Hvala, gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, pošla sam jutros iz Valjeva, u kome je more štrajkova. U Valjevu štrajkuju radnici Doma zdravlja, štrajkuju zato što troma država i njena aparatura nije u stanju da sprovede proceduru odvajanja Doma zdravlja od Zdravstvenog centra, iako je procedura praktično završena. Štrajkuju zato što ne znaju kolika im je plata, jer plate ne primaju na vreme, ne znaju ni kada primaju, niti znaju kolika im je osnovna vrednost boda. U Valjevu štrajkuju škole. Ministar prosvete se pravi potpuno naivan i nezainteresovan što škole rade 30 minuta, pa kada deca budu nadoknađivala sve i to subotom, onda ćemo pitati gospodina ministra da li ćemo poslati decu u škole.
U Valjevu štrajkuju borci, jer su ih 1990. godine jedna stranka, koja je sada u Vladi, povela u ratove, a nije ispunila obećanje koje im je tada dala. Ne znam da li štrajkuju policajci, jer su, kako pročitah u novinama, dobili povećanje, iz tog budžeta koji ne može da se preraspodeli, od 30% i sve one prinadležnosti koje, ne mogu da dobiju ni prosvetari ni ovi borci. Hoću da kažem da je, izgleda, taj ministar bio umešan ili uspešan, a ovi drugi očigledno nisu.
Druga informacija, sa kojom želim da počnem, jeste činjenica da je 400.000 nezaposlenih ljudi proizvod rada ove vlade; to je taj fantastični uspeh ove vlade. Ni to nismo saznali od njih, već kada su došli ljudi sa strane. Prosečna plata je 33 hiljade i nešto malo više, a prosečna penzija je, oko, 19.000 dinara. Prosečna potrošačka korpa je oko 50.000 dinara, pa kako žive građani Srbije, bar tako uporedite. Ni svi penzioneri nisu u situaciji da imaju prosečnu penziju.
Ovde imam listić jedne gospođe iz Valjeva, zaista bi bilo ružno da čitam njeno ime, gde piše – isplata prvog dela primanja za novembar. Znate li kolika je njena penzija? Dakle, 208,63 dinara. Za isplatu će dobiti 205,71 dinar. Pokloniću ovo gospođi ministru, da ponese gospodinu Krkobabiću da vidi kako dobro žive penzioneri u Valjevu. A, dug zemlje Srbije, koju vi ovako dobro vodite i za to se jako hvalite, raste svakog minuta za 3.300 evra, dok nas Vlada zamajava nekim ličnim svađama, rekonstrukcijama, cirkusima u Skupštini i van nje i dok poslanici mirno provode svoj zimski raspust u trajanju od dva meseca. Spoljni dug Srbije na kraju 2010. godine dostigao je 23,8 milijardi evra. Od septembra 2008. godine povećan je za četiri milijarde evra. To je fantastičan učinak ove vlade, gospodo moja.
Kada bismo malo matematički postavili ove četiri milijarde evra, došli bismo do neverovatnih podataka, dakle, svakoga dana ova vlada zadužila je Srbiju za 202.000 evra, toliko ste koštali Srbiju, pod vama, minut je građane Srbije koštao 3.300 evra.
Ova Vlada očigledno nema pojma da vodi zemlju, ali su zato ministri u njoj vrlo raspušteni i vrlo kvalitetno i efikasno troše budžet za svoje lične potrebe.
Evo vam kao primer ministar Dulić, 25.000 evra, građani Srbije, dao je ministar Dulić za sajt "Očistimo Srbiju", a potrošio je 400.000 evra na promotivnu kampanju "Očistimo Srbiju"! Promoteri su, naravno, bili javne ličnosti, svi redom sa spiska, simpatizeri i članovi vladajuće koalicije, koji nisu imali ličnu svest da za džabe učestvuju u ovoj kampanji, nego su bili dobro plaćeni.
Gospodo iz Vlade, uzmite se u pamet, ne trošite novac građana Srbije na ovaj način. Građani Srbije, i vi se uzmite u pamet, izbori su blizu, Srbija će biti čista zemlja jedino ako očistite ove koji su na vlasti! Očigledno Vlada vrlo brzo i uspešno troši budžet, ali pošto su joj apetiti jako veliki, ona ima potrebu za još novca. Kako dolazi do tog novca? Zadužuju građane Srbije, naše unuke, praunuke i sve ostale da neće moći da podignu glavu za 100 ili 200 godina. Zaduživali su nas kod raznih vlada, raznih država, a sada je na redu kredit od 400 miliona dolara zbog finansiranja budžetskog deficita, to je ta rupa koju oni prave, refinansiranje dugova, i to kod komercijalne banke, što je još gore, kod ''Sosiete Ženeral'', i ovom prilikom nas je obradovala ministarka, vrlo nam je vedro saopštila činjenicu, da je Svetska banka garant za ovaj kredit.
Šta to znači za građane Srbije? Građani Srbije moraju da znaju da oni ovim kreditom plaćaju rate nekog starog kredita i tako će stalno ova zemlja ići sa njima, a bogami, i kada oni odu mnogo godina, jer su oni upropastili ovu zemlju. Premijer nam reče da ga savetuje tim najboljih ekonomista i da on ne bi da ih rangira, ali vrlo je jasno da mu ti ekonomisti nisu rekli da zadužuje zemlju.
Sa druge strane, šta su mu rekli ekonomisti na skupu ekonomskih kretanja u 2011. godini – Očekivanja i rizici? Oni su tamo naveli da je zaduženost jedan od najvećih problema domaće ekonomije države. Premijer, očigledno, baš tada nije slušao. Takvo ubrzano zaduživanje mora da zabrine svakog građanina Srbije, ali, očigledno, nema potrebe da se brine ministar finansija, koja je ovde vrlo vedro saopštila ove činjenice o novom kreditu, niti Vlada Srbije, jer oni kažu da je to najbolje što oni rade, da od njih boljih nema. Gospodo, nemojte se zavaravati, od vas je teško biti lošiji. Boljih ima koliko god hoćete.
Ono što je činjenica i što građani moraju da znaju, ova vlada zadužuje Srbiju i vodi je u dužničko ropstvo i bankrot. To moraju da znaju građani Srbije.
Javni dug Srbije na kraju 2010. godine bio je 12,17 milijardi. Moj kolega Radulović je već skrenuo pažnju gospođi Dragutinović da nam nije dala tačne podatke koje smo tražili i moram da podsetim da je prema zakonu koji ste vi predložili, a ovaj parlament izglasao, Zakon o fiskalnoj odgovornosti, granica zaduženosti 45% BDP, a sada ste na 41,5%, pa, izvol'te. Srećno! (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, a posle njega narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Zahvaljujem. Gospođo Dragutinović, da li ste spremni da podnesete ostavku? Ako jeste, ako sam dobro razumeo po vašem kamenom licu, izrazu lica, onda je dobro da to učinite što pre, jer nije dobro da budete u Vladi koja svojim političkim delovanjem, ali i ekonomskim delovanjem, za koje ste vi zaduženi, podriva vitalne državne i nacionalne interese. Da li ste vi i većina koja vas podržava svesni te činjenice da ste na ivici podrivanja državnih i nacionalnih interesa? Do te mere ugrožavate egzistenciju građana da je to neizdrživo. Do te mere zadužujete državu da se postavlja opravdano pitanje – ko će to da vrati? Ali najvažnije pitanje, koje će se vrlo brzo postaviti, kada se ova vaša kula od karata bude urušila, jeste – ko će da odgovara za ovo što se radilo u pretprošloj, prošloj i što se radi, evo, i u ovoj godini?
Danas je prvi dan zasedanja u ovoj godini i mi na dnevnom redu imamo dodatno zaduživanje od 400 miliona dolara kod komercijalne banke. Dokle?! Vi u februaru, a ovu odluku doneli ste na Vladi još u januaru, morate da povlačite ovolika sredstva da biste pokrili budžetski deficit. Šta će biti u martu? Šta će biti u maju? Šta će biti do septembra meseca, do kraja godine, ako, ne daj bože, vi ostanete na vlasti? Kako je sve ovo teklo?
Došli ste na vlast tako što je predsednik Republike, a i vi svi u paketu sa njim, obećao 200 hiljada radnih mesta. Sada nas MMF obaveštava da je 400 hiljada ljudi izgubilo posao, 70 ljudi na svaki sat. Do kraja ove sednice verovatno će 200 ljudi ostati bez posla. O tome koliko zadužujete ovu zemlju, ovde je bilo reči, u svakoj sekundi 45 evra. Pazite, tri sekunde su prošle, ova zemlja je 150 evra više zadužena! Četiri miliona evra dnevno zadužujete državu – deset dana, eto plata za prosvetne radnike. Vi, rekoste, da to imate u rezervi, ali su vam onda rekli da nemate, da se mnogo više duguje.
Drago mi je što vidim da pratite ovu diskusiju i zapisujete, ali bi mi bilo još draže da učestvujete u ovoj diskusiji. Premijer Cvetković je najavio jednu novu energiju. Pa, gde je ta energija? Da li se ispoljava tako što ćete sa akademskim mirom slušati šta se ovde priča i sa akademskim mirom prokomentarisati i dati nekakve svoje informacije na kraju ove rasprave? To nije parlamentarna rasprava. Tako možda možete da radite na fakultetu, i to je sasvim u redu, ali to tako ne možete i ne smete da radite u parlamentu.
Znate, smenjeni ministar Dinkić raspravljao je i ulazio je ovde u raspravu sa poslanicima. Pa vidimo kakva je njegova sudbina, ali sam cenio bar tu njegovu osobinu. A, vi o tome ovde ćutite. Ko vam daje garanciju da vi nećete biti smenjeni za nedelju dana do početka rekonstrukcije Vlade? Zašto se čudite? Vidite do koje mere je premijer Cvetković odlučan da sve svoje nedostatke u svim resorima, a naročito u sveri ekonomije, stavi ''pod konac i uvede red''? Realno je očekivati da ste i vi na udaru. Nemojte ćutati, recite nešto, progovorite, spasite dušu, u krajnjoj liniji. Jer, kao što sam vam rekao, nemojte se smejati, ugroženi su vitalni, nacionalni i državni interesi, u svakom smislu.
Ova Vlada i ova vlast uspela je u političkom smislu da ugrozi teritorijalni integritet i suverenitet države. Neko će za to morati da odgovara. Ova vlada je do te mere zadužila svoje građane i do te mere srozala standard svojih građana da će za to, takođe, neko morati da odgovara, svako u svom resoru.
Vi negirate realnost. Vi bežite od realnosti. Ovde smo vas upozoravali i kada je izbila finansijska kriza šta će se dogoditi. Vi ste rekli da je to prednost i da je to naša šansa. Rekli smo vam kada smo raspravljali o rebalansu da ćemo se videti ponovo za tri meseca, da imate nerealne projekcije, da trošite više nego što se prihoduje. Vi ste i to negirali, ali ste nam svake nedelje uredno ovde dostavljali zakonske predloge gde smo se dodatno zaduživali.
Za budžet u decembru mesecu rekli smo vam da je razarajući za privredu, ali ono što je najgore i ono na šta smo vas upozorili u decembru mesecu, jer kada smo videli budžet, rekli smo vam da je on za građane neodrživ i to se sada ispostavlja kao tačno. Ne može se živeti sa ovoliko novca, sa ovakvim prosečnim dohotkom, a sa tolikim troškovima i tolikim rastom cena. To je izgleda svima jasno, i građanima, samo vama nije jasno. Zbog toga se vi urušavate iznutra. Zbog toga se vi i obračunavate iznutra. Vama ništa drugo nije preostalo već da sada prebacujete odgovornost jedni na druge.
Dakle, ne sumnjam, ali to je činjenica nad kojom ja ne likujem, nego sam veoma nezadovoljan, veoma razočaran i veoma tužan, da ćemo mi za sedam dana, a već najave idu, opet raspravljati o jednom sličnom zakonu. Treba se dodatno zadužiti za dvesta miliona dolara, evra, ispravljaju me, šta god. Da li shvatate da se tome mora stati na put? To je nedopustivo zaduživanje. Vi nedopustivo gurate zemlju u bankrot i o tome ozbiljni ekonomisti već govore. A, narod lepo kaže – tamo gde se šuška ima i istine. Pa, šta je cena da vi odete sa vlasti?
Da zemlja bankrotira? Da sve segmente u ovom društvu urušite do te mere, a na dobrom ste putu, da će oporavak biti veoma dugotrajan i težak? A tako ste lepo znali da obećavate, tako ste lepo obećavali i tako ste, do pre neki dan, širili, sa osmehom na licu, optimizam među građanima. Zato ponavljam pitanje sa početka ove rasprave – hoćete li podneti ostavku? Nadam se da hoćete, ali u interesu države i građana to treba da uradite što pre. Uostalom, nemojte da vam se desi da vas ''strašni i odlučni'' premijer Cvetković smeni i da budete krivi i za ono za šta niste realno krivi. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, a posle nje narodni poslanik Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo više puta u toku ove sednice ponovili da se prvi posao Narodne skupštine u ovoj godini odnosi na novo zaduživanje i to Skupštini, koja proceduralno mora da završi taj posao za predstavnike vlasti, nimalo ne služi na čast. Problema preko glave. Nezadovoljstvo i težak položaj većine stanovništva sve je izraženije, a vlast prvo što čini zadužuje se za finansiranje budžetskog deficita.
Tačno je da je Zakonom o budžetu za 2011. godinu, članom 4, definisano da će biti odobren ovaj zajam. Prilikom predstavljanja ovog predloga zakona čuli smo da će sredstva biti korišćena za finansiranje deficita budžeta i za otplatu dospelih obaveza. Kada je usvajan Zakon o budžetu za 2011. godinu, narodni poslanici SRS su govorili da je neophodno rashode svesti u što realnije okvire, međutim, predstavnici vlasti to nisu želeli da čuju. Sada se iskristalisao problem da nema novca za otplatu obaveza koje stižu na naplatu, da nema novca ni za jedan projekat da se sprovede samostalno, već da se za svaki mora uzeti kredit.
U članu 4. Zakona o budžetu Republike Srbije navedeni su zajmovi koje će odobriti Republika Srbija i to u iznosu od 409,3 milijardi dinara. Među njima je i ovaj o kome danas govorimo. Kada je vođena rasprava o budžetu govorili smo da ste rashode planirali na previsokom nivou. Godinama unazad osnivali ste mnogobrojne agencije, razne paradržavne organe i stvarali nove budžetske korisnike kojima se opredeljuje veliki novac za previsoke plate rukovodioca, za upravne i nadzorne odbore. Nije se vodilo računa što se nadležnosti preklapaju pa se došlo u situaciju da se jedni zaposleni otpuštaju, govorim o farsi sa dva zakona o racionalizaciji u državnoj i lokalnoj administraciji.
Sa jedne strane, ljudi su dobili otkaze, sa druge strane, Izveštaj Državnog revizora prepun je nepravilnosti. Veliki broj nepravilnosti odnosi se na usluge po ugovoru. Skoro svi kontrolisani budžetski korisnici zaključivali su ugovore o obavljanju poslova koji su redovno sistematizovani, a dobro je poznato da na to nisu imali prava i da su takvim postupkom prekršili zakon.
Za ovakav predlog zakona o zaduživanju malo je reći da je nepošten. Neću upotrebiti neke ružnije reči koje bi istinitije okarakterisale ovo što je napisano. Kada ovo kažem, konkretno mislim na član 3. stav 1. tačka 3). Najveći deo obrazloženja za donošenje ovog zakona o zaduživanju odnosi se na objašnjavanje postupka za sprovođenje javne nabavke. Nesporno je da je ovaj deo potrebno obrazložiti, naročito kada znamo da je korupcija u Srbiji najizraženija u oblasti javnih nabavki i ne zameramo što ste obrazložili da je ova ponuda povoljnija u odnosu na druge ponude. Ali, ono što je nepošteno jeste način otplate kredita.
Naime, Predlogom zakona je definisano da je predlog otplate kamate kredita u trajanju od 72 meseca ili šest godina, a otplata glavnice – jednokratno po isteku trajanja kredita. Novac će se uzeti sada 2011. Narednih šest godina otplaćivaće se samo kamata, a, onda, 2017. godine neko će morati iz budžeta Republike Srbije odjednom da vrati 400 miliona dolara. Ovoliko nepoštenje ne viđa se svaki dan.
U ovom trenutku evidentan problem oko otplate obaveza koje stižu na naplatu rešava se zaduživanjem. Građanima je sada potrebno objasniti kako je to predviđeno? Koji su to eksperti izračunali da će kroz šest godina Srbija biti u mogućnosti da servisira normalno funkcionisanje, da će moći da ispunjava obaveze koje tada sižu na naplatu, a da se ne zadužuje.
Poslednje godine obeležene su čestim zaduživanjima i većina tih kredita ima dug grejs period. Novac se troši sada i nije ga dovoljno. Potrebe su sve veće. A, šta će biti kada dođe vreme da se ti krediti vrate?
Stanje u privredi je sve lošije, a to znači da je temelj ove države slab i taj slab temelj treba da izdrži ogromno breme opterećeno velikim dugom. Da apsurd bude veći, usvojene su izmene Zakona o budžetskom sistemu, koje se odnose na fiskalnu odgovornost, i njima je definisano do koje mere je moguće zaduživanje. To je, u stvari, bila obaveza koju ste morali da ispunite.
Te 2017. godine verovatno će morati da se poštuje zakon koji je usvojen. Sada se niko ne pita kako će tada funkcionisati država, kako će se vraćati krediti i izmirivati dospele obaveze. Šta će se tada raditi, kada nema ni mogućnosti da se uzme kredit? To je današnjoj garnituri nevažno, jedino je bitan sadašnji momenat, a šta će biti sa generacijama koje dolaze? Mislim da ispada da je to samo njihov problem.
Još nešto je obeležilo prethodne godine, što ostavlja dubok trag na budućnost narednih generacija – proces nepoštene privatizacije. Rasprodato je budzašto sve što je vredelo, radnici su ostali bez posla, novac koji se slio u budžet po tom osnovu potrošen je, ali ne za nova preduzeća. I pored tog novca od privatizacije zaduživanja su se gomilala. Već nekoliko godina nema krupnih privatizacija kojima bi se popunjavao nedostatak novca u budžetu. I to je kao jedan od problema istakao i premijer Cvetković na početku mandata Vlade. Njegove reči su bile: "Već dugo ništa nismo prodali". Evo, pred kraj mandata ta vlada najavila je privatizaciju ili prodaju "Telekoma". Niko se ne obazire na to što govore predstavnici opozicije, da tako profitabilno preduzeće treba sačuvati u ovom trenutku, da bi donosilo profit državi.
Međutim, kampanju za nove izbore Vlada ne može ni da zamisli bez tog novca koji je planirala od prodaje "Telekoma". Po ovoj ili onoj ceni, ovom ili onom zainteresovanom ponuđaču, prodaće "Telekom", pa će budžet Republike Srbije ostati uskraćen za značajna sredstva u narednim godinama.
Ova kombinacija: zaduženost, nezaposlenost, smanjenje priliva novca u budžet, jedna je od najtežih koja se ostavlja budućim generacijama. Nisam sigurna da bi iko poželeo takvo nasleđe. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 40 minuta.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić. (Nije prisutan.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospođo Čomić, koliko još imamo vremena kao grupa?

Na raspolaganju je 59,30 sekundi.

Sudeći po ovim komentarima, moram da budem baš, onako, oprezan, s obzirom na to da od jutros nijedna opomena nije pala, da ne otvorim ja tu sezonu. Dobro!

Molim vas da ne ometate narodnog poslanika, ukoliko želi da otvori sezonu.