Osamnaest minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima ministar Milan Marković.

Osvrnuo bih se na delove diskusije vezane za ove predloge zakona, a nadam se da ćemo sve druge aspekte moći da razmotrimo kada bude predložena nova vlada i članovi nove vlade.
Moram da kažem kolegi Palaliću da se ne slažem s ovim što je rekao i krenuću od ovog poslednjeg što je on rekao, a tiče se generalnog sekretara Vlade. Nikakva se smena ne sprema, koliko je meni poznato, niti mislim da postoji bilo kakav razlog za to jer imamo jako dobrog generalnog sekretara i mislim da dobro radi posao.
Ovde se radi o tome da Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi unose dosta logičkih novina koje su nedostajale i primećeno je u praksi da nedostaju. Recimo, mandat sekretara Vlade prestaje prestankom mandata predsednika Vlade – tako je to bilo do sada. S obzirom da je on funkcioner i da nemate nigde, u bilo kom zakonu, odredbe koje definišu njegovu obavezu rada nakon toga, do izbora novog generalnog sekretara Vlade, on je istog dana mogao da se spakuje i ode kući.
S druge strane, u Zakonu o Narodnoj skupštini je to daleko bolje normirano i predviđeno je da sekretar Narodne skupštine vrši svoju dužnosti, odnosno da mu mandat traje sve do izbora novog sekretara Skupštine. Mislim da je to pametnije i bolje rešenje, i u tom smislu mislim da i Vlada treba da ima isto takvo rešenje.
Mislim da je to jako dobro i logično, zbog kontinuiteta. Službe treba da funkcionišu i u tom provizorijumu, u međuvremenu, dok dođe novi predsednik Vlade, i zato mislim da je ovo sasvim normalno rešenje. A onda predsednik Vlade može da traži da se postavi novi sekretar tog dana, za dva, pet ili deset dana, ali da nema nikakve dileme, da nema vakuuma i spora oko toga ko će obavljati posao. Dakle, ovo je prirodno i funkcionalno rešenje i nema nikakve veze s politikom, i šteta je što ranije to nije bilo uneto.
Što se tiče broja resora, o tome sam govorio vrlo precizno. Ovo je vlada sa najmanje resora i posebnih organizacija. Mislim da od Drugog svetskog rata naovamo nije postojao tako mali broj resora na republičkom i saveznom nivou koji su objedinjavali poslove državne uprave, a koji se sad obavljaju na jednom jedinom nivou – republičkom. Vlada Vojislava Koštunice od 2004. godine je imala 17 resora i deset posebnih organizacija, ova vlada ima 17 resora i devet posebnih organizacija, ali, za razliku od 2004. godine, ne postoje resori na saveznom nivou.
Kada govorimo da je nešto neozbiljno, najneozbiljnija stvar je, ako govorimo o materiji o kojoj sada pričamo, bila kada smo imali ministra spoljnih poslova koga nikada nije izabrala Narodna skupština, a to je bilo za vreme vlade Vojislava Koštunice. Znači, Vuk Drašković je bio ministar spoljnih poslova, gospodine Palaliću, na osnovu uredbe koju je Ustavni sud proglasio neustavnom. Isto je bilo sa gospodinom Stankovićem, koji je bio ministar odbrane. Kada dodamo i ta dva člana i ako prihvatimo tu neustavnost, onda je ona vlada imala 19 resora.
To govorim sad samo zbog toga što je vaša diskusija išla u tom pravcu. Ja ne bih ovo ni na koji način nazvao neozbiljnim, ovo je jedan prirodan i normalan tok stvari u svakoj politici. Jedino neprirodno od 2000. godine do sada, ako govorimo o materiji Zakona o Vladi, jeste upravo bila situacija, kada pogledam i sa pozicije ustavnosti, kada smo imali dva ministra koje nije izabrala Republička skupština.
Treća stvar u toj vladi od 2004. godine je, gospodine Palaliću, bila da smo imali devet meseci ministre u ostavci. Ministri iz G17 plus su tada devet meseci bili ministri u ostavci. Stvarno mi nije namera da se sada vraćam u prošlost, ali apropo vaših kritika prosto želim da vam kažem, kad već govorimo o tome da li je nešto ozbiljno ili neozbiljno, i vraćam se na to.
Žao mi je što tako brzo zaboravljamo, ali imali smo ministra spoljnih poslova i ministra odbrane koji nikad nisu izabrani od strane Narodne skupštine Republike Srbije. Gospodine Palaliću, uredbom je uređeno da su ljudi ministri a da nisu izabrani, i uredba je proglašena neustavnom, što je potpuno normalno (jer, kako može takva uredba biti). Prema tome, to je apropo toga da li je nešto ozbiljno ili nije ozbiljno.
Opet vam kažem, ne možemo reći za Nemačku da je neozbiljna država. U Nemačkoj je u jednom momentu poslove državne uprave koji se odnose na sport obavljalo ministarstvo unutrašnjih poslova. Tako su ljudi odlučili da grupišu poslove državne uprave.
Pošto smo i kolege, hajde da uđemo u suštinu. Radi se o poslovima državne uprave koji se grupišu na način kako oni koji glasaju o tome misle da je najfunkcionalnije za njih. I kad sam ja bio u opoziciji, mi smo sporili kad je ta vlada 2004. godine napravila ministarstvo kapitalnih investicija – uh, šta će toliko ministarstvo i kako će ministar to da vodi itd.
Dakle, ne sporim to da opozicija napada, ali prosto želim da kažem šta je istina. Istina je da je pitanje grupisanja poslova državne uprave zaista pitanje onih koji treba da glasaju o tome, koji smatraju da je to najcelishodnije i koji će, u krajnjem slučaju, nositi teret toga ukoliko ne valja ili korist od toga ukoliko je to dobro. Mi mislimo da je ovako dobro, predsednik Vlade Mirko Cvetković smatra da je ovako dobro, ovo je plod grupisanja srodnih poslova i političke realnosti i to tako funkcioniše.
Vlada je po Zakonu o ministarstvima iz 2003. godine imala 23 resora, 2000. godine 24 resora, 2002. godine 19 resora, 2003. godine 19 resora, 2004. je već pomenuta vlada Vojislava Koštunice, koja je imala, po meni, taj najveći gaf ministara koji nisu bili izabrani u Skupštini – 17 resora bez ta dva neizabrana u Skupštini, a sa ta dva je imala 19, 2007. je imala 22 resora, 2008. je imala 24 resora i ovaj predlog sada je – 17 resora.
Takođe ste me pitali, ne znam sad da li ste vi to rekli, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ministarstvo se ne ukida. Spajaju se Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava. Vi kažete da su manjine imale svoje ministarstvo. Prvo, nije tu stvar da neko ima svoje ministarstvo. Ministarstvo je država, to je organ državne uprave, obavlja te poslove. Zašto mislite da se oni ne mogu obavljati u okviru ministarstva koje će imati drugačije ime?
Možete da uputite primedbu ukoliko novi ministar sistematizacijom ukine sektor za ostvarivanje prava, unapređenje prava itd. i ukoliko vidite da se poslovi sadržani u tom sektoru ne sadrže u nekom drugom sektoru, pa kažete – čekajte, broj izvršilaca je bio toliki, a ovde je toliki. Po toj logici ne bi trebalo ni Ministarstvo vera…
Zašto? Stalno možete da postavljate ta pitanja. Radi se o poslovima državne uprave, koje svaka država obavlja, i tu nema nikakve dileme. Da li će ih grupisati kao posebno ministarstvo ili će uspeti da ih spoje u okviru većeg organa uprave, to je manje bitno pitanje. Pitanje je da li se ti poslovi državne uprave obavljaju.
Suštinski, mi dolazimo na to. A to ne možete sad paušalno da zaključite na način kako ste zaključili, da će se ministarstvo koje bude formirano i koje će neko voditi posvetiti tim poslovima ili neće, da li će se poslovi državne uprave obavljati ili neće. To možete samo ako vidite da u sistematizaciji ti poslovi za koja su sistematizovana neka radna mesta više ne postoje. To je jedini način da to utvrdite. Sve drugo je politički govor, ali poznajući vas, namerno ulazim dublje u tu problematiku.
Vi ste rekli da sad to reflektuje na neki način odnos prema nacionalnim manjinama. Ne mogu da se složim sa vama, jer smo u vladi na koju ste se opet pozvali, iz 2004. godine, nakon svih dešavanja, imali Službu za ljudska i manjinska prava. Pa, služba Vlade čak nije ni organ državne uprave.
Drage kolege koji dobacujete, to su poznati termini i pojmovi definisani Zakonom o državnoj upravi i ko se bavi politikom trebalo bi da razlikuje telo, službu, organ. Žao mi je što to nekom izaziva smeh, ali ja govorim ono što je iz delokruga rada koji poznajem i kojim se bavim, i nemojte dobacivati, nema razloga.
Dakle, služba je to bila, gospodine Palaliću, što je potpuno neprimereno. Po Zakonu o ministarstvima, služba Vlade ne spada u organe državne uprave, jer ne odlučuje o pravima i obavezama, niti se formira zakonom. Znači, bila je Služba za ljudska i manjinska prava, a nakon toga je formirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i poslovi državne uprave su lepo sistematizovani.
Podsetiću vas da su u toj vladi kasnije, koju smo mi imali zajedno sa vama, poslovi izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina, donošenje propisa itd. bili u Ministarstvu države uprave, ako se sećate. Istina, ta vlada je trajala osam meseci. To je bilo u Ministarstvu države uprave i tamo je začet zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.
Prema tome, poslovi države uprave su tada bili tu i postojala je služba Vlade koja se suštinski bavila zastupanjem pred Evropskim sudom za ljudska prava, preko zastupnika koji je i tada i danas isti čovek, niko ga nije menjao. Prosto, čovek dobro radi svoj posao. Ne znam da li nekom pada na pamet da ga menja u budućnosti, ali govorim kako to izgleda. Dakle, ne slažem se uopšte s vama vezano za tu brigu za nacionalne manjine. U krajnjem slučaju, dela iz 2004…
A uopšte ne mislim da se i tadašnja vlada nije starala o pravima nacionalnih manjina. Uopšte ne mislim da se nije starala. Ali evo, ako je vama odraz staranja, onda se sigurno manje starala nego vlada koja ima to u državnom organu, kod vas je imala u službi vlade, ako želimo na taj način da sagledamo stvari. Ali uopšte ne mislim da je to mera. Mera su poslovi koji se odnose na to.
Sad ste me pitali za državne sekretare, da li će se smanjiti broj. Mislim da hoće. U ovom momentu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava su sistematizovana četiri mesta za državnog sekretara, u Ministarstvu državne uprave tri. Ko god da bude ministar, ne verujem da će držati sedam državnih sekretara, mislim da je to potpuno besmisleno. Prema tome, očigledno je da će se smanjivati.
Pitanje smanjivanja pomoćnika. To zavisi kako se grupišu sektori. Pomoćnik koji gubi sektor, mislim da niste to dobro interpretirali, po zakonu može da obavlja posao u istom ili u višem zvanju, zvanju višeg savetnika. Prema tome, nema nikakve dileme da će doći do smanjenja i broja i troškova, što je potpuno očigledno jer sve o čemu pričamo prati određena služba, određeni troškovi, određena plata itd.
Suštinski, mislim da je tu najvažnije da li će se poslovi državne uprave obavljati efikasno. Predsednik Vlade je procenio da je ovaj način u okolnostima u kojima se nalazimo najbolji. Predsednik Vlade će izložiti svoj program. Vi mislite da to nije dobro, to je vaš politički stav, ali ne mogu da se uzdržim da se ne vratim na formiranje ranijih vlada i ranijih organa državne uprave. Imali smo ovakve i slične diskusije uvek do sada, a posebno kada se ovo karakteriše…
Jedno je karakterisati da nešto nije funkcionalno, ali reći da je ovo sad najneozbiljnije, da ovako nešto nikad nije bilo, opet ne mogu da se ne vratim, ne znam po koji put, na pitanje ministra spoljnih poslova i ministra odbrane. Pazite, za ta dva jako krupna ministarstva ministri nikad nisu bili izabrani u Narodnoj skupštini, a bili su ministri i sve to je bilo legalistički itd., a onda je Ustavni sud jasno rekao šta misli o tome i to proglasio kao neustavno, a što je potpuno očigledno da je bilo neustavno od prvog dana. Uredbom ne možete formirati organe državne uprave. To je apsurd. Ne možete imati ministra koji nije izabran u Narodnoj skupštini.
Prema tome, hteo sam malo da se vratimo i na to kad već kritikujemo ovo, ali dajte da vidimo rezultate. Mi mislimo da će ovo biti funkcionalno i ja verujem da će biti funkcionalno. U suprotnom, pravile bi se vlade sa 50–60 resora, jer sve poslove državne uprave možete da izdelite, možete ih pozicionirati kao posebno ministarstvo, što je potpuno neracionalno.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Jovan Palalić.
Vidim da narodni poslanici s uživanjem slušaju ministra, i sa dobrim reakcijama, pozitivni i osmehnutim licima, ali bih molila da ipak malo mere uvedemo.
Narodni poslanik ima dva minuta. Izvolite.

Gospodine ministre, kada su u pitanju nacionalne manjine, u prvoj vladi Vojislava Koštunice na saveznom nivou je postojalo ministarstvo. Nakon prestanka državne zajednice u sledećoj prvoj vladi je formirano ministarstvo, a vi ga sada ukidate. To je istina. Znači, vi ukidate jedno stečeno pravo. I ne možete reći da se tu sad ništa nije desilo. To je činjenica.
Što se tiče stanja u oblasti nacionalnih manjina, evo pitajte sve predstavnike nacionalnih manjina, i u odnosu na zakone i u odnosu na stanje, kakav je napredak tad postignut. A kakvo je sada stanje? Takvo da ne da smenjujete ministra, nego ukidate ministarstvo. To su posledice toga.
Vi nama niste objasnili šta su razlozi, koji su ciljevi i koje je obrazloženje za spajanje i ukidanje pojedinih ministarstava. Kažete – to je procena. Vi kao ministar morate nama da kažete – ovo će zbog toga biti bolje, zbog toga smo to uradili, tako u ministarstvu želimo da budu grupisani sektori i zbog toga će biti bolje. To je suština. I onda možemo voditi argumentovanu raspravu zašto mi mislimo da neće biti bolje, a vi ostajete pri stavu da hoće. Mi od vas nismo to čuli.
Šta je cilj razbijanja Ministarstva rudarstva i energetike? Voleo bih od vas to da čujem. Šta je cilj toga? Nemojte samo reći – reći će to premijer. Recite vi, jer branite taj zakon ovde. Možda je bilo bolje da je došao premijer da nam to kaže.
Što se tiče one situacije koju ste pomenuli o ministrima u ostavci, podsećam vas, to su bili ministri iz G17 plus. Podneli su ostavku 1. oktobra, izbori su raspisani početkom novembra. Skupština je prestala tog trenutka da funkcioniše, bila je u tehničkom sazivu, Vlada je prestala da postoji. Sledeća vlada je bila izabrana tek u maju 2007. godine. Vi to jako dobro znate.
Vlada je bila u tehničkom mandatu manje od mesec dana. U tom istom mesecu je donet Ustav, manje od mesec dana od podnošenja ostavki pojedinih ministara, a Vlada je formirana tek sledeće godine u maju. I čitava ta atmosfera, od činjenice odvajanja Crne Gore do tad, to je bilo u maju ili junu, bila je u stvari atmosfera kada je započet proces izrade Ustava. I Vlada i kompletan politički sistem nalazio se u jednom provizornom stanju i to je suština cele priče.

Reč ima ministar Milan Marković.

Nije, gospodine Palaliću, bilo tako. Prvo, niste se osvrnuli na postojanje dva ministra koja nikad nije izabrala Narodna skupština. To treba ponoviti. Dakle, jedina neozbiljnost u tom smislu je postojala u periodu vlade Vojislava Koštunice – dva ministra nikad izabrana u Narodnoj skupštini.
Ali niste ovo u pravu. Dozvolite, prestala je da postoji državna zajednica Srbija i Crna Gora, postojalo je ministarstvo za ljudska i manjinska prava, vi niste onda rekli – mora da postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, nego ste formirali službu, gospodine Palaliću. A prvo sledeće ministarstvo za ljudska i manjinska prava je formirala ova vlada.
Postojala je služba, gospodine Palaliću, ali vam sada kažem da, zbog toga što je u vaše vreme postojala služba, ja ne umanjujem kvalitet politike prema manjinama u Srbiji, a vi hoćete, kroz činjenicu da se poslovi državne uprave koji se sada obavljaju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a ubuduće će se obavljati u ministarstvu koje će se zvati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, time da kažete da ćemo mi manje da vodimo kvalitetnu politiku prema manjinama u Srbiji nego što je to bilo.
Samo kažem da vam, jednostavno, metodologija nije dobra. Znači, način na koji izvodite taj zaključak nije ispravan. Jer, po tome bih ja mogao da kažem – dok je DSS držao republičku vladu, nije postojao organ koji se bavio ljudskim i manjinskim pravima, nego je postojala služba. Ali ja to ne kažem.
A ko je vama branio, kada je državna zajednica Srbija i Crna Gora prestala da postoji, da dođete pred narodne poslanike i kažete – mi smo zabrinuti za stanje manjinskih i ljudskih prava u Republici Srbiji, formiramo ministarstvo za ljudska i manjinska prava, naravno, mislimo da izaberemo i ministara spoljnih poslova i ministra odbrane? Niste to uradili, a niko vam nije branio.
Znači, nemojte na taj način. Samo pogledajte kroz tu prizmu, pokušajte da kroz tu metodologiju iz koje izvlačite kritiku ovog predloga posmatrate period kada je Vojislav Koštunica bio predsednik vlade nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora. To želim da vam kažem. Kako možete na taj način izvoditi? Prosto želim da vam ukažem na pogrešnu logiku koju ste primenili.
Želite da uputite kritiku, logična je, ali vam kažem da je potpuno pogrešna. Jer, sve što ste rekli u svom izlaganju može samo da se upotrebi protiv vlade DSS-a, kada je ona umesto organa imala najobičniju službu za ljudska i manjinska prava, a tek dolaskom ove koalicije je uspostavljeno ministarstvo i sutra, nakon ovog zakona o ministarstvima, ponovo će se ministarstvo baviti ljudskim i manjinskim pravima.
Samo to želim da kažem. Ne mislim ni da ste vi loše radili vezano za ljudska i manjinska prava, niti mislim da je ova vlada loše radila, niti da će neka buduća loše raditi, zbog toga što je stvarno standard ostvarivanja manjinskih prava u Republici Srbiji, po mojim saznanjima, uporednopravno posmatrano, na najvišem nivou.
Zaista mislim da je Republika Srbija tu daleko iznad i okruženja i evropskih standarda i to je nešto čime treba da se ponosimo. Nije to stvorila ova vlada, to je jednostavno proces rada od 2000. godine naovamo i treba da budemo srećni zbog tog procesa.
A ovo što ste malo sarkastično govorili o odredbama Zakona o Vladi koje imaju za cilj da se na neki način suprotstave toj našoj političkoj nekulturi koju imamo, to su odredbe koje su bile, gospodine Palaliću, sadržane u Poslovniku Vlade. To da treba da se zastupaju stavovi Vlade već je bilo sadržano u Poslovniku Vlade, tako da ne možete da mi kažete da smo sad mi ubacili nešto što nije bilo deo normativnog regulisanja ranije. Bilo je u Poslovniku Vlade. Znači, to jeste bio deo normativne materije. Jeste, mi smo je pojačali, stavili smo je u zakon. Izvinite, ali očigledno je to potrebno.
Očigledno je to u Srbiji potrebno, jer nije ovo prva vlada koja se suočava s tim. I vlada u kojoj smo zajedno delili odgovornost se suočavala s tim. I zaista je potrebno možda i zakonom reći – čekajte ljudi, mora da se zna neki red. Nije ni u redu da građani od jednog ministra čuju jedno, a od drugog ministra čuju drugo. A ljudi smo, i politički sistem nam je takav, ima slabosti, ima partikularizma. Šta sad, pravimo se da to nije tako?
Zato ja ne bih ismevao te odredbe zakona, ne bih se tako sarkastično odnosio prema njima. Jednostavno, one su dosad bile uređene Poslovnikom, sad je to uređeno zakonom. Da je sreće, ne bi moralo da stoji, tu se potpuno slažem, ali očigledno je potrebno da stoji.
Dakle, naš stav je jasan. Ovo je neki okvir u kome očekujemo da Vlada deluje efikasnije, da ima bolju koordinaciju i da lakše ili izvesnije ostvari ciljeve koji stoje pred nama u ovoj 2011. godini, i zbog toga smo sa ovim predlozima došli pred narodne poslanike.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine ministre, u uvodnom delu izlaganja govorio sam o neozbiljnosti čitavog procesa rekonstrukcije. Evo vam primer, dopis koji smo sada dobili od predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, koji je imao zakonsku obavezu da danas dostavi Narodnoj skupštini predlog novih ministara u Vladi koju planira da rekonstruiše.
Slušajte odgovor: "Smatram da bi dostavljanje predloga za izbor novih članova Vlade u ovim okolnostima predstavljalo povredu ugleda i dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika. Poštujući ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, predloge za izbor ministara dostaviću nakon donošenja Zakona o Vladi" (znači, kršeći zakon) "i Zakona o ministarstvima, koji će Narodna skupština danas da raspravlja".
Gospodine ministre, o čemu mi pričamo? O ozbiljnosti ili neozbiljnosti? O poštovanju zakona ili nepoštovanju zakona? Što smo mi donosili te zakone? Da bi premijer procenjivao da je odluka koju treba da donese na osnovu zakona povreda dostojanstva narodnih poslanika? Ispada da smo mi doneli zakon koji vređa naše dostojanstvo. To je prosto neverovatno. Gospodine ministre, kada otvaramo raspravu o ovako važnoj temi, onda moramo da vidimo kontekst, a kontekst je da je ceo proces neozbiljan. On se završava ovakvim jednim obrazloženjem predsednika Vlade. Hvala.

Molim vas, narodni poslanici, pošto je potpuno jasno da staranje o redu na ovakvoj sednici podrazumeva da postoji pravo na repliku i da postoji najšira moguća kreativnost kada je diskusija u pitanju, ali da ipak koristite pravo na repliku. Jer, ako dobijemo pravo na repliku, onda repliciramo na izgovoreno od sagovornika. Kršenje tog prava podrazumevalo bi da ja ne umem da se staram o redu. To se jednostavno rešava, tako što od vas dobijam poruku da ne treba da bude replika. Tako da vas molim, ako je replika, onda se replicira. Zahvaljujem.
Ministar Milan Marković ima reč.

Sada sam čuo od vas za to pismo i za mene je to potpuno očekivano. Ja stvarno spadam u red onih teških formalista i često mi se zamera da preterujem u tom formalizmu, ali zar ne mislite da bi stvarno bilo besmisleno da premijer danas uputi predlog za ministre ministarstava koja po novom zakonu o ministarstvima ne postoje? I, zar ne mislite da je teško naći u Srbiji čoveka koji bi sebe izložio tome da učestvuje u takvoj farsi da ga sada, recimo, predložimo za ministarstvo koje se ukida, koje više ne postoji?
Mislim da je premijer uradio pravu stvar i da je ovo potpuno logično. Dakle, vi smatrate da je trebalo da on sad nađe nekog čoveka i da mu kaže – hajde da te predložim za ministarstvo koje, inače, ukidamo. Zar ne mislite da to nema smisla?