Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, mislim da je ovde bilo nekoliko pokušaja obmane javnosti vezano za današnju tačku dnevnog reda i moram na to da se osvrnem. Na samom početku želim da zahvalim hrabrim vojnicima i policajcima koji su do sada služili u ovim mirovnim misijama i onima koji se na bazi dobrovoljnosti javljaju da to i u budućnosti čine, jer će oni pronositi najbolji glas o našoj zemlji i pratiti najbolje tradicije naše zemlje još iz vremena bivše Jugoslavije, kada je hiljade ljudi učestvovalo u mirovnim operacijama i kada je upravo bivša Jugoslavija bila jedna od zemalja koje su davale najveći doprinos svetskom miru. Mi na ovaj način jačamo međunarodni ugled naše zemlje i to može biti višestruko korisno, pre svega, za našu državu i naše građane.
Ono što je naš posao, to je dobro primetio kolega Bajatović, jeste da obezbedimo da ti vojnici i policajci budu najbolje opremljeni i najbolje obučeni da nekakve rizike u ovim kriznim žarištima gde odlaze i gde jesu, a to su neka opasna mesta, da svedemo te rizike na minimum. Ono što smo mi učinili kao Odbor za odbranu i bezbednost, to je da sada razmatramo jedan Godišnji plan rada, gde smo predvideli, nadam se da će to biti usvojeno u narednim danima, posetu Centru za mirovne operacije. Konkretno, radi se o obuci naših vojnika za ove operacije i predvideli smo eventualnu mogućnost da možda neki od članova Odbora obiđu jednu od ovih misija u inostranstvu, kako bismo se uverili u kakvim uslovima rade i eventualno stekli bolju sliku o tome na koji način da ih pripremimo i u budućnosti za ove izazove.
Sada ono što su neke od kolega pominjali. Predstavnik SRS gospodin Todorović je govorio o nekakvim vazalima. To je veoma interesantno kada dolazi iz usta nekoga čiji su poslanici veoma često pominjali da bi trebalo da budemo nečija gubernija. Mislim da mi nismo ničija gubernija, niti smo nečiji vazali, mi smo jedna suverena država koja ima svoj Ustav, koja ima usvojene strategije, Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, u kojima je veoma jasno formulisano na koji način vodimo našu bezbednosnu i odbrambenu politiku, kao i na koji način nastupamo prema i nekim drugim državama.
Kolega Palalić iz DSS, sa kojim inače često vodim diskusije i van ove sale, mislim da možda i bolje od nekih svojih kolega razume ovu problematiku, međutim, neke stvari mi ovde nisu najjasnije, jer upravo je vlada Vojislava Koštunice, iz čije stranke dolazite, odvela Srbiju u Partnerstvo za mir 2006. godine. Danas se zalažete za to da umanjujemo učešće u Partnerstvu za mir. To mi nije jasno, jer upravo naziv ove organizacije govori i o njenoj ambiciji, a to je da se u svetu osigurava mir. Dakle, ne znam u čemu treba da učestvujemo, ako ne treba u tome.
Pominjano je i da možda narušavamo koncept neutralnosti, koji je definisan u jednoj rezoluciji, učešćem u ovim mirovnim misijama. Pa, mi učestvujemo i u mirovnim misijama UN. Da li je onda predlog da mi napustimo i UN i da ne učestvujemo ni u čemu gde sve druge civilizovane zemlje i te kako daju svoj doprinos?
Ono o čemu su govorili i gospodin Nikolić i ponovo kolege iz DSS, ovde se govorilo o tome da je naša glavna obaveza, kada se radi o odbrani, da čuvamo sopstveni integritet. To je tačno i to jeste jedna od dve ključne misije Vojske Srbije. Možda je razlika u nekim shvatanjima između nas koji predstavljamo možda neku mlađu generaciju i ljudi koji su možda i dalje u vremenu nekakvih blokovskih podela. Razlika u razmišljanju je u tome što sam ubeđen da mi i bezbednost naših građana, naše države i bezbednost naše dece apsolutno branimo i van granica naše zemlje. O tome svedoče i ovi teroristički napadi koji se dešavaju u najrazličitijim gradovima u svetu, i u Moskvi na aerodromu, i u Njujorku, i u Madridu, i u Londonu. Jednostavno, takve pretnje nemaju granice i upravo zbog toga Srbija i svoju bezbednost štiti učešćem u ovim operacijama.
Posebno je interesantno čuti kritike od predstavnika stranaka za čije je vladavine ili učešća u vlasti Vojska Srbije dovedena na marginu našeg društva, a vojna industrija u potpunosti razorena. Gde se danas nalaze i vojska i ta vojna industrija, dovoljno svedoče stavovi naših građana, gde je upravo Vojska Srbije, kada se radi o ispitivanjima javnog mnjenja, najcenjenija institucija u našem društvu. Vojna industrija je nedavno dostigla tih milijardu dolara, što već odrađenih poslova izvoza, što zaključenih. Hiljade ljudi su zaposleni, a za hiljade ljudi za koje nije bilo posla u propalim fabrikama, dok su neki od ovih poslanika bili na vlasti, oni su konačno uposleni i imaju mogućnost da prehrane svoje porodice, a danas ti gradovi mahom i preživljavaju zahvaljujući pogonima namenske industrije.
Možemo govoriti o profesionalizaciji vojske, koja je možda i najveće postignuće ovog ministarstva odbrane i ove vlade, kada govorimo o oblasti odbrane, jer će upravo profesionalizacija vojske omogućiti da Srbija na jedan ozbiljniji način učestvuje u ovim multinacionalnim operacijama, jer ćemo imati veliki broj sposobnih i obučenih ljudi, mnogo sposobnijih od običnih regruta, koji, kada se radi o odbrani naše zemlje, odavde sigurno mogu bolje da odgovore na izazove koji ugrožavaju našu bezbednost. Koliki ugled uživa Vojska Srbije najbolje svedoči činjenica da se za dobrovoljno služenje vojnog roka prijavilo, za prvu martovsku klasu, duplo više ljudi nego što Vojska Srbije može da primi.
Naravno, kada se radi o mirovnim misijama Ujedinjenih nacija da je to naša obaveza i kamo sreće da smo u decenijama iza nas kada smo bili izolovani umesto te izolacije imali neki drugačiji pristup, možda bismo lakše branili neke naše interese i lakše rešavali naše probleme umesto što smo sebično razmišljali gledajući samo svoje probleme, misleći da svet oko nas uopšte ne postoji.
Kada se govori o troškovima, mislim da su troškovi ovih operacija mali u odnosu na ono što Srbija može da dobije. Pitanje učešća u misijama EU mislim da u potpunosti odgovara većinskom opredeljenju i raspoloženju građana Srbije koji većinom podržavaju ulazak Srbije u EU i, naravno, da doprinos zajedničkoj bezbednosno odbrambenoj politici EU jeste jedan važan elemenat u toj saradnji sa zemljama Evrope. Ne možemo mi u Evropu da ulazimo pod našim uslovima, postoje nekakva prava i obaveze, ali, ponavljam, uveren sam da učestvujući u ovakvim operacijama mi na kraju mnogo više dobijamo nego što možda u nekom trenutku dajemo. Takođe, mislim da na ovaj način pokazujemo da smo jedna ozbiljna država koja je spremna da sa našim partnerima podeli teret odgovornosti, ne samo za bezbednost u našem regionu, gde je Srbija definitivno jedan od najznačajnijih faktora stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi, nego da smo spremni da delimo teret i za globalni mir i da tako pokažemo da smo jedna ozbiljna država, potpuno drugačija od one nesrećne zemlje iz vremena devedesetih godina.
Mi smo na Odboru za odbranu i bezbednost juče doneli odluku da predložimo Skupštini da usvoji ovaj godišnji plan. Ja ću sigurno za njega glasati, siguran sam da će to uraditi i moje kolege iz DS, i ono za šta ću se lično zalagati jeste ne da zamrzavamo učešće u Partnerstvu za mir i drugim mehanizmima, već da ga dodatno uvećavamo u budućnosti u skladu sa svojim mogućnostima i tako pokažemo da smo zaista jedna ozbiljna evropska država. HVALA. (Aplauz)
