Ne možemo. Ili sam u pravu ili nisam.

Molim? Ne, niste u pravu, zato što vam kažem da ministar u ostavci ne može da brani zakon.
Nama je jasno kako on prestaje da bude ministar, ili ona. To nije pitanje. Pitanje je za gospodina Milana Markovića – da li je potpisao papir na kome piše ''ostavka''? To je relevantno za rad.

Narodni poslaniče, ne možete u okviru povrede Poslovnika da postavljate pitanje ministru. Molim vas da ne zloupotrebljavamo Poslovnik. Zahvaljujem.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz i Aleksandar Martinović.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
S obzirom na to da je današnji radni dan počeo u 14.00 časova, na osnovu člana 90. stav 2, obaveštavam Narodnu skupštinu, relativno neuobičajeno, da ćemo raditi do 18.00 časova. Uobičajeno je da se najavljuje produžetak rada. Dakle, do 18.00 časova u raspravi o pojedinostima zakon koji je upravo otvoren, a rad ćemo nastaviti sutra u 10.00 časova, da li o zakonu i amandmanima o kojima trenutno raspravljamo ili sledećem, zavisiće, naravno, od toka rasprave.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici.
Gospodine ministre, ostalo je nejasno da li ste ministar u ostavci ili ste još uvek ministar u Vladi Republike Srbije.
Ceo član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi je vaš pokušaj da naduvate probušeni balon. Ma koliko se vi trudili i upinjali, balon je probušen. Ispušta vazduh i neupotrebljiv je.
Taj probušeni balon se zove Mirko Cvetković, koji nikada i nije imao kapacitet da vodi Vladu Republike Srbije, naročito ne u periodu svetske ekonomske krize i kroz izazove svetske ekonomske krize u kojoj se našla Srbija. Za ove tri godine nije pokazao autoritet državnika ni kada je pre tri godine jedva pročitao ekspoze, ni u međuvremenu, kada je trčećim korakom napuštao ovu salu u raspravama o budžetu Republike Srbije, pa to ne pokazuje ni sada, kada je trebalo on da dođe i da obrazloži i brani zakon o Vladi kao predsednik Vlade, kao najodgovorniji, a ne da to radite vi, kao njegov saradnik ili bivši saradnik. Autoritet ste mu rušili i vi, i ne mislim samo na vas, gospodine Markoviću, tako da sada i malo dete u Srbiji zna da od Mirka Cvetkovića ne zavisi ama baš ništa.
Iako ste sve to znali, ovim zakonom krpite taj balon, pokušavajući da dokažete kako Mirko Cvetković može da bude i vredan i sposoban, kako može da bude i predsednik Vlade i ministar finansija. Takvo zakonsko rešenje je za SNS neprihvatljivo, jer dovodi predsednika Vlade u svojevrstan sukob interesa.
Znam da ćete reći da će se na taj način ostvariti određene uštede. Znam da ćete reći – zar se SNS ne zalaže za uštede, zar se ne zalaže za jeftiniju državu? Da, zalažemo se, ali da ste hteli uštede, onda biste prihvatili predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi koji je predložila poslanička grupa ''Napred, Srbijo''.
U njemu se jasno kaže da za državu veličine i ekonomske snage Srbije optimalna Vlada treba da ima predsednika Vlade, samo jednog potpredsednika Vlade, jedan njihov zajednički kabinet, jednog šefa kabineta (a ne kao do sada), najviše šest posebnih savetnika, koji bi obavljali poslove i za predsednika Vlade i za potpredsednika Vlade i, naravno, ne bi bilo nikakvih ministara bez portfelja. To bi, dame i gospodo narodni poslanici, zaista bile uštede.
Stav 2. ovog člana 1, čije smo brisanje amandmanom tražili, tek je priča za sebe. To je drugi pokušaj krpljenja i naduvavanja probušenog balona, tako što ćete zakonom naterati ministre da slušaju i poštuju predsednika Vlade.
Srpska napredna stranka se, kao što to dobro znate, zalaže za ukidanje blanko ostavki narodnih poslanika u Parlamentu Republike Srbije, a vi, kako ste krenuli, mislim da ćete od ministara tražiti neke blanko ostavke koje biste aktivirali sutra ako slučajno ne poslušaju ili ne poštuju predsednika Vlade Mirka Cvetkovića.
Zamislite Srbiju u kojoj se predsedniku Vlade imperativnim odredbama zakona, bez sankcija, gradi autoritet. Treba li Srbiji zakrpljeni predsednik Vlade, bez autoriteta? Treba li Srbiji Vlada u kojoj su ministri zakonom obavezni da slušaju i poštuju predsednika Vlade? Zar ovaj zakon treba da bude jedina kopča između predsednika Vlade i ministara u toj istoj vladi? Gde je tu zajednička politika? Gde je tu vizija? Gde su tu ideje? Gde je poverenje?
Srbiji je potrebna stabilnost. Srbiji je potrebna nova, a ne stara, našminkana, anemična Vlada. Zaista smatram, kao što smatra i većina građana Republike Srbije, da su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori. Hvala vam.

Dva minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, nisam razumeo svrhu prethodnog amandmana. Ali, to što ja nisam razumeo, možda je moj problem. Međutim, verovatno nisu razumeli ni građani ove zemlje.
Ne mogu da razumem šta znači zakrpljeni predsednik Vlade. Svakako da Srbiji ne treba zakrpljeni predsednik Vlade, ali zbog toga predsednik i nije iz vaše stranke, nego je iz DS-a. Kada bi nam bio potreban zakrpljeni predsednik Vlade, možda bi bio iz vaše stranke. S obzirom da nije zakrpljen, već da je to čovek koji ima pun integritet i čuva integritet i Vlade i Republike Srbije, takav predsednik Vlade je svakako potreban Srbiji.
Jutros je kod mene u Kruševcu bio moj kum. Čovek je došao, doneo neku torbu i nosi nešto u onoj torbi. Kažem mu – šta si kume to doneo; puna je torba, teška je, zašto to nosiš u tim godinama? On kaže – sinko, najteža je prazna torba. Meni su najteže prazne reči. Nije mi toliko teška prazna torba, koliko su mi teške prazne reči.
Slušati prazne reči nije nikakva privilegija. Prošli put sam čitao nešto iz istorije parlamentarizma u Srbiji i nema potrebe ponavljati. Ponavljanje je majka uspeha samo za dobre đake. Za loše đake ne vredi ponavljati. Loši đaci sede među ponavljačima i tu pokušavaju da se poprave, a dobri đaci idu napred i završavaju škole i fakultete. Ali zbog vas, koji kažete da su Srbiji potrebni izbori, neka bolja vlada i neka vlada koja će ne znam šta uraditi, ponovo ću podsetiti građane Srbije – bili ste u prilici da pokažete šta znate i koliko vredite.
Baš u tom gradu Kruševcu, iz koga dolazim, nalazi se jedno prigradsko naselje Lazarica. Tu se nalazi jedan hrast, živi zapis, onako poveći, star par stotina godina. Kada bih ja živeo kao taj hrast-zapis, jedno 200 godina, možda bih vas i pustio, jer četiri godine u životu tog hrasta nisu ništa. Ali moj život nije 200 godina, moj život je biološki ograničen i nemam vremena da pustim gore od sebe, koji su već pokazali šta znaju, koliko umeju i kako i koliko vrede, da se ponovo uče.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da i hrast i sve ostalo bude u vezi s amandmanom.)
Dakle, nisam razumeo sadržinu amandmana i smatram da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 25 sekundi vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Oto Kišmarton ima reč.

Poštovane kolege narodni poslanici, što se tiče torbe, i ja sam sreo jednu ženu, vidim puna torba i pitam – bako, je l' vam teška ta torba? Ona kaže – nije teška, ali je jako skupa.
Što se tiče mišljenja građana o ovoj vladi, o rekonstrukciji Vlade, o tome šta građani misle i šta govore, o tome ja ne smem da govorim jer će me predsednica Skupštine kazniti da govorim ono što nije primereno Skupštini.
Inače, amandman je veoma jasan. Naime, u ovom zakonu i ovim članom i članom 4. želi da se nametne da ubuduće predsednik Vlade ima neki autoritet, jer svima je poznato da Vladom i ne upravlja predsednik Vlade. To smo čuli, ovih dana je o tome bilo reči na TV-u, da drugi upravljaju ovom vladom. Tako da mi sada donosimo zakon da se mora poštovati predsednik Vlade i da predsednik Vlade mora imati autoritet, a u normalnim zemljama je sasvim normalno da predsednik Vlade ima autoritet i da se sluša šta on govori.
Dalje, predsednik Vlade je tek sada primetio da u Vladi svaki ministar vodi svoj resor onako kako odgovara njegovoj stranci i da svaki ministar daje izjave koje odgovaraju njegovoj stranci, a ne Vladi i ovoj državi. Tri godine je bio na vlasti i sada, pred izbore, želi da promeni Zakon o Vladi i da promeni ministre. To je trebalo da učini mnogo ranije, kako ne bi nastale ove štete za Srbiju i kako bi te torbe bile jeftinije.

Iskorišćeno je dva minuta i deset sekundi vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč.

Poštovana potpredsednice, rekli ste da ne možemo da postavljamo ministru pitanja tokom reklamiranja povrede Poslovnika. Evo ja u ovom vremenu, koje je predviđeno za to, pitam ministra da li je podneo ostavku predsedniku Vlade. Bez rešenja tog prethodnog pitanja ne možemo da nastavimo raspravu.
Rečima gospodina Milivojevića, ako ste podneli ostavku, onda će sve ono što izgovorite ovde danas biti prazne reči.