Vi znate da se ne ljutim kada dobacuju. Dobro je, znači, javljaju se, prepoznaju se, menja se dinamika, onda bolje građani razumeju ovo što se priča.
Dakle, preuzimam veliki rizik danas da ponavljam one kritike koje godinama ponavljam i očigledno je neko to zapamtio, neko nije zapamtio. Pa, 'ajde malo da se usmerim i na to šta kažu mediji, šta kažu analitičari. Analitičari kažu – nikad popularnija nije bila jedna vlada i nikada nisu bile toliko popularne stranke kao ove stranke koje su u Vladi. Da li govore istinu, da li prikrivaju nešto, stvarno ne znam? Ali, trudim se da postavim pitanje – na osnovu čega su postigli tu vrstu popularnosti i toliku popularnost? Otpustili, rasprodali, javne nabavke, znate i sami! Po meni, sve loši rezultati, da ne pominjem KiM, da ne pominjem dalje, ali vama je skočila popularnost. I onda se postavlja pitanje – šta je razlog što skače popularnost?
Zamislite, i gospođa Dragutinović se učlanila u ''društvo uspešnih ministara finansija za proteklih nekoliko godina''. Sećate se, Mlađan Dinkić je bio najbolji ministar na svetu, pa je Đelić dobio neko međunarodno priznanje, i gospođa Dragutinović je pred Novu godinu dobila jedno veliko priznanje, tako da je i ona odlikovana?! Za šta su oni odlikovani, meni nije jasno, ali, kažu analitičari, kažu mediji, kažu ove novine gde je Đelić suvlasnik, i ekonomisti i stručnjaci, znate, oni kada uzmu dlaku, pa je seckaju na 16 delova po dužini, sve je moguće.
To znači, gospođo Dragutinović, da ne smem da kritikujem ni Vladu, niti Ministarstvo finansija, jer, prema istraživanju javnog mnjenja, građani jedva čekaju da se Srbija zaduži. Jedva čekaju! Što se više Srbija zadužuje, to više skače popularnost strankama na vlasti. Što više strani investitori uzmu para i pobegnu preko granice, ministri dobijaju još veću popularnost. Tako beše i ono "Jumko", sećate se, uzeo pare i pobegao, kažu da imaju i ovi drugi, ali da ne otvaram tu temu, pošto moram da vas hvalim.
Šta je za pohvalu? Pa, znate, oni ljudi koji su glasali za budžet za 2011. godinu moraju da glasaju i za ove predloge zakone o zaduživanju, jer su oni već sadržani u Zakonu o budžetu. Da li se preko ovog zakona o zaduživanju vidi kakva je ekonomska politika? Vidi se. Šta se vidi? Ne postoji ekonomska politika! Evo jednog primera: ako mi ove godine treba toliko da se zadužimo zato što imamo u budžetu ambis, rupu, onda se postavlja pitanje: a šta ćemo mi da finansiramo od para koje dobijemo po osnovu zaduženja – stimulacije poljoprivredi, penzije, obrazovanje, zdravstvo, vojsku?
Za šta ste namenili ove pare? Onda dolazimo do pitanja – gde je rupa? Rupa je tamo što u čitavom sistemu državnih organa i funkcija državnih organa postoji nešto što ne treba da se plaća. Tu mogu da se naprave velike uštede, ali šta je problem? Problem je što vi baš stičete popularnost na tim mestima gde treba da se prave uštede. To su: državni sekretari, agencije itd.
Dakle, poštovani građani, mi živimo po evropskim standardima. Formalno-pravno mi smo u EU, ali živimo po evropskim standardima, čist komunizam. Zadužiš se, otpustiš i na kraju godine konstatuješ – 40 hiljada građana je više umrlo nego što se rodilo u ovoj našoj Srbiji.
Gde nam je granica, gde su nam teritorije, to ne sme niko da postavi pitanje, taman posla. Zadužujemo se da bismo finansirali, šta? Državnu administraciju. Šta još? Penzije! Kako penzije da finansiramo iz zaduženja, MMF to ne dozvoljava. Da finansiramo zdravstvo? Taman posla da se finansira zdravstvo! Da finansiramo poljoprivredu? Taman posla, pa, poljoprivreda cveta, u proleće, samo u proleće cveta naša poljoprivreda, kada joj je i vreme!
Veliki izvozni rezultati, epohalna zarada, otkupi se pšenica od seljaka po niskoj ceni, pa se posle dva meseca cena digne tri puta. Naravno, biznismeni u poljoprivredi uspešni, a jadni seljak, jadni seljak! On u svom neznanju povećava popularnost dragog mu predsednika. I, Srbija hrli evropskim putem?!
Šta se desilo za tih 20 godina evropskog puta, 10 godina intenzivnog evropskog puta? Šta se to desilo u svetu? U doba globalizacije Kina postala druga velesila po veličini društvenog proizvoda, Rusija stala na noge, Indija će za nekoliko godina biti treća velesila u svetu, Brazil napreduje, Argentina napreduje, napreduju tradicionalni prijatelji Srpske radikalne stranke zbog kojih ste nas napadali 2000. godine, a vaši prijatelji iz Zapadne Evrope u Belgiji 30 meseci ne mogu da formiraju vladu. Pa, šta reče pre neki dan jedan – pa, ako Belgijanci mogu bez vlade, pa, šta će i nama vlada u Srbiji.
Važno je da popularnost skače, važno je da je najvažniji dokument u Republici Srbiji Poslovnik Narodne Skupštine. On je najvažniji akt, kakav Ustav, kakvi zakoni, 126, pa bez obzira koja alhemija da je prisutna. Da li će neko da vraća, to više ne interesuje nikoga u ovoj zemlji, to moram da vam kažem. Gladna usta, naravno, uvek se javljaju državi, od države očekuju, jer je država garant. Država nudi sigurne kuće, narodne kuhinje, nevladine organizacije, sumnjive donatore! A ovde se, u teorijskom smislu reči, razglaba o finansijama, ekonomiji, o epohalnim stvarima – nismo zaduženi 45% od BDP, nego samo 41%. Ovo su najjeftiniji krediti.
Možda "Sosiete generale" kroz dve godine i ne bude na našem tržištu, što nikog ne bi ni iznenadilo, ne samo kada je u pitanju ta banka, nego i druge banke. Vidite da se širom Zapadne Evrope otvaraju afere povodom njihovih banaka, "Rajfajzen", "Hipo Alpe-Adria", da ne ređam dalje.
A ovde, sve je uspešno, mi ćemo u krizi da profitiramo, kao što reče jedan ministar, drugi kaže to će da nas uozbilji, treći da imamo loše rezultate, jer ceo svet ima loše rezultate.
Vidite, zakasnili ste sa ovim oružjem za Alžir. Da ste na vreme dostavili to oružje možda i ne bi bilo ovih pobuna u Alžiru. A sada, posle ovih pobuna, ne znam da li to oružje ide za vlast ili za opoziciju. Ne znam u Garmišpartenkirhenu kakv je nalog došao. To su strašne stvari, a vama skače popularnost. Narod jedva čeka da vas vidi. Ankete kažu da ste popularni, bez ikakvih rezultata ili samo sa negativnim rezultatima, ali Srbija voli da bude u minusu. Srbija voli da bude u minusu i ona je stvarno u minusu otkad se krenulo prema EU i NATO paktu. Tamo gde su oni koji nam zadaju nacionalne, političke, ekonomske i sve muke, vi idete prema njima, strmoglavo, po svaku cenu!
Koliko li je miliona evra upotrebljeno da biste rešili onaj rebus, Upitnik? Pre nekoliko dana ste ga odneli. Da li mi možemo da izdržimo kako vi sada optimistički kažete – kroz pet godina ćemo biti članovi EU? Ko bi to u Srbiji mogao za pet godina da dočeka, kao što vi sanjate? Ali vi to ne sanjate, vi plevite, vi nosite, vi drmate na svakom mestu. Kod vas je izreka, kako, ono, beše – ''IMT, ima li mene tu''? Tako, tako. Nekad je bilo – a, gde sam tu ja, sada je IMT, ''ima li mene tu''?! E, tu ste se vi posvađali, oko – ''ima li mene tu'', a popularnost vam skače.
Koalicione kapacitete neprekidno imate, oni su nepresušni, jer je cela Srbija opredeljena da ide prema EU. Tamo je spas! Još ako iz Brisela dođe neko odlikovanje za nekog ministra, ko sme da veruje u odlikovanja iz inostranstva?!
Zadužujemo se, a ne znamo zašto. Znamo da postoji rupa u budžetu, a ne znamo gde je ta rupa – da li je ta rupa u onom delu gde troši Vlada ili neko ministarstvo, ili je rupa tamo gde su prinadležnosti koje država obezbeđuje građanima. Gde je ta rupa? Setimo se, manje ili više, za budžet Republike Srbije glasale su sve proevropske stranke. Jedina koja nije proevropska i pronato jeste SRS. Znate i sami da za to vaše ne možemo da glasamo. Zato što mi ne glasamo za to vaše, nama pada popularnost, a vi nanosite štetu i skače vam popularnost. Pa, može još malo kod Milana Nikolića, kod Bogosavljevića i kod ovih, ali verujte, svakim danom sve više građana okrenuće se sebi, gurnuće ruke u džep, da vide šta imaju, koliko imaju i koliko mogu da izdrže, koliko su opasne te slatke priče –lepota na dohvat ruke moguća za pet godina.
A, ko će da preživi vas sledećih pet godina ili ovu politiku? Ko još može proevropsku politiku da preživljava u ovoj zemlji? Ne može više narod da trpi ovo. Ovde je potrebna promena politike za 180 stepeni. Potpuno pogrešnim pravcem vodite državu. Taj put kojim ste krenuli neće da omogući normalan život u Srbiji. Manite te vaše ankete i te cice-mice što igrate oko koalicionog kapaciteta, 'oće da uđe, neće da uđe, 'oće da izađe, neće da izađe. Tresete javnost, k'o da se javnost potresla bogzna šta.
Oni su se posvađali oko plena, jer se smanjila bara, a odavno krokodili harali u toj bari, pa porasli, pa im porasli apetiti, pa će sada da krene otkidanje delova. Tako je bilo i 2003. godine. Uvek kada ste vi na vlasti sunovrat je krajnji cilj prema kome vodite ovu državu.
Da li je 400 miliona, 200 miliona, 300 miliona, dva miliona, apsolutno nije bitna cifra, više nije bitno da li je "Sosiete Ženeral", da li je neka druga banka, MMF, Svetska banka ili bilo šta drugo. Vi sistematski uništavate osnovu da bi ljudi razmišljali o nekoj perspektivi, a vama skače popularnost. Stalno vam skače popularnost! Najjači ste sada u Srbiji. Niko ne može sa vama da konkuriše. Jedva čeka narod izbore da glasa za Demokratsku stranku, ZEZ, ZEZ, i koalicione partnere. Zašto?
Maestralni rezultati – na hiljade otpuštenih, penzije značajno porasle za 2%. E, u takvim uslovima vi vodite ovu državu. Ne daj bože da se ostvari vaš scenario, gde onda da završimo? Zahvaljujem, gospođo Čomić. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 15 minuta i 40 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha i to je poslednji prijavljeni govornik.

Zahvaljujem. Koliko imamo vremena, izvinjavam se, samo da znam, kao poslanička grupa?
(Predsedavajuća: Imate 44 minuta.)
Gospođo Dragutinović, da kažem nešto što sam možda malopre zaboravio ili nisam stigao, ali mislim da je neophodno da čujete i vi, a da to svakako čuje i javnost, SRS ni u jednoj raspravi, a ticalo se zaduživanja, nije osporila mogućnost da država svoj deficit finansira zaduživanjem. Iks puta nam je vrlo tendenciozno stavljeno to na teret kao – pa, to je tako, to tako mora, to je jedna od mogućnosti. Mi to ne osporavamo, ali mi, zaista, osporavamo kredibilitet onih koji će trošiti 400 miliona dolara.
Dokument o kojem danas raspravljamo ni u jednom svom članu ili stavu ne ukazuje na to kako će se novac trošiti. Mogu sada da vas pitam i vi možete da mi kažete koliko će novca otići na finansiranje deficita, a koliko novca na refinansiranje dugova i mogu da vam verujem, ili ne moram, ali to nigde ovde ne piše, pa se bojimo da će se, praksa koja je tri godine na snazi, novac trošiti ko zna za šta.
Da li vi možete da se oduprete neformalnim centrima moći koji gospodare Vladom tri godine? Pitam vas da li možete da kontrolišete trošenje 400 miliona dolara? Ako uzmete u obzir šta se sve u sferi finansija dešavalo, kakva nam je situacija, mi opravdano sumnjamo u to. Mi zaista sumnjamo u vaš kredibilitet.
Slušajte sada ovo. Osnovni ekonomski ciljevi Vlade – dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana, ravnomerni regionalni razvoj. Slušajte sada dalje –očekivani rezultat je otvaranje najmanje 200.000 novih radnih mesta u naredne četiri godine i smanjenje stope nezaposlenosti sa 18 na 11,9%. Da li znate odakle je ovo? Ovo je izvađeno iz ekspozea Mirka Cvetkovića iz 2008. godine!
Ne moramo da čekamo kraj mandata – da li možete da nam kažete da će ovo što sam pročitao da se ostvari do kraja godine, kada vam ističe mandat? Nisu nas obmanjivali samo za akcije, pogledajte ko nas je sve obmanjivao, i premijer. Obećao je 200.000 radnih mesta. A od kraja 2008. godine do danas ostalo je 250.000 ljudi bez radnog mesta! Ali, ovo ne govorim da bih zloupotrebio govornicu. Od tih ljudi koji su uposleni vi ubirate porez da finansirate tekuće pristigle obaveze, a da ne govorim o implicitnom dugu koji će tek da dođe i koji se, očigledno, ne uzima u obzir kada se ovakvi krediti povlače.
Zašto smo ljuti i revoltirani? Zato, gospođo Dragutinović, što svi u ovoj državi ne nosimo podjednak teret vaših političkih avantura. Da li znate kolika je prosečna plata stanovnika opštine Lebane? Prosečna plata stanovnika je 1.900 dinara! Prosečna plata stanovnika opštine Vladičin Han je 2.400 dinara! Od koga ćete da uzimate pare da vraćate dugove? Istovremeno vas pitam, gospođo Dragutinović, ovde piše, kao četvrto, ravnomerni regionalni razvoj, da li znate kolika je prosečna plata po glavi stanovnika na Savskom vencu? Prosek za 2010. godinu, zvanični podatak, jeste – 91.000 dinara. Pa, odakle? Kako da čuvamo tu žuč u sebi? Dokle više da trpimo priče o evropskoj Srbiji, o perspektivi u budućnosti i da čitamo ovako poražavajuće podatke?
Gospođo Dragutinović, zašto ne kažete zašto ste platili tri milijarde iz budžeta, samo u januaru? Da li je tačno da ste dve milijarde i 900 izdvojili za aferu "Satelit"? Ko odgovara u Srbiji zbog toga?! Baš vas briga, vi se svađate. Dali smo iz budžeta dve milijarde i 900 miliona dinara, to će se ovim parama pokrivati, zato što je neki mangup potpisao ugovor i Srbija plaća danas penale. E, kao što vi te penale plaćate, a lično niste odgovorni za to, tako će ovi za šest godina da plaćaju penale vaših političkih avantura i egzibicionizma.
O tome niko ne priča. Kakva, crna, evropska Srbija? Ovo nema ni u Trinidad i Tobago, Siera Leone, ne znam ni ja gde, oni koji nemaju još ni kanalizaciju.
Gospođo Dragutinović, pitao bih vas, takođe, još jedanput, da li znamo kako će se trošiti pare? Sada ovi iz vlasti pitaju da li imate rešenje. Oni traže rešenje. Evo, mi smo ponudili rešenje kroz jedan amandman. Ponudili smo vam rešenje, koji nije samo od nas procenjeno da je dobro, da vi možete da se zaštitite od neformalnih centara moći u Vladi, od onih sa kojima ne možete da se suočite i da se obračunate sa njima, tajkuni itd, evo, predložili smo vam da se kao ministar sakrijete iza ovog najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, da Odbor za finansije, videćete u amandmanu, donese odluku na osnovu koje će se trošiti pare iz ovog kredita, a odnosi se na finansiranje deficita.
Evo, vaše diskreciono pravo, kao ministar, jeste da odredite kako ćete da refinansirate dugove. Neka Odbor za finansije donese odluku da se finansiraju programi i projekti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou od ovih 400 miliona dolara. I mi smo spremni kao SRS da damo kompletan predlog odluke, ali neka učešće daju svi, neka se donese uz konsenzus jedna zdrava odluka, da korist imaju svi, pa da korist imamo i mi na jugu Srbije, u Surdulici, a bogami i ovi na severu, u Vojvodini, i da znamo u šta smo potrošili 400, 300 ili 200 miliona dolara iz kredita koji će plaćati oni koji sa ovim nemaju nikakvu dodirnu tačku. Da li ćemo imati sluha za to od vas, ostaje da vidimo.
Evo, mi smo konkretno predložili šta da radite. Ne može niko da pita imate li vi rešenje, evo, imamo rešenje, predložili smo vam i vi možete, ponavljam, iza njega da se sakrijete. Ne možemo više da krijemo glavu pod tepih, u pesak da je zabadamo. To više ne ide. Doveli ste Srbiju u takvu poziciju.
Danas je u jednoj fabrici u Surdulici, gospođo Dragutinović, policija intervenisala sa otpuštenim radnicima. To je "RS Partners", fabrika privatizovana.
(Narodni poslanik Slavoljub Stajković, sa mesta: Ko je privatizovao?)
Vlada Republike Srbije i Agencija za privatizaciju, gospodine Stajkoviću, pa je onda Agencija za privatizaciju napravila 10 kontrola u toj fabrici i na osnovu tih kontrola je donela rešenje o raskidu ugovora, a onda je neko iz neformalnih centara moći naredio Agenciji da poništi odluku o raskidu ugovora, pa je, onda, novi – stari vlasnik vratio sebi firmu i otpustio 40 radnika.
A, znate šta radnici traže? Radnici traže da ih čak i otpuste u skladu sa zakonom. Neka ih proglase za tehnološki višak i otpuste u skladu sa zakonom, a ne pošto-poto da ostanu i ta agonija se prenela na obračun policije i radnika, bez ikakve potrebe. Niti je to slabost radnika, niti problem policije, niti problem vlasnika. To je slabost i nespobonost države, ali država je sposobna da povuče 400 miliona dolara, bez ikakvih problema. Ko će i kako da ih troši, niko od ovih ljudi koji će glasati za to ne zna ili će možda zbog političkih …
Ne znam da li ste čitali poslednji intervju gospodina Bajatovića, direktora "Srbijagasa". Čovek ne može neku imovinu da uknjiži 11 meseci. Znate li šta kaže? Pa, zamislite kako bi bilo onima koji nemaju političke veze u Vladi. Ej, i, Vlada ima obraza da nam traži u takvom ambijentu saglasnost za 400 miliona dolara? Pa, ne pada nam na pamet da to podržimo.
Gospođo Dragutinović, ovo je, ponavljam, u ime SRS, organizovano rasipništvo i vi ste prvi čovek, tako su se karte podelile, u ovoj državi, koji to mora da zaustavi. Radikali su vam ponudili mogućnost da vam u tome pomogne Skupština. Podneli smo još jedan amandman, moja koleginica Lidija Dimitrijević, ako ga usvojite, a ne možete, jer ste se, pretpostavljam, limitirali raspisivanjem tog javnog poziva, u javnom pozivu ste tražili da za šest godina platite kumulativno ovaj dug, takvi su uslovi iz poziva u javnoj nabavci. Čiji su to bili pritisci? Ko je to iskukao? Koji neformalni centar moći? Da li banka ili neko drugi u Vladi? Mi tražimo te odgovore.
Znate, gospođo Dragutinović, od vas kao ministra finansija možda građani ne očekuju više, ali kao ministar finansija vi ste dužni da im to ponudite – javnost i da im kažete zašto povlačimo ovaj nepovoljni kredit. Kredit je nepovoljan, zbog modela kako će da se vraća, jer ćete da vratite kamatu šest godina, a onda ćete 400 miliona odjednom da date. Odakle? Od radnika "5. septembra" ili "RS Partners" iz Surdulice? Šta ćemo sada da prodajemo? Nemamo ostrva kao Grci itd. itd.
Neko se malopre dotakao ''Telekoma''. Ili garanciju i sigurnost tražite u prodaji ''Telekoma''? Mi smo protiv toga, protiv prodaje ''Telekoma'', zato što prihoduje, ali nismo proti toga da elemente korporativnog upravljanja uvedete ''Telekom''. Znate li zašto vam to govorim, gospođo Dragutinović? Decembra 31. 2010. godine na konto prodaje dopuna od 200 dinara ''Telekom'' je inkasirao 300.000 evra u jednom danu. Prodali su preko milion i 100.00 vaučera sa 200 dinara dopune. Ne govorim o porukama, o ostvarenom saobraćaju itd. Zašto biste to prodavali? Zašto bi država to davala? Zato što vama treba, jer idete na izbore.
Ali, sa druge strane, da sedimo u Vladi, ne bismo dozvolili da ''Telekom'', čiji je osnivač država, uvede naknadu od dinar i po na ostvareni poziv, na uspostavljenu vezu. Da li je neko od vas koji koristi mrežu 064, potrošač, pitan za to, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača? Možete da pričate i ne morate, ali kada uspostavite vezu to vas košta dinar i po. Proverite da li je tako. To su slabosti Vlade i države. To su institucije čiji ste vi osnivač, kao Vlada.
I, dok tu ne pokažete volju i opredeljenje da štitite javni interes, sve što radite, pričate i govorite ili što pokušavate da uradite jeste u stvari prodavanje magle. Ovo organizovano rasipništvo mora da se zaustavi. Očigledno je da nemate snage za to. SRS ne može da podržava ovako nešto. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 13 minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha i on je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan od zakona kojim se ova država zadužuje i za iznenađenje jeste to da umesto da danas na ovoj sednici razgovaramo o krizi Vlade, krizi sistema, o nezaposlenosti, nelikvidnosti privrede, nelikvidnosti društva i državnih institucija, razgovaramo o zaduživanju.
Primereno je bilo, imajući u vidu krizu Vlade, da na ovom vanrednom zasedanju razgovaramo o toj krizi, da se iznese sve ono što je izneto u javnosti. U javnosti je koaliciona vlast napadala deo te vlasti i govorila o protivzakonitom delovanju, o štetnim ugovorima, štetnim potezima pojedinih ministara i državnih institucija itd. Odjednom je to sve zakopano, stavljeno pod tepih i biće verovatno iskorišćeno onog trenutka kada dođe predizborna aktivnost, a najverovatnije će doći vrlo brzo.
Ono što je tragično jeste nemogućnost aktuelne vlasti da obezbedi normalno poslovanje. Ovde je prisutna ministar finansija, u nekoliko navrata, govorila da se deficit budžeta može rešiti samo na dva načina: jedan način je zaduživanje ili kod domaćih poslovnih banaka ili kod banaka i finansijskih institucija u svetu, a drugi vid je privatizacija.
Dok druge države ili druge vlade daleko temeljitije ulaze u problem deficita, analiziraju postojeće stanje, prave programe mera, idu u zakonske projekte koji sužavaju određena socijalna davanja, ova vlada strmoglavo ulazi u zaduživanje.
Već u nekoliko navrata, a i SRS je u pisanoj formi i usmenim izlaganjima ovde u parlamentu i javnosti ukazivala na potrebu štednje. Prvi zadatak ove vlasti je štednja, kao što je to prisutno u celom svetu. Evo, da krenemo od Grčke. Šta je Grčka učinila s obzirom na to da ima teško ekonomsko i finansijsko stanje? Smanjila je budžet za 2011. godinu za 9,15 milijardi evra. U Memorandumu u poslovnoj i finansijskoj politici od 2011. do 2014. godine plan je da se uštedi 30 milijardi evra. U merama za smanjenje deficita predviđeno je smanjenje socijalnih davanja, smanjenje subvencija, smanjenje broja agencija, smanjenje broja radnika u administraciji, povećanje PDV sa 19 na 23%.
Recimo, da uzmemo Nemačku, Nemačka je u Programu mera za regulisanje teškog ekonomskog, socijalnog i finansijskog stanja u programu mera od 2011. do 2014. godine planirala uštedu od 80 milijardi evra, smanjenje socijalnih davanja za 30 milijardi evra, smanjenje radnika u administraciji, smanjenje broja regulatornih tela, smanjenje subvencija itd. itd.
Ovo su mere koje preduzimaju države koje su u daleko povoljnijem ekonomskom, finansijskom i socijalnom stanju nego što je Republika Srbija. Ova vlast nijednu od ovih mera nije predvidela. Njih to nije interesovalo, a to najbolje pokazuje današnja situacija. Prva tačka dnevnog reda je davanje garancija, opet zaduživanje, a druga tačka je zaduživanje, i to najbitnije. Najbitnije je da se zadužimo da bismo mogli izmiriti sve one rupe koje postoje u budžetu.
S obzirom na to, da pred kraj godine, kada smo usvajali budžet za 2011. godinu, nismo imali dovoljno vremena, jer je od strane aktuelne vlasti u tački u kojoj je bio Zakon o budžetu bilo i 11 finansijskih akata, 11 finansijskih zakona, nismo mogli ukazati aktuelnoj vlasti i javnosti koje pogubne posledice imaju ti zakonski propisi.
Pročitaću član 2. budžeta, koji je sad važeći budžet za 2011. godinu, koji odslikava stvarno stanje u oblasti finansija, u oblasti fiskalne i finansijske politike ove vlasti. Član 2. kaže ovako – Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita iz člana 1. Zakona o budžetu u iznosu od 93 milijarde, za finansiranje otplate duga u iznosu od 410 milijardi (da ne čitam ove nule) i nabavku finansijske imovine u iznosu od 30 milijardi, planirano je da se obezbede iz kredita u iznosu od 130 milijardi dinara, kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti u iznosu od 382 milijarde i iz neutrošenih sredstava iz prethodnih godina u iznosu od 21 milijardu. Radi se o svotama preko 5 milijardi evra za saniranja stanja, saniranje deficita i refinansiranje duga, što dugoročnog, što kratkoročnog.
Zbog javnosti moraću da pročitam još nekoliko finansijskih pokazatelja koji odslikavaju katastrofalno stanje u budžetu. Aktuelna vlast, a i ministar finansija se opredelio za najnepovoljniju varijantu punjenja budžeta i izmirenja budžetskih obaveza, i to, kroz kratkoročno zaduživanje, prodajom hartija od vrednosti, ali je bitno napraviti jednu skalu zaduženosti u smislu prodaje hartija od vrednosti.
Godine 2008. prodato je ukupno osam milijardi dinara, mislim na kratkoročne hartije od vrednosti, kamatna stopa je bila 8%. U 2009. godini – 202 milijarde, sa osam milijardi u 2008. godini na 202 milijarde, a kamatna stopa prosečno, nešto, preko 9%. U 2010. godini – 369 milijardi. Još jednom ponavljam, krivulja ide vrtoglavo, sa osam milijardi na 369 milijardi.
Plan za 2011. godinu je 534 milijarde, od toga: 130 milijardi kroz zaduživanje. Verovatno je i ovo jedan od tih kredita zaduživanja. Ali, ono što je pogubno, ono što je tragično po interese ove države, to je kamatna stopa po kojoj uzimamo, po kojoj prodajemo, odnosno naša obaveza koja će proizići u smislu namirivanja kamata i drugih davanja, prodajući ove hartije od vrednosti. Ona se već sada kreće preko 15%.
Zemlje u regionu – Hrvatska, Rumunija i Bugarska prodaju svoje hartije od vrednosti po daleko povoljnijim uslovima: za 2, 3 i 5%. Kod nas je 15%, a verovatno će ova stopa biti i daleko veća.
Zanimljivo je, a moram izneti ove podatke o tome, koliki je deficit u poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji. Godine 2007 – 13,5 milijardi, 2008. godine – 70 milijardi, 2009. godine – preko 100 milijardi, 2010. godine, negde, po završnom računu preko 100 milijardi, a u planu za 2011. godinu je, oko, 120 milijardi.
Gde je tu kraj? Iz kojih sredstava će ovo društvo izmiriti obaveze? Rekao bih ovako, da je ova vlast uspešno zadužila našu decu i unuke, e, sad, ovo su sada kreditne linije gde zadužujemo i praunuke.
Kada će se vratiti ova sredstva? Iz koje akumulacije? To je tragično, to je najtragičnije. Još je tragičnija slika ako iznesem podatke o tome gde još postoji deficit u našem sistemu – i u tekućim plaćanjima i u spoljnotrgovinskom poslovanju. Deficit, gubitak privrede u 2008. godini bio je 50 milijardi, a u 2009. godini bio je 95 milijardi. Ove godine će najverovatnije biti, oko, 150 milijardi dinara itd.
Nemamo zdravu tkivo. Prezaduženi smo. Dovedeni smo u poziciju ropstva. Od koga? Od onih koji nam plasiraju ova sredstva. A, ko je kriv za ovo? Aktuelna vlast.
Umesto da ovde razgovaramo o kreditnim linijama za razvoj poljoprivrede. Zašto poljoprivrede? Zato što poljoprivreda u poslednjih sedam, osam godina ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, sa vrlo malim i minornim sredstvima: od 150 miliona evra do 200 i nešto miliona evra. Tragično je to da ne ulažemo u ono što nam donosi strahoviti profit i suficit. Suficit za 2010. godinu je dve milijarde i 200 i nešto miliona dolara. Uloženo je samo 150-ak miliona evra. A, zašto nismo uložili više? Aktuelna vlas ne može naći sredstva da pomogne poljoprivredi. Pa, prvi zadatak je uložiti u poljoprivredu. Od toga živi 500 hiljada ljudi.
Ali, ulaže se, a imam i te podatke, u neprofitna preduzeća. Ulaže se u restruktuiranje propalih preduzeća. To restruktuiranje traje godinama. Odliv sredstava u tom pravcu je neverovatno veliki. I, niko ne pravi projekte o tome, o isplativosti tih investicija.
Ovde imam podatke, koje sam pripremio, za finansiranje poljoprivrede, u samo poslednje četiri godine. Ukupno će se za poljoprivredu izdvojiti 650 miliona evra. A, suficit je od prodaje poljoprivrednih proizvoda u poslednje dve godine dve milijarde i 300 miliona evra; dakle, uloženo je samo 650 miliona. Pa, zašto nismo uložili dve milijarde pa da imamo 10 milijardi izvoza, pa da imamo suficit i a pokrijemo sve ove rupe koje imamo u budžetu?
Gospođo Dragutinović, da li imate računice? Da li imate analize o isplativosti ulaganja u privredu? Evo vam podataka: kroz subvencije privredi, ono što je otišlo, ne govorim preko Fonda za razvoj, preko raznih drugih ministarstava, nego samo o onom što je otišlo preko Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, u 2008. godini – 550 miliona evra. Mislim da tu možemo odbiti ono što su rashodi Ministarstva, pa da umanjimo za, jedno, 20 ili 30 miliona, ali sam uzimao one ukupne cifre za Ministarstvo: u 2009. godini 500 miliona, u 2010. godini – 400 miliona evra, u 2011. godini, oko, 400 miliona evra. Prema tome, milijardu i 850 miliona je dato za privredu.
I, šta imamo u privredi? Imamo 400 hiljada ljudi koji su izgubili posao, u periodu od 2008. godine pa do danas. Tragično je to što nam MMF izlazi sa takvim podacima koje niko ne osporava. A, šta nam kažu naši zvanični podaci? Svega nekoliko hiljada, kada se uporedi ono što je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u 2008. godini to je, negde, 160 i nešto hiljada na evidenciji, a sadašnji trenutni podaci su, oko, 730 hiljada, dakle, oko 30 hiljada – MMF kaže da je to oko 400 hiljada. Pa, ko tu sada laže? Ako su ti podaci MMF netačni, onda MMF treba da bude ''persona non grata'', treba da bude isterana iz Srbije. Ako su ti podaci tačni, onda morate napraviti analizu i objasniti građanima kako ćete prevazići to stanje.
Da se vratim na poljoprivredu. Za ove četiri godine za poljoprivredu će biti uloženo 650 miliona, a za privredu će biti uloženo tri puta više – milijardu i 850 miliona. Videli smo koji su efekti ulaganja u poljoprivredu, a znamo kakvi su efekti, 400 hiljada ljudi nema danas u privredi, za te četiri godine.
Imamo ogromnu nelikvidnost privrede. I dalje se bezglavo ulaže u privredu, umesto da napravimo pravi program, da napravimo program mera pa da dođemo do pravog stanja i da rešimo sve ove probleme koje imamo.
Na kraju, samo da kažem o tragičnim podacima, jer kada saberemo deficite budžeta od kako ste vi na vlasti, ove gotovo tri godine, imamo da je ukupan deficit preko četiri milijarde evra. Sa četiri milijarde evra mogli smo nabaviti, potrudio sam se, pa sa pribavio i određene podatke, putari kažu – sa dva miliona evra može se napraviti jedan kilometar puta, dakle, za četiri milijarde mogli smo napraviti 2.000 kilometara autoputa, taman do Moskve. Prema tome, samo sa deficitom. Ne govorim o drugim deficitima, ne govorim o drugim gubicima koji su u oblasti privrede i ukupnosti u Republici Srbiji.
Sa četiri milijarde evra mogli smo napraviti vodovod do Tokija, mogli smo napraviti kanalizaciju do Pariza. E, vidite, samo kroz deficit. Gde je to završilo? Završilo je u javnoj potrošnji. Završilo je tamo gde ne sme da završi. Mora da završi u primarnoj proizvodnji. Mora da završi tamo gde je neophodno, gde će se oploditi i gde će se vratiti u budžet. Nažalost, vi to ne radite.
Tragična je situacija. Tragična je situacija kada vi ovde, pred poslanicima, pred javnošću kažete da se deficit budžeta može rešiti samo na dva načina: zaduživanjem i prodajom. SRS je apsolutno protiv toga da bilo šta prodajete. Najprofitabilniju firmu, "Telekom", vi ćete prodati za nekoliko meseci. I, šta ćete učiniti sa tim sredstvima? Ponovo u javnu potrošnju, u predizborne aktivnosti i povratak onih kredita koje morate vraćati, jer oni koji su vam dali ta sredstva traže ta sredstva i verovatno ćete prodati, to je bivši ministar ekonomije i regionalnog razvoja i naglasio, da se moraju vraćati uzeti krediti. E, tako ćete vi razbucati ovo. Ostaje ''Elektroprivreda'', ostaje još nekoliko firmi.
Moram još nešto reći, ono što Vlada čini u praksi, to je da nije napravljena strategija privatizacije, da smo mi od 2001. godine, kada je donesen zakon, ušli u tu sumnjivu privatizaciju, poklonili, predali, itd. sredstva, umesto da koristimo po odredbama Zakona o privatizaciji. Trebalo je 50% da ide u razvoj i razvojne fondove, kao i restrukturiranje vrlo bitnih sistema od kojih ćemo imati koristi i koji će donositi dobit, koja će se pretočiti u budžet, mi smo ta sredstva prebacili u budžet, stvorili smo preduslove da vlast radi, da se koriste za razne marifetluke, a nismo ulagali u zapošljavanje.
Ostalo je u sistemu prodaje još nekoliko velikih javnih preduzeća i mala komunalna preduzeća. Kakva je praksa kod malih komunalnih preduzeća? SRS je u poslednje tri, četiri godine to bar desetak puta rekla. Ne vodite računa. Obezglavili ste lokalnu samoupravu, koja više ne može voditi računa o komunalnoj privredi. I, šta se sada dešava? Lokalna samouprava sada traži rešenja. Jedno od rešenja je prodaja komunalnih preduzeća. Na temelju kog zakona?! Vlada je formirala jednu komisiju za izradu strategije. Nema strategije. Mi ćemo opet doći do zakona kojim će se omogućiti prodaja komunalnih sistema, obezglavićemo i to malo sistema koji rade, a ta komunalna preduzeća su danas prezadužena, lokalne samouprave ne mogu servisirati zbog ogromnih socijalnih problema u lokalnim samoupravama, ne mogu finansirati ni sanirati teška stanja u tim javnim preduzećima i onda dolazi do samovolje: prodaje, ustupanja nekih komunalnih sistema, itd. To se mora sprečiti.
Gospođo Dragutinović, vi imate vrlo odgovorno ministarstvo. Vi finansirate deo ovog sistema lokalne samouprave itd. Vi znate da ste u 2010. godini da preko tridesetak milijardi uskratili lokalnoj samoupravi. Zato najveću odgovornost snosi vaše ministarstvo. Ali, to nije prva godina, to je treća godina. Uskraćeno je lokalnoj samoupravi 66 milijardi u periodu vladanja ove vlade i ove vlasti. Nestaje nam selo, nestaje nam radništvo, nestaju nam komunalna preduzeća, samo zbog toga što ne radite, što ne štedite i što ne stvarate uslove da zaposlite narod!
Evo još podataka o zaposlenosti. Da li je iko napravio analizu od resornih ministarstava o tome kako zaustaviti ovaj sunovrat zaposlenosti? Godine 1989. bilo je dva miliona i 650 hiljada, sada je zvanično po ovim podacima, da li su oni tačni ili nisu, imamo neke podatke, milion i 800 hiljada zaposlenih. Pitanje je, dok nam MMF to ne donese, mi to ne znamo, jer se sve frizira. Po tim podacima je 850 hiljada ljudi u poslednjih 20 godina ostalo bez posla. Gde je tu kraj? Kako to zaustaviti? E, te odgovore nam morate doneti ovde, a ne zakon o zaduživanju, nego zakon kojim ćemo zaustaviti te negativne tokove, sa pravom analizom stanja i programom mera za sanaciju svega postojećeg. Hvala. (Aplauz)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da)

Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, svi smo se radovali da Skupština krene, da počne da se radi, da se nešto dogodi, naravno, pozitivno. Ovih dana, imalo smo veoma energičan nastup premijera, koji je bio kategoričan da hoće da iseče u korenu neke probleme i da se pređe u rešavanje. Međutim, danas, na ovom prvom zasedanju, prva i druga tačka dnevnog reda, kako naš narod kaže – ''prvo pa muško'', kredit, zaduženje, ponovo krećemo, i kako ono naš narod reče: ''po jutru se dan poznaje'', dakle, u ovoj godini nema ništa, sve je prazno.
Pre neki dan, u jednoj zabavnoj emisiji, kod Ivana Ivanovića, gledam ministra Šutanovca, pa, kada je objasni da SDPR radi, pa izvoz, pa je to rekord, pa nikad u istoriji nije bio toliki izvoz, takav posao, takav biznis, milijarda i 200 miliona, a ono, sad, SDPR traži da odobrimo kredit?! Ne razumem, o čemu se radi.
Kada pogledate, gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika države, koji je u izbornoj kampanji kada se ovaj parlament formirao održao svoje slovo kao šef države i rekao – 200 hiljada novih radnih mesta, 2010. godine 200 hiljada automobila u "Fijatu" izvoz, 200 hiljada automobila napolje, ulazak u EU 2013. godine, to je bilo kao dogovoreno, itd, četiri autoputa odjednom, iznenadim se kada vidim ovo ''Pojate-Preljina'', ma, 'ajde, nek' se gradi, šef države staje na čelo Odbora za infrastrukturu, odnosno Saveta, i to je tako, koridori, svi će biti završeni 2012. godine i, mi se obradujemo – narod, naravno, podrži to sve.
A, međutim, evo, rezultat na današnji dan – 400 hiljada otkaza. Svakog dana 550 građana Srbije ostane bez posla. To je pre neki dan objavljeno.
Zaduženje, svakog minuta 3,5 hiljada evra, a onih hiljadu evra što je obećano, nema razgovora, to više niko i ne pominje. Od četiri autoputa nema nijednog. Od koridora, nešto su počeli, začeprkali tamo u Vojvodini, i od toga ništa.
Evropska unija – pomereno pet godina, realno 2018. godine, ali biće, otprilike, 2020. godine. E, sad je važno, upitnici su se popunjavali, to je važna stvar i važno je da smo upitnike završili.
A, ''Fijat'' ne radi, uopšte! Došli Italijani i vrše testove i, umesto u 2010 – 200 hiljada automobila, kako smo mi ulagali sredstva iz budžeta i finansirali to sve, e, da li je ovde gospodin Stevanović, ja ga ne vidim, on je to pričao, pa još jedan gospodin ministar, da mu ime ne pominjem, izvoz, "Fijat", budućnost Srbije. E, sad, nema "Fijata". A, ja, bogami, čujem da se ''Fijat'' povlači iz Srbije, to je skoro i sigurno, i zato je i ''pukla tikva''.
E, zato sam predlagao da se napravi jedan anketni odbor.
Izmigolji nam se guverner, ode i ne pozdravi se, nije nas ni pozdravio, a sada hoće i ministri, mi samo konstatujemo, jedan po jedan odlaze.
Naravno, ovaj parlament počinje da bude neka "sigurnu kuću", vidim da je vama poenta da pravite neke ''sigurne kuće''. Sada je i ovo neka "najsigurnija kuća", da svi oni koji ne urade ništa, koje skloni neko sa vlasti, oni će doći u parlament.
Gospodo, očekujem da gospođa ministarka pokaže malo ozbiljnosti, jer voditi finansije jedne države, to je izuzetno odgovoran posao.
Ja vas otvoreno pitam, šta je sa "Fijatom"? Gospođo, milione evra smo uložili u infrastrukturu Kragujevca, u njihove ''Fijatove'' projekte, poklanjali zemlju, gradili, radili šta su hteli, demontirali, sekli mašine, sekli liniju – šta je sad? Ko će ovde nas da obavesti o rezultatima svega toga što se događalo?!
E, sad, ima jedan problem, dođe jedan Indus, ovde, zapali nas za neke silne pare, "Magnohrom", tamo to, vi znate, gospođo, ode to sve od MOBTEL-a, sve se to iskrčmilo umesto ovih autoputeva, e onda, dođoše neki iz ''Jure''. Pa, imamo jednog ministra koji se sa njima slikao, vodio ih, pa, oteše nama vlast u Rači, pa kažu – kakva, bre, Nova Srbija, svi morate da budete ovde u nekim regionima, da bi ''Jura'' radio! A mi dajemo 10 hiljada evra po radniku, mi odrešili kesu, samo cepamo, e, sad ''Jure'' nema nigde. Gde je ''Jura'', gospođo Dragutinović?! Danas svi radnici sede u opštini i čekaju ''Juru'', nje nema! ''Jura'' je trebalo da bude i u Nišu, i u Kragujevcu, i gde, sve, nađoste neku ''Juru'', šta radite s tom ''Jurom'', ali ''Jure'' više nema, niko ne pominje.
E sada, mi hoćemo Anketni odbor da vidimo šta je sa ''Jurom'', šta je sa "Fijatom", šta je sa autoputevima, šta je sa parama od MOBTEL-a, sa ''Zagrebačkom bankom'', kada je nudila – kako je pravobranilac mogao da se odrekne tolikog kapitala i da se to prebaci na privatne račune, i to šifrovane, čije su to šifre i niz drugih problema?!
Šta je sa ''Nuba investom'', otkud ''Nuba invest'' ovde, kako sa tri hiljade evra, bez direktora, bez tendera, bez ičega, da dobije posao?! To su sve vrlo interesantna pitanja.
Šta je sa ogromnim investicijama, šta je sa tom Starom planinom, milijarde, pa Golija, pa Divčibare, pa skijališta, pa ceo svet dolazi da skija u Srbiju?! E, tamo su sad koprive od dva metra, gospođo ministre, više niko i ne pominje. Tamo je ostala neka najmodernija oprema, dovezena iz sveta, namontirana i zaboravljena. E, sad bismo voleli da mi to malo i pogledamo, da vidimo šta se sa tim dogodilo – kud ova Srbija ide i za šta nas više zadužujete. Za šta trošite te pare?! Zar mi da pokrijemo iz ovog kredita jednom ministru koji napravi sajt, galantan čovek, ono – evo ti 25 hiljada evra napravi sajt.
Ljudi moji, da li ste normalni, da li tamo neko brine o vama? Stvarno očekujem da ovde jednom dođe predsednik države i da ga pitamo, predsedniče, šta se to događa?!
Dođe čovek i da 25 hiljada evra za jedan sajt! To ljudi rade sada za 300 ili 400 evra, možete to sad koliko hoćete da nađete. I, ko su ti koji su to radili?!
Međutim, vidim da nema ništa. Jeste napravili u poljoprivredi ''fenomenalan posao'' – izvozi kukuruz i pšenicu po 12 dinara, a sada plaća naš seljak 26 dinara, gospođo! Znate li pošto je kilogram hleba sada? Jedan kilogram vam je 40 dinara. Znate li da je koncentrat sa 22 dinara otišao na 42 dinara?! E, znate li da je nafta za poljoprivredu, sa 76 dinara, sećam se odlično kada sam bio u Vladi, sada došla na 110 dinara.
Razumem da ste uzeli ovaj kredit za poljoprivredu, dolazi setva pa da uložimo, pa ćemo to do zime da vratimo, da oplodimo, za subvencije, da se više poseje, da se više uradi. A, vi uzimate za ove tamo što su raskalašni bili, što su razbacivali, trošili i tako dalje, i to se sve završilo.
U ovoj zemlji svi štrajkuju. Koga god pitate šta radite, svi kažu – idemo u štrajk. Neko sada, tu je kombi prevoz, taksisti, prosvetari, zdravstveni radnici, pa, i policija. A vi svi srećni u Vladi i nasmejani, vidim, lepo izgledate, svi ste puni neke pozitivne energije, svi bili na skijanju, izodmarali se, evo, idete na letovanja, zimovanja, ne pitate koliko košta.
Vidim, ministar odbrane vodi svitu, pa imamo jednog ministra skijaša, on voli da skija, valjda, pod stare dane proradilo mu nešto, ne silazi s planine. Naravno, treba to sve da se poplaća – e, sad ćemo da uzmemo kredit, da sve to raskalašno poplaćamo, da završimo. Prema tome, urazumite se i povedite ovu državu, bar, bilo kol'ko onako ispravno kako to treba dase radi ili raspišite izbore.
Ja vidim da ste vi svi nemoćni, da ste se vi svi predali, razbežali ste se, pojurili, ne može niko da vas nađe. Tražite nekoga u Vladi, nikoga više, doduše, vas nisam tražio, ali ove koje tražim nikoga nema. I oni službenici kažu – nemamo pojma. Gde ste? Nemamo pojma!
E, šta je bilo? Izbori su jedini lek. Vi drugi lek ne možete da primenite. Mi smo vam dali da vežbate, evo, skoro, tri godine, tri građevinske sezone – 5.000 stanova Dulić pravi svake godine i samo da počne. E, sada je rekao, u aprilu konačno počinje 5.000, kada je našao "Monteru", ona je bila nekako blokirana, pa nije mogao da joj da posao, valjda se to i čekalo, ali ni od toga, otprilike, neće biti ništa.
Prema tome, izbori su jedini način. Evo, ja sam danas doživeo jednu prijatnu vest: čujem u Kuršumliji, tamo, štrajkuje opština, smenjuje Marković predsednika Opštine – jeste dobar čovek, doduše, i jeste naš iz stranke, voli ga narod, narod neće da podrži promenu, a Marković uporno hoće da ga promene. I, danas, vidim, smrklo se i demokratama, pa i vi prešli kod nas i došli i kažete, 'ajde da učvrstimo to, kada narod 'oće, i svaka vam čast! (Aplauz)
I, želim da pozdravim demokrate iz Kuršumlije koji su došli tamo gde im je mesto i rekli – ne možete više tako da se igrate sa narodom, pustite Markovića šta priča i tako dalje, napravila se jaka većina…

Narodni poslaniče, s punim razumevanjem za vaše oduševljenje na terenu u Kuršumliji ili bilo gde, ja vas, ipak, molim da govorite o temi koja je na dnevnom redu.

Dobro, u redu. Međutim, gospođo Dragutinović, vi znate dobro, vi ste se založili da se ugasi koncesija koja je 2012. godine trebalo da završi autoput do Požege. Rekli ste šta je to, kakva koncesija nama, mi imamo para – pa šef vodi Savet za infrastrukturu, to ćemo mi sami, bre, kakvi koncesionari, to je prava stvar, mi sami imamo naše pare, naša sredstva.
Nema od toga ništa, gospođo! Nijedan metar niste napravili! Rečeno je da ćete to završiti sami, ugasili, i neka to ide na vašu dušu. Videćemo šta će od toga biti.
Prema tome, savetujem vam, iskreno, nemojte se više brukati. Vidite da to ne ide, vidite da su mnogi digli ruke i odlaze iz te Vlade. Naravno, vi ovde konstatujete da su otišli. I oni su u pravu što vas kritikuju, a i Vlada je u pravu što njih izbacuje. Svi ste vi u pravu, ali idite što pre! Jedini način su izbori da se ovo razreši. Mislim da ćete konačno da se urazumite i očekujemo kad još malo otopli, kad vas ovaj narod stisne i pritisne, da ćete to i prihvatiti.
Prema tome, gospođo Dragutinović, nemojte mnogo da se branite, vidite i sami da ste nemoćni, ne možete da uradite, to mora da se radi vrlo ozbiljnije, studioznije. Makroekonomsku politiku jedne zemlje organizovati i voditi jeste izuzetno složeno pitanje. A, naravno, kada odete kod Ivana Ivanovića, možete da pričate šta god hoćete, tamo sve trpe u toj emisiji, i da ste dobri, da ste uspešni i sve ostalo. Prema tome, ove vaše ankete koje radite, to vi radite za vas. Ovo što vam ''Cesid'' gura iz sve snage u nedra…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozorila sam vas da, uz puno razumevanje za širinu teme…)
…ne ide, evo, završavam, završavam…
(Predsedavajuća:…kada je tema dnevnog reda postoji, ipak…)
…prema tome, nemojte nas više zaduživati, idite što pre!
(Predsedavajuća: Molim vas da me saslušate, narodni poslaniče.)
Hvala, gospođo Čomić, bili ste izuzetno ljubazni.

Ja vas molim, narodni poslaniče, Miroslave Markićeviću za dobrodošlicu, u dobrom zdravlju u mandatu do kraja. Da, ipak, nepoštovanje Poslovnika je nedopustivo.

Da li želi reč još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. stav 4, od predsednika, ovlašćenih predstavnika ili poslanika koji imaju pravo na pet minuta? (Ne)

Da li ministarka želi reč? (Da)

Reč ima ministarka Diana Dragutinović.