Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću i nadležnima u Ministarstvu spoljnih poslova. Tema svih tema se tiče, svakako, KiM.

Kako je moguće da su vlasti u Beogradu formirale tim koji je poslat u Brisel da pregovara sa predstavnicima tzv. Tačijeve vlade, ogrezle u kriminalu i umešane u trgovinu ljudskim organima, i na taj način faktički prizna nezavisnost KiM? Kako je moguće da Vlada RS učestvuje u faktičkom priznanju KiM i prihvata posredništvo EU i Tačijevu vladu kao ravnopravnog partnera u razgovorima?

Želim da vas podsetim da po međunarodnom pravu priznanje države može da bude de jure i de fakto. De jure, ukoliko se donese deklaracija o priznanju nezavisnosti određene države, i de fakto, ukoliko se faktičkim činom prizna nezavisnost određene teritorije.

Primera u međunarodnom pravu imate puno. Između ostalog, poseta predsednika SAD Niksona Narodnoj Republici Kini 1972. godine je predstavljala faktičko priznanje NR Kine od strane Vašingtona, iako nije usvojena deklaracija o priznanju te nezavisnosti. Takođe, potpisivanje ekonomskih sporazuma pojedinih država sa Sovjetskim Savezom od 1921. do 1924. godine predstavljalo je faktičko priznanje Sovjetskog Saveza od strane tih država.

Pogledajte sada šta vaš predstavnik, glavni pregovarač u tim razgovorima, Borko Stefanović, kaže. On otvoreno kaže da se u razgovorima pregovaralo o CEFTA sporazumu, sporazumu o slobodnoj trgovini. Takođe kaže da se raspravljalo o katastrima, avio-saobraćaju, telekomunikacijama itd. Dakle, upravo je to modus faktičkog priznanja koji je primenjen u slučajevima koje sam nabrojao ranije.

Postavlja se pitanje kako je moguće da predstavnici Vlade RS otvoreno krše Ustav RS i sprovode faktičko priznanje KiM. Da li vi, ljudi, možete da se saberete? Da li možete da shvatite šta radite? Dakle, vi faktički priznajete Tačijeve vlasti na KiM, koje je Dik Marti nedavno žestoko optužio za trgovinu ljudskim organima.

Posebna je priča i postavljam pitanje – kako je srpska strana prihvatila posrednika Roberta Kupera?

Robert Kuper, predstavnik EU, glavni je posrednik u ovim pregovorima. Čovek je poznat po antisrpskim stavovima. Inače, bio je savetnik Tonija Blera. Pogledajte kakvu politiku vi vodite. Robert Kuper je napisao knjigu "Razbijanje nacija (država)". Upravo je u godinama koje prethode ovom sastanku on govorio o razbijanju Srbije. Čovek je davao izjave koje su otvoreno antisrpske. Otvoreno je izjavio da KiM smatra nezavisnom tvorevinom.

Robert Kuper je, inače, duboko nemoralna osoba. Pročitaću vam šta je napisao u svojoj knjizi "Razbijanje nacija (država)". Kaže sledeće: "Izazov za postmoderni svet leži u tome da se prilagođava standardima dvostrukih aršina. Evropljani bi trebalo međusobno da sarađuju na temelju prava i zajedničke sigurnosti, ali izvan EU valjalo bi da primenjuju surovije metode iz prethodnih vremena – silu, preventivne napade, prevaru i šta god je potrebno. Ključ evropske sigurnosti je da se mi, Evropljani, u ophođenju jedni sa drugima držimo zakona, ali da, kada radimo u džungli, moramo da primenimo zakone džungle".

To je napisao Robert Kuper, koji je glavni posrednik u pregovorima između Beograda i Tačijeve kriminalne i terorističke vlasti iz Prištine koji se održavaju u Briselu, koji su počeli 8. marta.

Kako je Vlada Republike Srbije mogla da prihvati takvog čoveka? Kako je uopšte mogla da uđe u te pregovore i da faktički priznaje nezavisnost KiM? Stav EU prema Srbiji, prema Kosovu i Metohiji je jasan kroz posredništvo Roberta Kupera. On tretira Srbiju kao džunglu, a Srbe tretira kao divlje zveri.

Molim vas, sledeći put čitajte neke knjige i informišite se ko su ljudi sa kojima pregovarate. Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodna poslanica Aleksandra Ilić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima prve i druge tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za državu upravu i lokalnu samoupravu, i Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i: Gradimir Nenadović, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Darko Radojičić, zamenik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Vladana Jović, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ranka Vujović, pomoćnica direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Slavica Stišović, viša savetnica u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i Željko Čurguz, viši savetnik u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI (pojedinosti)
Povredu Poslovnika, narodni poslanik Jovan Palalić.

Član 27. Danas se u velikom broju medija pojavila informacija da su svi ministri u Vladi Republike Srbije podneli ostavku. Među imenima koja su navedena je i ime ovde prisutnog ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića.
Po Zakonu o Vladi Republike Srbije, ministri u ostavci ne mogu da zastupaju Vladu Republike Srbije u Narodnoj skupštini, već samo da obavljaju tehničke i tekuće poslove do prestanka mandata.
Jedina osoba za koju smo uočili da nije podnela ostavku jeste predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković, koji bi jedini mogao u toj situaciji, ako je to tačno (ovde imamo ministra, može da nam odgovori da li je to tačno), da brani ove zakone.
Ministri u ostavci, jednostavno, ne mogu da zastupaju Vladu Republike Srbije niti da brane zakone.
U tom smislu, molim vas, kao predsedavajuću, da utvrdimo tu činjenicu i da dobijemo podatak da li su ministri podneli ostavke i da li je ovde prisutan predstavnik Vlade ministar Marković podneo ostavku i da li uopšte može da zastupa Vladu u ostavci. Hvala.

Narodni poslaniče, mnogo je bolje da čitamo Poslovnik nego novine, kada su te stvari u pitanju.
Dakle, kada član Vlade podnese ostavku, on ili ona, podnosi ostavku predsedniku Vlade, a predsednik Vlade ostavku koji su ministar ili ministarka podneli predsedniku Vlade, na osnovu člana 132. i 133. Ustava, prosleđuje Narodnoj skupštini.
Kada ostavka, po ovlašćenju predsednika Vlade, bude u proceduri u Narodnoj skupštini, tada Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku člana Vlade.
Razumem vašu zainteresovanost za staranje o redu. Možete biti potpuno bezbrižni, ministar Milan Marković ima prava da u ime Vlade i kao predstavnik Vlade obrazlaže, i u raspravi u načelu i u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o Vladi.
Želite novu povredu Poslovnika. Izvolite.

Član 103: ''Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu s odredbama ovog poslovnika''.
Naime, predsedavajuća, vi niste odgovorili na pitanje da li je ministar Milan Marković podneo ostavku. Jer, član 24. Zakona o Vladi kaže da je ministar koji je podneo ostavku, ne govorim o prestanku mandata, dužan da vrši tekuće poslove. Pri tome, on ne može da donosi propise izuzev onih…

Narodni poslaniče, ne možemo ovde da kršimo Zakon o Vladi. Možete da dobijete reč o povredi Poslovnika ukoliko sam prekršila Poslovnik.

Ali niste dali odgovor.

Član 103. nije ni u kakvoj vezi sa Zakonom o Vladi.

Da li su ministri i ovde prisutan ministar Milan Marković podneli ostavku?