Ja u to ne sumnjam uopšte, ali vas molim da mi pomognete da primenjujemo Poslovnik zajedno. Dakle, o predmetu našeg rada. Stvarno vas molim.

Zar država Srbija ne sme da vodi računa o svojim građanima koji su živeli nekada na drugim prostorima i silom proterani na ove uže prostore Srbije?
Pohvalio bih izjavu ministra Srećkovića, koji se zalagao za obnovu ukinute konstitutivnosti srpskog naroda u Republici Hrvatskoj. Međutim, ta njegova odluka nije naišla na dobar odjek u ostalom delu Vlade i ostalim ministarstvima. Na kraju krajeva, moram da govorim o krajiškim Srbima, jer su oni nekad bili u poziciji konstitutivnog naroda, u kakvoj su bili kroz istoriju i mogli su se slobodnije nacionalno i verski izjasniti prilikom popisa stanovništva u Hrvatskoj.
Nekad su naši statističari, demografi, geografi često vrlo neprecizno koristili argumente istorije, što izaziva kontraefekte po Srbe. Kad se kroz istoriju govori i piše o brojnosti Srba iznose se paušalne statističke procene o manjoj zastupljenosti Srba uopšte, a naročito zapadnih Srba, nego što je to nekad stvarno bilo. Tako, na primer, neki naši istaknuti istoričari i demografi navode da je krajem 19. veka bilo oko 30% Srba na prostorima današnje Hrvatske. Ne znam na osnovu kakve procene se iznose takvi podaci kad se zna da su se popisi stanovništva vodili prema jezičkoj i verskoj osnovi.
Da podsetim, u popisima od kraja 19. veka se operisalo sa nacionalnom kategorijom Srbo-Hrvata, preko jezičke osnove. Za pravoslavce je bilo lako izračunati brojnost, pošto su pravoslavci u 95% slučajeva bili Srbi. Problem je sa kategorijom rimokatolika koji su često poistovećivani sa Hrvatima, dok se sa druge strane zaboravljalo da su krajem 19. veka još uvek egzistirali brojni Srbi rimokatolici, zatim austrijski Nemci rimokatolici, Italijani, Slovaci i drugi.
Dakle, ne može se tvrditi da je krajem 19. veka bilo samo 30% Srba u današnjoj Hrvatskoj, pošto su sredinom 19. veka Srbi, po popisima iz 1846. i 1850. godine, činili veliku većinu stanovništva u Dalmaciji, Istri, Slavoniji, Krajini. U Dalmaciji, Istri, Slavoniji u to vreme Hrvati nisu bili ni pominjani kao posebna statistička kategorija.
Samo da uporedim tadašnje stanje: Srba je tad bilo 1.600.000, dok je rimokatolika, koji su počeli nositi hrvatsko ime, bilo tek oko 1.200.000.
Za mene je frapantan podatak o eksplozivnom širenju hrvatstva za pedesetak godina, i to zahvaljujući Habzburškoj i vatikanskoj potpori, državnoj i verskoj. Srbi rimokatolici vrlo brzo su odbacivali svoje srpsko ime. U epohi Kraljevine Jugoslavije dodatno je jenjavala srpska svest, preko jugoslovenstva.
Dakle, kroz ovih poslednjih 150 godina velikohrvatstvo je okupiralo srpske istorijske zemlje, pa čak i slovenačku zemlju, kajkavsku Hrvatsku. Takvo hrvatstvo je stvoreno bez bilo kakve hrvatske etničke osnove, kao nadnacija mešavine naroda. Da podsetim, 1850. u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji je bilo oko 1.600.000 Srba, dok je po popisu iz 2001. godine bilo tek oko 200 Srba. Dakle, posle silnih preveravanja, etnocida, kulturocida, ostao je danas sam sa sobom tzv. hrvatski narod, sastavljen od navedenih narodnosti i komponenti. Nedavno je i sam Žarko Puhovski govorio o etničkom čišćenju, krajiškom slučaju, kad se za pet godina očistio srpski krajiški prostor.
Dakle, posle svega, da li u takvoj državi nacionalnih nesloboda bilo kakav popis stanovništva ima smisla, gde je tu realno istorijsko stanje? Postavlja se pitanje da li treba razmišljati o opstrukciji, apstinencije od popisa, čime u međunarodnim okvirima takvi popisi ne bi bili validni, odnosno legitimni. U ovakvoj poziciji etničkog čišćenja istorijski konstitutivnog srpskog naroda ovakav popis mora se svesti na puko popisivanje brojnosti stanovništva, bez etničke oznake.
Nažalost, niste mi omogućili da iznesem ključne argumente u mom izlaganju, istorijsku retrospektivu i analizu. Zahvaljujem.

Deset minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe, dva minuta i četrdeset pet sekundi sam iskoristila ja, pozivajući na poštovanje odredbi Poslovnika.
Narodni poslanik Srboljub Živanović ima reč. Nije tu. Narodni poslanik Milorad Krstin, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalaze u zajedničkom načelnom pretresu tri predloga zakona: Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede u 2011. godini i Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine.
U ovom materijalu, kad pogledamo obrazloženje zbog čega se ova tri predloga nalaze u jednom načelnom pretresu, koji su razlozi, pa i za pomeranje ovih datuma, tj. godina sa 2011. na 2012. godinu, kad je reč o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede, razlozi za donošenje zakona, kako ste vi ovde nama napisali, jasni su i prepoznatljivi, i kaže: „Na putu pristupanja EU Republika Srbija mora da se prilagodi nizu propisa i standarda koje propisuje EU“.
U ciljevima popisa poljoprivrede naveli ste pet tačaka. Prva tačka je dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede; izrada baze podataka, međunarodno uporedive, zasnovane na ključnim poljoprivrednim obeležjima; treće, formiranje statističkog registra poljoprivrednih gazdinstava kojim će se obezbediti okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku i istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava; četvrto, obezbeđivanje statističkih podataka potrebnih za razvoj održive nacionalne agrarne politike. Održive. Ponavljam, održive. Peto, obezbeđivanje podataka za praćenje dostizanja ciljeva predviđenih u Milenijumskim ciljevima razvoja. Milenijumskim ciljevima razvoja!
Verujte mi, mogao bih neke stvari i da prihvatim, a možda i da podržim, ne samo ja, nego i poslanička grupa, ali kada vidim ove tri dopune, onda mi je to malo teško; SRS to sigurno neće podržati.
Znamo da je u popisu stanovništva 2002. godine, kada se popisivao samo centralni deo Srbije sa severnim delom, tj. Vojvodinom, učestvovalo 45.000 osoba, onih koji su bili članovi komisije itd., i tada je utrošeno 18.000.000 evra. Ove, 2011. godine učestvovaće 60.000 osoba i biće potrošeno 28.000.000 evra, to je za čitavih deset miliona više. Tada, 2002. godine, po jednom stanovniku bilo je utrošeno 2,25 evra, a u ovoj, 2011. godini će biti utrošeno 3,5 evra. Sada kada je Srbiju zahvatila teška ekonomska kriza, ne u 2011. godini, nego je to počelo mnogo ranije, od 2001. godine, vi želite u ovoj godini, ili prolongiranoj godini, da se opet od građana Srbije uzme nekih, kako je ovde rečeno, 28 miliona, a nikad se nije na toj cifri završavalo, biće tu i preko 30 miliona evra.
Kažete da koordinacija aktivnosti između popisa stanovništva i popisa poljoprivrede treba da doprinese uštedi u finansijskim sredstvima. Hajde da se složim sa tim. Kažete da se popis poljoprivrede sprovodi posle popisa stanovništva, tako da se za njegovo sprovođenje koriste organi zaduženi za organizaciju i sprovođenje popisa stanovništva.
Ali, ima nešto oko popisa poljoprivrede što je veoma interesantno i što se ne može preskočiti. U članu 5, Podaci o poljoprivrednim gazdinstvima, kaže se: „U popisu se prikupljaju podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava: lokacija, zemljišni fond i kategorija korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površine pod usevima, površine voćnjaka i broj stabala, površine vinograda i broj čokota vinove loze, navodnjavanje, upotreba organskih i mineralnih đubriva, kao i sredstava za zaštitu bilja, broj stoke po vrstama i kategorijama, broj živine, broj ostalih životinja, košnice pčela, podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji“, ponavljam, poljoprivrednoj mehanizaciji, „i objektima, radnoj snazi, prodaji poljoprivrednih proizvoda, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, dopunskim delatnostima, kao i podaci o ribnjacima i površinama pod šumama.“
Onda u članu 6. kažete – Metodi sprovođenja popisa. Znači, u članu 6. se kaže: „Podaci o porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima prikupljaju se metodom intervjua“, ponavljam, intervjua, „od lica koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili od punoletnog člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva kome su podaci najviše poznati, uz uvid u odgovarajuću dokumentaciju.“
Da li vi znate, gospodo iz Vlade, da još nije izvršen povraćaj državnog poljoprivrednog zemljišta onim ljudima koji su oštećeni posle 1946. godine, da komisije nisu završile svoje po celoj Srbiji? Da li znate da su započete komasacije, pa nisu završene u celoj Srbiji? Nije urađen katastar. Kako taj domaćin da kaže da ima toliko i toliko površine, pod usevom ili ne, kakva je sad situacija, u Vojvodini su pod vodom oranične površine, na hiljade i hiljade hektara, ako ste ovde stavili u članu 22. kaznene odredbe? U članu 22. kažete – novčanom kaznom od sto hiljada do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice (privredno društvo itd.), koje pretežno obavlja delatnost poljoprivredne proizvodnje ako izostavi tačne podatke.
Ne možete vi nekoga kažnjavati a da prethodno niste uradili ono što treba da uradi jedna pravna država, a to je da registrovana poljoprivredna gazdinstva tačno imaju uvid u svoju obradivu površinu, da čovek tačno zna koliko ima teladi, koliko ima junadi, koliko krava, koliko živine, gusaka, petlova.
Recite mi šta ćete uraditi sa onima koji imaju salaše? Kako ćete njih voditi? Svaki salaš oko sebe ima obradivu površinu i veliki broj stoke, počev od ovaca, teladi, junadi, kako salašar kaže, ili srpski paor, bikova, pa onda ima krava muzara, pa ćuraka, gusaka, pataka, živine itd. Recite mi, kako ćete doći do tačnog podatka? Hoćete ići specijalnim vozilima do tih salaša, koji nemaju struju? Naši salaši u Vojvodini nemaju struju, najosnovnije što bi trebalo da imaju. Oni su ogroman deo svog životnog veka potrošili na ovu poljoprivredu, normalno, hraneći i građane Srbije, a ujedno i svoju porodicu i školujući svoju decu. Pitam se kako ćete vi uspeti da izvršite tu popis poljoprivrede, konkretno kada je reč o tim salašima.
Drugo, ne bih mogao baš tako lako da pređem preko situacije u poljoprivredi. Ne možemo lako preći, zato što ne dozvoljavaju ovi vaši predlozi o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, a onda i Zakon o popisu poljoprivrede u 2011. godini. Doduše, vi ste ih sve pomerili. Sve ste pomerili ovde, počev od člana 1, od članova 2, 3, 4, 5, 6, pa se menja „do 15. novembra 2011. godine“ i zamenjuje se sa „do 15. decembra 2012. godine“, i to su izmene i dopune zakona. Trebalo je jednostavno da kažete, u teškoj ekonomskoj situaciji, kada jedino još taj srpski paor može da nosi na leđima, savio se, ne može više, ali nosi ovo što se dešava, nosi još tešku ekonomsku situaciju... Ali, njemu se ne pomaže, on je na izmaku snage. Na izmaku snage je zbog toga što su u ovim selima uglavnom domaćini u poodmaklim godinama, malo je ostalo mladih.
Nešto se počelo sad sa ovim subvencijama, kreditima itd., tobože da se malo zadrže, ali vi ste brže-bolje sklonili sad i ministra, smatrate da poljoprivreda nije bitna za ovu vladu. Pa to je jedina grana koja donosi suficit ovoj vladi i ovom budžetu. Verujem da je ona dostigla već milijardu i po dolara. Ne da verujem, nego sam siguran.
Šta vi radite? Vi hoćete tu poljoprivredu da dovedete na najnižu granu i da poljoprivrednik počne da prosi. To je katastrofa za ovu državu. Morate da obratite pažnju.
Ko nam drži ovde poljoprivredu? Izgleda, ministar, tajkuni, karteli. Sad je narod kivan zato što je brašno 50, 60, 70 dinara, a tom istom seljaku je plaćena pšenica 13 dinara! Odgovorno to tvrdim, zato što radim zemlju zajedno sa svojim sinom, ili mi pomaže neko od mojih prijatelja. Pa, nije pšenicu podigao individualni poljoprivredni proizvođač ili srpski paor na 30 dinara na Novosadskoj berzi, nego su podigli oni koji su vlasnici skladišta i mlinova. To su ti, uglavnom tajkuni.
Nije za cenu kukuruza kriv poljoprivredni proizvođač. Svoj tržni višak je izneo i dao tada u silos i dobio nekih 12, 13, 14 dinara, a sad se prodaje za preko 20 dinara. Prodaje ga onaj kod koga je lagerovan u vlasništvu i ko je vlasnik sad postao. Opet je poljoprivredni proizvođač taj koji gubi.
Nemojte kriviti poljoprivrednog proizvođača zbog toga što je cena, ne znam, jaja toliko, zbog toga što je ulje 163 dinara, „dijamant“. Pitajte Todorića, vlasnika. Pitajte ovog u Vrbasu, znate ko je vlasnik. Pitajte zašto su tolike cene ulja. Nemojte reći sada da je cena suncokreta toliko uticala na cenu ulja. Nema šanse, nije uticala.
Vidite pošto je otkupljivana repa sa digestijom 15%. Kolika je cena kilograma bila? Sad imamo šećer 110 dinara i sada ste iz robnih rezervi pustili pa će biti 98 dinara.
Nemojte po seljaku. Nemojte po srpskom paoru. Nemojte po onome koji tovi junad, krave. Nemojte da blatite onoga što proizvodi malinu, kupinu, šljivu. Onaj što proizvodi mleko, jadnik, sad mu je došao na 31 dinar litar mleka. Nisam mogao da verujem svojim očima da imate u prodavnici mleko od 0,9 % masnoće koje se prodaje po 45 dinara.

Ja vas molim, o temi dnevnog reda, da se vratite na temu dnevnog reda. Član 106.

Ja samo želim da svojom diskusijom o popisu poljoprivrede ukažem na probleme; prvo, kako ćete ga izvršiti i tačnost podataka dobiti od ljudi kada im nisu sređeni, gospođo predsedavajuća... Prvo, katastar nije urađen, nije završena komasacija, nije završen povraćaj zemljišta. Normalno, time ukazujem i na probleme poljoprivrede.
Pitao sam kako ćete uraditi popis po salašima, znate koliko salaša ima. Oživljavaju polako, bez struje, bez ičega, bez osnovnog prilaza do salaša. Ne može on kad padne kiša da ide pešice ili na biciklu, samo traktorom može da ide. Retko vidite da neko ima neku polovnu „ladu“ ili polovni džip, da ode do svog salaša.
Ja samo želim da vam ukažem da nije srpski paor kriv za ove cene sada po rafovima, po „Maksi marketima“, pardon, po marketima, da ne reklamiram nikoga. Nije kriv on, tačno sam naveo ko je kriv.
Mi smo imali poslednji popis poljoprivrede u 1960. godini. I sada, posle toliko godina, posle 50 godina, kada pričamo, vi mi, kao narodnom poslaniku koji zastupa srpskog paora, osporavate da kažem bar o cenama pojedinih finalnih proizvoda koje stvaraju pometnju kod građana Srbije. Ništa više. Nisam rekao ni da je kriva ova vlada. Ja sam rekao – krivi su, ponavljam, tajkuni. Nisam rekao ni Vlada, ni ministar, ni Ministarstvo, ništa.

Narodni poslaniče, drugi put vas molim, o temi dnevnog reda. Uz svu kreativnost koju poslanička diskusija podrazumeva, tokom poslednja tri minuta ste potpuno napustili temu dnevnog reda, pa bih vas zamolila da se setite člana 106. Nastavite.

Svaka moja diskusija će se vratiti uvek na stanje u poljoprivredi.

Tada će svaka moja primedba i moja obaveza da vam se obratim biti ista – tema dnevnog reda.
Potrošili ste za sada trinaest minuta od vremena poslaničke grupe. Ja vas molim da se prijavite da biste mogli da nastavite i da iskoristite vreme koje vam je na raspolaganju. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, ja neću da ulazim u sukob sa vama, ali moja diskusija je usmerena na izmene i dopune Zakona o popisu poljoprivrede za 2011. godinu, kao i na popis stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini. Ništa više, ja ne idem šire. Ako budem šire, za to ću koristiti neko drugo vreme, kad bude nešto drugo, pretpostavljam zakon o zadrugarstvu itd.; onda ću iskoristiti svoje vreme da govorim o teškoj situaciji u poljoprivredi.
Ja ću završiti, još dva minuta, neću stvarno više iskoristiti, ali da vam kažem, poljoprivrednik više ne može da kupi za novac veštačko đubrivo, ne može da kupi seme, bilo koje, da li je to seme suncokreta, kukuruza, ječma, soje itd., ne može da kupi hemiju (kad kažem hemija, mislim na ono što uništava travu u obradivoj površini), nego uzima na osnovu ugovora i na osnovu tog ugovora se zadužuje kod pojedinih, u nenormalnim paritetima.
Evo, sada ću da završim. Hoćete li mi dozvolite samo da završim? Završavam za pola minuta.