Dame i gospodo narodni poslanici, već smo više puta u toku ove sednice ponovili da se prvi posao Narodne skupštine u ovoj godini odnosi na novo zaduživanje i to Skupštini, koja proceduralno mora da završi taj posao za predstavnike vlasti, nimalo ne služi na čast. Problema preko glave. Nezadovoljstvo i težak položaj većine stanovništva sve je izraženije, a vlast prvo što čini zadužuje se za finansiranje budžetskog deficita.
Tačno je da je Zakonom o budžetu za 2011. godinu, članom 4, definisano da će biti odobren ovaj zajam. Prilikom predstavljanja ovog predloga zakona čuli smo da će sredstva biti korišćena za finansiranje deficita budžeta i za otplatu dospelih obaveza. Kada je usvajan Zakon o budžetu za 2011. godinu, narodni poslanici SRS su govorili da je neophodno rashode svesti u što realnije okvire, međutim, predstavnici vlasti to nisu želeli da čuju. Sada se iskristalisao problem da nema novca za otplatu obaveza koje stižu na naplatu, da nema novca ni za jedan projekat da se sprovede samostalno, već da se za svaki mora uzeti kredit.
U članu 4. Zakona o budžetu Republike Srbije navedeni su zajmovi koje će odobriti Republika Srbija i to u iznosu od 409,3 milijardi dinara. Među njima je i ovaj o kome danas govorimo. Kada je vođena rasprava o budžetu govorili smo da ste rashode planirali na previsokom nivou. Godinama unazad osnivali ste mnogobrojne agencije, razne paradržavne organe i stvarali nove budžetske korisnike kojima se opredeljuje veliki novac za previsoke plate rukovodioca, za upravne i nadzorne odbore. Nije se vodilo računa što se nadležnosti preklapaju pa se došlo u situaciju da se jedni zaposleni otpuštaju, govorim o farsi sa dva zakona o racionalizaciji u državnoj i lokalnoj administraciji.
Sa jedne strane, ljudi su dobili otkaze, sa druge strane, Izveštaj Državnog revizora prepun je nepravilnosti. Veliki broj nepravilnosti odnosi se na usluge po ugovoru. Skoro svi kontrolisani budžetski korisnici zaključivali su ugovore o obavljanju poslova koji su redovno sistematizovani, a dobro je poznato da na to nisu imali prava i da su takvim postupkom prekršili zakon.
Za ovakav predlog zakona o zaduživanju malo je reći da je nepošten. Neću upotrebiti neke ružnije reči koje bi istinitije okarakterisale ovo što je napisano. Kada ovo kažem, konkretno mislim na član 3. stav 1. tačka 3). Najveći deo obrazloženja za donošenje ovog zakona o zaduživanju odnosi se na objašnjavanje postupka za sprovođenje javne nabavke. Nesporno je da je ovaj deo potrebno obrazložiti, naročito kada znamo da je korupcija u Srbiji najizraženija u oblasti javnih nabavki i ne zameramo što ste obrazložili da je ova ponuda povoljnija u odnosu na druge ponude. Ali, ono što je nepošteno jeste način otplate kredita.
Naime, Predlogom zakona je definisano da je predlog otplate kamate kredita u trajanju od 72 meseca ili šest godina, a otplata glavnice – jednokratno po isteku trajanja kredita. Novac će se uzeti sada 2011. Narednih šest godina otplaćivaće se samo kamata, a, onda, 2017. godine neko će morati iz budžeta Republike Srbije odjednom da vrati 400 miliona dolara. Ovoliko nepoštenje ne viđa se svaki dan.
U ovom trenutku evidentan problem oko otplate obaveza koje stižu na naplatu rešava se zaduživanjem. Građanima je sada potrebno objasniti kako je to predviđeno? Koji su to eksperti izračunali da će kroz šest godina Srbija biti u mogućnosti da servisira normalno funkcionisanje, da će moći da ispunjava obaveze koje tada sižu na naplatu, a da se ne zadužuje.
Poslednje godine obeležene su čestim zaduživanjima i većina tih kredita ima dug grejs period. Novac se troši sada i nije ga dovoljno. Potrebe su sve veće. A, šta će biti kada dođe vreme da se ti krediti vrate?
Stanje u privredi je sve lošije, a to znači da je temelj ove države slab i taj slab temelj treba da izdrži ogromno breme opterećeno velikim dugom. Da apsurd bude veći, usvojene su izmene Zakona o budžetskom sistemu, koje se odnose na fiskalnu odgovornost, i njima je definisano do koje mere je moguće zaduživanje. To je, u stvari, bila obaveza koju ste morali da ispunite.
Te 2017. godine verovatno će morati da se poštuje zakon koji je usvojen. Sada se niko ne pita kako će tada funkcionisati država, kako će se vraćati krediti i izmirivati dospele obaveze. Šta će se tada raditi, kada nema ni mogućnosti da se uzme kredit? To je današnjoj garnituri nevažno, jedino je bitan sadašnji momenat, a šta će biti sa generacijama koje dolaze? Mislim da ispada da je to samo njihov problem.
Još nešto je obeležilo prethodne godine, što ostavlja dubok trag na budućnost narednih generacija – proces nepoštene privatizacije. Rasprodato je budzašto sve što je vredelo, radnici su ostali bez posla, novac koji se slio u budžet po tom osnovu potrošen je, ali ne za nova preduzeća. I pored tog novca od privatizacije zaduživanja su se gomilala. Već nekoliko godina nema krupnih privatizacija kojima bi se popunjavao nedostatak novca u budžetu. I to je kao jedan od problema istakao i premijer Cvetković na početku mandata Vlade. Njegove reči su bile: "Već dugo ništa nismo prodali". Evo, pred kraj mandata ta vlada najavila je privatizaciju ili prodaju "Telekoma". Niko se ne obazire na to što govore predstavnici opozicije, da tako profitabilno preduzeće treba sačuvati u ovom trenutku, da bi donosilo profit državi.
Međutim, kampanju za nove izbore Vlada ne može ni da zamisli bez tog novca koji je planirala od prodaje "Telekoma". Po ovoj ili onoj ceni, ovom ili onom zainteresovanom ponuđaču, prodaće "Telekom", pa će budžet Republike Srbije ostati uskraćen za značajna sredstva u narednim godinama.
Ova kombinacija: zaduženost, nezaposlenost, smanjenje priliva novca u budžet, jedna je od najtežih koja se ostavlja budućim generacijama. Nisam sigurna da bi iko poželeo takvo nasleđe. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je sedam minuta i 40 minuta.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić. (Nije prisutan.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospođo Čomić, koliko još imamo vremena kao grupa?

Na raspolaganju je 59,30 sekundi.

Sudeći po ovim komentarima, moram da budem baš, onako, oprezan, s obzirom na to da od jutros nijedna opomena nije pala, da ne otvorim ja tu sezonu. Dobro!

Molim vas da ne ometate narodnog poslanika, ukoliko želi da otvori sezonu.

Vi znate da se ne ljutim kada dobacuju. Dobro je, znači, javljaju se, prepoznaju se, menja se dinamika, onda bolje građani razumeju ovo što se priča.
Dakle, preuzimam veliki rizik danas da ponavljam one kritike koje godinama ponavljam i očigledno je neko to zapamtio, neko nije zapamtio. Pa, 'ajde malo da se usmerim i na to šta kažu mediji, šta kažu analitičari. Analitičari kažu – nikad popularnija nije bila jedna vlada i nikada nisu bile toliko popularne stranke kao ove stranke koje su u Vladi. Da li govore istinu, da li prikrivaju nešto, stvarno ne znam? Ali, trudim se da postavim pitanje – na osnovu čega su postigli tu vrstu popularnosti i toliku popularnost? Otpustili, rasprodali, javne nabavke, znate i sami! Po meni, sve loši rezultati, da ne pominjem KiM, da ne pominjem dalje, ali vama je skočila popularnost. I onda se postavlja pitanje – šta je razlog što skače popularnost?
Zamislite, i gospođa Dragutinović se učlanila u ''društvo uspešnih ministara finansija za proteklih nekoliko godina''. Sećate se, Mlađan Dinkić je bio najbolji ministar na svetu, pa je Đelić dobio neko međunarodno priznanje, i gospođa Dragutinović je pred Novu godinu dobila jedno veliko priznanje, tako da je i ona odlikovana?! Za šta su oni odlikovani, meni nije jasno, ali, kažu analitičari, kažu mediji, kažu ove novine gde je Đelić suvlasnik, i ekonomisti i stručnjaci, znate, oni kada uzmu dlaku, pa je seckaju na 16 delova po dužini, sve je moguće.
To znači, gospođo Dragutinović, da ne smem da kritikujem ni Vladu, niti Ministarstvo finansija, jer, prema istraživanju javnog mnjenja, građani jedva čekaju da se Srbija zaduži. Jedva čekaju! Što se više Srbija zadužuje, to više skače popularnost strankama na vlasti. Što više strani investitori uzmu para i pobegnu preko granice, ministri dobijaju još veću popularnost. Tako beše i ono "Jumko", sećate se, uzeo pare i pobegao, kažu da imaju i ovi drugi, ali da ne otvaram tu temu, pošto moram da vas hvalim.
Šta je za pohvalu? Pa, znate, oni ljudi koji su glasali za budžet za 2011. godinu moraju da glasaju i za ove predloge zakone o zaduživanju, jer su oni već sadržani u Zakonu o budžetu. Da li se preko ovog zakona o zaduživanju vidi kakva je ekonomska politika? Vidi se. Šta se vidi? Ne postoji ekonomska politika! Evo jednog primera: ako mi ove godine treba toliko da se zadužimo zato što imamo u budžetu ambis, rupu, onda se postavlja pitanje: a šta ćemo mi da finansiramo od para koje dobijemo po osnovu zaduženja – stimulacije poljoprivredi, penzije, obrazovanje, zdravstvo, vojsku?
Za šta ste namenili ove pare? Onda dolazimo do pitanja – gde je rupa? Rupa je tamo što u čitavom sistemu državnih organa i funkcija državnih organa postoji nešto što ne treba da se plaća. Tu mogu da se naprave velike uštede, ali šta je problem? Problem je što vi baš stičete popularnost na tim mestima gde treba da se prave uštede. To su: državni sekretari, agencije itd.
Dakle, poštovani građani, mi živimo po evropskim standardima. Formalno-pravno mi smo u EU, ali živimo po evropskim standardima, čist komunizam. Zadužiš se, otpustiš i na kraju godine konstatuješ – 40 hiljada građana je više umrlo nego što se rodilo u ovoj našoj Srbiji.
Gde nam je granica, gde su nam teritorije, to ne sme niko da postavi pitanje, taman posla. Zadužujemo se da bismo finansirali, šta? Državnu administraciju. Šta još? Penzije! Kako penzije da finansiramo iz zaduženja, MMF to ne dozvoljava. Da finansiramo zdravstvo? Taman posla da se finansira zdravstvo! Da finansiramo poljoprivredu? Taman posla, pa, poljoprivreda cveta, u proleće, samo u proleće cveta naša poljoprivreda, kada joj je i vreme!
Veliki izvozni rezultati, epohalna zarada, otkupi se pšenica od seljaka po niskoj ceni, pa se posle dva meseca cena digne tri puta. Naravno, biznismeni u poljoprivredi uspešni, a jadni seljak, jadni seljak! On u svom neznanju povećava popularnost dragog mu predsednika. I, Srbija hrli evropskim putem?!
Šta se desilo za tih 20 godina evropskog puta, 10 godina intenzivnog evropskog puta? Šta se to desilo u svetu? U doba globalizacije Kina postala druga velesila po veličini društvenog proizvoda, Rusija stala na noge, Indija će za nekoliko godina biti treća velesila u svetu, Brazil napreduje, Argentina napreduje, napreduju tradicionalni prijatelji Srpske radikalne stranke zbog kojih ste nas napadali 2000. godine, a vaši prijatelji iz Zapadne Evrope u Belgiji 30 meseci ne mogu da formiraju vladu. Pa, šta reče pre neki dan jedan – pa, ako Belgijanci mogu bez vlade, pa, šta će i nama vlada u Srbiji.
Važno je da popularnost skače, važno je da je najvažniji dokument u Republici Srbiji Poslovnik Narodne Skupštine. On je najvažniji akt, kakav Ustav, kakvi zakoni, 126, pa bez obzira koja alhemija da je prisutna. Da li će neko da vraća, to više ne interesuje nikoga u ovoj zemlji, to moram da vam kažem. Gladna usta, naravno, uvek se javljaju državi, od države očekuju, jer je država garant. Država nudi sigurne kuće, narodne kuhinje, nevladine organizacije, sumnjive donatore! A ovde se, u teorijskom smislu reči, razglaba o finansijama, ekonomiji, o epohalnim stvarima – nismo zaduženi 45% od BDP, nego samo 41%. Ovo su najjeftiniji krediti.
Možda "Sosiete generale" kroz dve godine i ne bude na našem tržištu, što nikog ne bi ni iznenadilo, ne samo kada je u pitanju ta banka, nego i druge banke. Vidite da se širom Zapadne Evrope otvaraju afere povodom njihovih banaka, "Rajfajzen", "Hipo Alpe-Adria", da ne ređam dalje.
A ovde, sve je uspešno, mi ćemo u krizi da profitiramo, kao što reče jedan ministar, drugi kaže to će da nas uozbilji, treći da imamo loše rezultate, jer ceo svet ima loše rezultate.
Vidite, zakasnili ste sa ovim oružjem za Alžir. Da ste na vreme dostavili to oružje možda i ne bi bilo ovih pobuna u Alžiru. A sada, posle ovih pobuna, ne znam da li to oružje ide za vlast ili za opoziciju. Ne znam u Garmišpartenkirhenu kakv je nalog došao. To su strašne stvari, a vama skače popularnost. Narod jedva čeka da vas vidi. Ankete kažu da ste popularni, bez ikakvih rezultata ili samo sa negativnim rezultatima, ali Srbija voli da bude u minusu. Srbija voli da bude u minusu i ona je stvarno u minusu otkad se krenulo prema EU i NATO paktu. Tamo gde su oni koji nam zadaju nacionalne, političke, ekonomske i sve muke, vi idete prema njima, strmoglavo, po svaku cenu!
Koliko li je miliona evra upotrebljeno da biste rešili onaj rebus, Upitnik? Pre nekoliko dana ste ga odneli. Da li mi možemo da izdržimo kako vi sada optimistički kažete – kroz pet godina ćemo biti članovi EU? Ko bi to u Srbiji mogao za pet godina da dočeka, kao što vi sanjate? Ali vi to ne sanjate, vi plevite, vi nosite, vi drmate na svakom mestu. Kod vas je izreka, kako, ono, beše – ''IMT, ima li mene tu''? Tako, tako. Nekad je bilo – a, gde sam tu ja, sada je IMT, ''ima li mene tu''?! E, tu ste se vi posvađali, oko – ''ima li mene tu'', a popularnost vam skače.
Koalicione kapacitete neprekidno imate, oni su nepresušni, jer je cela Srbija opredeljena da ide prema EU. Tamo je spas! Još ako iz Brisela dođe neko odlikovanje za nekog ministra, ko sme da veruje u odlikovanja iz inostranstva?!
Zadužujemo se, a ne znamo zašto. Znamo da postoji rupa u budžetu, a ne znamo gde je ta rupa – da li je ta rupa u onom delu gde troši Vlada ili neko ministarstvo, ili je rupa tamo gde su prinadležnosti koje država obezbeđuje građanima. Gde je ta rupa? Setimo se, manje ili više, za budžet Republike Srbije glasale su sve proevropske stranke. Jedina koja nije proevropska i pronato jeste SRS. Znate i sami da za to vaše ne možemo da glasamo. Zato što mi ne glasamo za to vaše, nama pada popularnost, a vi nanosite štetu i skače vam popularnost. Pa, može još malo kod Milana Nikolića, kod Bogosavljevića i kod ovih, ali verujte, svakim danom sve više građana okrenuće se sebi, gurnuće ruke u džep, da vide šta imaju, koliko imaju i koliko mogu da izdrže, koliko su opasne te slatke priče –lepota na dohvat ruke moguća za pet godina.
A, ko će da preživi vas sledećih pet godina ili ovu politiku? Ko još može proevropsku politiku da preživljava u ovoj zemlji? Ne može više narod da trpi ovo. Ovde je potrebna promena politike za 180 stepeni. Potpuno pogrešnim pravcem vodite državu. Taj put kojim ste krenuli neće da omogući normalan život u Srbiji. Manite te vaše ankete i te cice-mice što igrate oko koalicionog kapaciteta, 'oće da uđe, neće da uđe, 'oće da izađe, neće da izađe. Tresete javnost, k'o da se javnost potresla bogzna šta.
Oni su se posvađali oko plena, jer se smanjila bara, a odavno krokodili harali u toj bari, pa porasli, pa im porasli apetiti, pa će sada da krene otkidanje delova. Tako je bilo i 2003. godine. Uvek kada ste vi na vlasti sunovrat je krajnji cilj prema kome vodite ovu državu.
Da li je 400 miliona, 200 miliona, 300 miliona, dva miliona, apsolutno nije bitna cifra, više nije bitno da li je "Sosiete Ženeral", da li je neka druga banka, MMF, Svetska banka ili bilo šta drugo. Vi sistematski uništavate osnovu da bi ljudi razmišljali o nekoj perspektivi, a vama skače popularnost. Stalno vam skače popularnost! Najjači ste sada u Srbiji. Niko ne može sa vama da konkuriše. Jedva čeka narod izbore da glasa za Demokratsku stranku, ZEZ, ZEZ, i koalicione partnere. Zašto?
Maestralni rezultati – na hiljade otpuštenih, penzije značajno porasle za 2%. E, u takvim uslovima vi vodite ovu državu. Ne daj bože da se ostvari vaš scenario, gde onda da završimo? Zahvaljujem, gospođo Čomić. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 15 minuta i 40 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha i to je poslednji prijavljeni govornik.

Zahvaljujem. Koliko imamo vremena, izvinjavam se, samo da znam, kao poslanička grupa?
(Predsedavajuća: Imate 44 minuta.)
Gospođo Dragutinović, da kažem nešto što sam možda malopre zaboravio ili nisam stigao, ali mislim da je neophodno da čujete i vi, a da to svakako čuje i javnost, SRS ni u jednoj raspravi, a ticalo se zaduživanja, nije osporila mogućnost da država svoj deficit finansira zaduživanjem. Iks puta nam je vrlo tendenciozno stavljeno to na teret kao – pa, to je tako, to tako mora, to je jedna od mogućnosti. Mi to ne osporavamo, ali mi, zaista, osporavamo kredibilitet onih koji će trošiti 400 miliona dolara.
Dokument o kojem danas raspravljamo ni u jednom svom članu ili stavu ne ukazuje na to kako će se novac trošiti. Mogu sada da vas pitam i vi možete da mi kažete koliko će novca otići na finansiranje deficita, a koliko novca na refinansiranje dugova i mogu da vam verujem, ili ne moram, ali to nigde ovde ne piše, pa se bojimo da će se, praksa koja je tri godine na snazi, novac trošiti ko zna za šta.
Da li vi možete da se oduprete neformalnim centrima moći koji gospodare Vladom tri godine? Pitam vas da li možete da kontrolišete trošenje 400 miliona dolara? Ako uzmete u obzir šta se sve u sferi finansija dešavalo, kakva nam je situacija, mi opravdano sumnjamo u to. Mi zaista sumnjamo u vaš kredibilitet.
Slušajte sada ovo. Osnovni ekonomski ciljevi Vlade – dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana, ravnomerni regionalni razvoj. Slušajte sada dalje –očekivani rezultat je otvaranje najmanje 200.000 novih radnih mesta u naredne četiri godine i smanjenje stope nezaposlenosti sa 18 na 11,9%. Da li znate odakle je ovo? Ovo je izvađeno iz ekspozea Mirka Cvetkovića iz 2008. godine!
Ne moramo da čekamo kraj mandata – da li možete da nam kažete da će ovo što sam pročitao da se ostvari do kraja godine, kada vam ističe mandat? Nisu nas obmanjivali samo za akcije, pogledajte ko nas je sve obmanjivao, i premijer. Obećao je 200.000 radnih mesta. A od kraja 2008. godine do danas ostalo je 250.000 ljudi bez radnog mesta! Ali, ovo ne govorim da bih zloupotrebio govornicu. Od tih ljudi koji su uposleni vi ubirate porez da finansirate tekuće pristigle obaveze, a da ne govorim o implicitnom dugu koji će tek da dođe i koji se, očigledno, ne uzima u obzir kada se ovakvi krediti povlače.
Zašto smo ljuti i revoltirani? Zato, gospođo Dragutinović, što svi u ovoj državi ne nosimo podjednak teret vaših političkih avantura. Da li znate kolika je prosečna plata stanovnika opštine Lebane? Prosečna plata stanovnika je 1.900 dinara! Prosečna plata stanovnika opštine Vladičin Han je 2.400 dinara! Od koga ćete da uzimate pare da vraćate dugove? Istovremeno vas pitam, gospođo Dragutinović, ovde piše, kao četvrto, ravnomerni regionalni razvoj, da li znate kolika je prosečna plata po glavi stanovnika na Savskom vencu? Prosek za 2010. godinu, zvanični podatak, jeste – 91.000 dinara. Pa, odakle? Kako da čuvamo tu žuč u sebi? Dokle više da trpimo priče o evropskoj Srbiji, o perspektivi u budućnosti i da čitamo ovako poražavajuće podatke?
Gospođo Dragutinović, zašto ne kažete zašto ste platili tri milijarde iz budžeta, samo u januaru? Da li je tačno da ste dve milijarde i 900 izdvojili za aferu "Satelit"? Ko odgovara u Srbiji zbog toga?! Baš vas briga, vi se svađate. Dali smo iz budžeta dve milijarde i 900 miliona dinara, to će se ovim parama pokrivati, zato što je neki mangup potpisao ugovor i Srbija plaća danas penale. E, kao što vi te penale plaćate, a lično niste odgovorni za to, tako će ovi za šest godina da plaćaju penale vaših političkih avantura i egzibicionizma.
O tome niko ne priča. Kakva, crna, evropska Srbija? Ovo nema ni u Trinidad i Tobago, Siera Leone, ne znam ni ja gde, oni koji nemaju još ni kanalizaciju.
Gospođo Dragutinović, pitao bih vas, takođe, još jedanput, da li znamo kako će se trošiti pare? Sada ovi iz vlasti pitaju da li imate rešenje. Oni traže rešenje. Evo, mi smo ponudili rešenje kroz jedan amandman. Ponudili smo vam rešenje, koji nije samo od nas procenjeno da je dobro, da vi možete da se zaštitite od neformalnih centara moći u Vladi, od onih sa kojima ne možete da se suočite i da se obračunate sa njima, tajkuni itd, evo, predložili smo vam da se kao ministar sakrijete iza ovog najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, da Odbor za finansije, videćete u amandmanu, donese odluku na osnovu koje će se trošiti pare iz ovog kredita, a odnosi se na finansiranje deficita.
Evo, vaše diskreciono pravo, kao ministar, jeste da odredite kako ćete da refinansirate dugove. Neka Odbor za finansije donese odluku da se finansiraju programi i projekti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou od ovih 400 miliona dolara. I mi smo spremni kao SRS da damo kompletan predlog odluke, ali neka učešće daju svi, neka se donese uz konsenzus jedna zdrava odluka, da korist imaju svi, pa da korist imamo i mi na jugu Srbije, u Surdulici, a bogami i ovi na severu, u Vojvodini, i da znamo u šta smo potrošili 400, 300 ili 200 miliona dolara iz kredita koji će plaćati oni koji sa ovim nemaju nikakvu dodirnu tačku. Da li ćemo imati sluha za to od vas, ostaje da vidimo.
Evo, mi smo konkretno predložili šta da radite. Ne može niko da pita imate li vi rešenje, evo, imamo rešenje, predložili smo vam i vi možete, ponavljam, iza njega da se sakrijete. Ne možemo više da krijemo glavu pod tepih, u pesak da je zabadamo. To više ne ide. Doveli ste Srbiju u takvu poziciju.
Danas je u jednoj fabrici u Surdulici, gospođo Dragutinović, policija intervenisala sa otpuštenim radnicima. To je "RS Partners", fabrika privatizovana.
(Narodni poslanik Slavoljub Stajković, sa mesta: Ko je privatizovao?)
Vlada Republike Srbije i Agencija za privatizaciju, gospodine Stajkoviću, pa je onda Agencija za privatizaciju napravila 10 kontrola u toj fabrici i na osnovu tih kontrola je donela rešenje o raskidu ugovora, a onda je neko iz neformalnih centara moći naredio Agenciji da poništi odluku o raskidu ugovora, pa je, onda, novi – stari vlasnik vratio sebi firmu i otpustio 40 radnika.
A, znate šta radnici traže? Radnici traže da ih čak i otpuste u skladu sa zakonom. Neka ih proglase za tehnološki višak i otpuste u skladu sa zakonom, a ne pošto-poto da ostanu i ta agonija se prenela na obračun policije i radnika, bez ikakve potrebe. Niti je to slabost radnika, niti problem policije, niti problem vlasnika. To je slabost i nespobonost države, ali država je sposobna da povuče 400 miliona dolara, bez ikakvih problema. Ko će i kako da ih troši, niko od ovih ljudi koji će glasati za to ne zna ili će možda zbog političkih …
Ne znam da li ste čitali poslednji intervju gospodina Bajatovića, direktora "Srbijagasa". Čovek ne može neku imovinu da uknjiži 11 meseci. Znate li šta kaže? Pa, zamislite kako bi bilo onima koji nemaju političke veze u Vladi. Ej, i, Vlada ima obraza da nam traži u takvom ambijentu saglasnost za 400 miliona dolara? Pa, ne pada nam na pamet da to podržimo.
Gospođo Dragutinović, ovo je, ponavljam, u ime SRS, organizovano rasipništvo i vi ste prvi čovek, tako su se karte podelile, u ovoj državi, koji to mora da zaustavi. Radikali su vam ponudili mogućnost da vam u tome pomogne Skupština. Podneli smo još jedan amandman, moja koleginica Lidija Dimitrijević, ako ga usvojite, a ne možete, jer ste se, pretpostavljam, limitirali raspisivanjem tog javnog poziva, u javnom pozivu ste tražili da za šest godina platite kumulativno ovaj dug, takvi su uslovi iz poziva u javnoj nabavci. Čiji su to bili pritisci? Ko je to iskukao? Koji neformalni centar moći? Da li banka ili neko drugi u Vladi? Mi tražimo te odgovore.
Znate, gospođo Dragutinović, od vas kao ministra finansija možda građani ne očekuju više, ali kao ministar finansija vi ste dužni da im to ponudite – javnost i da im kažete zašto povlačimo ovaj nepovoljni kredit. Kredit je nepovoljan, zbog modela kako će da se vraća, jer ćete da vratite kamatu šest godina, a onda ćete 400 miliona odjednom da date. Odakle? Od radnika "5. septembra" ili "RS Partners" iz Surdulice? Šta ćemo sada da prodajemo? Nemamo ostrva kao Grci itd. itd.
Neko se malopre dotakao ''Telekoma''. Ili garanciju i sigurnost tražite u prodaji ''Telekoma''? Mi smo protiv toga, protiv prodaje ''Telekoma'', zato što prihoduje, ali nismo proti toga da elemente korporativnog upravljanja uvedete ''Telekom''. Znate li zašto vam to govorim, gospođo Dragutinović? Decembra 31. 2010. godine na konto prodaje dopuna od 200 dinara ''Telekom'' je inkasirao 300.000 evra u jednom danu. Prodali su preko milion i 100.00 vaučera sa 200 dinara dopune. Ne govorim o porukama, o ostvarenom saobraćaju itd. Zašto biste to prodavali? Zašto bi država to davala? Zato što vama treba, jer idete na izbore.
Ali, sa druge strane, da sedimo u Vladi, ne bismo dozvolili da ''Telekom'', čiji je osnivač država, uvede naknadu od dinar i po na ostvareni poziv, na uspostavljenu vezu. Da li je neko od vas koji koristi mrežu 064, potrošač, pitan za to, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača? Možete da pričate i ne morate, ali kada uspostavite vezu to vas košta dinar i po. Proverite da li je tako. To su slabosti Vlade i države. To su institucije čiji ste vi osnivač, kao Vlada.
I, dok tu ne pokažete volju i opredeljenje da štitite javni interes, sve što radite, pričate i govorite ili što pokušavate da uradite jeste u stvari prodavanje magle. Ovo organizovano rasipništvo mora da se zaustavi. Očigledno je da nemate snage za to. SRS ne može da podržava ovako nešto. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 13 minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha i on je poslednji prijavljeni govornik.