Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove 2. tačke dnevnog reda kada je gospođa Dragutinović koristila svoje vreme ovlašćenog predlagača, odnosno kada je govorila ispred Vlade, ta nepuna dva ili tri minuta iskorišćena su za priču o proceduralnim aspektima ovog kredita, odnosno ovog zakona, ali ono što se, takođe, moglo čuti u današnjoj raspravi jeste da proceduru kada je u pitanju ovaj kredit zaista niko nije osporavao.
Što se tiče SRS, mi ćemo imati jedno pitanje, a tiče se procedure u postupku raspisivanja kod javne nabavke, ali nešto malo kasnije. Ono što je činjenica i ono što je problem jeste to da su svi poslanici koji se interesuju za ovaj zakona, pa i poslanici SRS, ostali uskraćeni za odgovor o političkom aspektu ovog kredita. A, suštinsko pitanje, koje se danas postavlja pred sve poslanike u ovom parlamentu, jeste – kakav je kredibilitet Vlade da izađe pred Skupštinu sa zahtevom da joj odobrimo 400 miliona dolara i, na kraju krajeva, kakav je kredibilitet ministra koji nas danas ubeđuje da treba u danu za glasanje da podržimo ovakvu odluku?
Evo zašto to pitam, mi smo u proteklih nekoliko dana imali priliku da slušamo sve i svašta o toj vladi, to nije iznosila opozicija, nije iznosila SRS, o svemu i svačemu ste slušali iz usta jednog od potpredsednika, sada već bivšeg potpredsednika Vlade Republike Srbije, u tim pričama mi smo čuli da odluke u Vladi donose neformalni centri moći. Ono što danas želim da pitam i poslanike skupštinske većine koji će podići ruku za ovaj kredit, a bogami i ministra, ukoliko se pojavi u Skupštini, da nam kaže koji će to neformalni centri moći odlučivati o ovih 400 miliona dolara? To nije 10.000 dinara ili 15 ili 20.000 dinara. Naravno, ja nisam neko ko je sklon rasipanju, poštujem svaki dinar, ali ovde se radi o jednoj ozbiljnoj cifri, gospođo ministar.
Samo da vas, na neki način, upoznam sa onim što sam pitao – koji će centri moći raspolagati sa ovih 400 miliona dolara, ko će o njima donositi odluke, pošto to, kako bivši potpredsednik Vlade kaže, ne rade ni predsednik Vlade niti ministri u Vladi.
Sa druge strane, ja sam, gospođo Dragutinović, u vašem odsustvu osporio i vaš kredibilitet kada je u pitanju vaš zahtev da glasamo za ovaj zakon. Podsetiću vas da ste, samo, pre dva meseca pred ove poslanike izišli sa setom izmena i dopuna poreskih zakona i stiče se utisak da niste imali argumenata da ubedite i poslanike skupštinske većine da podrže taj predlog Vlade, koji ste u ime Vlade vi doneli u Skupštinu. Mi u SRS duboko smo ubeđeni u to da ste znali kako će da vam iskasape zakone ne biste ih ni izneli pred Skupštinu.
Prema tome, prvo pitanje, političkog karaktera, jeste – kakav kredibilitet imate vi koji od nas tražite danas da podržimo ovaj zakon? Čujem od predstavnika, odnosno od ljudi koji tri godine sede u Vladi da vi ne donosite ključne i krucijalne odluke u Vladi. Za vas konkretno i lično svašta je, takođe, rečeno, da niste adekvatni, sposobni, da ne radite posao kako treba. Pitam vas danas – sa kojim poverenjem da vam damo 400 miliona dolara da njima raspolažete? To je jedno pitanje.
Kada se uzme u obzir sve šta se dešavalo u poslednje tri godine otkako je konstituisana ova vlast, kada se uzme u obzir kretanje i tokovi u sektoru javnih finansija, za koje ste objektivno najodgovorniji vi kao ministar finansija, znate šta ću da vas pitam – šta je vaša lična satisfakcija da radite ovo, šta vama sve ovo treba? Vi ste ministar koji se s pravom poziva na Lazara Pačua.
Znate, kada se neko pozove na Lazara Pačua, ja sam inspirisan i postavljam vam pitanje – kada prođe šest godina i dođe rok za naplatu glavnice duga, neke generacije koje će tada voditi Vladu, sedeti u ovim klupama, pitam, na šta će se oni pozvati, a da se tiče vas i ove vlade u sektoru javnih finansija, i da pričaju o tome kao što vi danas pričate o potezima ili postupcima Lazara Pačua? Da vas podsetim, on je umro naprasno, Lazar Paču, zato što mu se jedan ministar zadužio bez njegovog znanja. Nećete me shvatiti pogrešno, da ste vi imali takve sklonosti do sada biste, verujem, sto puta umrli, kakvi su ministri, kako se zadužuju i kako troše pare.
Pitam vas, šta će sutra vaši studenti da kažu da ste vi kao ministar finansija uradili i na šta će da se pozivaju da će ostaviti trag u istoriji javnih finansija ove države? Možda ste hteli, možda ste imali nameru, neću to da osporavam, ali tragovi su bledi ili gotovo da ne postoje. Vi ste, kao Vlada, zbog postupaka i političke volje ili tih neformalnih centara moći koji upravljaju vašom vladom, kako kaže bivši potpredsednik, obesmislili sve aksiome iz javnih finansija. Kada ljudi u jednoj državi dođu u situaciju da povuku 400 miliona dolara, oni to rade kada su elementarne nepogode, kada su ratna stanja, i onda ti isti ljudi imaju zaista pravo da teret tih obaveza rasporede na generacije, je l' tako, gospođo ministar?
Kod nas su izuzeci postali praksa. Kod nas je zadužiti državu za 400 miliona dolara, ući u zgradu ili na ulici i reći – dobar dan.
Nisam baš siguran da vi ne znate kakav je teret ovoga, ali oni koji će podići, eventualno, ruku, ako opstane ova većina do tog dana za glasanje, zaista, niti su svesni, a sudeći po komentarima, ne interesuju ih baš mnogo za šta će da glasaju i za šta će da podignu ruku.
Svašta se moglo čuti. Suština i smisao zaduživanja, rekao sam malopre, jeste da neki gorući problem rešite, a onda da teret tog duga rasporedite na generacije koje dolaze posle. Ali, ne tako da im opteretite mogućnost da finansiraju svoje potrebe ili ideje i koncept, nego da to rade onako kako ih neće opterećivati.
Da li ste se vi svim zaduženjima do sada, pa i ovim kreditom, rukovodili takvim postupkom i takvim konceptom? Naravno da niste. Danas u ovoj skupštini čujemo reči – kredit je povoljan. Zašto je kredit povoljan? Niko ne kaže, gospođo Dragutinović, da ćete ovim kreditom za šest godina Vladu u kojoj vi nećete biti, obavezati da kumulativno isplati 400 miliona dolara. Da li grešim ako to kažem? Naravno da ne grešim.
Ono što jeste pitanje, a s početka, niste bili tu kada sam rekao, to je problem procedure. Još u postupku javne nabavke za ova sredstva, vi ste tražili da kredit bude takav i da ponude budu ovakve, da šest godina plaćate samo kamate, računajući da ćete uhvatiti još jedan mandat, a bogami, nećete, a onda neka druga vlada, neki drugi ministri i neke nove generacije neka biju glavu odakle im 400 miliona dolara.
Sada vas pitam – da li ekonomske pozicije ove države garantuju toj generaciji i toj vladi, da će iz tekućeg finansiranja moći da ''ispljunu'' 400 miliona dolara? Znate dobro da neće. Vrlo dobro znate da neće.
Ovaj kredit će i za šest godina biti refinansiran. Da li sam u pravu? Jesam, naravno. Kakve su ekonomske perspektive ove države da bude drugačija? Nikakve, zato što je politička volja takva kakva jeste, politički odnosi u vlasti takvi kakvi jesu i percepcija opšteg javnog interesa onih koji donose odluke u sferi javnih finansija i ekonomije ove države takvi kakvi jesu.
S kojim pravom, gospođo Dragutinović, vaša vlada obavezuje generacije posle nas da se vladaju u skladu sa principima sa kojima ste vi? Šta će da rade? Da plaćaju kamate? Zašto oni ne bi mogli taj novac da troše u investicije, u putnu infrastrukturu, u komunalnu infrastrukturu, u unapređenu socijalnu zaštitu, u unapređenu zdravstvenu zaštitu, u podizanje ekoloških standarda u ovoj državi itd? Šta će da rade? Plaćaće kamate koje im je ova vlada ostavila u zalog.
Šta su dobili za te kamate? Šta je materijalna vrednost ili ekvivalent, to smo vas ko zna koliko puta pitali? Šta su dobili za dugove i kredite koje povlačite? Nisu dobili ništa! Plaćali ste agencije, plaćali ste direkcije, plaćali ste kancelarije, plaćali ste promašene političke projekte, plaćali ste suludi državni intervencionizam, plaćali ste gubitke javnih preduzeća, subvencionisanje gubitaša!
Danas živimo u državi u kojoj javno preduzeće čiji je osnivač država, pazite sad ovo, posluje s gubicima, zadužuje se i ne vraća svoje dugove. Na ime njihovog nevraćanja dugova, aktiviraju se garancije državi. A, onda to javno preduzeće učestvuje u postupcima privatizacije, odnosno kupuje druga preduzeća. Pa, imate situaciju da "Srbijagas" sada treba da proizvodi piliće, jer je to kupio "Agroživ". I, sve to finansira poreski obveznik iz ove države, svako od nas ko plaća po raznom osnovu poreze.
Dokle, više, tako?! Nikada nismo dobili odgovor – a, šta se to plaća sa novcem koji dolazi u ovu državu? Ko ima pravo i hrabrosti da kaže – povoljni su krediti, ovaj kredit je povoljan. Kada smo usvojili jedan kredit, u ovoj skupštini, a da vi niste rekli da je on povoljan? Nijedan predstavnik Vlade nije ovde promovisao loš kredit. Svi su bili dobri. Ali, svi se vraćaju kroz refinansiranje, zato što su mnogo dobri.
Kada su u pitanju kamate, možda bi bile niže da je kreditni rejting ove države viši. To što nam garantuje Svetska banka, to meni, vama ili bilo kom pojedincu u ovoj skupštini, ko nije iz neformalnih centara moći, ništa ne znači. Debelo ćemo na svojoj koži da osetimo teret ovih kredita, i ovog kredita i svih ostalih koje ćete povući za refinansiranje ili sredstava koja ćete da koristite za reemitovanje, za otplate onih obveznica i papira od vrednosti.
Kakvu osnovu ste ostavili onima kojima ste u zalog napravili dugove i kamate? U BDP učestvuje 25% izvoza. Kakva je situacija u realnom sektoru? Da li se bilo ko od ovih ljudi interesuje za to? Bitno je da se podrži predlog Vlade i, šta nas briga kako će biti sutra.
Gospođo Dragutinović, 18 ili 17 hiljada pravnih lica u Srbiji je zrelo za stečaj po novom Zakonu o stečaju. Pa, nije li to dovoljno za neku ostavku? Ne mislim vašu, nego mislim cele Vlade. U protekloj godini je 28 hiljada preduzeća, gospođo Dragutinović, izašlo iz sistema PDV do kraja godine, a vi projektujete veće prihode po osnovu PDV u 2011. godini.
Znate li šta to znači? To, sa jedne strane, znači, da neće plaćati PDV, a, sa druge strane, ono što je još gore i još, da kažem, poražavajuće – 28 hiljada pravnih lica ne može više na godišnjem nivou da napravi obrt veći od 2 miliona dinara.
Vama su do juče neki predstavnici, direktori javnih preduzeća, mesečno tolike plate primali. Setite se afere Krišto. Uđite danas na sajt pa pogledate kolike plate primaju po nekim drugim javnim preduzećima, direkcijama i telima čiji je osnivač država. Jedan privredni pravni subjekt na godišnjem nivou ne može da napravi obrt veći od 2 miliona dinara. I to nikome u ovoj Skupštini i u toj vašoj vladi nije alarm, nego vam je alarm da li vas je napljuvao Mlađan Dinkić ili je neko napljuvao Mlađana Dinkića, ili šta se dešava među njima, odnosno u tim koalicionim odnosima u Vladi.
Ko brine o ovim ljudima? U tih 16 hiljada preduzeća koji su zreli za stečaj, 180 hiljada ljudi bar se vodi da su zaposleni. Oni nezaposlenost još uvek ne opterećuju. To je jedini statistički podatak koji u ovoj državi u poslednjim godinama ima trend rasta, a to je nezaposlenost. To nikoga od vas ne dotiče.
Sada ćete malo da se svađate. Bili su dobri kada su jedan drugog uveravali da treba da se podržavaju za predsedničke izbore. Pa, kada je Mlađan Dinkić obećavao akcije da pobedi Boris Tadić, tada su bili dobri jedan drugome. E, sad će da se svađaju i da izvode računicu.
Ko će da razmišlja o ovim poražavajućim podacima? Neke nove generacije. Iz novog budžeta će ići 46 milijardi dinara samo na otplate pristiglih dugova, u ovoj godini. Od 2008. godine do dana današnjeg, tri puta se taj iznos povećao, sa tendencijom rasta. Vi vrlo dobro znate da kada se deficit finansira iz zaduživanja, jer ova država očigledno da nema drugi izvor finansiranja deficita, sve staje, onda kamate i obaveze po dugovanjima samo rastu, opterećuju državu sada i opterećivaće državu sutra.
To nikog ne interesuje. Dobacuju, smeju se – ha, ha, proći će i ovo, pa ćemo sutra videti šta će biti.
Opšti interes je nešto drugo. Onima koji dolaze posle nas, za nas u SRS je motiv ili razlog za bavljenje politikom da nešto ostavimo u nasleđe, ako ne možemo u materijalnom smislu, bar da stvorimo generacije koje će biti bolje od nas, kojima ni na kraj pameti neće biti da se vladaju po principima i manirima kako smo to radili mi. Da li ste im vi to omogućili? Naravno da niste. Niste im omogućili jer ste im ostavili u nasleđe siromaštinu i prinuđeni su da se vladaju isto kao i vi. Vi ste posvađani sa opštim interesom, sa javnim interesom, nemate dodirnih tačaka sa njim i zato danas živimo kako živimo, i zato prolazimo kako prolazimo, i zato plaćamo sve što plaćamo.
Ideja SRS, gospođo Dragutinović, i u ovoj priči i u svim diskusijama danas, i do kraja mandata vaše vlade, biće da pokušamo da zaustavimo organizovano rasipništvo. Ovo što se dešava u državi to je kategorija organizovanog rasipništva. Možda se vi kao političar slažete sa njom, ali kao neko ko predaje javne finansije ili ekonomiju, zna dobro šta se ovde dešava i zna dobro kakvu vam poruku šaljemo. Ne možemo da prihvatimo činjenicu da ste saglasni sa tim. Ponavljam, ovo je organizovano rasipništvo. SRS ne želi da učestvuje u tome i učinićemo sve da se to promeni. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je 17 minuta.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne)

Pre nego što pređemo na raspravu po prijavama za reč, na osnovu člana 90. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da će naš današnji rad biti okončan završetkom rasprave u načelu o Predlogu zakona koji je trenutno u pretresu, dakle, 2. tačke dnevnog reda. Ukoliko se taj rad završi i pre 18.00 časova, tada će biti završen radni dan. Ukoliko tempo rasprave bude iziskivao, onda ćemo na osnovu člana 87. raditi danas dok ne okončamo raspravu o tački dnevnog reda koja je u toku, a sutrašnji radni dan počeće raspravom u načelu o 3. tački dnevnog reda.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: DSS, Napred Srbijo i SRS.

Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Radojko Obradović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, tačka 2. današnjeg dnevnog reda je zaduživanje od 400 miliona dolara. U načelnoj raspravi, kolege poslanici koji su govorili pre mene istakli su da kada se govori o zaduživanju, ono uvek može da bude opravdano ili neopravdano, ali da li je opravdano ili to nije možemo da kažemo tek ako znamo kakve su korekcije, šta nas čeka, šta ćemo uraditi sa tim parama, šta nas čeka 2012. godine, šta nas čeka u godinama koje dolaze. Ako mi imamo odgovor na to pitanje, onda ćemo lako reći – da, ovo zaduživanje je opravdano ili ovo zaduživanje je neopravdano.
Mi nemamo nijedan odgovor ni na jedno ključno pitanje, koje muči Srbiju danas. I, ako je to tako i dok god to bude tako, nijedno zaduživanje neće biti opravdano, jer neće rešiti nijedan problem koji Srbija danas ima, kao što niko u Srbiji danas ne veruje da je rešen bilo koji problem vezan za reformu PIO. Pričalo se dve godine o tome, usvojen je Zakon, onako, preko noći, bez reči, i svi problemi su ostali. U obrazovanju se reforme u Srbiji sprovode deset godina. Kada slušate prosvetne radnike, jasno je da je da postoji gomila problema koji nas tek čekaju da se reše.
Drugo, veoma važno pitanje, jeste – ko vodi brigu o finansijskom sistemu u Srbiji? Vodi Narodna banka, s jedne strane, vodi Vlada Republike Srbije, s druge strane. Narodna banka kaže da je ključ da se izvrši deevroizacija, da se pređe sa zaduživanja u evrima – u dinare. Predsednik Vlade nam kaže – da, počnimo da govorimo više u dinarima, nemojte da se zadužujemo u evrima, a ovde se država zadužuje u evrima. Zašto se država zadužuje u evrima, ako time direktno radi posao suprotan poslu Narodne banke i ako predsednik Vlade, sa autoritetom, kaže – nemojmo da se zadužujemo u evrima?
Ko su glavni kreditori države u ovom trenutku? Ko može da kupuje državne obveznice, njih ima na stotinu miliona, emituju se svakog dana? Ko nam daje ove kredite? Pogledajmo samo spisak institucija kod kojih se država zadužila u vreme dok ste vi ministar: MMF, ''Svetska banka'', ''Evropska banka za obnovu i razvoj'', ''Evropska investiciona banka'', izvinjavam se, spisak je prilično dug, ''Banka Inteza'', ''Marfin banka'', ''Unikredit banka'', ''Pireus banka'', ''Eurobanka EFG'', ''Alfa banka'', ''Hipo Alpe-Adria'', ''Vojvođanska banka'', ''Nacionalna banka'' Grčke, sad ''Sosiete Ženeral banka''.
Mislio sam da je zadatak banaka da kreditiraju privredu, ali je očigledno da je u Srbiji došlo do potpune promene i da banke u Srbiji kreditiraju državu. Naravno da je najmanji rizik kreditirati državu, naročito kada se plaćaju tako visoke kamate. Ako vi kreditirate državu, nemate nikakav rizik, ali ako kreditirate državu nećete da kreditirate privredu. Ako ne kreditirate privredu, od čega će ova zemlja da živi sledeće godine? Gde će da se zaposle ovih 400.000 ljudi koji su ostali bez posla i onih stotine hiljada koji nisu imali posao?
Osnovno pitanje jeste pitanje odgovornosti. Srbija ima deficit, zato što postoji kriza. Kada je kriza, onda se deficitiranim finansiranjem pokušava rešiti problem krize. Je li tako? Jeste. Ali, zato postoji odgovornost i postoji fiskalna odgovornost. Postoji Zakon o državnoj pomoći, za koji kažete da niko ne poštuje u vašoj Vladi.
Pitanje je zašto onoliko najavljivani Fiskalni savet još uvek nije formiran. Zakasnili ste svi. Ovlašćeni predlagači su kasnili sa predlogom kandidata. Sada je kraj februara i još uvek nema izabranog Fiskalnog saveta, koji bi trebalo da nam kaže neke osnovne stvari i da oceni sve ovo što vi radite.
Krajem novembra predložili ste rebalans budžeta, taj rebalans je usvojen. Ispostavilo se da je krajem decembra, mesec dana kasnije, država potrošila značajno manje para nego što je tim rebalansom bilo predviđeno.
To bi trebalo da bude dobra stvar, ali pitanje je – zašto onda država, kada je predlagala rebalans u novembru, nije predložila otprilike onoliko koliko će potrošiti?
Odgovor je tu, takođe vrlo jednostavan. Pošto je pod pritiskom MMF usvojen Zakon o fiskalnoj odgovornosti, usvojena fiskalna formula, da smo rebalansom budžeta za 2010. godinu usvojili manji budžet i da je taj budžet bio izbalansiran, onda bismo imali obavezu kao država i vi kao Ministarstvo finansija da ove godine imate daleko manji deficit nego što ste predvideli. Ne mislim da je to odgovornost i ne mislim da to rešava bilo koji problem.
Kada pogledamo BDP, uz sve ove subvencije, povećano zaduživanje i sve ove kredite koje je država povukla i te milijarde za koje smo se zadužili, prošle godine je Srbije zabeležila rast BDP od 1,5%. BDP računa se na prilično anahron način, ali se on vrlo često izražava, ili uobičajeno, i u dinarima i u evrima, bez obzira što je naša valuta dinar. Kada se uporedi 2009. sa 2010. godinom rast BDP je, naravno, za inflaciju plus taj realan rast, u dinarima, naravno, porastao, ali u evrima vrednost BDP je manja u 2010. u odnosu na 2009. godinu. To su zvanični podaci Ministarstva finansija. Ta razlika je 500 miliona evra. U 2010. godini je BDP 500 miliona evra manji nego što je bio godinu dana ranije.
Kako je, onda, moguće da se javni dug Srbije u proteklih mesec dana smanjio za 3,5 procentna poena? Tako što računate da će ove godine drastično da poraste BDP, iako vam se smanjio u proteklih godinu dana. Naravno da ćete vi raznim matematikama dokazati da je inflacija 0%, da javni dug ne raste, da se mi ne zadužujemo, da građani žive super, da se autoputevi grade, da koridori cvetaju, da se radna mesta otvaraju, ali, nažalost, osim na sednicama Vlade, toga u Srbiji nema.
Počećemo da rešavamo probleme u Srbiji tek kada budemo govorili istinu i kada budemo izlazili sa tačnim podacima. Svaka nova kriza u Vladi približava nas tačnim podacima i što više kriza u Vladi bude pretpostavljam da ćemo imati više podataka koji će nam jasnije ukazati u kakvoj zemlji živimo. (Aplauz)

Sedam minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, posle njega narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, usvojeni budžet predviđa 120 milijardi dinara deficita i sada nam Vlada predlaže da se zadužimo, po ko zna koji put zaredom. Praktično, postala je praksa da svaka sednica Skupštine, od prošle godine, bilo da je redovno ili vanredno zasedanje u toku, imamo na svakoj sednici Skupštine jedno zaduženje i najčešći je razlog, kao i ovaj, pokrivanje deficita, tj. troškova koje država Srbija ima, a ne može da ostvari te svoje potrebe od realnih izvora, dakle, od onih koji plaćaju poreze i razne vrste doprinosa, taksi, akciza i tako dalje u ovoj državi. Ništa to nije dovoljno da bi država Srbija, ovako kako je formirala aktuelna Vlada gospodina Cvetkovića, mogla da funkcioniše.
Sad mi, kao parlament, ponovo treba da odobrimo zaduženje od 400 miliona dolara. Da li Vlada, Zavod za statistiku, ministarka finansije, nama govore tačne podatke, o čemu je malopre govoreno, ili ne, da li raznim statističkim metodologijama, matematikama, pokušavaju da naprave boljom sliku nego što jeste – mislim da više nije ni bitno. Građani Srbije žive svoj život svakog dana, vide kako im je i znaju da im je iz dana u dan sve teže i teže. Naravno da znaju dovoljno dobro, kada vide ovde nas i kada čuju o čemu govorimo, da će im i u narednom periodu sa ovom vladom biti još teže. Jer, ovde se ništa ne radi da se pomogne tom realnom sektoru da funkcioniše i da bolje radi, nego se samo zadužujemo kako bismo iz jedne budžetske godine prešli u drugu, kako bismo izdržali kao Vlada, a posle šta bude biće. Ko će ostati ministar, ko neće ostati, najverovatnije neće niko od sadašnjih. Situacija je takva da je građanima sasvim sigurno jasno kakvo je stanje, pa im nisu potrebni podaci u kojima se govori da oni dobro žive ili ne.
Jer, neki podaci su nepobitni, 400.000 ljudi je izgubilo radna mesta, obećano je 200.000 novih, opet pričamo o realnom sektoru, u sektoru gde se privređuje, u sektoru koji plaća sve ovo od čega država živi, privreda i poljoprivreda, pre svega. Tu su izgubljena radna mesta, tu je izgubljen profit, tu je pala cena mesa, recimo, za poljoprivrednike, tu je skočila cena kukuruza, pa sada ne znaju šta da rade sa svojim tovljenicima, u minusu su. Tu su problemi svakodnevni. I ovih 400 miliona dolara, tamo ili ovamo, kako god da okrenete, neće popraviti situaciju niti u državi, niti u ovoj vladi.
Dakle, 400.000 izgubljenih radnih mesta i više, a dovedena je investicija za nekih 20-ak hiljada novozaposlenih. Vi možda možete da kažete da je 200.000, ali moje je pravo da više verujem ljudima iz MMF koji kažu 400.000, uostalom i u kontaktu sam sa građanima Srbije svakog dana i vidim u kakvoj su situaciji, govore o tome koliko ko u kojoj porodici gubi posao i gde je izgubio, gde je dobio otkaz, gde čak ide na posao, onako, fiktivno, a da ne prima platu. U koliko firmi se uopšte ne plaća za doprinose i penziono. Videli smo primer onog čoveka kome je falio jedan dan da bi mogao da ode u penziju, čak se i takve situacije dešavaju.
Da li je ovo bilo neophodno? Reći ću vam nekoliko primera gde ste mogli da uštedite i da ne morate da dižete ovih 400 miliona dolara. Evo, hvalite se, pričate, ne znam, ''Koridor 10'', iako se ništa ne radi. Već ima skoro godinu dana da predsednik države ne pominje mostove, a svojevremeno je o njima govorio i te kako, kako je država Srbija prva država u Evropi po broju mostova koji se trenutno grade. Evo, daću vam konkretne primere za najveći broj tih mostova.
Odobravali smo kredite ovde i za ''Gazelu'' i ''Pančevački most'', a koliko znam, na Pančevačkom mostu samo je farbano neko gvožđe i to je sve, jer ko ide preko njega zna, u istom je stanju kao pre nekoliko godina. ''Gazela'' nije gotova. Da li su radovi u roku? Nisu. Most na ''Beški'' gradi se kao Skadar na Bojani, svi rokovi su prošli, a cena pogođena prvim tenderom je probijena. O mostu na Adi da i ne govorim. Dogovoreno je 120 miliona evra, stiglo se, evo, već, na preko 300, 400, a nije počela da se otkupljuje zemlja za pristupne puteve. Izračunajte samo koliko je to novca koji je mogao da se uštedi od javnih para. Da li se radi o beogradskom budžetu ili o budžetu Republike, sasvim je svejedno. Evo, i na budžetu Republike, potpisan je ugovor, a plus posa radi, da napomenem, firma iz Slovenije koja je bankrotirala. Pitanje je da li će moći da završi posao.
Potpisali ste ugovor za izgradnju ''Žeželjevog mosta'' u Novom Sadu. Dali ste posao za četiri miliona dolara, dakle 1% od ove cifre, onom ko je ponudio više, odnosno dao ponudu na tenderu skuplju za četiri miliona dolara, od onog ko je bio prvi na tome, španskoj firmi, koja je, gle, čuda, takođe, 'ajde da ne kažem u bankrotu, ali ništa ne radi u Španiji. Inače, u Španiji je ceo građevinski sektor puk'o; u Španiji je najviše nezaposlenih, 20%, iz građevinskog sektor. Dakle, treba španska firma, a pričamo o našim kompanijama, da dođe da gradi most u Srbiji da bismo mi njima pomogli sa parama, takođe, iz zaduživanja iz EU. Opet vam kažem – proverite, videćete! Četiri miliona dolara je ta kompanija dala više od prvoplasiranih na ponudi na tenderu i vi ste sa njima potpisali ugovor, a ne sa onima koji su dali manju ponudu. To je 1% zaduživanja koje imamo danas, ovde.
Prema tome, kad saberemo koliko ste više novca potrošili na mostu na Adi, a ko zna kada će biti gotovo, kad saberemo sve ovo što se radi mogli ste da nađete tih 400 miliona dolara da uštedite da se, recimo, javne nabavke i čitava procedura javnih nabavki poštuje i da se radi na onaj način kakav je primeren u državama EU, kojoj svi težimo.
Ovde jeste to problem, što svako ima svoj zabran, sada oko toga ratujete i treba da čekamo 15 dana da vidimo ko će činiti ovu novu koaliciju. Za to vreme, naravno, treba i dalje da zadužujemo državu da bi uopšte moglo da se funkcioniše. Čuli smo malopre od jednog kolege i o troškovima javnih preduzeća, njih 900 koji rade sa minusom, pa sve to kad uzmemo u obzir, vi niste uradili ništa od onog što ste obećali, a to je – popravka života, naravno, privrednog života u realnom sektoru i niste smanjili troškove u javnom sektoru, ne bar tamo gde je bilo bitno. A rekao sam, evo, naveo sam ove primere u javnim nabavkama.
Sada ponovo treba da vam odobrimo kredit, čekaće nas i novi, pregledao sam materijal koji ste dali sada, imamo nekoliko zakona, predloga koji su već stigli, što će biti narednih dana na sednicama. Posle toga će sigurno stići nešto još novije, jer treba pokriti ovaj predviđen deficit od 120 milijardi dinara. Ko zna koliki će biti na kraju, kad budete nudili rebalans budžeta, sigurno ćete ga predlagati. Zbog toga Srbija nema drugi način. Priča o tome da je Srbija manje zadužena, recimo, od suseda Hrvata po glavi stanovnika i to je tačno, pa kakve to ima veze. Hrvatska ima toliku obalu, imaju mnogo veću mogućnost da vraćaju te kredite, nego mi.
Mi možemo samo iz realnih izvora da vraćamo kredite. Dakle, industrijskom proizvodnjom i poljoprivredom, jačanjem realnog sektora. Mi moramo da pomognemo realnom sektoru, poljoprivredi, a ne da ga i dalje zadužujemo, poreskom politikom, taksama, akcizama, da mu pravimo nova opterećenja – a oni onda da daju otkaze da bi mogli sve to da ispoštuju, jer nemaju biznis planove za širenje posla, nego se drže na onom nivou na kojem su ili smanjuju poslove da bi im firme mogle koliko-toliko da prežive. A, posle? To je jedini način da mi vratimo dugove. Mi nemamo more, naš turizam, hteli mi to ili ne, ne može toliko da bude razvijen da vraća te dugove. Samo realni sektor može da ga vraća, međutim, njemu se ne pomaže, a javni se ne smanjuje. To je najveći problem u državi Srbiji.
Vi to ne možete da uradite, nema te rekonstrukcije Vlade koja će vama omogućiti to. Jer, tri godine ste kao radili, niste ništa uradili, povećali ste dugove države, povećali ste broj nezaposlenih, smanjili ste plate, povećana je inflacija, a šta će biti sada kada, za neki dan, EPS ''podigne struju''? Pa, sve će poskupeti, neće samo ugalj, poskupeće sve, i hleb, kolega, opet. Šta će se onda dogoditi?
Opet imamo povećanje inflacije, to je sigurno. Kako onda vraćati te dugove, na koji način?! Šta će biti sa platama zaposlenih, jer vidimo da javni sektor štrajkuje sve više? Vi za ovo nemate rešenje.
Rešenje je mnogo bolje vođenje države, ne trošadžijski, nego domaćinski, ne razbacivanjem para na projekte i na sajtove od 25 hiljada evra, a koji mogu da se napravi za dve ili tri hiljade evra. Jedini način jeste domaćinsko vođenje privrede i države, a za to ova Vlada nije sposobna. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 11 minuta i 30 sekundi. Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković, a posle nje narodni poslanik Zoran Nikolić.

Hvala, gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, pošla sam jutros iz Valjeva, u kome je more štrajkova. U Valjevu štrajkuju radnici Doma zdravlja, štrajkuju zato što troma država i njena aparatura nije u stanju da sprovede proceduru odvajanja Doma zdravlja od Zdravstvenog centra, iako je procedura praktično završena. Štrajkuju zato što ne znaju kolika im je plata, jer plate ne primaju na vreme, ne znaju ni kada primaju, niti znaju kolika im je osnovna vrednost boda. U Valjevu štrajkuju škole. Ministar prosvete se pravi potpuno naivan i nezainteresovan što škole rade 30 minuta, pa kada deca budu nadoknađivala sve i to subotom, onda ćemo pitati gospodina ministra da li ćemo poslati decu u škole.
U Valjevu štrajkuju borci, jer su ih 1990. godine jedna stranka, koja je sada u Vladi, povela u ratove, a nije ispunila obećanje koje im je tada dala. Ne znam da li štrajkuju policajci, jer su, kako pročitah u novinama, dobili povećanje, iz tog budžeta koji ne može da se preraspodeli, od 30% i sve one prinadležnosti koje, ne mogu da dobiju ni prosvetari ni ovi borci. Hoću da kažem da je, izgleda, taj ministar bio umešan ili uspešan, a ovi drugi očigledno nisu.
Druga informacija, sa kojom želim da počnem, jeste činjenica da je 400.000 nezaposlenih ljudi proizvod rada ove vlade; to je taj fantastični uspeh ove vlade. Ni to nismo saznali od njih, već kada su došli ljudi sa strane. Prosečna plata je 33 hiljade i nešto malo više, a prosečna penzija je, oko, 19.000 dinara. Prosečna potrošačka korpa je oko 50.000 dinara, pa kako žive građani Srbije, bar tako uporedite. Ni svi penzioneri nisu u situaciji da imaju prosečnu penziju.
Ovde imam listić jedne gospođe iz Valjeva, zaista bi bilo ružno da čitam njeno ime, gde piše – isplata prvog dela primanja za novembar. Znate li kolika je njena penzija? Dakle, 208,63 dinara. Za isplatu će dobiti 205,71 dinar. Pokloniću ovo gospođi ministru, da ponese gospodinu Krkobabiću da vidi kako dobro žive penzioneri u Valjevu. A, dug zemlje Srbije, koju vi ovako dobro vodite i za to se jako hvalite, raste svakog minuta za 3.300 evra, dok nas Vlada zamajava nekim ličnim svađama, rekonstrukcijama, cirkusima u Skupštini i van nje i dok poslanici mirno provode svoj zimski raspust u trajanju od dva meseca. Spoljni dug Srbije na kraju 2010. godine dostigao je 23,8 milijardi evra. Od septembra 2008. godine povećan je za četiri milijarde evra. To je fantastičan učinak ove vlade, gospodo moja.
Kada bismo malo matematički postavili ove četiri milijarde evra, došli bismo do neverovatnih podataka, dakle, svakoga dana ova vlada zadužila je Srbiju za 202.000 evra, toliko ste koštali Srbiju, pod vama, minut je građane Srbije koštao 3.300 evra.
Ova Vlada očigledno nema pojma da vodi zemlju, ali su zato ministri u njoj vrlo raspušteni i vrlo kvalitetno i efikasno troše budžet za svoje lične potrebe.
Evo vam kao primer ministar Dulić, 25.000 evra, građani Srbije, dao je ministar Dulić za sajt "Očistimo Srbiju", a potrošio je 400.000 evra na promotivnu kampanju "Očistimo Srbiju"! Promoteri su, naravno, bili javne ličnosti, svi redom sa spiska, simpatizeri i članovi vladajuće koalicije, koji nisu imali ličnu svest da za džabe učestvuju u ovoj kampanji, nego su bili dobro plaćeni.
Gospodo iz Vlade, uzmite se u pamet, ne trošite novac građana Srbije na ovaj način. Građani Srbije, i vi se uzmite u pamet, izbori su blizu, Srbija će biti čista zemlja jedino ako očistite ove koji su na vlasti! Očigledno Vlada vrlo brzo i uspešno troši budžet, ali pošto su joj apetiti jako veliki, ona ima potrebu za još novca. Kako dolazi do tog novca? Zadužuju građane Srbije, naše unuke, praunuke i sve ostale da neće moći da podignu glavu za 100 ili 200 godina. Zaduživali su nas kod raznih vlada, raznih država, a sada je na redu kredit od 400 miliona dolara zbog finansiranja budžetskog deficita, to je ta rupa koju oni prave, refinansiranje dugova, i to kod komercijalne banke, što je još gore, kod ''Sosiete Ženeral'', i ovom prilikom nas je obradovala ministarka, vrlo nam je vedro saopštila činjenicu, da je Svetska banka garant za ovaj kredit.
Šta to znači za građane Srbije? Građani Srbije moraju da znaju da oni ovim kreditom plaćaju rate nekog starog kredita i tako će stalno ova zemlja ići sa njima, a bogami, i kada oni odu mnogo godina, jer su oni upropastili ovu zemlju. Premijer nam reče da ga savetuje tim najboljih ekonomista i da on ne bi da ih rangira, ali vrlo je jasno da mu ti ekonomisti nisu rekli da zadužuje zemlju.
Sa druge strane, šta su mu rekli ekonomisti na skupu ekonomskih kretanja u 2011. godini – Očekivanja i rizici? Oni su tamo naveli da je zaduženost jedan od najvećih problema domaće ekonomije države. Premijer, očigledno, baš tada nije slušao. Takvo ubrzano zaduživanje mora da zabrine svakog građanina Srbije, ali, očigledno, nema potrebe da se brine ministar finansija, koja je ovde vrlo vedro saopštila ove činjenice o novom kreditu, niti Vlada Srbije, jer oni kažu da je to najbolje što oni rade, da od njih boljih nema. Gospodo, nemojte se zavaravati, od vas je teško biti lošiji. Boljih ima koliko god hoćete.
Ono što je činjenica i što građani moraju da znaju, ova vlada zadužuje Srbiju i vodi je u dužničko ropstvo i bankrot. To moraju da znaju građani Srbije.
Javni dug Srbije na kraju 2010. godine bio je 12,17 milijardi. Moj kolega Radulović je već skrenuo pažnju gospođi Dragutinović da nam nije dala tačne podatke koje smo tražili i moram da podsetim da je prema zakonu koji ste vi predložili, a ovaj parlament izglasao, Zakon o fiskalnoj odgovornosti, granica zaduženosti 45% BDP, a sada ste na 41,5%, pa, izvol'te. Srećno! (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi. Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, a posle njega narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Zahvaljujem. Gospođo Dragutinović, da li ste spremni da podnesete ostavku? Ako jeste, ako sam dobro razumeo po vašem kamenom licu, izrazu lica, onda je dobro da to učinite što pre, jer nije dobro da budete u Vladi koja svojim političkim delovanjem, ali i ekonomskim delovanjem, za koje ste vi zaduženi, podriva vitalne državne i nacionalne interese. Da li ste vi i većina koja vas podržava svesni te činjenice da ste na ivici podrivanja državnih i nacionalnih interesa? Do te mere ugrožavate egzistenciju građana da je to neizdrživo. Do te mere zadužujete državu da se postavlja opravdano pitanje – ko će to da vrati? Ali najvažnije pitanje, koje će se vrlo brzo postaviti, kada se ova vaša kula od karata bude urušila, jeste – ko će da odgovara za ovo što se radilo u pretprošloj, prošloj i što se radi, evo, i u ovoj godini?
Danas je prvi dan zasedanja u ovoj godini i mi na dnevnom redu imamo dodatno zaduživanje od 400 miliona dolara kod komercijalne banke. Dokle?! Vi u februaru, a ovu odluku doneli ste na Vladi još u januaru, morate da povlačite ovolika sredstva da biste pokrili budžetski deficit. Šta će biti u martu? Šta će biti u maju? Šta će biti do septembra meseca, do kraja godine, ako, ne daj bože, vi ostanete na vlasti? Kako je sve ovo teklo?
Došli ste na vlast tako što je predsednik Republike, a i vi svi u paketu sa njim, obećao 200 hiljada radnih mesta. Sada nas MMF obaveštava da je 400 hiljada ljudi izgubilo posao, 70 ljudi na svaki sat. Do kraja ove sednice verovatno će 200 ljudi ostati bez posla. O tome koliko zadužujete ovu zemlju, ovde je bilo reči, u svakoj sekundi 45 evra. Pazite, tri sekunde su prošle, ova zemlja je 150 evra više zadužena! Četiri miliona evra dnevno zadužujete državu – deset dana, eto plata za prosvetne radnike. Vi, rekoste, da to imate u rezervi, ali su vam onda rekli da nemate, da se mnogo više duguje.
Drago mi je što vidim da pratite ovu diskusiju i zapisujete, ali bi mi bilo još draže da učestvujete u ovoj diskusiji. Premijer Cvetković je najavio jednu novu energiju. Pa, gde je ta energija? Da li se ispoljava tako što ćete sa akademskim mirom slušati šta se ovde priča i sa akademskim mirom prokomentarisati i dati nekakve svoje informacije na kraju ove rasprave? To nije parlamentarna rasprava. Tako možda možete da radite na fakultetu, i to je sasvim u redu, ali to tako ne možete i ne smete da radite u parlamentu.
Znate, smenjeni ministar Dinkić raspravljao je i ulazio je ovde u raspravu sa poslanicima. Pa vidimo kakva je njegova sudbina, ali sam cenio bar tu njegovu osobinu. A, vi o tome ovde ćutite. Ko vam daje garanciju da vi nećete biti smenjeni za nedelju dana do početka rekonstrukcije Vlade? Zašto se čudite? Vidite do koje mere je premijer Cvetković odlučan da sve svoje nedostatke u svim resorima, a naročito u sveri ekonomije, stavi ''pod konac i uvede red''? Realno je očekivati da ste i vi na udaru. Nemojte ćutati, recite nešto, progovorite, spasite dušu, u krajnjoj liniji. Jer, kao što sam vam rekao, nemojte se smejati, ugroženi su vitalni, nacionalni i državni interesi, u svakom smislu.
Ova Vlada i ova vlast uspela je u političkom smislu da ugrozi teritorijalni integritet i suverenitet države. Neko će za to morati da odgovara. Ova vlada je do te mere zadužila svoje građane i do te mere srozala standard svojih građana da će za to, takođe, neko morati da odgovara, svako u svom resoru.
Vi negirate realnost. Vi bežite od realnosti. Ovde smo vas upozoravali i kada je izbila finansijska kriza šta će se dogoditi. Vi ste rekli da je to prednost i da je to naša šansa. Rekli smo vam kada smo raspravljali o rebalansu da ćemo se videti ponovo za tri meseca, da imate nerealne projekcije, da trošite više nego što se prihoduje. Vi ste i to negirali, ali ste nam svake nedelje uredno ovde dostavljali zakonske predloge gde smo se dodatno zaduživali.
Za budžet u decembru mesecu rekli smo vam da je razarajući za privredu, ali ono što je najgore i ono na šta smo vas upozorili u decembru mesecu, jer kada smo videli budžet, rekli smo vam da je on za građane neodrživ i to se sada ispostavlja kao tačno. Ne može se živeti sa ovoliko novca, sa ovakvim prosečnim dohotkom, a sa tolikim troškovima i tolikim rastom cena. To je izgleda svima jasno, i građanima, samo vama nije jasno. Zbog toga se vi urušavate iznutra. Zbog toga se vi i obračunavate iznutra. Vama ništa drugo nije preostalo već da sada prebacujete odgovornost jedni na druge.
Dakle, ne sumnjam, ali to je činjenica nad kojom ja ne likujem, nego sam veoma nezadovoljan, veoma razočaran i veoma tužan, da ćemo mi za sedam dana, a već najave idu, opet raspravljati o jednom sličnom zakonu. Treba se dodatno zadužiti za dvesta miliona dolara, evra, ispravljaju me, šta god. Da li shvatate da se tome mora stati na put? To je nedopustivo zaduživanje. Vi nedopustivo gurate zemlju u bankrot i o tome ozbiljni ekonomisti već govore. A, narod lepo kaže – tamo gde se šuška ima i istine. Pa, šta je cena da vi odete sa vlasti?
Da zemlja bankrotira? Da sve segmente u ovom društvu urušite do te mere, a na dobrom ste putu, da će oporavak biti veoma dugotrajan i težak? A tako ste lepo znali da obećavate, tako ste lepo obećavali i tako ste, do pre neki dan, širili, sa osmehom na licu, optimizam među građanima. Zato ponavljam pitanje sa početka ove rasprave – hoćete li podneti ostavku? Nadam se da hoćete, ali u interesu države i građana to treba da uradite što pre. Uostalom, nemojte da vam se desi da vas ''strašni i odlučni'' premijer Cvetković smeni i da budete krivi i za ono za šta niste realno krivi. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, a posle nje narodni poslanik Vladan Jeremić.