Molim vas, vodite računa o članu 106. stav 1. Širina primene u cilju obezbeđivanja i staranja o redu i omogućavanja rasprave, člana koji mene obavezuje da vas podsećam o dnevnom redu, ne dopire do vaših komentara kojima nije mesto u ovoj diskusiji. Molim vas da izostavite to iz vaše rasprave. Izvolite.

Hvala vam. Gospodin ministar je danas rekao, i za prethodnu tačku dnevnog reda i za ovu, da su stvari precizno definisane. E, pa nisu, gospodine ministre. Čuli ste i nekoliko primedbi od mojih prethodnika, a čućete i neke malo manje bitne stvari i neke malo više bitne stvari, kako u stvari dosta toga nije precizno definisano i u ovom predlogu odluke i u ovom planu za 2011, što se tiče učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u ovoj godini.
Evo nekoliko primera. U Godišnjem planu se ne navodi dužina mandata za misije untso na Bliskom Istoku i UNOCI u Obali Slonovače. E, ima nešto što je vrlo interesantno. Plan navodi (citiram) ''… na sprečavanju obnove sukobe između kiparskih Grka i Oružanih snaga Republike Turske.'' Pazite na formulaciju. Pravno gledano, ne može tu da se radi o kiparskim Grcima, već o regularnoj vojsci Republike Kipar, koja je, podsetiću vas, član EU i ovakva nespretnost ne može da se podvede pod ono što ste rekli da je precizno definisano. Ako je precizno definisano da na Kipru nema regularne vojske države Kipar, nego nekakvih vojski kiparskih Grka, onda, mislim da ste u problemu i da sam zvaničnik države Kipar reagovao bih.
Dalje, Godišnji plan navodi devet različitih misija u kojima će biti angažovani pripadnici Vojske Srbije, dok se u odluci odobrava učešće u šest misija. Zašto se odmah ne odobrava učešće i u ostalim misijama koje su predviđene ovim godišnjim planom, a tiče se Misije u Somaliji, eutm i eunavfor i angažovanja u sistemu stand by aranžmana UN.
Postoji mogućnost da je razlog za ovakvu odluku činjenica da pripadnici Vojske Srbije nisu do sada učestvovali u ovim misijama, ali se pojavljuje činjenica da pripadnici vojske nisu učestvovali ni u Misiji untso na Bliskom istoku, a za njih se u ovom trenutku ipak traži odobrenje o učešću.
Danas je bilo reči o ugrožavanja bezbednosti pripadnika Vojske Srbije u misijama, posebno u Kongu i u Obali Slonovače. I sam Godišnji plan kaže da postoje problemi u ovim državama, da je situacija u Obali Slonovače nestabilna, ( citiram) ''ali bez elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.''
A, čime vi to garantujete? Zašto vas to pitam? Samo pre mesec dana u sukobima u Obali Slonovače ranjena su tri pripadnika misije UN. Kada govorite afirmativno o ovim misijama, potpuno vas razumem i to je normalno, morate da ukažete i na određene opasnosti. To da je nestabilna situacija, to je jedna stvar, a da postoje konkretni incidenti gde su povređeni pripadnici misije UN, morate i to da stavite na uvid parlamentu i javnosti Srbije. Javnost to mora da zna, da postoji neposredna opasnost.
U okviru čijih kontigenata će biti pripadnici Vojske Srbije? Samo se za Misije u Libanu i na Kipru navodi da će biti angažovani u okviru španskog, odnosno slovačkog kontingenta, za ostale misije taj podatak nije naveden. Ponovo nije precizno definisan.
U Liban šaljemo inženjerski tim za razminiranje, u situaciji kada u Srbiji imamo i dalje veliki broj zaostalih bombi i mina iz prethodnih ratova. Kažite vi taj broj, da ne kažem ja, nekoliko hiljada je u pitanju, je l' je tako?
Kažete da brinete o bezbednosti u svetu, a da li brinete o bezbednosti u Srbiji? Ko će da razminira te mine? Ubeđen sam da to manje košta nego razminiravanje terena u Libanu.
Zašto Godišnji plan ne navodi finansijska sredstva potrebna za svaku misiju ponaosob? Želeli bismo da znamo po stavkama kako to izgleda i kako to planirate.
Zašto se Godišnji plan ne usvaja pre usvajanja budžeta, nego se sredstva traže naknadno? Jeste da su uračunata u budžet za ovu godinu ranije, ali, svejedno, radi se naopako. Teoretski može da se desi da vam ovaj predlog odluke ne prođe i šta ćemo onda sa onim parama u budžetu? Naravno, ima gde da se troše, ali može teoretski da ispadne vrlo neozbiljno. To je još jedan dokaz da je Vlada iznad parlamenta, da može u budžet da stavlja šta hoće i kako hoće, naopakim redom.
U svakom slučaju, izdaci su, takođe za kritiku. Radi se o više od pet miliona evra. Nedavno je u intervjuu rekla vaš držani sekretar gospođa Miščević, ovde prisutna, da je trenutno oko 40 vojnika raspoređeno u raznim misijama. Vi kažete da će se to malo povećati. Pa, više od pet miliona evra, u proseku, za šezdesetak ljudi za jednu godinu, malo je mnogo?!
Ako govorimo o štednji i o racionalizaciji, ovaj parlament je pristupio tome. Predsedništvo, čuli smo Borisa Tadića da je pristupio tome. Vlada Republike Srbije, to vi najbolje znate, bar, kaže da čini određene korake u tom pravcu. A, gde se štedi, evo, po pitanju mirovnih misija? Da li mora, baš, tolika cena, više od pet miliona evra, nije mala suma. Štednje i racionalizacije po ovom pitanju, apsolutno nema, ovo su enormne cifre za realno mali broj ljudi. Nijednog trenutka nisam rekao da ne treba da postojimo u mirovnim misijama, ali da to bude racionalno i da to bude mnogo, mnogo, preciznije definisano.
Član 17. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacija predviđa da Vlada na kraju budžetske godine usvoji Izveštaj o izvršavanju Godišnjeg plana, te da ga podnese Narodnoj skupštini. Bilo bi dobro ako biste imali volje i snage da to učinite, da parlament dobije Izveštaj o ovome, ali sa mogućnošću da raspravlja o tome, kao što sada raspravlja o Predlogu odluke, da vidimo na kraju godine Izveštaj, ali ne da ga dobijemo mi poslanici u koverti, nego da raspravljamo na plenumu, na sednici. Dakle, da vidimo šta se utrošilo, kako se utrošilo, da li je ta bezbednost bila baš na visokom nivou itd, da vidimo da li je učinjenom poslu mane bolo, da bismo se ubuduće opredeljivali i možda blagonaklonije gledali na ovo što radite.
Ono što je posebno bitno i danas više puta pomenuto to je izjava vašeg državnog sekretara, gospođe Miščević, da će Srbija u drugoj polovini marta potpisati sporazum o učešću u civilnim i vojnim misijama EU. Tom prilikom je istakla da smo mi ( citiram) ''u ovom slučaju, zauzeli proaktivni pristup'', odnosno sami smo se ponudili da učestvujemo u misijama održanja mira i civilnim misijama koje EU gradi, što znači da sami prihvatamo evropski standard koji je jednoobrazan ili manje-više jednoobrazan za sve evropske zemlje, bile one u EU ili ne.
Logično je da se postavi pitanje o jednoj misiji EU na našoj teritoriji, a to je Euleks. Danas je ovde bilo reči o tome, jedan poslanik je rekao da je dobro da Vojska Srbije bude na Kosovu, makar kroz misiju EU kao što je Euleks. Smatram da je to vrlo licemerna demagogija, jer teoretski, samo teoretski, i ubeđen sam da se to nikada neće desiti u praksi, ali vi dozvoljavate teoriju da srpski vojnik u nečijem kontigentu dođe na Kosovo, i zamislite, teoretski, nerede, u Zubinom Potoku, u Zvečanu, u Kosovskoj Mitrovici koje bi, recimo, teoretski, izazvali Srbi i da moraju da reaguju, na određeni način, pripadnici Misije EU, Euleksa, gde bi bili Srbi?! Šta bi se tada dogodilo? Govorim samo teoretski. Ubeđen sam da se to nikada neće dogoditi, ali vi ste tu teoriju dozvolili svojim ponašanjem.
Danas je više puta spominjana skupštinska Odluka o vojnoj neutralnosti Srbije. Moram da podsetim, žao mi je, gospođa Čomić je upravo izašla, ona je opomenula jednog poslanika da se nije precizno izrazio, maltene, kritikovala ga je zato što je tu odluku krstio kao ''deklaracija o vojnoj neutralnosti'', pa koliko je bila prilježna da narodnog poslanika ispravi, zaista bih joj dobronamerno preporučio da ispravi na nekom forumu svoje stranke, DS, recimo, na Glavnom odboru, i sopstvenog predsednika koji tu skupštinsku odluku isto tako zove, a gospodin Šutanovac je, videli smo na video snimcima, bio neposredni svedok kada je Tadić rekao da se ''deklaracija Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti neće menjati za vreme mandata aktuelne vlade'', kao i da, ''Srbija dalje neće menjati svoj status u odnosu na NATO, bez obzira što su neke zemlje u regionu već blizu učlanjenja u tu alijansu''.
Toliko o preciznosti, ponovo, o preciznim formulacijama.
Ministar odbrane, gospodin Šutanovac, prisustvovao je promociji monografije ''Vojska Srbije'' i tom prilikom je rekao, a govorim o skupu koji je zakazan negde za jun, precizan datum će nam dati sam ministar uskoro, da će prisustvovati predstavnici NATO-pakta u velikom broju i da će taj skup, pored vojnog aspekta imati i turističku komponentu u promociji Srbije i najavio niz aktivnosti u promociji turističke ponude Beograda i zemlje. Rekli ste, gospodine ministre, ne bih se smejao na vašem mestu, verujte (citiram vas) – "Sa turističkim organizacijama Beograda i Srbije ćemo se potruditi da učesnici skupa dobiju sve informacije o Srbiji i Beogradu i da ih motivišemo da ne dođu u Srbiju samo kroz vojnu saradnju, već i kao turisti."
Koje ste turističke destinacije odabrali, gospodine Šutanovac, i na šta biste mogli da pomislite? Da li biste mogli da pomislite na jednu predivnu klisuru, ''Grdeličku klisuru''? Da li bi tamo predstavnici NATO-pakta mogli da odu ili vi to ispitujete njihovu savest? Da li bi možda mogli da posete Varvarin, Aleksinac, bolnicu ''Dragiše Mišović'' u Beogradu? Prosto ne znam, ne smem dalje da ređam. Meni je to vrlo licemerno. Koje im turističke destinacije preporučujete? Predivna je ''Grdelička klisura''. Samo, još se čuju vapaji poginulih od NATO-pakta u toj klisuri, gospodine Šutanovac.
Za kraj, želim nešto da kažem. Prvo jednom digresijom da se poslužim. Postoje razni oblici manipulacija i zabluda. Evo jedna bezazlena, recimo, ceo svet i danas misli da je jedna rečenica "Sviraj to ponovo, Sem", izrečena u filmu "Kazablanka", a ta rečenica tu nikada nije izrečena. Vrlo zanimljivo, a ceo svet misli da jeste. Prema tome, ceo svet je doveden u zabludu, bezazleno.
A, evo nešto što je manje bezazleno i što ste upotrebili u prošloj raspravi o profesionalizaciji vojske, kada smo se onako žustro i žučno raspravljali, kada ste rekli – i opet će biti ona narodna: ''Rado ide Srbin u vojnike!''
E, da li iz neznanja, da li je zabluda ili manipulacija u pitanju, moram da vam ponudim jedno svedočanstvo Borislava Mihajlovića Mihiza, koji u svojoj ''Autobiografiji o drugima'' kaže sledeće – ''Prisećam se kako je čuveni, svakom mom sunarodniku znani stih – ''Rado ide Srbin u vojnike'', doživeo posuvraćenu sudbinu. Svako misli da je taj stih i pesma iz koje je, da uznosi spremnost ratnika srpske vojske da se bori u ustancima i oslobodilačkim ratovima svoje zemlje. A retko ko zna da nije tako i da je taj stih iz Graničarske pesme, takav joj je i naslov i veliča Krajišnike graničare, u službi austrijske carevine. Autor joj je Vasa Živković, a ključni stih bubnja u tuđinski ratni doboš: ''Kada zaželi svetlij car, u smrt skače graničar''. Iz pesme o vojnikovanju i odanosti bečkom ćesaru oteo se vremenom i trajanjem početni stih i postao patriotski ratni slogan. Svašta se zbiva i biva sa stihovima, a ne samo sa ljudima.''
A, kom ćesaru, vi, gospodine Šutanovac, vodite Srbiju u zagrljaj, ostaje da se vidi. Ali, svi u Srbiji znaju da aktivno radite na ulasku Srbije u NATO-pakt, a svi isto tako znamo da je ogromna većina građana, na sreću, protiv toga.
Dajte taj referendum! Pitao sam vas prošli put, niste precizno definisali svoj odgovor – da li ste vi NATO lobista, a svi znamo da jeste, i to jeste pitanje i u junu očekujte proteste. Nisu ljudi za NATO-pakt i neće tako sa pogačom i solju dočekati one koji su nas bombardovali 1999. godine. Lično moram da kažem da ću radu učestvovati u svakom protestu koji je usmeren protiv NATO-pakta. Hvala vam. (Aplauz)

Narodni poslanik Zoran Ostojić ima reč.

Hvala, predsednice. Koleginice i kolege, pred nama je donošenje odluke o slanju naših vojnika u šest mirovnih operacija. Ako sam dobro razumeo, u pet već učestvujemo. Nova je samo Mirovna operacija UN na Bliskom istoku. Tu nekako imamo tradiciju, učestvovali smo dva puta, naši vojnici zajedno sa drugima, pre više decenija. Tu ništa ne može biti sporno kada već učestvujemo u ovim operacijama. Dobro je što će se potpisati ugovor sa EU o učešću u operacijama oružanih snaga EU, odbrambenih snaga.
Dobro je što sarađujemo i sa UN zato što smo članica UN, a biti član podrazumeva i nekakve obaveze i odgovornosti. Zbog toga i donosimo odluku, tj. u plan je ušlo i angažovanje vojnika na stand by za potrebe UN kada budu zatražili. Sve to će pokazati da će naše oružane snage biti sposobne, ili naša vojska i policija, u toj standardizaciji, po NATO standardima da odgovore onome što traži savremeni svet i pokazaće tu nekakvu solidarnost i odgovornost prema nesrećama drugih, kao što su pre više od deset godina i neki drugi pokazali solidarnost prema nesrećama na ovom prostoru i poslali trupe da spreče ili zaustave ono što se dešavalo.
Lepo je i pozdravljamo to što naša država, naše snage daju taj doprinos svetskom miru i stabilnosti. To je jedan veliki zaokret u odnosu na neko vreme od pre petnaestak godina kada smo, takođe, davali doprinos, ali ne svetskom miru i stabilnosti, nego nečemu sasvim suprotno.
U ovoj odluci radi se ukupno o 29 vojnika. Mislimo da je to malo za ono što naša vojska može, za ono što je naša tradicija i, pretpostavljam, za ono za šta postoji raspoloženje među profesionalcima. Jer, ako sam razumeo gospodina ministra, u obuci, u prijavi i pripremi na stand by nalazi se oko 5.000 ljudi koji su spremni, ili su pokazali želju, da učestvuju u mirovnim operacijama.
Ovo ćemo podržati zbog toga što je to u funkciji evroatlantskih integracija Srbije. Kao što smo rekli, ovoj vladi ćemo pomoći na tom putu. Nažalost, do sada je toliko malo toga bilo, a juče smo Vladu kritikovali zbog daljeg zaduživanja zemlje, odnosno predstavnika Vlade gospođu ministarku. Sutra ćemo ih verovatno, opet, kritikovati zbog ekonomske politike, zbog spoljne politike, ali, svaki mali pomak ka ostvarivanju tog cilja za koji je većina građana Srbije glasala, ne samo za našu stranku, imaće podršku LDP.
Priča o Kosovu i NATO bombardovanju, posebno na Kosovu, često služi kao izgovor da se ne bi išlo putem evroatlantskih integracija, ali, valjda su oni koji to koriste kao izgovor svesni da to nije baš popularno reći, pa, onda, uvijeno kroz kosovsku priču šalju poruku da bi da budu vojno neutralni itd. Pričamo o vojnoj neutralnosti kroz onu rezoluciju o Kosovu, gde se to pominje u pola rečenice. Svakako da sa ulaskom Crne Gore, Makedonije, Albanija je već tamo, Hrvatska je tamo, bosanski Srbi zajedno sa druga dva naroda doneli su odluku da žele da budu u NATO, pa će Srbija tada morati da se opredeli. Nažalost, to neće biti za vreme ove vlade, dobro. Biće za vreme sledeće vlade, siguran sam u to.
Vama, gospodine ministre, ponovo postavljam pitanje i apelujem na vas. Da bi se sprečilo dalje manipulisanje, jer je poluistina, izostanak istine, plodno tlo za manipulisanje. Ponovo apelujem da se skine oznaka tajnosti sa broja žrtava i strukture žrtava u NATO bombardovanju, jer postoji za svaku žrtvu i ime i prezime, i mesto i način kako je tokom bombardovanja izgubila život, da li je bila vojnik, policajac ili civil, pa kada se o godišnjicama sećamo tih tužnih događaja, onako ''šamaranje'' u medijima – između 2.000 i 1.000, oko 1.500 itd, šalje poruku da smo nesposobni da prebrojimo svoje žrtve.
Pošto jesmo sposobni da prebrojimo svoje žrtve i pošto su one prebrojane, a samo su pod oznakom tajnosti, to daje argument onima koji su protiv evroatlantske budućnosti naše zemlje, koji žele da našu zemlju ponovo vrate u izolaciju, izolovano ostrvo, koja će za račun drugih izvoziti nestabilnost, dakle, nestabilnost im daje dosta municije.
Skinite tu oznaku, objavite je. Sada smo kroz memoare penzionisanog kineskog predsednika saznali koliko je naših vojnika poginulo u Kineskoj ambasadi. Saznajmo ko su ta 22 poginula u zgradi RTS-a, zajedno sa 16 civila, čija su imena poznata jer su civili!
Uradimo to i idući u susret ovom NATO samitu! Otvorimo arhive, jer ako je do 5. oktobra Miloševićev režim imao razloge da skriva to, posle 5. oktobra oni koji su držali vojsku i imali odlučujući uticaj, imali interes da to skrivaju, čini mi se da sa vašim dolaskom za ministra odbrane ta potreba više ne postoji. To su tužni događaji koji su se desili, tragični za mnoge, za 1.300 i nešto ljudi to je tragičan događaj. Ali, saznajmo tačno koliko ih je bilo, saznajmo njihova imena! Njihove porodice znaju samo da su oni stradali, ali ne znaju gde, ni pod kojim uslovima.
Jednostavno, suočavanje sa prošlošću zašta se i moja partija zalaže i oni koji su glasali za nas, podrazumevaju da ta tragična epizoda iz naše istorije ne ostane pod velom tajne, u interesu onih koji time žele i dalje da manipulišu. Svi smo osudili to.
Kada kažemo da želimo da budemo članica NATO-pakta, ne kažemo zato što volimo NATO pakt. Voli se žena, deca i roditelji, a NATO-pakt ne može da se voli. To je za nas interes Srbije, dugoročni interes Srbije, kao što sve naše komšije okolo procenjuju. Mislimo da naš interes nije suprotan interesima naših komšija, nego je isti kao i njihov. Zato ćemo siguro u sledećoj Vladi, u kojoj će LDP imati svoju ulogu, ići tim putem. Ali, dajte da pre toga raščistimo one stvari, da ne bi propaganda koja je trajala bila upotrebljena od onih koji, u principu, ovoj zemlji ne žele dobro. Hvala vam.

Gospodine ministre, izvolite.

Imajući u vidu da je otvorena jedna tema koja nije vezana sa dnevnim redom, a u domenu je, verovali ili ne, mislim da je krajnje vreme da parlament napravi jednu komisiju ili odbor i da lepo, anketni odbor, utvrdi da li je ono što vi govorite istina ili nije. Govoriti o 22 lica koja su izgubila život u zgradi RTS-a, a, pri tom, da se to krije, naprosto, to je nemoguće. Razumete, nemoguće je. Logično gledajući nemoguće je.
Od bombardovanja sam osmi ministar na poziciji ministra odbrane. Osmi sam po redu i jesam najduže, ali nisam saznao ni od koga pre da takvi neki podaci postoje. Često se koristimo nekim podacima koji su negde plasirani u medijima. Često postoje želje da se naškodi nekim svakodnevnim saopštenjima koja se puštaju iz nekog centra koji je za evroatlantske studije, a, pri tom, nije ni evro, a ni atlantski i autoriteti ga ne poštuju.
Sada se u parlamentu koristi nešto što zaista izaziva veliku sumnju u odnosu na vojsku, ali i u odnosu na celu državu. Vi ste poslanik, predstavnik naroda, inicirajte anketni odbor. Mi ćemo kao Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ustupiti sve što postoji i dati vam ono što možda ne znamo da se traži i da zaista utvrdimo šta je činjenično stanje. Jer, način na koji neko, svako malo, dva, tri, šest meseci pa se podiže tema koja je za mene nepostojeća, u stvari, samo šteti sistemu. Ta mistifikacija vojske u kojoj može da nestane više stotina ljudi a da niko to ne primeti, prosto ne postoji. Nemoguće je.
Sa druge strane, mi kao sistem odbrane, a moram da vidim, dali smo te spiskove, imali smo vrlo ozbiljne razgovore za sukobe koji su bili i u Hrvatskoj i u BiH, predstavnik ''Međunarodnog crvenog krsta'' koji je u Srbiji, na međunarodnim forumima navodi Ministarstvo odbrane Srbije kao jedno od najkooperativnijih po pitanju traganja za nestalim licima, za poginulima itd.
Pitam se, zaista, ako vi čitate novine i iz novina saznajete da je u Kineskoj ambasadi poginulo itd, moram da vam kažem da je ta priča prilično stara, da je, čak, bila tema da se tamo organizuje neka večera, pa bal, mislim, to su stvarno neke stupidarije koje nisu za parlament. Zaista vas uvažavam i molim, pošto razgovaramo o ljudima, oni moraju da imaju ime i prezime. Ne možemo ovako paušalno da pričamo o tome, da neko, tamo, u vojsci, postoje neke odaje gde su neki mračni ljudi, pokriveni preko glave, sa svećama, koji, tako, kriju neke podatke. Verujte mi, mnogo to zvuči nemoguće.
Ali, očigledno da postoji neka sumnja kod vas, ovo nije prvi put, više puta ste rekli da vi to tražite. Hajde onda da to formalizujemo. Prihvatam to kao predlog i dajem inicijativu, daću sve kapacitete koje imamo u Ministarstvu odbrane, i da bar na jednu stvar, koja je interes celog parlamenta i države, stavimo tačku i da kažemo – to desilo tako, imamo saznanja, a ne da izmišljamo neku istoriju i da stalno imamo neke legende i mitove u kojima i vi sami učestvujete, verovatno nesvesno. To su legende, urbane legende u kojima se njih 22 sakrivalo, ne znam gde, i izginulo, a sada ih, naprosto, niko ne traži. Da li zaista mislite da je to tako moguće? Nije moguće.
Imamo potpisane spiskove svih koji su podizali dnevnice, lično sam to gledao u vremenu u kome je bila tema za ove koji su tražili još dnevnice. Znači, potpisane. Da li mislite da je bilo ko mogao da bude u vojsci i da odjednom, kao, nestane? Razumite, nemoguće je. Ljudi su, kako da kažem, to je stvar koja se bar u vojsci vodi vrlo jasno i vrlo jednostavno. Opet, kažem, podržavam i daću sve što treba da se da, da bar tu stvar stavimo van mistifikacije, jer nas ugrožava sve zajedno, uključujući i samu državu. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Ostojić.

Zaista ne želim, gospodine ministre, da otvaram dalje ovu priču. Uzeću da me niste razumeli, a ne da nećete da me razumete. Nisam rekao da neko skriva imena. Govorim, podsetite se 2009. godine, obeležili smo i prisetili smo se tužne desetogodišnjice. Nigde ne postoji javni podatak koliko je tačno žrtava bilo, tačno u broj. To je otprilike kao za bombardovanje Beograda 6. aprila, između 2.000 i 6.000. Ne, ti brojevi, ali ,otprilike, ''odokativno''.
Ako me ubedite da je ozbiljna država ona koja nije popisala i ne zna tačan broj žrtava tokom NATO kampanje, onda vi kažete da je to neozbiljna država. A, upravo vam kažem obrnuto, država je ozbiljna i država taj broj zna, ne govorim o imenima. Jer, porodice onih koji su izgubili živote, oni su te ljude sahranili. Ne kažem o skrivanju mrtvih. Samo govorim o tačnom broju i strukturi žrtava NATO kampanje. Taj broj nije objavljen u medijima. Vi meni hoćete da kažete da ga nema ni u vojsci i da treba sada da pravimo anketni odbor da bismo utvrdili da je to 1.383 ili 1.745, da li od toga 200 civila a ostatak vojnici i policajci. To država zna. Upravo, verujući da to država zna, kažem da objavimo taj podatak. Ne kažem da neko krije nešto, spiskove i to, govorim samo o jednom broju i strukturi tog broja.
Ako se prisetite, kažite vi meni – da li znate taj podatak? Nećete ga znati. Zna li bilo ko broj? Nikada nije objavljen. Vi ćete mi reći da to nije moguće da se sazna. Pa, moguće je i zna se. A, ako mislite da bivši predsednik Kine izmišlja i fantazira, dobro, moguće je.

Vreme. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, izvolite.

Moram da kažem da su objavljene knjige sa tačnim brojem. Ne samo brojem, nego i imenima za koje za koje se znalo. Postoji, ako se ne varam, a gospodin Odalović to zna i bolje, ne samo po pitanju 1999. godine, nego generalno šta se dešavalo u poslednjih deset godina prošlog veka.
Dakle, ako imate bilo kakvu sumnju, predlažem vam da ne bežite od anketnog odbora. Zbog čega? Prema tome, imaćete mogućnost da uđete u svaku tajnu po tom pitanju. Ne postoji nijedna stvar koju sam ja izbegao da obelodanim. Čak sam skinuo zaštitu "vojne tajne" i sa one priče koja je vezana za ''Televiziju'', u kojoj se vidi da ono što se, nažalost, desilo nije bilo kontrolisano na način na koji nas neko optužuje. Nije tako! Moj interes nije da sakrijem bilo šta. Naprotiv. Moj interes je da se sve to istera na čistinu, kao i vaš. Ali, 'ajmo zajedno da radimo to.
Vi kažete da "vojna tajna" nije skinuta, pošto to skidam ja, to ne skidaju kolege, to skidam ja, moj interes nije da se to ne skine. Ako imate saznanja gde se to nalazi, molim vas da mi date. Ali, knjige su objavljene. Jedino što možemo da uradimo to je da se napravi neki sajt, gde to može sve da se stavi i da eventualno, ukoliko postoje porodice još nekih ljudi koji su nestali, da se prijave i da kažu da njihova imena nisu na tom spisku. Ne možemo mi da izmislimo neke nove žrtve, niti da sakrijemo neke druge. Jer, radi se o ljudima. Nije to brojno stanje o kome se ne zna, pogotovo o onima koji su bili angažovani u samoj vojsci. To je tek egzaktan podatak.
Dakle, nemam nikakvu zamerku na to što vi tražite, ali, naprosto, kažem da je to već urađeno. Ne znam da li imate takvo saznanje? Ako ne, 'ajde da napravimo taj anketni odbor. Mislim da bi to bilo zaista korisno i za građanstvo, za parlament, za Vojsku i da demistifikujemo tu više priču, po kojoj postoje neke, tamo, tajne stvari, a koje ministar odbrane neće da stavi na uvid javnosti. Nije tačno! Žao mi je što te stvari koje izađu na uvid javnosti ne zadovoljavaju one koji su bili na neki način bili vezani za nekakve vanredne događaje, ali, verujte, sve što se tiče toga, sve smo stavili na uvid javnosti i demistifikovali. Hvala.