nemam problem sa tim da se te odluke promene još jednom od strane nekog drugog tela. Zahvaljujem se.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Sa radom ćemo nastaviti u 16,00 časova.

Zahvaljujem gospođi ministar i zahvaljujem vama.

(Posle pauze.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji želi reč. Izvolite.