Zahvaljujem, predsednice. Gospodin Jovanović je imao dosta široku diskusiju, iako je ovo diskusija o Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima. Dobro, potpuno je razumljivo, tu su i političke teme koje će se, pretpostavljam, ponovo razmatrati kada premijer bude izneo imena, sastav, plan i program rada nove Vlade.
Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima se stvaraju pretpostavke za to što će slediti nakon izbora nove vlade. Zbog toga mislim da baš i nije vreme da razgovaramo o zidanju stadiona, o radu Ministarstva sporta, pa do rada Ministarstva za prostorno planiranje i Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva infrastrukture, ili šta je već gospodin Jovanović pomenuo.
Dakle, gospodin Jovanović je imao celovitu diskusiju koja se odnosi na našu političku situaciju. Moram primetiti da je ta diskusija bila kao da je od čoveka koji to sve posmatra sa strane, kao da mi, gospodine Jovanoviću, nismo deo istog političkog procesa i kao da nisu sve ove političke stranke koje sede ovde u stvari kreatori političkog sistema u kome mi delujemo i koji ponekad vrlo uporno pokušavamo da branimo baš takvim kakav jeste.
Svi mi možemo da kritikujemo sistem u kome živimo i sistem u kome radimo, ali mislim da ta naša kritika mora da sadrži taj element ili da ima odgovarajući odnos prema tome da smo upravo mi činioci tog i takvog sistema. Ono što ste rekli potpuno iskreno i mislim da je to jako pošteno, zbog toga želim i da ponovim – situacija koju možemo karakterisati na način kako svako od nas ima percepciju u Republici Srbiji nije posledica rada ove vlade i samo oni najzlonamerniji mogu da sadašnju situaciju imputiraju kao posledicu rada ove vlade.
Srbija se sa različitim teškoćama, mnogo većim, suočava već poslednje dve decenije. Međutim, ono što može da se kaže da je posledica rada ove vlade, to da je jednu jako tešku nesrećnu krizu, koja je praktično od prvog dana ove vlade pogodila i Republiku Srbiju kao i ceo svet, ova vlada ipak u jednoj, po meni dosta uspešnoj, meri uspela da prevlada. Ali, neka to bude razgovor kada dođe predsednik Vlade.
Mislim, takođe, da je vaš odnos prema predsedniku Vlade, normalno, stav opozicionog poslanika, lidera opozicione stranke, ali recimo, mogu da kažem da je, po mom dubokom uverenju, predsednik Vlade najpogodnija ličnost upravo za političke prilike u kakvim se mi nalazimo danas i sve ovo vreme. Mislim da je predsednik Vlade, to znamo mi koji radimo s njim, zaista pokazao visok stepen razumevanja i tolerancije onoga što ste vi na neki način opisali u vašem izlaganju, a to su različiti stavovi i želja da se stavovi iznesu javno, često nerazumevanje i netolerancija za drugačije stavove i drugačija razmišljanja unutar Vlade.
Nekada mi se čini, iskreno da vam kažem, gospodine Jovanoviću, da se pristojnost, kultura u političkom ophođenju i mirnoća nekog političara nekad u Srbiji shvata kao slabost. Stalno se nameće neki prototip političara koji mora da lupa šakom o sto i to će, navodno, da reši sve probleme u Srbiji. Ja upravo mislim obrnuto. Mislim da je u ovim dosta osetljivim vremenima upravo ličnost predsednika Vlade doprinela da Vlada postigne rezultate koje je postigla.
Mi ih koje možemo okarakterisati kao dobre, vi kao loše, da ne sada ulazimo u to, ali prosto se vladajuća koalicija opredelila za predsednika Vlade i ja mislim da je to bila jako dobra odluka u tom trenutku, kao što mislim da je dobra da predsednik Vlade u ovim teškim vremenima nastavi da vodi Vladu i dalje. Ono što je nesporno, to je da je Mirko Cvetković zaista jedan od vodećih ekonomskih stručnjaka u našoj zemlji, sa velikim osećanjem za političke i ekonomske tokove u zemlji i okruženju, i zbog toga je njegova uloga posebno dragocena.
Mislim da je najvažniji zadatak Vlade koja će biti formirana nakon donošenja ovog Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi upravo uspešno okončanje procesa naše višegodišnje, decenijske težnje da postanemo kandidati za članstvo u EU. Mislim da je to nešto što od nas očekuje i naša javnost i mislim da većeg zadatka u ovom momentu ukupna naša politička scena nema. Izuzev onih koji su, naravno, protiv toga, što je takođe potpuno legitiman stav, imaju pravo na to.
U par navrata ste se konkretno osvrnuli na ovo što je sadržano u Zakonu o Vladi. Moram da kažem da te odredbe koje se odnose na ono što ste rekli – lepo vaspitanje, potpuno se slažem s vama, to jeste pitanje vaspitanja i kulture, ali odredbe koje se odnose na to su možda baš i posledica političkog života i političke kulture u kojoj svi mi živimo i koju smo mi sami stvorili. Nije nama neko drugi nametnuo političku kulturu u kojoj mi živimo. Svi smo mi akteri toga, nekada u vlasti, nekada u opoziciji.
Ovo što sada stoji u Zakonu o Vladi, stajalo je u Poslovniku Vlade. Neka sada stoji u Zakonu o Vladi, neka bude transparentnije, neka bude jasnije, neka svi osećaju... Ako već nemaju unutrašnja osećanja, neka osećaju to kao pritisak zakona da se ponašaju na način kako ste vi lepo rekli, onako kako se lepo i dobro vaspitan čovek ponaša.
Što se tiče ovih odredaba oko prestanka mandata, vi znate kako se u Srbiji bira Vlada, na predlog predsednika Vlade, i naravno da bira Narodna skupština. Po meni je potpuno nesporna odredba, koja je inače stajala do pre dve godine u Zakonu o Vladi, koja utvrđuje da do odluke Narodne skupštine, koja daje konačnu odluku na prvom narednom zasedanju, ministar za koga je predsednik Vlade podneo zahtev za razrešenje zaista ne obavlja tu funkciju. Meni je to i normalno i prirodno i dosta funkcionalno.
Takođe, podsetio bih vas, možda sam izostavio u uvodnom izlaganju, koje sam pročitao prosto da bih uštedeo vreme, u Zakonu o ministarstvima je, između ostalog, uveden i nadzor nad radom posebnih organizacija, što nije zanimljivo za javnost, ali je bio vrlo važan element za funkcionisanje Vlade, za jedan funkcionalan sistem.
Prema tome, ne želim da otvaram široku političku debatu u temi koja je sada na dnevnom redu. Dakle, vraćam se. Tema na dnevnom redu danas jeste stvaranje pravnog okvira u kome će ta vlada moći da sprovede neki svoj program. Hajde da čujemo taj program, pa da diskutujemo o tom programu. Ako je cilj da se diskutuje o dosadašnjem radu Vlade, biće za to prilike kada tu bude premijer.
Na kraju, jedna interesantna stvar se kod nas dešava. Jedno vreme je najvažnija tema u Srbiji bila da mi imamo najglomazniju vladu, pa su tu bila poređenja sa vladom ove zemlje, one zemlje, s vladom Kine itd., dosta paušalno. Sada, kada imamo najmanji broj resora (opet kažem, kada se uzme prikaz unazad, i ove decenije ali verovatno od Drugog svetskog rata), to odjednom više nije tema, to je potpuna demagogija. Iako se slažem da u celoj priči oko smanjenja Vlade, oko te navodne veličine administracije, naravno, ima mnogo demagogije, ali kako se to sad odjednom prenebregava?
Mislim da je zaista sjajno što imamo predlog od samo 17 ministarstava. Ponavljam, samo je 2004. godine bilo 17, ali tada smo imali i pet saveznih. Prema tome, mislim da je to dobro. Licitirati dalje, da li je 12 ili da li je neko ministarstvo važnije od drugog, pa ne može ni Zakon o ministarstvima ni sastav Vlade biti ništa drugo nego posledica političkih odnosa. To je tako logično i prirodno.
Niti je prvobitni sastav Vlade bio takav što je on od strane nekog nezavisnog autoriteta utvrđen kao najbolji mogući. Prosto, to je stvar političkih odnosa. Tako je bilo u svim vladama do sada, tako će biti i u svim vladama u budućnosti. Jer, neki poslanici moraju da izglasaju vladu, a ti poslanici pripadaju različitim političkim opcijama. Ako nemate 126, ne možete imati vladu.
Prema tome, iako je sama kritika višepartijskog sistema, generalno, po meni, uvek dobrodošla i opravdana, nije u redu da se… (Aplauz.) …kroz tu kritiku realnosti, neminovnosti višepartijskog sistema – a bolji ne postoji, niko ga još nije izmislio – u stvari kritikuje aktuelna vlada koja pokušava da uradi nešto i, po mom dubokom uverenju, radi na jedan način koji je, u prilikama u kojima se ta vlada nalazi, u kojima se naše društvo nalazi, zaista najbolji mogući.
Nije sporno da neko pruži alternativu, ali nije dovoljno, gospodine Jovanoviću, reći – alternativa je preokret. Taj preokret mora da ima i sadržinu, moramo da znamo šta je konkretno alternativa. Primedba je bila – zidaju se stadioni. Dobro, je l' ne treba da se zidaju stadioni? Moramo da budemo vrlo precizni. Pominjanje Kosova, našeg okruženja, to su dosta bitna pitanja i moraju da dobiju dosta konkretan odgovor ukoliko nudimo alternativu.
Znači, najlakše je reći – treba nam promena, treba nam preokret. U redu, ali ponudite sadržinu te promene ili, u krajnjem slučaju, budimo korektni prema analizi postojećeg stanja, da bismo dali tu alternativu. Ako najpre ne obuhvatimo krajnje objektivno postojeće stanje, onda ne možemo ni reći šta je alternativa postojećem stanju.
Normalno, mi ovde nastupamo kao političari i vi kao, nesporno, lider jedne političke stranke, i ja imam potpuno razumevanje za politički govor koji ste održali i moja je želja bila da se na ovaj način ipak osvrnem na to vaše izlaganje. U krajnjem slučaju, prilika će biti već za nekoliko dana, kada premijer, na osnovu ovog zakonskog okvira koji sada dobijemo i koji je pretpostavka za taj program koji će on izneti, iznese svoj program. Tada je sasvim normalno i da se svako od narodnih poslanika i svaka poslanička grupa izjasni o tom programu, uputi primedbe, sugestije i verujem da će to biti jedna jako kvalitetna rasprava. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospodin Čedomir Jovanović, replika.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici. Gospodine Markoviću, prvo, na vas očigledno utiče ovaj zakon koji ste prinuđeni da branite, pa vas je povremeno jako teško pratiti. Mislim da je suštinski problem zapravo u vašoj pomirljivosti, kojom prihvatate logiku vaših međusobnih odnosa unutar vladajuće koalicije kao logiku kojoj treba podrediti društvene odnose. Tačno je da je neophodno napraviti dogovor unutar vladajuće koalicije, ali izvinite, nemojte očekivati od nas koji živimo u ovoj zemlji da logiku jedne potpuno dezorijentisane koalicije prihvatimo kao pravilo po kojem treba ubuduće da živimo. To je naš problem, gospodine Markoviću.
U ovoj zemlji je u toku kriza i različite su statistike, ali jedan od podataka – bez posla je ostalo 250.000 ljudi u privatnom sektoru, javni je povećao broj zaposlenih za 6.000. Ako govorite o ekonomičnoj vladi, onda ovo nije ekonomična vlada. Koliko je koštala prethodna vlada? Koliko košta ova? Iznesite nam te podatke. Kako smo utvrdili da će Vlada biti jeftinija i ekonomičnija tako što će se rudarstvo dodeliti prostornom planiranju, a energetika infrastrukturi? Kako smo utvrdili da treba vere pripojiti dijaspori i da je tako nešto jeftinije nego pripojiti dijasporu verama?
Jasno je da je ovo što ste vi nama ovde doneli politički Frankenštajn vladajuće koalicije koja se mnogo više bavila međusobnim odnosima i sređivanjem stanja u kome se ona nalazi nego stanja u kome se nalazi društvo, a Vlada treba da se bavi društvom, a ne sama sobom. To je problem. Mi smo bili vrlo jasni. Kada govorimo o Vladi, onda je cena vaše politike, gospodine Markoviću, depresivna, dezorijentisana Srbija, umrtvljenih potencijala, ugrožena ne samo stanjem u kojem se nalazi, nego i činjenicom da oni koji treba da je vode iz tog stanja tako nešto ne čine, nego ga pogoršavaju.

Dva minuta. Zahvaljujem. Reč ima ministar Milan Marković.

Ne mogu da se složim s vama kada kažete da smanjenje broja ministarstava nije ušteda, iz jednostavnog razloga što način na koji ćete grupisati poslove državne uprave može biti više ili manje efikasan. Ako vi grupišete poslove državne uprave, po samoj logici stvari postoji jedan deo poslova koji su zajedničkog karaktera. Znači, ako dođete do spajanja u ovom momentu bilo koja dva ministarstva, vi ćete automatski stvoriti prostor za uštede kroz sam kabinet, kroz deo poslova državne uprave koji su zajednički svim ministarstvima. Prosto, stvar je logike da imate uštedu. Ne može niko reći da nemate uštedu.
Što se tiče logike spajanja ministarstava, uvek postoji neka logika spajanja ministarstava, nema tu nikakve dileme. Kod nas je ta logika čak dosta dobra. Ako se ne varam, u Nemačkoj je postojalo ministarstvo unutrašnjih poslova koje je obavljalo, između ostalog, i poslove sporta. Nije se zvalo ministarstvo unutrašnjih poslova i sporta, ali je obavljalo poslove državne uprave koji se odnose na sport. A Nemačka je, nesporno, zemlja sa razvijenom demokratijom i ne može se reći da nešto tamo ne valja. Kamo sreće da kod nas država funkcioniše tako kako funkcioniše njihova država.
Prema tome, logika spajanja poslova državne uprave je najčešće kompromis između srodnosti tih poslova državne uprave i političkih odnosa, okolnosti koje determinišu sastav svake vlade, pa i izgled ministarstava, odnosno organa državne uprave. U tom smislu, ne mogu da se složim sa ovom vašom opservacijom.
Što se tiče vašeg pogleda na stvarnost i realnost u Srbiji, niko ovde ne beži od realnosti. Znamo da je teško, ali hajde da vidimo šta se to nudi kao promena tog stanja. Dakle, šta je konkretna greška ove vlade koju bi trebalo ispravljati? Doći će premijer pa ćemo razgovarati. Mislim da tu nije ništa sporno. Ali nemojmo zanemariti činjenicu da je većina partija koje ovde sede delovala u ovom društvu, u Vladi, u izvršnoj vlasti, kreirala politiku ove države i da su rezultati ti koje danas imamo.
Tu se opet vraćam na ono što ste jako lepo rekli – stanje u kome se Srbija nalazi nije pristojno imputirati vladi koja je sada aktuelna. Nasleđe naše prošlosti je katastrofalno. Ako neko misli da se ova vlada ne nosi dobro sa svim tim što je pred njom, onda taj treba da iznese plan i da kaže – ovo je naša alternativa, ovo je naša ideologija, ovo je naša ideja.
Neki ovde imaju vrlo jasnu ideologiju. Neki smatraju da je put ka Evropi pogrešan put, da treba povući ručnu i otići. Evo dobacuju, viču – tako je. Prosto, mi imamo različito mišljenje o tome i nije sporno imati različita mišljenja, ali kada analiziramo stanje u društvu, mislim da može da se analizira na daleko objektivniji način nego što je to sada. Mislim da su značajno unapređeni mnogi segmenti našeg društva u poslednje dve godine uprkos krizi u kojoj smo se našli.
Ali nema nikakve dileme, biće ovde predsednik Vlade, izneće se sva razmišljanja. On će izneti plan za ovu novu, rekonstruisanu vladu. Biće tu kandidati za ministre. Videćemo ko su ljudi koji su kandidati za ministre. Ti ljudi takođe imaju svoja razmišljanja i određene planove kako dalje raditi u okviru resora koji im budu povereni na odgovornost. U krajnjem slučaju, vrlo brzo, naredne godine su izbori. Videćemo kakvi su nam rezultati. Sasvim je legitimno da svako to kritikuje ili da brani.
Opet se vraćam na onu glavnu temu. Cilj ovog društva, koji zaista ne smemo da dovedemo u pitanje, niko od nas ne sme da dovede u pitanje, i tu jako poštujem poziciju koju zastupa vaša partija – to je kandidatura za EU. To prilagođavanje, upodobljavanje našeg sistema sistemu koji vlada u EU je uslov za bolji život ljudi koji žive ovde. To je uslov za sve nas da živimo u jednom normalnom društvu.
Ali je opet pitanje za sve vas ovde i za one koji i dan-danas sa žalom gledaju, recimo, na nešto što se dešava pod pritiskom EU – zašto se tako jako opiremo nekim promenama koje su neophodne? Zašto smo se toliko opirali ukidanju nekih blanko ostavki? Pa, ne ukidaju se one tek tako, reda radi. Ne, nego radi kvalitetnijeg političkog sistema.
To, naravno, nije upućeno LDP-u, daleko od toga, govorim generalno. Ali svako od nas nekako voli da se izvuče iz pozicije u kojoj smo svi mi zajedno, kao da stane na neku galeriju, na neko gledalište i onda kao – ja nisam igrač na terenu, ja to sve posmatram sa strane i sada ću da iznesem jednu široku salvu kritika na ono što se dešava i onda ću tu da pomešam sve i sva i sve će to lepo zvučati.
Dakle, u potpunosti poštujem vaš stav i politiku koju vodite, ali mislim da je kritika koju ste izneli u dobroj meri paušalnog karaktera, a ne mogu da prihvatim ove ocene koje se odnose na to da smanjenje Vlade na 17 resora, smanjenje broja posebnih organizacija, činjenica da je ovo najmanji broj resora koje je Srbija imala od 1946. godine naovamo... Mislim da je prva vlada Kraljevine SHS imala 17 resora, to već istoričari bolje znaju, mislim da to i kolega bolje zna od mene. Ali suštinski, mislim da je do juče napadana ta činjenica koliko imamo resora, pa je i ovo za neku pohvalu. Hvala.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika, dva minuta.

Nema ničeg paušalnog, gospodine Markoviću, u ovome što pokušavam da vam objasnim. Citirao sam rečenicu iz obrazloženja zakona koji branite. Sva ministarstva, i koja se ovim zakonom ukidaju i ona koja se uspostavljaju, zadržaće i nastaviti da obavljaju poslove iz utvrđenih nadležnosti ministarstava koja prestaju da rade. To je činjenica.
Predložili smo vam alternativu. Znate u čemu je preokret? U tome što smo došli na ovu sednicu sa predlogom zakona o Vladi koji smo podneli pre dve godine – ne 12 ministarstava koja su nastala tako što su se spajala ona koja su nespojiva, nego tako što bi se država odrekla poslova u kojima nema šta da traži, napustila koncept javnih preduzeća koja su partijske kase, povukla iz sfera društvenog života u kojima samo stvara štetu. To je demontaža partijske države.
A ovo što ste nam vi predložili, gospodine Markoviću, obračun je sa jednim demokratskim poretkom, jer je ovaj zakon zapravo pravni zahtev da mi logiku vladajuće koalicije prihvatimo i kao logiku po kojoj treba da uredimo naše živote.
Vrlo je jednostavno obrazloženje koje treba da nam ponudite. Cena vaše doskorašnje vlade je cena koju ovo društvo, a više ni vladajuća koalicija, ne mogu da plate. Ne zbog toga što nema novca za nešto tako, nego zbog toga što niko ne veruje u propalu politiku. Ova rekonstrukcija je postala sama sebi svrha, kao i ova reforma unutrašnje organizacije Vlade, kojom se skidaju table, a sva drugo ostaje na svom mestu.

Reč ima ministar Milan Marković.

Prelazni režim u Zakonu o ministarstvima je prelazni režim koji je postojao u svakom zakonu o ministarstvima. Nemoguće je da nemate prelazni režim. Nemoguće je da ne napišete ko preuzima postojeću arhivu, zaposlene, opremu itd., a onda se u roku od 30 dana radi sistematizacija i tako se, u stvari, grupišu poslovi i postiže efekat smanjenja u broju zaposlenih, kabinetima itd. Prosto, to je prelazni režim i on ne bi trebalo da bude predmet naše diskusije. Nikada nije postojao zakon o ministarstvima da nema prelazni režim. Mora da se utvrdi koji će organ, kada jedan organ prestane da postoji, preuzeti te poslove državne uprave vezano za taj prelazni deo.

Reč ima Velimir Ilić.