Zahvaljujem. Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Moram priznati da tu vrstu patriotske svesti koju vi imate, niti poštujem, niti imam nameru da je ikada steknem. Zahvaljujući vašoj patriotskoj svesti mi imamo Kumanovski sporazum, vojska je napustila Kosovo i Metohiju, vojska je za 25 km morala da uđe u teritoriju Srbije, zahvaljujući upravo toj vrsti patriotizma, nakon čega je Vlada Zorana Đinđića uspela da povrati kontrolu bar nad tim teritorijama koje se nalaze u ovom delu uže Srbije.
Sa druge strane, potpuno razumem vas i vašu poslaničku grupu koja ima averziju prema UN, naprosto, u vremenu u kome ste vi bili na vlasti, mi smo bili čak izbačeni i iz UN. To je nešto što je relevantno i zato vi i nemate odnos prema mirovnim misijama. Moja je greška, vidim da kolegama nisam dostavio dovoljan broj informacija, ali mi nije problem da vama sada kažem. Dakle, po pitanju ugleda na Rusku Federaciju i na ono što oni rade, recimo, ruska vojska je angažovana u ovom trenutku u Čadu, mi smo završili misiju u Čadu, u Sudanu, u Obali Slonovače, gde smo prisutni i mi, u Liberiji, gde ćemo mi, takođe, biti prisutni, u Kongu, gde smo, takođe, prisutni. Zatim, oni su angažovani u Zapadnoj Sahari, na Haitiju, gde je naša policija, na Bliskom istoku, Istočnom Timoru itd, itd.
Kada se pozivate na informacije koje se tiču ruske vojske morate znati da smo u veoma prisnim odnosima i da smo zajedno u velikom broju zemalja upravo u mirovnoj misiji. Takođe, treba da znate da Ruska Federacija razgovara sa EU o mogućnosti angažmana njihovih vojnih efektiva zajedno sa EU, a postoji i čuveni tehnički aranžman koji Ruska Federacija ima sa NATO-om, vezano za angažman u Avganistanu. To je nešto što je opšte poznato i to je, naprosto, činjenično stanje.
Često smo voljni da upoređujemo našu vojsku sa drugim vojskama. Moram da vam kažem da sam, kao nijedan ministar u poslednjih 20 i više godine, imao priliku da razgovaram sa velikim brojem ministara odbrane širom sveta, očekujem da u toku ove godine imam priliku da razgovaram i sa ministrom odbrane Ruske Federacije, sa gotovo svim najvažnijim načelnicima generalštabova vojski širom sveta, od kineske, ruske, do američke i brazilske, tako da imam jedno iskustvo koje je sada već skoro četvorogodišnje. Reći ću vam samo da u Evropi postoji nekoliko ministara koji su duže u mandatu na poziciji ministra odbrane od mene, a to je ministar odbrane iz Turske, zatim iz Crne Gore i mislim da je iz Estonije. Još uvek sam u prvih pet najmlađih ministara odbrane, tako da sam još uvek sposoban da učim i spreman da učim. Tako da, ovo što vi govorite naprosto to je jedna zabava za narod, ali daleko od toga da je istina.
Vojska Srbije ima tradiciju koja je sadržana u našoj prošlosti. Vojska Srbije, u vremenu dok ste vi bili na vlasti bila je, nažalost, na pozicijama najnižeg poštovanja i respekta, kako u svetu, tako i među svojim građanima. Iz Vojske Srbije se onoliko bežalo u vremenu u kome ste… I od Vojske Srbije.
Danas, za razliku od tog vremena imamo tri puta više prijavljenih za služenje vojnog roka dobrovoljno, nego što smo imali u vremenu kad su morali da služe pod vama. Tako da, kada razgovaramo o Vojsci Srbije, o patriotizmu, onome što je učinjeno i onome što se radi zaista teško je merljivo da govorimo vi i ja o tim rezultatima.
Potpuno vas razumem da imate problem sa Haškim tribunalom, ali podsetiću vas da je upravo u vreme vaše vlasti, 90-tih godina, vaša koalicija isporučila Dražena Erdemovića, kao prvog čoveka koji je deportovan iz Srbije Haškom tribunalu. U to vreme ste se radovali njegovoj nesreći, danas vas je stigla ista sudbina. Žao mi je što ste tako ovo planirali, ali naprosto tako je moralo da bude i očigledno je da ste sami dali podršku, na samom početku, za neke stvari. Tako da, sve ono što stavljate nama na teret, verujte mi, to je sve nešto što vi očigledno u nekim snovima imate kao grižu savesti, pa vam je lakše da se valjda oslobodite te griže savesti. Ali, naprosto, to nije istina i nisu činjenice.

Narodna poslanica Nataša Jovanović.
Pravo na repliku, dva minuta.

Počeću od kraja, gospodine Šutanovac.        Kada već pominjete kako je to bilo, vi ste učesnik, zajedno sa Dosovskom vlašću, na čelu sa Zoranom Đinđićem, u pisanju optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Zato je on, kada je ona napisana, dobrovoljno otišao u Haški tribunal. Ispraćen je sa preko 100.000 građana Beograda, koji su ga ispratili na Surčinski aerodrom. Najmanje će milion njih da ga dočeka kada se kroz nekoliko meseci bude vratio u otadžbinu, kao pobednik nad tim sudom. Uostalom i Karla Del Ponte je u svojoj knjizi napisala da je Đinđić lično rekao – ''vodite Šešelja i ne vraćajte ga više!'' Ali vratiće se Vojislav Šešelj, i kako građani kažu, i kako su skandirali u subotu u ''Sava'' centru, ''Šešelj dolazi'', ništa se vi ne brinite za to.
Što se tiče vojnog Kumanovskog sporazuma, Sporazuma Černomirdin-Ahtisari, nemojte… to već, gospodine Šutanovac, jedino je Srpska radikalna stranka glasala protiv njega. Vi to znate, vi ste bili poslanik posle 5. oktobra, imali ste sa nama te okršaje i duele sa skupštinske govornice. Jednostavno, svako ko je tada pratio i prenos Skupštine zna, mi smo bili izašli iz Vlade Republike Srbije zbog toga, mi smo bili protiv okupacije Kosova i Metohije i to nikada ne možete da stavljate na dušu i na teret SRS.
Što se tiče povlačenja iz takozvane Kopnene zone bezbednosti to se desilo zahvaljujući Nebojši Čoviću. Sećate se, gospodine Šutanovac, sednica Skupštine Srbije, kada ste i vi bili narodni poslanik do 2003. godine, kada smo oborili Dosov režim, da smo mi tada oštro kritikovali takvu politiku i da smo vam govorili, upozoravali vas, kada smo donosili jedinstveno, dakle, niko nije bio protiv od svih poslanika u Skupštini, seća se toga, i gospođa Čomić, Rezoluciju i Deklaraciju vezano za KiM, jer bez obzira da li smo na vlasti ili opoziciji…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… naša nacionalna svest je važna. Rekli smo vam da će ovo da se desi, a vi zbog toga što povlađujete Americi i NATO paktu, Srbija ima ovako nepovoljan položaj. I ne…(Aplauz)

Zahvaljujem. Ministar odbrane, Dragan Šutanovac ima reč. Izvolite.

Da sam hteo da govorim o liku i delu Vojislava Šešelja, ja bih vam rekao da je u Prvom zalivskom ratu, sa pripadnicima svoje stranke, otišao pred Američku ambasadu i tražio da se prijavi kao dobrovoljac da se bori protiv Iraka, što je činjenično stanje. Postoje snimci, zna se.
Međutim, nije mi to tema. Tema mi je nešto drugo što pričate, što nije istina. Kopnena zona bezbednosti je formirana Kumanovskim sporazumom 1999. godine. Ulazak, iliti povratak, Vojske Srbije i snaga bezbednosti, policije u tu zonu desio se 2001. godine, upravo u vreme kada je bio Čović, to što je bio, i Zoran Đinđić, to što je bio. Niste mogli vi nas da kritikujete što smo mi napustili, jer smo se mi vratili na ono što je naše, a vi ste nam ostavili tu zonu u kojoj smo 2000. godine, u novembru mesecu, imali pobunu raznih terorista, imali zaista jako puno problema. Dakle, zamenjujete teze, sa idejom da, možda se poslanici toga ne sećaju, ali verujte mi, to je jedina istina i sve drugo što pričate, naprosto, izvrćete istinu.

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović, posle njega narodni poslanik Željko Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih prethodnika, držaću se današnje četvrte tačke tj. Predloga odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Ovde u Predlogu ispred nas je šest mirovnih operacija u kojima će naše oružane snage, tj. pripadnici vojske da uzmu učešće. Ono što me posebno raduje, jeste to što smo imali priliku pre nekoliko dana, ili pre nedelju-dve, da na Ušću vidimo opremljenost i osposobljenost naših pripadnika vojske u multinacionalnim operacijama. Moram da vam priznam, kao bivši vojnik i kao neko ko je imao prilike da bude opremljen na određen način, da sam fasciniran i da sam sa velikim ponosom doveo sina da vidi kako su momci opremljeni i obučeni da u svetu učine ono što je njihov prioritetni zadatak, a to je da pokušaju da doprinesu miru i stabilnosti.
Naravno, bezbednost tih momaka ili tih vojnika, naših profesionalaca, u svakom slučaju uvek će se postavljati kao pitanje. Međutim, svi oni koji znaju šta je vojnik i vojnički zanat, znaju da je opasnost prva i osnovna stvar vojničkog zanata, bilo da je u pitanju učešće u mirovnim operacijama, humanitarnim operacijama ili da je u pitanju odbrana svog ognjišta, tj. svoje zemlje.
Taj posao momci tj. vojnici profesionalno rade i zato smo ovde doneli još nekoliko zakona, uveli profesionalizaciju vojske i to je, samim tim, postao njihov osnovni zadatak.
Bacio bih poseban akcenat na opremljenost Vojske Srbije danas. Ona je na jednom pristojnom nivou u odnosu na svetske standarde. Naravno, težnja Ministarstva odbrane, koje svakim danom čini sve veće napore da ta opremljenost bude još bolja, još veća, prati i neke naše životne standarde, i to zavisimo svi zajedno od nečega što se zove privreda, eventualno naše društvo u razvoju.
Tehnološka opremljenost je u uzlaznoj putanji, kako bi se to praktično moglo reći. No, daleko zaostajemo za tehnološki razvijenim zemljama, pogotovo u sferi odbrane, tj. da kažemo vojničkim terminom, opreme za reagovanje i u nekim specifičnim situacijama.
Zato smo danas u problemu. Ne možemo ni da kupimo, jer je samo društvo u problemu i sama država. Nemamo dovoljno novca da kupimo savremena tehnološka dostignuća, kada je u pitanju vojni zanat tj. Vojska Srbije.
Učešćem u mirovnim misijama steći ćemo jedan ogroman kredibilitet kod tehnološki opremljenih zemalja, doprineti velikom razbijanju stereotipa, kada je u pitanju Vojska Srbije, da su to ipak neki ljudi koji su iz proteklog vremena nešto drugo radili, a ne branili ili donosili mir na nekim prostorima.
Zadatak nije nimalo lak. Dobar je korak ovo što je Ministarstvo odbrane preuzelo, a to je da se za početak u te mirovne misije šalju stručne ekipe, medicinske ekipe, kvalifikovani oficiri, oficiri koji su u posmatračkim misijama, što u svakom slučaju u mnogo čemu doprinosi sticanju velikog iskustva i pravljenju nečega što se zove dobar imidž u svetu posle, da kažemo, blago rečeno, pošto je bila kreirana loše slike o našem narodu, a i o samoj vojsci.
Ovde se postavilo od mojih prethodnika dosta toga kao neka problematika, tako nečega.
Međutim, moramo da skrenemo pažnju da danas u mnogim zemljama gde se sprovode mirovne misije učešće uzimaju zemlje koje su u ne tako dalekoj prošlosti bile krvni neprijatelji, kako bi ih narodski nazvali, pa imamo primer da su Nemci i Francuzi negde zajedno u mirovnim misijama i donose mir nekoj zemlji, nekom narodu. Isto tako Nemci i Poljaci, a i mnogi drugi.
Na nama je da zaboravimo, tj. da se potrudimo da što boljim izlaskom u susret integracijama taj naš zadatak sprovedemo i zadatak Vojske Srbije je tu neprikosnoven. Dobro je što se Vojska sa velikom tradicijom srpskog vojnika nametnula kao neko ko, pored diplomatije i svega ostalog, i Vlade Srbije, prednjači u tome da donese dobrobit i doprinese dobrom imidžu. Profesionalna vojska može da pomogne miru u bilo kom delu sveta, tako da može da bude veliki i dobar garant same stabilnosti i mira u Srbiji.
Sa svim ovim rečenim želim samo da naglasim da ćemo podržati ovu odluku, takođe, da ćemo podržati sve moguće buduće odluke, koje će, kako sam ministar najavi, možda u martu biti ispred nas, te smatramo da će naši vojnici dostojno srpskom vojniku uraditi ono što im je zadatak, a to je – doneti mir negde u svetu. Za sada u ovih šest zemalja, u ovih šest misija, a nadamo se i u većem obimu i u sigurnijim lukama uvesti mir u neke narode koji su sada zavađeni.
S tim u vezi, ponoviću još jednom, u danu za glasanju Poslanički klub SPS-JS i ja lično daćemo podršku ovoj odluci. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta.
Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram na početku da pomenem da se u parlamentarnoj praksi, bar u poslednjih nekoliko godina, nije desilo da ovako dve komplementarne tačke dnevnog reda budu na sednici, a da ne budu spojene, što se tiče rasprave, ali da smo imali suprotne primere u praksi, da su nespojive tačke spajane, ali, eto, vladajuća koalicija nije mogla juče da obezbedi kvorum da se prirodno spojive tačke danas ne spoje…